Irski bend U2 izvešće bar jednu novu pesmu na predstojećim koncertima u dvorani Sfera u Las Vegasu. “Atomic City” je pesma čija je tema Las Vegas, za koju se očekuje da će biti objavljena pre prvog nastupa benda 29. septembra.
Snimajući muzički spot, četvorka je u subotu u više navrata puštala pesmu dok su se nalazili na prikolici koja je zaustavila saobraćaj u centru grada.
A pod četvorkom misli se na originalnu postavu sa Larijem Malenom Juniorom na bubnjevima. Iako jedan od osnivača grupe neće nastupiti na koncertima iz zdravstvenih razloga – Brem van den Berg će zauzeti njegovo mesto – Malen je bio prisutan zajedno sa ostalima na prikolici koja je prolazila kroz grad.
Na sajtu U2songs.com pojavili su se video zapisi fanova, kompletan tekst pesme kao i snimci nastupa i komentari frontmena Bono Voksa.
– Nas četvorica smo snimili pesmu. Nažalost, Lari Malen Junior neće biti sa nama u dvorani ‘Sfera’ – rekao je Bono publici i nastavio. – On ne sluša savete lekara… Baš kao ni mnogi od nas. Ali on je večeras ovde… Aplauz za Larija Malena!
Dolazak kamiona sa prikolicom u centar grada nije bio spontan. Naime, prema izveštajima angažpvano je 250 statista putem interneta i svaki od njih dobio je 150 dolara za snimanje, a bend je izveo pesmu “Atomic City” četiri puta. Očigledno nije bilo zabrane za mobilne telefone među statistima, jer je gotovo svaki učesnik na snimanju, čini se, držao mobilni telefon.
Bono je novu pesmu opisao kao “rokenrol u tradiciji post-panka – Blondie, The Clash, neki punk iz sedamdesetih… Crpimo inspiraciju sa svih strana.”
u2 Atomic City Las/Photo X@CityOfLasVegas
u2 Atomic City Las/Photo X@CityOfLasVegas
u2 Atomic City Las/Photo X@CityOfLasVegas
u2 Atomic City Las/Photo X@CityOfLasVegas
Grupa je takođe obradovala prisutne živim izvođenjem pesme “I Still Haven’t Found What I’m Looking For” u novom aranžmanu, za koju je originalni video takođe snimljen u centru Las Vegasa krajem 1980-ih.
Bono je publici napomenuo da su pesmu iz 1987. godine prearanžirali, rekavši: “Hajde da je probamo kao kantri pesmu. To je neka vrsta subotnje noći i nedeljnog jutra; to je priznanje o nedolasku na ispoved”.
Prema U2songs.com, Malen je snimao sa ostalim članovima benda na jugu Francuske, kao i u dva studija u Los Anđelesu sa producentom Stivom Lilivajtom, tokom sesija koje su završene ranije prošle nedelje.
Na sajtu je navedeno da je ovo bio prvi put da je bend nastupio u javnosti od kada je završio turneju “Joshua Tree” krajem 2019. povodom tri decenije od izlaska istoimenog albuma.
Beogradski alternativni sastav E-play je zakazao proslavu svog rodjendana u Zappa Bazi za 2. novembar sa početkom u 21h. Bend je osnovala 1998.. godine jedna R’N’R dama, basistkinja i pevačica Maja Cvetković i vodi ga uspešno već 25 godina.
Bend za ovih 25 godina iza sebe ima 5 albuma, najnoviji singl pod nazivom “Nije da nije”, obradu pesme “Aut” Katarine II, duet sa Bajagom, saradnju sa Matijom Dedićem, Kojotom iz Eyesburna, Banetom iz grupe Sunshine, veliki broj koncerata, a ponosi se i time što je na srpskoj muzičkoj sceni stekao veliki broj prijatelja. U spotovima su im se pojavljivali mnogi poznati glumci poput Slobode Mićalović i Dragana Mićanovića, a za nekoliko spotova su čak dobijali i priznanja.
