“Kraljica rokenrola, komplikovana buntovnica i muzička predvodnica koja je kršila pravila” rečenica je koja odlično opisuje ženu koja je napravila ozbiljan pomak u istoriji rokenrola. No, iza te rečenice i svakog epiteta koji joj je kroz decenije dodeljen, stoji jedna kompleksna priča i mnogo detalja koji su je izgradili u ono što je postala.
Bilo da se bavite muzikom (naročito pevanjem) ili ste samo slušalac, na njen glas i pojavu niste mogli da budete imuni. Isto tako, niste mogli da zaobiđete ni činjenicu da je, kad je reč o bluz-roku, ali i celokupnoj istoriji svetskog rokenrola, njeno ime uvek na vrhu.
“ME AND BOBBY MCGEE” U SIROVOJ STUDIJSKOJ VERZIJI… KADA JE OVO SNIMALA, DŽENIS JE OSTALO JOŠ DEVET DANA ŽIVOTA…
Pitanje “Koliko ste dobri od 0 do Dženis?“ postalo je jedno od važnijih u svetu ženskih vokala, a kad za nekoga kažu “da (može da) peva kao Dženis“, jasno vam je o kakvom se tu kvalitetu radi.
Ali ono što je u celoj toj idealizovanoj ali i “IDOLizovanoj“ slici koja je ostala iza nje mnogo važnije od glasovnih mogućnosti koje su nesporne, bila je njena specifična energija, snaga i drugačiji pristup životu i sceni od svih pevačica koje je svet video pre nje.
“Prvi njen prestup bio je taj što je ona, kao mlada belkinja, rano uvidela snagu bluza, muzike koja se mogla naći samo na opskurnim pločama i u krčmama duž zalivske obale Teksasa i Luizijane. Ali i pre toga, ona se isticala u svom konzervativnom naftaškom rodnom gradu. Bila je muškobanjasta, intelektualno radoznala, s rasno progresivnim stavovima i afinitetom ka slikarstvu.“
Koliko se rodila sa tim buntom u sebi a koliko ga je kao mala “muškaračica“ gradila pokušavajući da zadrži pažnju i ljubav okoline? Kako je i zašto birala, od malih nogu, najluđe i najskandaloznije pesme, knjige, filmove koji su je izgradili? Kako je donosila odluke koji su promenili ne samo njen, već i naš svet?
KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? IDEMO U 1970. GODINU, U SOBU 105 LENDMARK HOTELA U HOLIVUDU…
Odgovori na ova pitanja sigurno su važniji od bilo kakve “istorijske činjenice“ na koju možete naleteti proučavajući njenu zvaničnu biografiju, jer se značaj Dženis Džoplin ne meri u objavljenim albumima i nagradama, već u revoluciji koju je svojom pojavom napravila. Rokenrol je, kao što sam autor u uvodu kaže, uprkos globalnoj borbi protiv “stega iz pedesetih“, u njeno vreme bio “klub za muškarce“.
Bilo je u najmanju ruku neobično, za mnoge čak i skandalozno videti na bini ženu koja se ne libi da pokaže svoju energiju i seksualnost na način na koji je ona to činila.
“Mešavina samopouzdanog muziciranja, drske seksualnosti i prirodne životnosti, spojenih tako da iznedre prvu američku žensku rok zvezdu, sve je promenila”. Decenijama kasnije, svet rokenrola, naročito onaj ženski, ne mora od nje praviti idola, ali može i mora da joj bude zahvalan za pomak koji je napravila u toku svoje kratke, ali efektne karijere.
“Dženis Džoplin je ušla u legendu kao drska, strasna duša osuđena na propast i bol koji su od nje stvorili jedan od najizuzetnijih glasova u istoriji roka. Ali na ovim stranicama, Holi Džordž-Voren donosi jasan i dubok uvid u život žene koja nije bila definisana samo patnjom. Dženis je bila perfekcionista: strasna, obrazovana muzičarka koja je rođena sa talentom, ali je isto tako izvanredno marljivo radila na njegovom razvoju. Ona je bila žena koja je pomerala granice roda i seksualnosti mnogo pre nego što je to bilo društveno prihvatljivo.“
Ova knjiga nije skup podataka za one koji žele da nauče nešto više o rokenrolu tog vremena, iako, logično, sadrži sve informacije potrebne da o tom vremenu stvorite pravu sliku. Ovo je jedna odlična priča o Dženis Džoplin kao ženi. Ženi koja je potpuno promenila svet rokenrola i zasluženo ušla u legendu.
Ljiljana Zdravković
