Danas je jedan od najuticajnijih gitarista u istoriji roka, ali Dejvid Evans, poznatiji kao The Edge, nikada nije želeo da bude klasični gitar heroj.
U razgovoru za Guitar World, prisetio se kako je još kao mladi muzičar svesno krenuo potpuno drugačijim putem.
– Bilo mi je dosta tog belog bluz-roka. Ceo taj mentalitet delovao mi je glupo –rekao je The Edge, objašnjavajući da ga nikada nisu privlačili dugački gitarski solo deonice i dokazivanje tehničke virtuoznosti.
Legendarni gitarista The Edge otkrio: Ne znam da li bih ikad postao profesionalni muzičar da nije bilo grupe U2
Umesto toga, inspiraciju je pronašao u gitaristima poput Rorija Galagera, Toma Verlejna i Džona Mekgioha, muzičarima koji su, kako kaže, gitaru koristili kao sredstvo za stvaranje atmosfere i pesme, a ne za demonstraciju veštine. Upravo takav pristup postao je jedno od zaštitnih obeležja zvuka grupe U2.
Govoreći o periodu sredinom devedesetih i albumu “Pop”, The Edge je istakao da je bend tada namerno izašao iz zone komfora i počeo da spaja rok sa elektronskom muzikom, tehno i dens uticajima.
– Ako svaki dan radiš iste stvari, na kraju zvučiš kao svi ostali. Trudim se da sebi stalno postavljam nove izazove i stvaram nove alate za rad – objasnio je gitarista.
The Edge najavio novi U2 materijal “vrlo uskoro”: Pravio sam pesme za solo album, ali…
Iako ga mnogi smatraju jednim od najvećih gitarista svih vremena, The Edge kaže da mu brzina sviranja nikada nije bila prioritet. Mnogo više cenio je autore poput Nila Janga i Noela Galagera, koji su, kako kaže, gitaru uvek stavljali u službu pesme.
Takav pristup učinio ga je jednim od najprepoznatljivijih gitarista svoje generacije. Umesto virtuoznih solaža, njegov zaštitni znak postali su inovativna upotreba efekata, ritmička preciznost i zvuk koji je promenio način na koji se gitara koristi u modernom roku.