E-play photo LiveProduction
Bend je prošao mnoge faze, dobio je više lepih nagrada, ali i doživeo neke situacije kojih se rado sećaju. Jedna od njih je bila kada ih muzički kritičar Petar Janjatović nije uvrstio u svoje drugo izdanje “Ex YU rock enciklopedije“ iz 2021. godine. Čekao je da se bend dokaže, stasa i opstane na beogradskoj alternativnoj sceni. A evo sad posle 25 godina bend ga je demantovao i on kaže:
– Jeste. Sve priznajem. Mislio sam da će E-play biti jedan od onih bendova koji vrti istu pesmu i da će im brzo posustati inspiracija. Te 2001. godine kada sam radio dopunjeno izdanje Enciklopedije oni su već imali debi album i vrlo prepoznatljiv zvuk. Ipak, bio sam skeptik. Ali samo kratko. Suština je da oni sve ovo vreme prave odlične i pametne pesme. I ne pokazuju nameru da posustanu. I ostaju svoji. To je sloboda – kaže Petar Janjatović.
Jedna od najlepših sitacija u karijeri koju osnivačica benda Maja pamti je kada je R. M. Točak nakon dobijanja GODUM nagradu za životno delo, u sred prepunog Atljea 212, zatražio fotografima da mu učine uslugu da se slika sa E-play-om. Iskreno o tome govori basistinja Maja Cvetković.
– Taj snimak postoji i na internetu. Postojimo 25 godina! U karijeri smo dobijali razne nagrade i mnoga priznanja, ali taj trenutak nam je najdraži! Točak je izrazio želju da se slika sa E-playom- to je naša najveća nagrada do sada!
Uz Maju tu je već dvanaest godina i bubnjar Goran Ljuboja Trut koji je dao svoje viđenje razvoja benda:
– U avgustu 2011. godine počelo je moje muzičko druženje sa bendom E-play koje je ubrzo postalo i ozbiljna saradnja. Zahvaljujući ljubavi prema muzici i kreativnoj energiji, nastaje jedan zanimljiv muzički izraz prepoznatljiv za ovaj bend. Muzika koju stvaramo je simbioza muzičkih pravaca koja nam dopusta da razmišljamo na različite nacine. Ta činjenica me sve vreme podstiče da budem konstantno kreativan i funkcionalan. Posle 12 godina zajedničkog rada, osećam se muzički zrelijim i spreman sam za nove izazove. Bend obeležava 25 godina postojanja i drago mi je da sam deo toga.
Vizual Maja 25 godina Insta
Ulaznice za beogradsko slavlje u Zappa Bazi se mogu naći na svim prodajnim mestima Ticketsa, kao i u Zappa Baru (Kralja Petra br. 41) po ceni od 1.200 dinara do 1. oktobra. Nakon tog datuma ulaznice će koštati 1.500 dinara.
Pored Beograda fanovi će moći da vide bend i 20. oktobra u Nišu, 27. oktobra. u Kraljevu, 3. novembra. u Valjevu, 10. novembra u Užicu, 16. decembra u Smederevskoj Palanci…
The National je 18. septembra objavio album iznenađenja, svoje drugo ovogodišnje studijsko izdanje pod nazivom “Laugh Track”.
Dvanaest novih pesama nastale su u vreme istih studijskih sesija kao i pesme sa njihova devetog studijskog albuma “First Two Pages of Frankenstein“, objavljenog u aprilu ove godine, za izdavačku kuću 4AD.
Ovom prilikom, The National je potvrdio i dodatne datume američke turneje ove jeseni, kao i australijske nastupe na proleće 2024. godine, uz podršku dugogodišnjih prijatelja Fleet Foxes.
Laugh Track/ Photo: Promo
“Laugh Track“ je njihov najslobodniji album u posljednjih nekoliko godina, nastao svesrdnim zajedničkim trudom i angažmanom.
