Beogradski bend The Bite je u “niskom startu”. Jer, u petak, 20. decembra, konačno stiže novi album grupe koja je poznata po žestokim i energičnim live nastupima.
Najzad, publika će moći da čuje kako zvuče i u studijskoj varijanti, a s obzirom na to koliko su dugo pripremali ovo izdanje, nema sumnje da su dobro promislili i ozbiljno odradili svoju novu studijsku priču. Aktuelnu postavu The Bite čine Igor Ilić (bas), Ivan Srdanović (ritam gitara), Bojan Savić (gitara), Bojan Stevanović (bubnjevi) i Ljiljana Zdravković (vokal), a pre nego što smo krenuli u priču o novom albumu, jednu stvar smo prosto morali da ih pitamo…
Da razjasnimo na početku, da li ste vi Bite kao ujed ili Bite kao jedinica mere za računarske podatke?
– The Bite kao ugriz najgotivnijeg riff and rolla! Ujedamo, grizemo, kidamo. Na korak smo bili od toga da to radimo uz pomoć veštačke vilice ali smo srećom podmladili bend ove godine pa ćete na “The Bite iz čaše pored lavaboa” da pričekate (smeh)
Pošto je “ujed”, da li će da boli kad u petak “zagrizete” s novim albumom?
– Nekoga će sigurno zaboleti. A možda i sve koji ga čuju, po malo. Album se, kao što i njegov naziv kaže, bavi lancima. Ličnim, kreativnim, intelektualnim, društveno-socijalnim, političkim… virtuelnim, nevidljivim lancima koji nas na ovaj ili onaj način sputavaju kao i borbom protiv njih. Ako slušajući album otkrijete kojim ste to lancima VI vezani, vrlo verovatno da će vas taj ugriz istine zaboleti. Ali “the change is in your hands”, tako da… 😉
Konačno album posle “100 godina”, kakav je osećaj?
– Osećaj je “aaaaaaaa, napokon!” (smeh) Mi smo bend koji je uvek radio i stvarao onako kako oseća da treba, bez žurbe ali čak se i nama učinilo u nekom trenutku da se sve ovo mnogo odužilo. Mnogo se novih ideja rodilo u međuvremenu, mnogo novih pesama, toliko da već sada imamo ideje i za sledeće izdanje! Mnogo rada stoji iza “Chains” i jedva čekamo da krene da se sluša.
Zbog čega tako duga diskografska pauza?
– Nije baš jednostavno osmisliti, snimiti i objaviti album u nekom kratkom roku. Nije ni poželjno, pesme treba da legnu kako treba i sve vezano za album treba da se složi kako treba. Nismo i nećemo nikad raditi na brzinu, bitnije nam je da to što objavimo budemo mi i da smo time zadovoljni. Pored toga, bend je u poslednjih nekoliko godina imao u dva navrata bitne promene u sastavu i trebalo je vremena da i u tom smislu sve dođe na svoje mesto. Ali sada smo našli pravu ekipu i pravi put kojim treba da idemo napred i izvesno je da će se na sledeći album čekati kraće…
Zašto “Chains”, da li se osećate sputani nečim, možda…?
– Svi smo mi vezani lancima. Oni možda jesu nevidljivi, ali su tu. Politički, društveno, lično, poslovno… daleko smo mi od one slobode kojom se kao busamo u grudi. “Are you jaded, are you free, can you climb that big old tree, from your little pinked prison cell?” To je verovatno najvažnije pitanje koje ovaj album postavlja. Vidimo li sve te svoje lance i imamo li snage da ih pokidamo…
[infobox title=’Ko je, ustvari, žena u lancima…’]
Pevačica benda The Bite Ljiljana Zdravković oličenje je energične i pomalo ekscentrične devojke, ali malo ko je očekivao da ćemo je videti “u lancima”, kao na promo fotografijama za novi album.
Dobro ti stoje lanci, da li to šalješ neku skrivenu poruku potencijalnim udvaračima?
– 90% komentara na te fotke su “a nek’ je i tebe neko vezao”. 100% mojih odgovora: “samo za potrebe slikanja”. Mislim da to sve objašnjava. Vezuje me samo ljubav, a lance rešavam jednim “ugrizom” 😉
Pevačica, voditeljka, PR… opiši sebe u pet reči, a da ne koristiš prethodne tri?
– Muzika. Sunce. Glas. Energija. Pokret.[/infobox]
Šta neko ko nikad ranije nije slušao The Bite može da očekuje na vašem novom albumu?
– Muzički, može da očekuje tone zdravog, kvalitetnog riff and rolla. Na ovom izdanju smo, žanrovski, napravili jednu malo šareniju kombinaciju, ima tu i klasičnog rocka i punka i bluesa i southern rocka i pomalo Irisha… čak imamo i jednu akustičnu stvar, koja je prva takva koju smo objavili ikada. Ali sve smo to mi i sve je to rokenrol. Intelektualno i emotivno, može da očekuje da ga bar jedna pesma natera da se zamisli…
Da li ste se konačno opredelili da uglavnom pevate na engleskom jeziku i zašto ste odustali od “srbizacije”?
– Naše pesme su naš umetnički izraz, deo nas koji smo rešili da pustimo u etar. Nekad nam je lakše da neku temu obradimo na engleskom, nekad na srpskom i to nije stvar izbora, već unutrašnjeg glasa iz kojeg pesma nastaje. Stalno nas to ljudi pitaju, a to je kao da slikara pitate zašto su njegova dela u ovom ili onom stilu i zašto je koristio ove poteze i četkice a zašto ne neke druge. To smo, vrlo prosto – MI i nemamo nameru da menjamo taj “sistem rada”. Ne pravimo pesme planski ni ciljano, niti ćemo, tako da nemamo ni nameru da se opredeljujemo. Na Chains su dve pesme na srpskom, sedam na engleskom. Možda na sledećem bude drugačije, ko to zna… slušaćemo taj unutrašnji glas, pa kako on odredi.
Objavili ste album i… šta sad?
– Pustićemo da se malo zavrte pesme na radio stanicama i online, dati sve od sebe da ispromovišemo ovo izdanje onako kako zaslužuje, a onda planiramo da krajem januara naredne godine napravimo i live promociju ovog izdanja. U planu su i bar dva spota koje ćemo snimati početkom godine i naravno, svirke…
Žive svirke su, tvrdite, vaš najjači adut, gde ljudi da vas i čuju?
– Za sada imamo dosta ideja ali ne i datume tako da je najboje da nas ljudi prate na društvenim mrežama, i tako saznaju gde će i kad moći da nas čuju.
O čemu sanjate, a šta realno očekujete od svoje karijere?
– Sanjamo da od rokenrola možemo da živimo. A sad pošto ste prestali da se smejete: realno očekujemo da i dalje stvaramo muziku koju volimo i da je što je moguće više delimo sa publikom na koncertima, i u Srbiji i van nje.
Šta ćete biti kad porastete?
– Mali remorker.
HL
Dok ne stignu novi spotovi, jedan “ujed” iz februara:
