Ovogodišnji, 58. Bitef, svečano je otvoren sinoć u Operi i teatru Madlenianum nadahnutim govorom čuvenog reditelja Mila Raua i predstavom “Mekšanje” Dens on ansambla.
– Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitefu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival – kazao je Milo Rau na početku svog obraćanja. Njegova predstava “Antigona u Amazonu”, savremena interpretacija antičke tragedije, ovog puta smeštena usred borbe za zemlju i očuvanje Amazona, deo je glavnog programa festivala.
– Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za održivu budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose – kazao je Rau.
– Postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine – poručio je Rau, podsećajući na slogan ovogodišnjeg festivala “Lepota (ne)će spasiti svet”, inspirisan citatom Dostojevskog. Predstavu “Antigona u Amazonu” publika će moći da pogleda 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212, na sceni koja nosi ime po jednoj od osnivačica Bitefa, Miri Trailović.
Kontroverzna “Snaga kučke” Karoline Bjanki na 58. Bitefu…
Ovogodišnje izdanje festivala, koje se održava pod generalnim sponzorstvom 1664 Blanc, otvorila je predstava “Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.
Plesačice i plesači, svi stariji od četrdeset godina, pokazali su raskošni talenat koji ne bledi s godinama starosti, već naprotiv, dobija na novoj snazi i lepoti. Mekšanje tela tako je predstavljeno kao njegovo sazrevanje, a publika je višeminutnim aplauzom nagradila suptilno sprovedenu ideju pobune pojedinca kroz razbijanje ograničenja koje nam postavlja društvo.
Lekcije o seksualnosti, identitetima i budućnosti na 58. Bitefu
Otvaranju su prisustvovali i Sekretarka za kulturu Grada Beograda Nataša Mihailović Vacić, načelnik Sektora za savremeno stvaralaštvo Mladen Vesković, ambasadorka Nemačke Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Belgije Nj.E. Kati Bugenhaut, ambasadorka Grčke Nj.E. Maria Levanti, ambasador Francuske Nj.E. Pjer Košar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva, savetnica za kulturu Ambasade Slovenije Irena Herak, opunomoćena ministarka ambasade Hrvatske u Beogradu Davorka Velecki-Čičak, kao i direktor Gete instituta Kristof Feldhues, ataše za kulturu Francuskog instituta Karolin Sota, bivši umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, reditelji Dino Mustafić, Andraš Urban i Bojan Đorđev, upravnici brojnih pozorišta, kao i zvezde domaćeg glumišta glumci Slaven Došlo, Luka Grbić…
PREDSTAVE ZA KOJE SE TRAŽI KARTA VIŠE
Glavni program festivala nastavlja se istorijskim gostovanjem čuvene francuske pozorišne kompanije Komedi Fransez, koja prvi put u svojoj viševekovnoj istoriji nastupa na Bitefu. Predstavu “Hekuba, ne Hekuba” režirao je Tijago Rodrigeš, inače aktuelni umetnički direktor pozorišnog festivala u Avinjonu. Savremenu interpretaciju mita o Hekubi, u kojoj igraju neka od najvećih imena francuskog pozorišta, domaća publika moći će da pogleda 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Program se potom nastavlja dvostrukim igranjem slovenačke hit predstave “Seksualno vaspitanje: Borbe”, 27. i 28. septembra u Bitef teatru. Mlada rediteljka Tjaša Črnigoj sa svojim autorskom ekipom prikazuje borbu za reproduktivna prava u SFRJ kroz lik i delo narodne heroine Vide Tomšić, jedne od najzaslužnijih žena za to uvođenje prava i praksi koje su tada bile izuzetno progresivne u odnosu na ostatak sveta.
Vikend na Bitefu obeležiće i domaća produkcija “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autorski rad Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura. Njih dvoje će se 28. i 29. septembra, zajedno sa posetiocima Galerije Podroom (KCB), upustiti u pravi pozorišni pretres slučaja transrodne američke aktivistkinje i uzbunjivačice Čelsi Mening.
Hrvatska autorka Jasna Žmak nastaviće ovu liniju predavanja-performansa u originalnom i duhovitom osvrtu na svoju karijeru dramaturškinje, ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije. Njenu predstava “this is my truth, tell me yours” publika će moći da pogleda u Bitef teatru 30. septembra i 1. oktobra.
Ovogodišnji Bitef održava se do 4. oktobra, a glavni program koji su selektovali Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović čini deset predstava i to iz iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.
LEPOTA ĆE SPASITI SVET – MILO RAU
Govor na otvaranju Bitefa, Beograd, Srbija, 25. septembar 2024. godine
Draga publiko,
Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival.
Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad Mračno doba o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen.
Jutros kad sam stigao čuo sam da je još neko letos stigao folksvagenom u Srbiju – bio je to nemački kancelar Olaf Šolc. Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu “održivu” energiju. “Evropa” znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što “održivo” znači – održivo u smrti.
“Pokazaću ti strah u pregršti praha”, kako je T.S. Eliot napisao u Pustoj zemlji nakon I Svetskog rata. Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom Antigona u Amazonu, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca.
Amazon je udaljen 10000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za “održivu” budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: “Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose”.
Ja, međutim, smatram – a to je i poruka Antigone – bolje je braniti svoju zemlju. Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. “Lepota će spasiti svet”, citat iz Idiota Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd.
“Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije” – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine.
Kada sam bio u Amazonu, jedna rečenica bila je ispisana na svim knjigama i zastavama: “Mi negujemo zemlju i ona neguje nas.” Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. “Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve”, kako piše Sofokle u Antigoni. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo.
Proglašavam 58. Bitef otvorenim.
Milo Rau
Umetnički direktor Bečkog festivala / Slobodna republika Beč