Ako je “FTPOF“ predstavljao ponovnu izgradnju poverenja među članovima grupe, posle više od 20 godina zajedničkog rada, živahni, istraživački “Laugh Track“ proizvod je te vere i nova izjava buduće namere.
Uživajući u dopuštenju da radikalno unapredi svoj kreativni proces, The National je izbrusio većinu ovog materijala u nastupima uživo na ovogodišnjoj turneji i snimio te osnažene verzije na improvizovanim sesijama u studiju Flora Recording & Playback producenta Takera Martinea u Portlandu.
The National/ Photo: Josh Goleman
Gotovo osmominutna završna numera “Smoke Detector” snimljena je u junu ove godine tokom tonske probe koncerta u Vankuveru, dovršavajući tako opus koji je pun spontanosti i vintage rock energije, a koja savršeno nadopunjuje pesme sa njegovog introspektivnijeg prethodnika.
Na albumu “Laugh Track“ gostuju Fibi Bridžers i Rosan Keš, a tu je takođe i pesma “Weird Goodbyes’s” rađena u saradnji sa Bon Iverom, objavljena kao samostalni singl u avgustu 2022.
– Činilo se kao da je priča već ispričana. To je bila posebna stvar, ali istovremeno se činila povezanim s onim što smo radili. To je bio i deo logike za snimanje još jedne ploče – dajmo pesmi “Weird Goodbyes” sopstveni dom – kazao je Aron Desner.
Postojala je i druga strana priče u nedovršenim pesmama, koja je daleko nadilazila blagost albuma “FTPOF“. Tokom godina, Aron priznaje da je The National često odustajao od velikih ideja da snimi rock album:
– Nije zato što ne uživamo da sedimo u sobi i razrađujemo ideje. Nego to nije bilo toliko produktivno, pa smo razvili prilično razrađen način stvaranja pesama u kojem je bubnjar Brajan Devendorf imao vrlo važnu, ali podeljenu ulogu. Ovog puta smo imali želju da napravimo nešto življe, kako bi Bryanovo sviranje bilo veća pokretačka snaga za ostatak.
Photo: Promo
Tematski, nema namerne podele između albuma “FTPOF“ i “Laugh Track“. Ali ako je prvi našao frontmena Mata Berningera u potrazi za utočištem, u drugom postoji nova jasna procena onoga što je važno. Njegovu žestoku potrebu za intimnošću pojačava sve veći strah od nestvarnosti savremenog života.
Bezimeni likovi na ovom albumu štite jedni druge, sanjaju jedni za druge i pomažu u održavanju izgleda – ispunjavajući obećanje o apsolutnoj nezi koje je Mat dao u završnoj pesmi “FTPOF“ – “Send for Me”.
A što se tiče onoga što nije bitno, pesma “Turn Off the House” zaključuje emocionalnu inventuru koju je Berninger preuzeo na sebe u singlovima “Weird Goodbyes” i “Eucalyptus” (s albuma “FTPOF“), neutešnom predajom ostavljanja svega iza sebe.
Njegove nedavne borbe sa spisateljskom blokadom i depresijom još uvek traju, ali sada u tome ima prihvatanja. Članovi benda bliskiji su u svakom smislu nego što su bili godinama, ali lagano se drže jedan drugoga, dopuštajući mogućnost transformacije.
– “Laugh Track predstavlja nas kako izlazimo iz ovog dugog razdoblja mutacije – objašnjava Aron Desner i dodaje: – Nemam pojma šta će sledeće da se desi, ali čini se kao kad zmija menja kožu. Stvarno je zabavno. Svi se osećamo kao da smo izašli iz čaure, i spremni smo da shvatimo kakvo smo stvorenje sada.
