Hrvatski muzičar Darko Rundek smatra da je “novi talas”, muzički pravac kojem i sam pripada, idealizovan i da ga ne treba mistifikovati.
– Bilo je to lepo vreme, puno se stvari poklopilo… Ali važno je reći da smo imali podršku, podršku Centra za kulturnu delatnost omladine u kojem su sedjeli Duško Ljuština i Putak, mogli smo da sviramo kad smo htjeli, stvarno smo imali njihovu podršku. Čini mi se da je to bilo dosta važno. Našli smo se u tom nekom istorijskom vakuumu, kad je Tito umro. Kao da je to bila neka vrsta kulturne revolucije, trebalo je povratiti taj neki talas utopijskog mišljenja – rekao je Rundek u emisiji Aleksandra Stankovića.
– Bili smo neka vrsta heroja u nekoj polubajci. Poverovali smo u svoje herojstvo. Džoni Štulić je bio jedan od tih heroja, sećam ga se kad se pretvarao u tog heroja iz jednog običnog dečka s gitarom. Mislim da je sasvim legitimno da je završio svoj put, bio je hiperproduktivan u svojoj zadnjoj fazi što je, po mom mišljenju, išlo nauštrb kvaliteta. Sasvim je normalno i legitimno da se sad povukao sa scene – rekao je o Rundek o kolegi.
Upitan da prokomenatariše navode da pesma “Šal od svile” ima “narkomanske konotacije”, Rundek je istakao kako to nema veze sa istinom.
– Lepo je da pesma intigrira ljude, lepo je i da se pesma intepretira ne mnogo načina. To je bilo vreme kad sam otkrivao tibetanski budizam. Zanimljivo mi je bilo to da je sloboda u svakodnevnim stvarima. Uže i gan u toj pesmi su meni bile aluzija na neke jednostavne životne veštine.
HL/Izvor: nedeljnik.rs
