Srđan Šaper, jedan od Idola i najvažnijih likova beogradskog novog talasa, pričao je u velikom specijalu Nedeljnika, povodom četrdeset godina od prvih svirki koje su označile njegov muzički početak, o čuvenom albumu “Odbrana i poslednji dani”.
Na pitanje o omotu albuma, Šaper kaže:
– Mi smo hteli da imamo celu fresku ali to nam iz Jugotona nisu baš dali, ali ne iz nekog nacionalnog razloga, iz ideološkog razloga. Onda smo stavili na omot delić freske koji je dopuštao razna moguća čitanja. Zanimljivo da tada nije bilo problem što je izdavačka kuća iz Zagreba izdala ploču čiji je omot na ćirilici. Brinulo ih je samo da to može da utiče na tiraž. Ali je naravno bio problem kasnije, kada su hteli da izdaju CD, 1990. godine. Oni su napravili CD, ali on tada nije mogao da izađe. Stigli smo bili na Index librorum prohibitorum, sekcija ploče i CD-ovi… – ispričao je Srđan Šaper.
On je govorio i o suptilnim značenjima pojedinih pesama na albumu.
– Jedna mlada žena je napisala odličnu analizu pesme “Moja si” za seminarski rad na Filološkom fakultetu. Pošto sam ja napisao tu pesmu, bilo mi je zanimljivo kako može da se čita u raznim ključevima, neki od njih bili su i meni bliski kada sam je pisao, neke simboličke sinapse uopšte nisam video. Jezik ipak skriva u sebi iskustva koja nisu samo naša. A u odgovoru na tvoje pitanje — mi smo bili u svemu liberalni i slobodni mladi ljudi. Sve što smo radili je za nas bilo osvajanje neke slobode, svaki put još neke nove. Stalno smo hteli da otvorimo još neka vrata, još neki prozor. Sva ta vrata i prozori dugo su bili zatvoreni, zaključani. Sve što smo radili imalo je jedan cilj — da se iskorači ispred. I ceo novi talas je revolucionaran jer je posle hipi pokreta to bio prvi pokret koji je predstavljao pobunu. To je bila pobuna u smislu glasa jedne generacije koju povezuje sloboda, pamet, nada…
HL/Izvor: nedeljnik.rs
