Darko Rundek & Ekipa održali su sinoć u prostoru Luke Beograd (Open Air Corner) prvi od dva koncerta pod nazivom “Uz reku, za reke”.
Koncert su uveličali nekadašnji članovi Haustora, gitarista Zoran Zajec Zexa i saksofonista Damir Prica Capri, pa je obeležavanje 41. godine od objavljivanja albuma “Bolero” bilo poseban “mamac” za publiku svih generacija.
Nastup koji je trajao oko dva sata i 15 minuta, počeo je uz uzvike publike: Pumpaj! Pumpaj!, a nastavio se tako što je Rundek, uz zvuke saksofona Ane Kovačić, laganim korakom došetao na binu.
Na samom početku, pozdravio je publiku ali i ptice kraj Dunava, a uvodnu pesmu “Tranzit” obojio je na poseban način pominjanjem Beograda.
Uz Darka i Anu, na pozornici su od početka bili basista Roko Crnić, bubnjar Slivio Bočić, Miro Manojlović (vibrafon i udaraljke), kao i multiinstrumentalista Igor Pavlica.
Uz zvuke Igorove trube počeo je “Tamni jorgovan” koji je “zagrejao grla” svih, da bi se to ubrzo prelilo u uobičajeno horsko pevanje uz “Ruke”.
Ekološke poruke odjekivale su Lukom Beograd u skladu sa nazivom koncerta, uz prošlogodišnju “Rijeku”, kada se muzičarima na sceni pridružio Marko Marić.
Brendirane trajne plastične čaše, što je već neko vreme uobičajeno na Darkovim koncertima, mnogi su i ovoga puta poneli kao suvenir sa koncerta.
– Šta je pisalo na plakatu? Rundek, Haustor & Еkipa – ove Darkove reči odmah su izazvale reakciju publike i bile znak da počinje ono što se dugo čekalo.
Uz opasku da “ne slavimo okrugle godišnjice, već špicaste”, obeležavanje 41. godine od objavljivanja trećeg albuma Haustora “Bolero” (1985), uz Zexu i Caprija na pozornici, počelo je “udarcem pravo u glavu”, odnosno, numerom “Ena”.
“Ja želim” je najavljena kao “jedna koju davno niste čuli”, “TV man” je bio posvećena Darkovoj partnerki Sandi Hržić, a posle “Take Money And Run” oduševljenje izazvali “Sejmeni”.
“Ay Carmela”, sa publikom, uobičajeno, poput vojske, u potpunosti je održala “radnu temperaturu” i sve zagrejala u noći koja je, tik uz reku, postajala prohladna. Nisu samo ptice bile u fokusu, poruka da “revolucija počinje u tanjuru” podstiče na svest o, generalno, zaštiti životinja.
Dve numere sa albuma “Brisani prostor”, “New World” i “Mila” predstavljale su tek kratko zatišje pred rafalnu, uglavnom zvucima Haustora obojenu završnicu.
Darko je podržao Rendžere istočne Srbije i bitku za očuvanje prirode Homolja, a sa aktivistom Aleksandrom Kulićem izveo je čuvenu “Bi’ mog’o da mogu”.
Raspevano, uz “Ula ulala” završen je zvaničan deo koncerta, dok su za bis sačuvane “Kurdistan” i neminovne “Šejn” i “Šal od svile”.
