Grupa Smak održaće 16. decembra veliki koncert u Beogradskoj areni, u organizaciji Music Stara. Na bini će se okupiti originalni članovi benda i muzičari mlađe generacije, a uoči ovog nastupa gitarista Radomir Mihailović Točak otkrio je nekoliko manje poznatih priča o nastanku pet pesama koje su obeležile karijeru grupe.
Spoj legendi i nove energije… Poznat sastav grupe Smak za koncert u Beogradskoj areni
Od prve gitare koju je dobio kao devetogodišnjak, preko čačanskih i kragujevačkih muzičara koji su uticali na njegov razvoj, do snimanja u Engleskoj, Točkova sećanja otkrivaju kako su nastajale neke od najpoznatijih kompozicija domaćeg roka.
“Ulazak u harem” – od prve gitare do čuvenog instrumentala
Priča o “Ulasku u harem” počinje u Čačku, kada je Točak imao svega devet godina. Prvu gitaru odabrao mu je čačanski muzičar i boem Dragoljub Jaraković Jarak, koji mu je držao i prve časove.
– Otac je zamolio Jarka da mi odabere gitaru koja se tada prodavala u jednoj od gradskih knjižara. Bila je to Melodija Mengeš, velika žuta ArchTop gitara za džez stil sviranja… Naravno, podrazumevalo se da mi Jarak drži i časove sviranja. Pamtim ga kao veoma finog i vaspitanog čoveka koji je hteo pažljivo da me podučava od osnove. Ali ja sam hteo odmah da naučim legendarni “Ulazak u harem” koji je u ono doba bio šlager u Čačku. Svi su to od njega tražili da svira. Verzija koju je Jarak komponovao i aranžirao bila je veoma teška i naporna za izvođenje jer je podrazumevala pratnju i solo u isto vreme.
Točak najavio najavio veliki koncert Smaka u Areni za 16. decembar: Naše vreme nije prošlo. Tek dolazi…
Točak je zahtevnu verziju brzo savladao, budući da je već od ranog detinjstva svirao na očevom basprimu sa pet žica. Samo nekoliko meseci kasnije izvodio ju je na školskim priredbama.
Jarak mu je pričao da je neke muzičke fraze naučio od ruskog vojnika tokom rata, a zatim ih iskoristio za stvaranje čuvene teme.
Točak je kasnije oblikovao verziju koju danas poznajemo, inspirisan Hačaturijanovom “Igrom sabljama”, ali i obradom te kompozicije koju su snimili Dejv Edmunds i njegov bend Love Sculpture pod nazivom “Sabre Dance”.
“Daire” – od šale uz rakiju do velikog hita
Jedna od najpoznatijih pesama Smaka nastala je iz melodije koju je Točak komponovao još 1969. godine.
Njegov kum Ljubinko Milošević Meho, bubnjar čačanskog benda Krvna grupa, često je pevao tu melodiju uz šaljive stihove “Dajte mi rakije, ‘oću da se napijem…”
Tek kasnije, tokom priprema albuma “Crna dama”, Mirko Glišić Gliša napisao je tekst po kojem je pesma postala poznata.
Međutim, tokom snimanja pojavila se prepreka: originalni tonalitet nije odgovarao vokalu Borisa Aranđelovića.
– Samo što je laga za pevanje Borisu bila preniska, pa smo sa a-mol tonaliteta prebacili u e-mol i dodali refren – objašnjava Točak.
Tako je kompozicija koja je godinama postojala kao melodija, uz neobavezne šaljive stihove, dobila konačni oblik.
“Plava pesma” – kada londonski muzičari nisu imali nijednu primedbu
Za nastanak “Plave pesme” važna je bila i jedna ranija kompozicija Smaka, čuveni “Bluz u parku”.
Posebnu ulogu u oblikovanju novog aranžmana imao je klavijaturista Miki Petkovski, koji je napisao gudačke deonice za muzičare angažovane tokom snimanja u Engleskoj.
Točak se tog iskustva seća sa posebnim zadovoljstvom.
– Miki Petkovski mi je puno pomogao tako što je napisao aranžman za gudače koje smo u Engleskoj angažovali. Bio sam ponosan na njega jer profesionalci iz londonskog kvarteta nisu uočili nikakvu grešku pošto je Miki studirao violončelo, i to kod Andrea Navare, tadašnjeg svetski poznatog čeliste.
“Profesor” – posveta čoveku koji je podržavao mlade rokere
Pesma “Profesor”, sa albuma “Rok cirkus”, ima sasvim konkretnog junaka.
Reč je o Miletu Joviću, poznatijem kao Mile Žljoka, jednom od zaljubljenika u džez i važnih ljudi kragujevačkog muzičkog života.
On je, zajedno sa Branislavom Todorovićem Kikerom, tadašnjim bubnjarom Sedmorice mladih, redovno posećivao probe Smaka.
– On i Branislav Todorović Kikere, tada bubnjar Sedmorice mladih, često bi navraćali kod nas i bodrili nas u onome što smo hteli i voleli da sviramo. Pritom nisu nametali ono što su oni voleli, a mi smo to samo poštovali smatrajući da još nismo zreli za džez. Kasnije, kada smo snimali album “Rok cirkus”, pesmu “Profesor” posvetili smo našem Miletu Žljoki.
“Zajdi, zajdi” – pesma koju Točak u početku nije želeo da snimi
Jedna od najpoznatijih instrumentalnih obrada Smaka gotovo da nije ni završila na albumu benda.
Točak je tradicionalnu makedonsku pesmu zavoleo još kao dečak, kada ju je 1964. godine slušao sa majkom u izvođenju Aleksandra Sarievskog.
Godinama kasnije počeo je da je svira na probama Smaka. Ostali članovi bili su oduševljeni i želeli su da je snime, ali Točak nije delio njihov entuzijazam.
– Počeli su da me teraju da to snimimo, a ja sam se protivio isto kao i za “Ulazak u harem” jer mi se činilo da to nije rok. Međutim, nisam mogao protiv svih, pao je dogovor da to bude na mom solo albumu koji smo upravo počeli da snimamo za PGP. Urednici u toj kući bili su oduševljeni materijalom, ali su zahtevali da to ipak bude album grupe Smak. Tako je i bilo i pesma se našla na albumu “Zašto ne volim sneg”.
Točak priznaje da mu je kasnije posebno zadovoljstvo predstavljala činjenica da su, nakon Smakove verzije, “Zajdi, zajdi” obradili brojni drugi izvođači.
Ulaznice za koncert Smaka 16. decembra u Beogradskoj areni dostupne su na prodajnim mestima Ticket Visiona i putem sajta tickets.rs.