The National – First Two Pages of Frankenstein, cover
“First Two Pages of Frankenstein“ debitovao je na prvom mestu Billboardove liste rock i alternativnih albuma, dok je pesma “Tropic Morning News” pet nedelja bila na prvom mestu Adult Alternative Airplaya, što je i prva pesma The Nationals koja je dostigla takav uspeh od 2017. godine.
NME ga je proglasio “najboljim albumom u dekadi” benda, dok ga je Wall Street Journal nazvao “iskrivljen, melanholičan album pun izvanrednog fokusa”.
Poslednjih pet izdanja benda The National našlo se među Top 5 u Velikoj Britaniji, a 2017. godine “Sleep Well Beast“ dobio je nagradu Grammy za najbolji alternativni album.
Pre tačno 53 godine rokenrol je ostao bez svog, bez dileme, najbolje gitariste.
Nitko nije uspeo da ponovi magiju koju je Džimi Hendriks mogao da stvori svojom gitarom, ali to ga nije zaustavilo da uvek pokušava da pomogne drugima da nauče “zanat”.
Hendriks je ponudio nekoliko neverovatnih komentara mudrosti na vrhuncu slave, iste savete koji su nesumnjivo nadahnuli druge na pokušaj zastrašujućeg zadatka da pokušaju da na šewst žica uprkos znanju dostignu nemoguće i približe se talentu kakav je on bio.
Međutim, Hendriks se nije rodio samo s tim božanskim darom i, poput svega u životu, radio je na tome da se stalno po malo poboljšava. Budući da mu je predanost bila najveće bogatstvo u razvoju veština koje su promenile lice muzike, upravoi zbog toga postao je najbolji gitarista koji je ikada živeo. Naravno, bilo je i dana kada je razmišljao da se svega odrekne dok je bio mlađi, ali njegova otporna priroda u tome ga je sprečila.
Čuveni muzičar nije, naravno, započeo svoju karijeru svirajući pred hiljadama ljudi, a njegovo prvo iskustvo s bendom bilo je daleko od glamuroznog.
– Kada sam imao 17 godina osnovao sam ovu grupu s nekim drugim momcima, ali oni su me isterali iz benda – jednom je rekao. – U početku nisam znao zašto, ali posle otprilike tri meseca shvatio sam da moram da nabavim električnu gitaru – otkrio je Hendriks jednom kada su ga pitali kakav savet može da da muzičarima koji tek počinju.
– Moja prva gitara bila je Danelectro, koju mi je kupio otac. Sigurno je odavno razbijen. Ali morao sam prvo da mu pokažem da umem da sviram. Tada sam voleo rock’n’roll, pretpostavljam. Sviralismo stvari poput Coastersa. U svakom slučaju, svi ste morali da radite iste stvari pre nego što ste mogli da se pridružite nekom bendu. Čak ste morali da koristite i iste korake – dodao je.
Hendrix Day/Photo: Mikser House
– Počeo sam da tražim mesta za svirku. Sećam se da je moja prva svirka bila u oružarnici Nacionalne garde, a zaradili smo po 35 centi i tri hamburgera – nastavio je. – U početku mi je bilo jako teško. Znao sam tri pesme. Kad je došlo vreme da izađemo na binu, bio sam u šoku od treme. Pa sam se morao da sviram iza zavese. Jednostavno nisam mogao da stojim ispred. A onda se lako obeshrabrite. Čujete različite bendove koji sviraju oko vas, i uvek vam se čini kao da je gitarista mnogo bolji od vas – prisetio se Hendriks.
– Većina ljudi u tom trenutku odustaje, ali najbolje je da ne činite to. Samo nastavite, samo nastavite. Ponekad ćete biti toliko frustrirani da ćete mrzeti gitaru, ali sve je to samo deo učenja. Ako se pridržavate toga, bićete nagrađeni. Ako ste jako tvrdoglavi, to možete da uradite – zaključio gitarski heroj za sva vremena.
