Bend Prljava Frekvencija iz Novog Sada objavio je treći singl “Pod Barom”, kojim je zvanično predstavio debi album pod nazivom “Zvuk Boja”.
Na albumu se nalazi jedanaest pesama od kojih nijedna nije istog stila – svaka pesma je zvuk iliti boja za sebe. Svaka pesma poseduje svoju frekvenciju kojom vibrira i diše za sebe u vremenu i prostoru.
Prva pesma je “Himna”, njome bend predstavlja sebe slušaocu i daje mu do znanja da očekuje nešto sasvim novo, nešto sasvim jedinstveno.
Himnu prati “Žute cigle Bluz”, ne samo što je bluzerska numera nego što ona zaista ima specifičan “šmek”, bluz.
Treća je dobila naziv po tvorcu pesme “Space Oddity”, Dejvidu Bouviju, ali sama pesma govori o traganju za sredinom gde se može bolje živeti, pa makar to moralo biti i van naše planete, a svemir je centralna tematika većine stihova pomenutog umetnika.
Zatim slede “Pare”, najaktuelnija problematika današnjice, svima manjkaju a svima potrebne, takođe često postavljano pitanje “Koliko vredi naš obraz?”.
Peta numera je ona kojom bend predstavlja album, od punka i bluza do indie psihodelije, pesma koja govori o delu Novog Sada, Podbari na kojoj je i sam pevač Vanja Šuput živeo jedno vreme, gde je po njegovim rečima proveo najlepše dane u gradu.
Naredna je balada “Alchajmer”, može se reći da ime govori za sebe, delo se mora poslušati, prosto reči ne mogu opisati emociju koju prenosi numera, a najjasniju sliku možete formirati ukoliko je poslušate uživo.
Zatim stižemo do pesme “Kralj Ničega” ukratko, “Ne sudi o nekom dok ne prođeš kilometre u njegovim cipelama”.
Da li vas dotiče šta vam drugi kažu? Imate kratak fitilj? Pesma “Bum” je pisana za vas! Energična, netrpeljiva i pre svega diže atmosferu na sasvim drugi nivo, pripremajući vas za ono što je ostalo od albuma.
“Ulični svirač”, deo krešenda kao i prethodna pesma, takođe usko vezana za frontmena ovog benda, odaje veliku poštu svim uličnim sviračima sveta i njihovoj energiji.
Kao pretposlednja frekvencija ovog albuma, numera “Leksa” je posevećena jednom tragičnom dogadjaju koji je zadesio Srbiju, ne tako davne 2011. godine.
Ona je tu da nas podseti da nikako ne smemo zanemariti kako se ophodimo jedni prema drugima i da naše reči i dela mogu spasiti, a isto tako i oduzeti žvot.
Vršnjačko nasilje je dugo bilo, i idalje jeste, deo svakodnevnice. Pesma je tu da podseća i opominje da svi imaju pravo na svoj lični pečat.
Kulminacija albuma je “Veruj mi”, fuzija bluza i psihodelije, suvi rokenrol, baš kako sebe bend opisuje, i sa njom se završava avantura zvana “Zvuk Boja”.
