Led Zeppelin nikada nije bežao od muzičkih izazova. Iako je njihov zvuk ukorenjen u jednostavnoj troglasnoj strukturi bluza, sastav su činila tri tehnički možda najtalentovanija muzičara svih vremena, zajedno sa jednim od najsvestranijih vokala ikada. Nije bilo mnogo toga što Led Zeppelin nije mogao da iznese.
Kao takve možete ih čuti na dugim struktuiranim numerama kao što su “The Rain Song” i “In My Time of Dying”, zajedno sa ambicioznijim numerama koje su ispred svog vremena kao što su “Black Dog” i “The Crunge”. Led Zeppelin nisu bili prog-rok bend, ali su mogli da prave epske ekskurzije sa najboljim od njih. Ali postojala je jedna pesma u kojoj je aranžman bio toliko naporan i zbunjujući da je bend pokušao da je odsvira uživo samo nekoliko puta.
OVO JE JEDINA PESMA LED ZEPPELIN NA KOJOJ JE DŽIMI PEJDŽ SVIRAO – BAS GITARU
“Four Sticks” je možda najneopskurnija pesma na jednom od najvećih albuma svih vremena, Led Zeppelin IV. Smešten između glatke i zabavne “Misty Mountain Hop” i prelepog folka “Going to California”, “Four Sticks” je žestoka rokačina koja kao da se vrti u krug oko sebe, stvarajući hipnotički trans. Ritmičke 5/4 glavne deonice podižu se u sanjivi 6/8, vraćajući se nazad u svoj “uporni” glavni rif. Otkriva dve strane Zeppelina koje su savršeno spojile: ambiciozne eksperimentatore i gromoglasne tvrde rokere.
NIL JANG NAMERAVAO JE OKUPI LED ZEPPELIN, A KADA TO NIJE USPEO, NAPISAO JE PESMU O NJIMA…
Dok je snimao pesmu, Džon Bonam je imao poteškoća da upamti sve te izmene i sa sve većom frustracijom upropastio je brojne snimke. Prema Džonu Polu Džonsu “trebale su mu godine da pohvata “Four Sticks”. Činilo se da sam ja jedini koji je u stvari mogao da izvede svoj deo bez problema. Pejdž bi nešto svirao i Džon Bi rekao:To je sjajno. A gde je ritam? Vi tnate, ali morate i nama da kažete…”. Nije mogao da izbroji šta je svirao. Bila bi to odlična fraza, ali ne biste mogli da je povežete sa brojem. Ako mislite da je “jedan” na pogrešnom mestu, potpuno ste sjebani”, ispričao je Džons.
KAKO SU LED ZEPPELIN OSTALI BEZ 203.000 DOLARA TOKOM TURNEJE PO AMERICI… A TO JE PRE 48 GODINA BILO BAŠ MNOOOOGO PARA
Džonsova stroga muzička obuka ga je osposobila da se nosi sa takvim situacijama, ali Bonam je bio potpuno samouk i “osećao” je muziku više nego što je eksplicitno računao. Rezultati su uvek bili neverovatni, ali povremeno je trebalo malo vremena da se dođe do toga. Bonam je imao slične poteškoće sa brojanjem u “Black Dog” i “Rock and Roll”, držeći palice da škljocaju tokom a cappella delova prvog i pozajmivši uvod u “Keep A-Knockin” Litl Ričardsa da bi započeo drugi.
Kad smo već kod “klikova” bubnjarskih palica, jedinstveni klik-klak zvuk na “Foir Sticks” nije bio bezvezno nagomilavanje: želeći da promeni pristup šablonu, Bonam je zgrabio dodatnu palicu za svaku ruku, otuda i naslov pesme. Zveckanje te četiri palice u Bonamovim rukama čulo se na mikrofonima i pružalo je neku vrstu zveketavih udaraljki koje su upotpunile preokrete i obrte pesme.
Iako su na kraju dobili rezultat kojem su se nadali, teško “rođenje” pesme nateralo je bend da je ne izvodi uživo. Postoji samo jedan verifikovani snimak pesme sa koncerta u Kopenhagenu 1971. Pogledajte kako je tada zvučao Led Zeppelin:
HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk
