Dokumentarni film “Gru tu je” autora Bojana Vinulovića i Renea Miskolcija upečatljivo je svedočenje više od 50 ljudi koji su poznavali Dalibora Andonova Grua, kroz koje gledaoci stiču uvid u njegov profesionalni put, te trag koji je ostavio kako svojim radom, tako i svojom ličnošću.
Ne morate biti predani obožavalac lika i dela čoveka koji je, prema “prvostepenim” svedočenjima, rodonačelnik rep muzike na našem prostoru, da bi ste kroz skoro dva sata priče o njemu – stekli poštovanje. Jer, u ovom dokumentarnom filmu, slika je daleko šira. Kroz omaž jednom izvrsnom čoveku, autori nas vraćaju kroz vreme i podsećaju na sve izazove doba devedesetih, jer priča o Gruu je priča o jednoj epohi, o urbanoj kulturi, o društvu u nemilom i izazovnom vremenu, o zajedništvu, podršci, veri u život punim plućima, uprkos svim izazovima.
“Istrajnost na pravom putu – donosi nagradu”. Iz svega rečenog o Daliboru, istrajnost je nešto što provejava u svim segmentima njegovog života. Muzika je bila njegova bit. Sport je bio njegovo utočište. Ekipa je bila njegova energija. Porodica je bila njegova ljubav i snaga.
Na samo početku gledaoci prolaze kroz svojevrsni vremeplov uz reminiscenciju na jedno društveno-politički-kulturalno izazovno, ali estetski i kreativno osvešćujuće vreme. Zaostavšitna Dalibora Andonova Grua prevazilazi okvire muzike i prodire dublje u urbanu kulturu jednog grada, kroz opis građenja identiteta jednog stvaralačkog perfekcioniste, ali pre svega – istinskog gradskog momka.
View this post on Instagram
Bege Fank nas teleportuje na početak devedesetih godina prošlog veka i prvo pojavljivanje Grua na muzičko-vizuelnom projektu grupe Eine Schwitziger, u pesmi “Twin Peaks rep”, dok se Žix Mix Trick priseća atmosfere autentičnog hood bubble-a – novog naselja na beogradskom Vidikovcu gde se okupljala ekipa iz kraja, koja će radikalno tektonski uzdrmati domaću muzičku elektronsku, ali i rep, hip hop i rnb scenu.
Kako je istakao Galeb Nikačević, Gru je bio novi glas generacije koja je stasavala u teškim vremenima. U prilog tome govori i Daliborovo svedočenje o atmosferi u kojoj je nastajao njegov prvi album, o dobu ekspanzije kriminala. Marko Cya, još jedan stožer rep scene s kraja prošlog i početka ovog milenijuma, ističe kao svedok i muzički hroničar tog doba da je zaista bila reč o vrlo mračnim vremenima (a nikakvim “veselim” 90-im, prim. aut). Rep muzika postaje opšti identitet generacije – pored lirike i muzike, uz način odevanja, specifičnu koreografiju, grafitti art, te naposletku i način razmišljanja – tada nov muzički žanr na našem prostoru delovao je kao utočište.
Mišljenje mnogih muzičara (Who is the best, Rythm Attack, Robin Hood…) koji su u vreme kada se Gru pojavio na domaćoj rep sceni bili njegovi savremenici jednoglasno je – umrežavanje, podrška, razumevanje, saradnja, drugarstvo bili su apsolutni imperativ.
Iako je gradio sopstveni put, od samog početka Gru je insistirao i na podršci onima koji su na samom početku, o njegovom davanju šanse i zajedničkim nastupima govorili su mnogi, među kojima i Marko Janković iz benda 187. Pored okupljanja ekipe na sceni, važno je napomenuti, kao što je istakao Ajs Nigrutin, da je Gru bio prvi koji je nastupao – solo.
ITS A MOTHER FUCKIN’ GRU!
