Konačno je pred nama “Father of the Bride”, novi album benda Vampire Weekend, posle šestogodišnje pauze. Ovoliko godina u modernoj muzici je čitava večnost. Neke karijere su lansirane i ugašene u međuvremenu. Vampire Weekend je za to vreme i zvanično postao projekat jednog čoveka, sa priključenim članovima. A taj čovek bio je zauzet osnivanjem porodice, pravljenjem fantastične metaanime serije Neo Yokio za Netflix, pravljenjem muzike za druge velike izvođače i radom na emisiji za Beats 1.
Vampire Weekend osporavali su da su previše – beli. Uvek su izgledali kao ispeglani klinci sa koledža, od čega oni nikada nisu bežali. Problem je bio što je malo ko video da su oni i više od toga. Čini se da je ovom pauzom to ispravljeno.
Krajem dvehiljaditih sve je vrvelo od indie bendova. Danas, teško da neki od njih privlači pažnju kao VW. Možda je Ezra uspeo da nađe meru i ostane relevantan svojim poznanstvima, ali sigurno je velikim delom zbog same muzike koja lepo stari. Prethodni albumi Vampire Weekend ne zvuče kao godine u kojima su pravljeni, već kao – Vampire Weekend. Njihova autentičnost i vrednost je nesporna.
Njihove melodije su nadimpresivne, ali je uplitanje afričkih zvukova bilo ono što je oduševljavalo. Možda zbog toga što je toliko neočekivano. Najveća snaga sigurno leži u lirikama koje Ezra pažljivo piše. Na papiru, one imaju svoju težinu i bez muzike u koju su upakovane. Komplimentuju se, ali mogu jedno bez drugog.
U isto vreme, oni su zasnovani na paleti sedamdesetih i najsavremenijim tehnikama produkcije. A to je recept za dobijanje hvalospeva kritike. Zato, na primer, Rolling Stone ne krije da otvoreno kaže koliko voli novi album “Father of the Bride” koji sadrži čak osamnaest pesama, iako su spakovane u manje od sat vremena.
HL/Izvor: mjuznews.com