Hendriksova tvrdnja da vas suv talenat sam po sebi ne može dovesti do vrha, jer važnost mentalne otpornosti ne treba podceniti, jednako je važan deo Džimijevog uspeha koliko i njegova sposobnost da stvara magiju na šest žica.
Motivi Iron Maidena odsad će moći da se pronađu i u videoigri World Of Tanks Modern Armor.
Naime, Iron Maiden i Wargaming dogovorili su saradnju kojom su u video igru doveli ekskluzivne komandante i tenkove inspirisane bendom. Igrači će u motivima Maidena moći da uživaju do 3. oktobra.
U videoigri je dostupna 3D verzija komandanta Edija, maskote Iron Maidena, i dva tenka inspirirana bendom – Senjutsu TO-55 i A Matter Of Life And Death (AMOLAD).
Edi dolazi i u čak 14 2D varijanti koje odaju počast svakoj verziji maskote. Oba tenka su svoje nazive dobila po Maidenovim albumima. Posebno je zanimljivo kako će svi koji će tenkove posedovati, iz svojih garaža biti ispraćeni zvukovima pjesama “Brihter Than A Thousend Suns” i “The Writing On The Wall”.
Iron Maiden je treći bend koji je sklopio saradnju s Wargamingom. Pre njih, to su učinili Sabaton i Megadeth čiji su se motivi također mogli da se pronađu u igrici. Saradnja slavnih metal bendova i Wargaminga deoje Metal Festa, događaja za igrače koji im pruža specijalne tenkove i komandante.
I ove godine organizatori Festivala srpskog podzemlja pozivaju likovne stvaraoce da prijave svoja “andergraund” dela.
Tema vizuelnog programa 9. festivala je – naslovnica, odnosno naslovna strana, poster, omot LP-a, kasete, CD-a, knjige, fanzina, časopisa, filmski poster… ali i naslovnica nekog vašeg ličnog događaja, nove radne nedelje, žurke, perioda života…
Naslovnica u ovom slučaju može da bude autentična, rađena za neki od vaših autorskih projekata, ali može da bude i ilustracija inspirisana (ne)omiljenom pesmom, pričom ili bilo kojim već postojećim delom (muzičkim, vizuelnim, književnim, filmskim…) ili događajem.
Svaka prijava treba da sadrži maksimalno dve stranice A3 formata u rezoluciji od 300dpi.
Na jednoj stranici može biti više radova. Kompozijica treba da bude postavljena vertikalno u okviru A3 formata iz tehničkih razloga i uslova postavke u izložbenom prosoru.
Rok za slanje materijala je: 10. oktobar. Prijave se šalju na: festivalsrpskogpodzemlja@gmail.com
Ovogodišnji Festival srpskog podzemlja biće održan 20. i 21. oktobra u prostoru SKCNS Fabrika u saradnji sa SKC Novi Sad.
Fudbalski klub Barselona će u idućem će El Clàssicu, odnosno utakmici između Barselone i Real Madrida, nositi dresove na kojima će biti The Rolling Stones logo.
Fudbaleri će dresove s logom legendarnog kluba nositi na utakmici 29. oktobra , a izbor loga benda motivisan je izlaskom novog albuma, “Hackney Diamonds”.
Logo The Rolling Stonesa zameniće Spotify logo koji inače stoji na dresu. Da podsetimo, u martu 2022. Barselona je potpisala sponzorski ugovor i time prodala pravo na ime stadiona. Dotadašnji Camp Nou tada je promenio ime u Spotify Camp Nou. Klub i Spotify ugovor su potpisali na četiri godine, počevši od sezone 2022./2023. Kako je izjavio Norström u ime Spotifya, streaming servis radi s Barselonom kako bi na korišćenje dobili njihov stadion na kojem mogu da nastupaju različiti muzičari.
