U noći dok je Srbija u Istanbulu vojevala za evropsko košarkaško zlato, Sting je došao u Arenu i osvojio više od 15.000 ljudi profi koncertom kakav se ne viđa često na ovim prostorima.
Kao što se to u normalnom svetu radi, legendarni britanski muzičar na scenu je izašao tačno u 20 časova, dok se pred Arenom još tiskalo nekoliko hiljada ljudi naviklih da ovde sve kasni. Mada, Arena oduvek ima taj problem sa sporim ulaskom, ali dobro… Sting se ozbiljno potrudio da ublaži neraspoloženje čak i onima koji su kasnili.
Na binu je stupio uz pozdrav na srpskom “Dobro veče Beograde, kako ste?”, a onda prepustio svetla reflektora sinu Džou Samneru, koji je u skoro polusatnom nastupu, samo on i zlatni Gibson Les Pol, pokazao da ima u njemu mnogo očevog talenta.
Ali, publika je, naravno, došla zbog Stinga, pa je njegov novi izlazak, ovog puta sa bendom, bio pravi početak noći za pamćenje.
Jer, nekadašnji lider grupe Police je, samo uz dve gitare, bubanj i bas prošetao kroz sve periode svoje impresivne karijere, ali i brojne žanrove, od klasičnog ronekrola, regea, fankija, nju vejva, indi roka… sve do maestralne desetominutne verzije “Roxanne” koja je nesumljivo bila vrhunac koncerta, uz uvodnu minijaturu Džoa Samnera, omaž velikom Dejvidu Bouviju – “Ashes to Ashes”. I frenetično dočakanu “Desert rose”, na koju su ustali čak i najverniji košarkaški fanovi koji su zavirivali u telefone da bi pratili rezultat u Istanbulu.
Hitove koje je Sting sinoć svirao glupo je nabrajati, jer doslovno nije preskočio nijednu poznatiju pesmu, ali je, naravno, sačuvao “best 4 last”. “Every breath you take” za prvi i akustična verzija “Fragile” za drugi bis.
I to je bilo to. Precizno, promišljeno, dinamično, samouvereno, jednostavno, taman-koliko-treba emotivno i pre svega vrhunski profesionalno. Može li od koncerta da se dobije više? Može, svakako. Ako tražite dlaku u jajetu.
https://www.youtube.com/watch?v=wpvqKp1_4uU
HL