Dalibor Andonov Gru bio je revolucionaran u dosta detalja – prvi je izgovarao svoje ime na traci, što je svakako bila značajna promocija iz prvog lica, u antologijskom hitu “Pravo u raj” prvi put je skraćivao reči, no dobio onaj tako neophodni reperski flow, bio je organizator prvih nastupa hip hop muzičara, te kako ističe Kiza Robin Hood – uvek tačno, nepogrešivao znao kada i šta treba raditi!
Kada je reč o njegovom muzičkom stilu, Gru je bio u tom kontekstu itekako “načitan i naslušan” i vrlo vešt u hodanju po žici između sirovog, underground i melodičnog, komercijalnog zvuka. Njegov prvi album, po mišljenju saradnika predstavljao je originalni pristup hip hop muzici, potpuno prilagođen domaćoj publici, kako bi što bolje i brže razumela i prihvatila taj žanr.
Njegova fokus grupa postali su svi – obožavali su ga klinci, osnovnoškolci, bio je uzor adolescentima i mladima, podržavala ga je njegova generacija kao autentičnog muzičkog glasnogovornika.
Uprkos vremenu u kojem nije bilo interneta, tek poneko je imao pejdžer, a mobilni telefoni bili su aksesoar kriminalaca i više “kaste”, sve što je Gru stvarao, kako ističe Ivan Božinović (DJ IKE) išlo je u korak sa svetom, produkcijski, interpretativno – bio je to aposlutni aktuelni svetski trend. Kreirajući besprekorne trake, albume, tekstove, spotove, nastupe…Gru je postao idol jedne cele generacije (DJ Prema), dok se njegov uticaj osetio u mnogim drugim muzičkim žanrovima u to vreme (Struka).
Njegovi bliski saradnici, među kojima i menadžer Saša Dragić skreću pažnju da je Gru kreirao vanvremenske stihove, opisujući jedno doba, atmosferu, energiju, da je bio vrhunski pesnik, emotivac koji je imao šta da kaže i znao kako to da uradi. Bio je iskren, srdačan, pošten i pravdoljubiv, uporan i vredan.
Ikac (VIP), Shorty, Marko Louis, Gazda Paja, Niggor, Smoke Mardeljano, THC…neki su od sagovornika koji jasno ističu neosporan uticaj Dalibora Andonova, ne samo u smislu muzičke kreacije, već i produkcije u širem kontekstu, pozicioniranja u karijeri, komunikacije, odnosa prema publici, medijima…
Sarađujući sa najtalentovanijim dizajnerima (Slavimir Stojanović Futro), fotografima (Aleksandar Kujučev), producentskim kućama (Cyber film), muzičkim producentima (Srđan Babović) Gru je svoj underground muzički identitet podigao na nivo komercijalnog mejnstrim-a. Bio je rodonačelenik jedne inovativne kulture u nastajanju, kako napominje Dragan Ambrozić.
I mada su mnoge obrve bile podignute uz komentare da je omkešao i postao isuvše mejnstrim, Gruova upornost, snaga, sugestivnost i perfekcionizam bili su dominantiji od komentara. I kako je u dokumentarcu rekao Relja Milanković – adaptacija je važna veština, a kunst je bio kreirati muziku koja je atraktivna i interesantna i onima koji nisu zagriženi hip hop fanovi.
SKC 1995.
Kultno beogradsko mesto, epicentar urbane kulture, do aprila 1995. godine bio je žanrovski rock, punk gnezdo. Sećanjem na dinamični nastup Grua i njegovih gostiju, uz prepun prostor SKC-a trajno je utisnut prelomni trenutak u kojem je domaći hip hop „verifikovan“ kao dominatan, neposoran, utemeljen.
U godinama koje su usledile Gru aktivno prati puls publike, dešavanja u zemlji, atmosferu i u skladu sa tim pravi i svoju muziku, te i muzičke spotove. Posebno biranje lokacija, ideje, studioznost, spontanost, smisao za kadriranje i storytelling ono su što ističu sagovornici u filmu “Gru tu je”. Promišljen i mudar, imao je osećaj za muzički biznis i u tom kontekstu okupio istomišljenike kako bi njihov muzički uticaj bio jači na javnost. Projekat “Stara škola – nova škola” bio je njegov jedinstveni stejtment o tome koliko je važan spoj afirmisanih i demo repera – svih na istom zadatku, na licu mesta spontano “baciti rime”. Jedan za sve, svi za jednog.
