Jedan od posebno lepih delova Krita je Matala, na oko sedamdesetak kilometara od Herakliona.
Sa centralnom plažom smeštenom između dve stene od kojih je desna posebna – cela stena je sačinjena od malih pećina, koje su još u antičko doba veštački pravljene i korišćene za sahranjivanje. Plaža gleda na Libijsko more, pružajući spektakularne izlaske i zalaske Sunca, a “prekoputa” je Afrika.
NIJE SAMO MUZIČARKA I PESNIKINJA… Posle 48 godina ponovo objavljeni akvareli Džoni Mičel
Matala je bila siromašno seosko selo, gotovo nepoznato u svetu. Sve do 60-ih godina prošlog veka kada je postala mesto ljubavi i slobode.
Tada su Matalu naselili hipici iz raznih delova sveta, a pećine u steni postale su njihove kuće, koje su predstavljale njihov kontakt sa prirodom, slobodom, mirom i udaljenost od materijalističkog društva koje su prezirali.
Uživajući u suncu i moru preko dana, uveče su pevali oko vatre i svirali gitaru, živeći svoj savršen san o miru i slobodi.
Dok su oni uživali, meštani Matale bili su ogorčeni. Slobodno ponašanje, golotinja, buka i ceo način života koji su hipici sa sobom doneli, nikako se nisu uklapali u život ostvrljana.
Pričalo se i da su hipici otišli predaleko u svom snu o slobodi, te da su pored upotrebe narkotika i nudizma, pravili nakit od kostiju i zuba koje su pronalazili u pećinama, što je posebno užasavalo stanovnike ovog malog mesta.
Na kraju, posle agonije i za jednu i za drugu stranu, hipici su proterani, ali hipi duh na Matali danas i dalje živi. Uz levu stenu, tik do mora, nalazi se mural posvećen Džordžu, jednom od članova hipi zajednice, kojim je obeležen njegov povratak na Matalu, a na kome piše: Dobro došao, Džordže! Život je danas, sutra nikada ne dolazi!
Priča o Matali, sama po sebi je zanimljiva, ali je još zanimljivijom čine imena nekih od njenih stanovnika – Bob Dilan, Dženis Džoplin, Džoan Baez i na kraju Džoni Mičel, žena koja je mesecima živela na Matali.
Najteža životna borba Džoni Mičel: Već pet godina ne mogu da hodam, ne mogu da sviram, ali neću da se predam, biću opet ona stara
U vreme kada je stigla na Matalu, Džoni Mičel je već napravila prve važnije karijerne korake i bila priznata kao autor, a pesma “Carey” koju je napisala za rođendan momku sa kojim je živeli u pećini, ostaće upamćena kao jedna od njenih najlepših pesama.
U Matali nije bilo kuća, “samo dve prehrambene prodavnice, pekara u kojoj je vlasnik pravio svež jogurt i hleb, prodavnica s jedinim telefonom u gradu, dva kafića i nekoliko koliba za iznajmljivanje”, seća se Džoni u jednom intervjuu.
Nakon nekoliko meseci u Matali, Mičel je odlučila da ode, a danas je tamo, kako je u jednom intervjuu ocenila, “popularnija od Zevsa”.
INSTALIRAJTE NAŠU ANDROID APLIKACIJU I SVE NAJNOVIJE INFORMACIJE IZ SVETA MUZIKE I URBANE KULTURE BIĆE NA SAMO JEDAN KLIK OD VAS
HL/Izvor: ddl.rs
