Džozef Gordon-Levit predstaviće vođu sekte Džima Džounsa, dok će Kloi Grejs Morec igrati jednu od članica Hrama naroda u novom ostvarenju o najmasovnijem zajedničkom samoubistvu u istoriji – Džonstaun masakru. Film će se zvati “Bela noć” i baziran je na sećanjima, tačnije na memoarima Debore Lejton “Zavodljivi otrov”.
“Bele noći”, u režiji En Sevicki (“Veoma britanski skandal”), pratiće Lejton (Morec) koja pokušava da pronađe smisao u ovom pokretu i istovremeno napreduje unutar Hrama naroda. Ipak, ona se okreće protiv Džonsa i bori da otkrije svetu šta se zaista dešava iza zatvorenih vrata komune, pre nego što bude kasno.
– Deborino neverovatno iskustvo u Hramu naroda zaslužuje da ga vide razne generacije. Treba da posluži kao upozorenje na moć koju pojedini harizmatični lideri imaju i važna lekcija koju smo naučili iz naše istorije. Zaći u orbitu Džima Džounsa, osetiti tu magnetnu privlačnost, a sve kroz oči jedne osećajne žene podseća nas da svako može postati žrtva ekstremizma, ako su okolnosti prave – rekli su kreatori filma.
Zanimljivo je da uskoro u produkciju ulazi još jedan projekat sa sličnim motivom. Kako je krajem prošle godine objavio Deadline, za film ‘Jim Jones’ koji se bavi Džonsovim životom, Leonardo Dikaprio potpisao je ugovor za glavnu ulogu i produkciju kroz svoju producentsku kompaniju Appian Way, koju vodi Dženifer Dejvison.
MGM je za sedmocifreni iznos preuzeo projekat scenariste Skota Rosenberga (‘Venom’, ‘Jumanji: Next Level’), koji će biti i izvršni producent filma.
Da podsetimo, Džim Džons je 1955. godine u Indianapolisu osnovao Hram naroda (Peoples Temple), versku organizaciju u kojoj je promovisao hrišćanski socijalizam. Snage je 1964. godine udružio s Hristovim učenicima (Disciples of Christs), a godinu dana kasnije svoju grupu je preselio u Kaliforniju, a na kraju se nastanio u San Francisku.
Do 1970-ih je počeo da odbacuje hrišćanstvo, a usudio se čak da tvrdi da je on sam Bog. U Gvajani je 1974. počeo da gradi svoje naselje Džonstaun (Jonestown) i uverava svoje sledbenike da dođu tamo da žive s njim, budući da je mesto bilo oslobođeno ugnjetavanja vlade SAD.
Ali, do 1978. godine počele su da kruže priče o kršenju ljudskih prava unutar kompleksa, što je vladu SAD navelo da pošalje svoje ljude kako bi sproveli istragu. Delegaciju je u novembru 1978. predvodio američki predstavnik Leo Rajan, a završilo je krvoprolićem. Rajana i četvoricu prebega iz Džonstauna, dok su se ukrcavali na let za povratak kući, ubili su Džonsovi sledbenici.
Istog dana, 18. novembra 1978. godine, Džons je organizovao masovno samoubistvo svojih sledbenika. Život ih je izgubilo njih 918, među kojima i 304 dece, a ispili su sok Flavor Aid s dodatkom cijanida.
Masovno samoubistvo, sve do terorističkog napada 11. septembra, bilo je najveći gubitak života Amerikanaca u istoriji. Na mestu događaja pronađen je i 45-minutni audio snimak masovnog samoubistva.
I sam Džons je pronađen mrtav na pozornici središnjeg paviljona u Džonstaunu, s prostrelnom ranom koja je govorila da je reč o samoubistvu.