SPORT
Gruov paralelni univerzum bio je sport. Adrenalinski sport. Kao i u muzici, i u ovom delu svog bića konstantno je pomerao granice i težio da bude što bolji, najbolji. Bilo da je reč o košarci, snow boardingu, kitesurfingu, motorima…brojni prijatelji iz ove sfere Grua determinišu kao energičnost, fokusiranog, analitičnog, strastvenog, pedantnog, borbenog. Fer plej kod njega nije imao alternativu. Kroz sport bio je definicija srećnog čoveka (Dimitrije Kitesurfer) – bilo je to njegovo utočište i strast.
View this post on Instagram
DJ KARIJERA
U skladu sa svojim talentom za prilagođavanje vremenu i okolnostima, te nemirnom duhom koji je uvek tražio nove izazove i načine izražavanja Gru se posvećuje intenzivno i DJ-ingu. Ono što je zanimljivo, da su respektabilni DJ-evi itekako prihvatili njegovo angažovanje i posvećenost. Dj Prema ističe kako nije bilo neočekivano da Gru zameni binu DJ pultom – imao je lični staž u klabingu, bio je i reper, autor i producent – imao je sve početne premise.
SASVIM LIČNO
Poslednji minuti upečatljivog dokumentarca “Gru tu je” posvećeni su dvema damama koje su bile stožer i vetar u leđa Daliboru Andonovu Gruu. Njegov najbolji prijatelj i podrška Dragana Bugarčić, koja ga je pratila na svakom životnom koraku, predstavlja nam Grua iz posebnog ugla, vrlo ličnog. Suštinski, to je bio čovek koji je širio samo dobre vibracije, predano popularisao rep muziku, harizmom privlačio ljude, delovao na kulturu i definisao trend jednog doba. Gaga je bila tu i kada je Dalibor ugledao Danicu. Svoju sjajnu zvezdu vodilju. Njih dvoje definicija su jednog funkcionalnog, fer odnosa, punog razumevanja, poštovanja, ljubavi, dobrote. Živeli su zajedno punim plućima, Gru je bio neko ko je umeo da vodi kroz život, da uči, bude nesebičan, pun podrške. U amanet je ostavio suprugu i dvojcu sinova, dobre ljude, kao svoje najveće lično postignuće.
Kao uzor, pozitivni duh, motivator, čovek koji je bio hodajuća pozitiva (Marko Cya), Dalibor Andnovog Gru zaslužuje da mu se ime i delo pamti generacijama. Dokumentarni film “Gru tu je” iz vizure autora, poštovaoca Grua, jeste emotivni podsetnik na život i delo jednog jedinstvenog adrenalinskog asa, jer kako se film završava – “Da znaju mlade generacije da se ne lože na zon IDE GAS, nego da znaju ko je pravi vidikovački AS“. (Mister Hillfinger)
Iz svega ovde navedenog jasan je značaj kreiranja ovakvog dokumentarnog filma. Vidljiv je vrlo ličan pristup autora koji su nedvosmisleno bili poznavaoci i poštovaoci Grua. Segmenti posvećeni muzici, sportu, dj-ingu, ličnom životu jesu dobro zamišljeni, sa adekvatnim sagovornicima, ali se tok povremeno remeti vraćanjem na priču iz prethodnog konteksta, te je to nešto što može na trenutak omesti pažnju gledaoca i poremetiti tako neophodan flow.
Sa akcentom na njegovu profesionalnu karijeru, ono što prosečnom gledaocu koji se prvi put susreće sa ovom temom može nedostajati jeste jasnija hronologija životnih i profesionalnih tačaka. Ipak, neka ovaj domaći dokumentarni film bude prvi i jedan od mnogih koji će se baviti istom ili sličnom tematikom – omažima muzičarima koji su ostavili trag.
Marija M. Karan
