Svoj primerak knjige “Born To Run” kupila sam pre nekoliko godina u Zagrebu, u Rockmarku. Najdivnijem mestu u ovom gradu, ako mene pitate. Toliko sam lepote iznela odande i toliko para ostavila na tom mestu… za knjige. Baš ove koje se “čitaju glasno“.
Springstin tada još uvek nije bio objavljen kod nas, i u grupi od nekoliko knjiga koje sam kupila u toj “turi“ i pridružila svojoj kolekciji bio je i on.
Morao je biti i on. Zato što, kad se izgovori njegovo ime, staneš mirno, kao da slušaš himnu, skineš šešir i pokloniš se. Šmeker, tata, faca. Zvezda. Lik sa jednom od onih životnih priča za koje duboko veruješ da kriju koješta interesantno.
Jedan od onih koji izgledaju toliko usklađeno sa binom da ne možeš ni da ga zamisliš na bilo kom drugom mestu. Jedan od onih za koje znaju i muzičari i poslovni ljudi i domaćice… i radnici.
Jedan od onih čije hitove pevuši ceo svet, a opet nekako izgleda kao da je jedan od nas, smrtnika.
To je valjda bio njegov kvalitet od početka, to što je smrtnik, ipak, sa istim problemima i manama kao i mi ostali.
“Čudno je pisati o sebi…“ pa ipak se dohvatio “papira i olovke“ (bukvalno) i punih sedam godina zapisivao svoja sećanja i svoje misli. I to je uradio vrlo iskreno i ljudski.
Od Friholda u Džersiju, vaspitanja Italijana i Iraca čija se krv mešala u njemu… “mi Italijani idemo do krajnjih granica, snažno upiremo sve dok nas kosti ne izdaju…. plešemo, vičemo i smejemo se do iznemoglosti, do kraja“, preko ulica čije je trotoare znao u milimetar, oduševljavanja Prislijem i Bitlsima, prvih gitara, razmišljanja…
“Sa svojih dvadeset godina nisam bio buntovnik u trkaćem automobilu, nego gitarista na ulicama Asbury Parka, već tada blisko povezan sa onima koji “lažu“ u ime istine… sasvim običnim umetnicima“ … preko “velikog praska“, značaja Edija Salivena, E Street Banda“, vidljivih i nevidljivih borbi… bina, vožnji, kombija, ploča…
Do ovoga što je danas. IME. Sasvim zasluženo IME.
Meni je u stvari jako čudno i glupo da ovde uopšte ulazim u detalje, citiram, prepričavam gde je sve bio, koga je sve sreo i upoznao, koliko je i kako svirao, gde se i zašto saplitao, padao i ustajao…
Valjda ste svesni toga koliko je toga mogao o svom životu da napiše jedan Springstin?
Kupila sam knjigu iz poštovanja i čitala sam je, pre svega, iz poštovanja. Emocija se rodila negde usput.
A i razlozi zbog čega se ova priča zove baš “Born To Run“… postanu jasni negde usput.
Brus Springstin. Ime. Sasvim zasluženo ime.
Autobiografiju Brusa Springstina “Born To Run” možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
HL čitač glasnih knjiga: Ljiljana Zdravković