Barcelona utilizará una camiseta especial con sello Rolling Stones. Será en el Clásico 🇪🇸 vs. Real Madrid, el próximo 29 de octubre. Formará parte de una campaña publicitaria por el lanzamiento de Hackney Diamonds, primer álbum de estudio de la banda en casi 18 años. Vía RAC1. pic.twitter.com/BhNF1Jsjx6
Barseloninim fudbalerima ovo nije prvi put da će obući dresove s logotipom muzičara. Naime, u ranijim utakmicama nosili su logo sove koja predstavlja Drakea i logo albuma “Motomami” pevačice Rosalíje.
The Rolling Stones su svoj novi album “Hackney Diamonds” najavili 7. seštembra, u intervjuu s Džimijem Felonom. Intervju se prenosio preko službenog YouTube kanala The Rolling Stonesa, a u njemu je otkriveno da album izlazi 20. oktobra.
Prvi singl s albuma predstavljen je tokom intervjua i nosi naziv “Angry”. Novi album će, prvi u 18 godina, sadržati 12 pesama među kojima će biti i saradnja s Lady Gagom na pesmi “Sweet Sound Of Heaven”. Džeger je izjavio da nisu sve pesme “besne”, već da album sadrži ljubavne pesme, balade i country zvukove.
U novom intervjuu za Heavy Debriefings, gitarista benda Fear Factory, Dino Kazares, ponovo je otvoreno govorio o stanju turneja posle pandemije, uključujući povećane troškove putovanja – gorivo, hoteli i troškovi letova.
Rekao je:
– Sada kada smo na turneji, postali smo žrtve svojih turneja i njihovih cena. I nedostatka dostupnosti nekih stvari, kao što su na primer autobusi za turneju. Teško je naći smeštaj, a cene nekih hotela su previsoke. Uz procente koje klubovi uzimaju, uopšte nije lako biti na turneji.
Dino se takođe osvrnuo na činjenicu da mnogi klubovi zahtevaju od bendova da im plaćaju određeni procenat od prodaje njihove robe. Obično je taj odnos 20/80, što znači da za svaki dolar koji bend zaradi prodajući majicu, klub dobije 20 centi. To je prihvaćeni industrijski standard koji, naravno, nervira bendove na turneji, posebno one čiji je prihod od prodaje robe još uvek ključan za isplativost turneje.
– Pa, vlasnici klubova kažu: ‘Ako želiš da prodaješ robu u mom lokalu, moraš mi dati deo zarade’. Tako oni to vide. To je način da zarade više novca. Hajde da hipotetički kažemo da vam plaćaju pet hiljada dolara da svirate koncert; hajde da kažemo da dobijate pet hiljada dolara. I hajde da kažemo da prodate robu vrednu petnaest hiljada dolara. I onda oduzmete 30 posto od toga. Koliko to iznosi? Nemam kalkulator kod sebe, ali recimo da morate da im vratite dve ili tri hiljade dolara od dela prihoda od prodaje. To znači da su vam samo isplatili dve hiljade dolara kao garantovani honorar. Dakle, vi zapravo plaćate da biste svirali.
Dino Kazeres, wikipedia.org
Kazares je dodao da bendovi imaju malo izbora osim da se pridržavaju ovoga.
– Cena ulaznica raste, cena robe raste i cene goriva su trenutno ludilo. Samo plaćanje goriva za autobus ili bilo koji vid putovanja, bilo da je to kamp kućica ili kombi, skupo je. Mnogi ljudi nisu toga svesni. I ne razumem zašto to ne bi trebalo shvatiti, jer i sami plaćaju puno novca za gorivo kad idu na posao. Dakle, zamislite to kad koristite veliki autobus i trošite 500 dolara na gorivo za samo jednu noć.
Ranije ovog meseca, Dino je za ADK Metal News, Reviews, Reactions & Interviews izjavio da će Fear Factory obići SAD i Evropu ove jeseni, a zatim krenuti na dvomesečnu turneju po SAD-u krajem januara.
