Proći će upala mišića, ali ovaj dobar osećaj neće skoro… Evo kako su Orthodox Celts proslavili St. Patrick’s Day u Domu omladine

0
324
Orthodox Celts, Amerikana/Photo: Alex
Oglasi

Ponekad, ako nam je do slavlja, ne moramo da idemo kamenim putem čak do Dablina. Potrebna nam je samo vožnja odabranom linijom gradskog prevoza, taman do Doma omladine. Ne mora čak ni da bude “naš” praznik, ni da postoji preveliki razlog. Dovoljno je da negde u svetu bude Dan Svetog Patrika, a negde jedna sasvim obična nedelja uveče.

Rezidanje albuma “One, Two…Five!” grupe Orthodox Celts na zelenom vinilu

Orthidox Celts 17. mart bukiraju bez razmišljanja, tradicija je dovoljno duga da nije potrebna nikakva najava. Jasno je da će sve biti zeleno, da će se vijoriti zastave Irske, kao i da će neko preozbiljno shvatiti celu situaciju i doći u vilenjačkom odelu. I to je upravo ono što ovih sedam muzičara žele da postignu.

Orthodox Celts, Amerikana/Photo: Alex

Neko je tu prvi put, da nasledi porodičnu tradiciju, nekome je prvi put spletom okolnosti. Ima i onih koji su tu već trideset godina. Nikada nije bio važan staž, kvalitet je uvek isped kvantiteta. A kvalitet je ovde garantovan.

Rasprodatu Amerikanu pozdravili su prvo pesmama, a onda je Aca utvrdio da su svi dobro raspoloženi, uz upozorenje da će proveriti još neki put, da energija slučano ne opadne. Raspored pesama omogućio je atmosfera neprimetno, ali sasvim dovoljno raste, uzlaznom putanjom do kraja.

– Ne spuštajte ruke, trebaće vam – “naredio” je frontmen, a količina publike bila primetna tek kada se instrumenti malo stišaju, a bučna gomila glasova preuzme vođstvo.

Orthodox Celts, Amerikana/Photo: Alex

Znalo se da će pesma “Whiskey in the jar” biti odsvirana, pa je bez obzira na piće, šta god se kome našlo u rukama, letelo u vazduh. Negde na pola koncerta, publika je od same sebe dobila zasluženi aplauz za pevanje i podsticaj da se ne štedi do kraja. A onda su svetla na bini iz irskih obeležja promenila boju u crvenu i postalo je jasno – više nema stajanja.

Šutke su postale zdravice, a zdravice masovni zagrljaji. Šta god da je bilo u čaši, pivo, džin, ili pomenuti viski, sve je ispijeno do kraja, da bi se pesma “I wish you the very worst” iskoristila za ono čemu je namenjena – da se izbaci sav bes.

“Far Away” bila je poslednja pred bis, ali vernoj publici nisu bile dovoljne ni tri dodatne pesme, pa je posle prvog bisa usledio još jedan.

Vratili se Kelti… Grupa Orthodox Celts vratila se sa prvog putovanja po Irskoj

Jasno je, ovaj koncert se čeka cele godine, na sigurnom mestu u kalendaru. Kelti su se zahvalili na još jednoj večeri za pamćenje, uz obećanje da će dostići bar 50 godina karijere. Toliko daleko ne moramo da planiramo.

Dovoljno je da nas do sledeće godine prođe upala mišića (jer ruke, naravno, nismo spuštali), pa se vidimo ponovo.

J. Ilić za HL

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime