Kultni novosadski sastav Ritam Nereda opstaje punih 30 godina.
Uoči posete Bosni i Hercegovini i prvog nastupa na OK festu u Nacionalnom parku Sutjeska, za regionalni N1 je govorio Boban Petronić, vokal benda.
Za tri decenije rada, osim 12 studijskih albuma, nekolicine singlova i Live albuma, ovaj bend je 30 godina bio etiketiran na razne načine, što je potvrdio i sam Petronić.
– Mi smo tokom 30 godina koliko postojimo bili etiketirani konstantno, a jedina stvar koja nas je zanimala jeste muzika i da kroz nju prenesemo kako se osećamo tog momenta dok ona nastaje. Kada nam nije bilo dobro zbog vlasti 90-ih godina, direktno smo pevali protiv. Zbog toga smo bili privođeni na informativne razgovore, lepili su nam etikete, zabranjivali nas. Ali smo mi i dalje ostali tu. Dosledni sebi i svojim stavovima.
Da li stvarno svaki bend koji ukazuje na anomalije u društvu, od manjih do većih zajednica mora biti etiketiran kao “nečiji”?
– Ne mora, ali je nažalost tako. Mi smo to etiketiranje osetili na svojoj koži, iako smo se samo bavili muzikom i ona nam je bila jedina odrednica. Ljudi su spremni da urade svašta, pa otuda dolazi i to da dobijete etiketu, a za nju se nikada niste borili.
Jedan od najvećih hitova ovog benda je pesma “Put beznađa”, koja se našla na albumu “Breaking” iz 1993. godine. Ona je mnogima i prva asocijacija na sastav koji se proslavio mešavinom panka, rocka, Oi! panka, hardkora i treš metala.
Da li je posle 30 godina rada “Put beznađa” još teži?
– Naravno da postaje teži, jer je neverovatno da nam se dešavaju potpuno iste stvari koje su se dešavale i pre 30 godina.
HL/Izvor: cdm.me