– A onda imamo neke festivale – april, maj, jun i verovatno avgust. Na leto treba da završimo i novi album.
Nastavio je:
– To je mnogo planiranja. Pitaju nas da radimo puno stvari i na sve smo pristali, samo da bismo pokušali da ponovo iznesemo bend, da bismo pokušali da obnovimo našu karijeru. Želimo da se fanovi vrate. To se postiže novom pesmom, a zatim novim albumom.
Instrumentalna verzija nove pesme Fear Factory-ja, pod nazivom “Roboticist”, bila je dostupna u martu kao promocija za Toneforge Disruptor, virtualni gitaristički plagin i samostalnu aplikaciju. Kazares je za Blabbermouth pričao o ovoj pesmi, koju je miksovao Dejmijen Rinod:
– U početku je trebala da bude samo instrumental za plagin, ali ispala je tako dobro da sam odlučio da je uvrstim u album. Možda će album biti nazvan ‘Roboticist’. Savršeno se uklapa u naš koncept.
Jan Vener, osnivač magazina Rolling Stone i suosnivač Rock and Roll kuće slavnih, za svoju novu knjigu “The Masters” intervjuisao je samo bele muškarce.
U knjizi “The Masters” Vener je objavio i obradio intervjue s kako kaže “filozofima rocka” Bonom Voksom, Bobom Dilanom, Mikom Džegerom, Brusom Springstinom, Pitom Tauzendom, kao i pokojnima Džonom Lenonom i Džerijem Garsijom. U uvodu knjige je napisao da žene i crni umetnici nisu bili u njegovom duhu vremena.
Ipak, kad se suočio se s pitanjima o tome u intervjuu s Dejvidom Markezeom iz The New York Timesa rekao je da to nije bio “nameran izbor”.
– Bilo je nekako intuitivno tokom godina; jednostavno se tako namestilo. Ljudi su morali da zadovolje nekoliko kriterijuma, ali to je bio samo moj lični interes i ljubav prema njima. Što se tiče žena, jednostavno nijedna nije bila dovoljno artikulisana na tom intelektualnom nivou – rekao je Vener.
Markeze je uzvratio pitanjem: “Hoćete da kažete da Džoni Mičel nije dovoljno artikulisana na intelektualnom niou?”. Vener je odgovorio:
– Nije da one nisu kreativne genijalke. Nije da su neartikulisane, iako, znali bi da ste krenuli duboko da razgovarate s Grejs Slik ili Dženis Džoplin. Znate, Džoni nije bila filozof rock ‘n’ rolla. Nije, po mom mišljenju, zadovoljila taj test. Ni po svom radu, ni po drugim intervjuima koje je dala. Ljudi koje sam intervjuisao bili su svojevrsni filozofi rocka. Od crnih umetnika — znate, Steivi Vonder, genije, zar ne? Pretpostavljam da kada koristite tako široku reč kao što je “majstori”, greška je u upotrebi te reči. Možda Marvin Gej ili Kertis Majfild? Mislim, jednostavno se nisu artikulisali na tom nivou.
Markeze se potom zapitao kako je Vener to mogao da zna ako tim umetnicima nije dao priliku da govore.
– Zato što sam čitao intervjue s njima. Slušam njihovu muziku. Mislim, pogledajte o čemu je Pit Tauzend pisao, ili Džeger, ili bilo ko od njih. Bile su to duboke stvari o određenoj generaciji, određenom duhu i određenom stavu o rock ‘n’ rollu. Nije da drugi nisu, ali ovi su bili oni koji su to stvarno mogli da artikulišu – “objasnio” je Vener.
Jan Vener smenjen je iz odbora Rock & Roll Hall of Fame, u čijem je osnivanju takođe pomogao, dan pošto je intervju s njim objavljen u The New York Timesu zbog toga što je izneo komentare koji su naširoko kritikovani kao seksistički i rasistički.
The Righteous Brothers, Simon & Garfunkel, Hall & Oates, Pet Shop Boys, Daft Punk, The Black Keys… istorija savremene popularne muzike itekako beleži muški duo kao intrigantnu formaciju koja kroz žanrove (a sada već i vekove) obogaćuje svetsku muzičku scenu.
No, kao što se iz priloženog niza može primetiti, reč je uglavnom o zapadno-evropskom/američkom “izvozu” i ma koliko domaća (regionalna tj ex-Yu) scena decenijama unazad pratila svetske tokove i trendove – istaknutih muških duo bendova nije bilo. Bar ne u formaciji dvojce muzičara koji sami stoje na sceni – i njome samouvereno vladaju.
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Electro indie pop rock fuzija žanrova uz upečatljivo muzičko pripovedanje (storytelling) odlike su nekih od najvećih bendova, poput Pet Shop Boys, The Killers, Arctic Monkeys, Imagine Dragons (nastavite niz)… no, ovi pravci traže ne samo specifičnost kreacije, već i besprekornu interpretaciju, te još bolju muzičku i scensku produkciju. Iz perspektive našeg malog univerzuma, za mnoge – nedostižno. No ne i za dva fina momka iz Pančeva.
Da, čudan je to gradić. Večito u problemu sa zagađenjem vazduha, no sa takvim duhom i energijom koja se retko gde oseti. I rasadnik muzičkih, organizacionih, producentskih i menadžerskih talenata…onih sa vizijom, onih koji pomeraju granice, tiho i nenametljivo, ali suštinski.
Zoran Zarubica, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Pre desetak godina, dva drugara pančevca gledali su zajedno vestern film i – smislili naziv benda. Luka Racić i Zoran Zarubica tako su postali danas poznati i priznati Buč Kesidi.
Oni su upečatljivi hroničari jednog vremena, jednog doba i jedne generacije. Govore jezikom svima razumljivim, no od slušaoca traže angažovano slušanje ostavljajući prostor da svako na svoj način protumači njihove ni malo naivne stihove.
Perfekcionisti od starta, svoju sviračku interpretaciju podigli su kroz deset godina na visok nivo. Vokalno, ima prostora za dalje usavršavanje tehnike, no ponekad to jednostavno – i nije bitno. Jer oni imaju ono najvažnije – “statement”.
Buč Kesidi, Tašmajdan/ Photo: AleX
Nekolicina muzičkih znalaca i profesionalaca je u ovim momcima od samog početka prepoznala potencijal za velika dela.
Od prvih ozbiljnijih muzičkih koraka, krajem srednje škole, te autorske muzike za mjuzikl “Crvenkapa” u dramskom studiju Jasmine Venčanski u KC Pančevo, preko saradnje i konstultacija sa Branislavom Radovanovićem (Kontrabanda, Vibrator u rikvcerc), te poznanstvom sa Nikolom Jovanovićem (Kontra Rights, Universal music) koji ih do danas vešto i profesionalno usmerava, uz još pančevačkih bliskih saradnika kao što su muzički producent Milan Bjelica, ekipa iz studija Krokodil, reditelj Aljoša Dakić i dr.
Buč Kesidi su kontinuirano širili svoj krug saradnika, da bi danas i muzički i vizuelno bili – potencijalna domaća velesila. I zahvaljujući njima, desila se ona tako dugo očekivana smena generacija – i neki novi klinci zavladali su velikim koncertnim prostorima, širom regiona.
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Ono po čemu je specifična ta nova generacija muzičkih zvezda, među kojima su i Buč Kesidi, ali i: Ljubičice, Iva Lorens, Pocket Palma, Funk Shui, Džipsi, Luka Rajić, Nika Turković… jeste – umrežavanje i podrška.
Oni brišu granice između žanrova, oni se međusobno poštuju, bez obzira iz kojeg dela regiona dolazili, oni sarađuju. I ne, to nije princip – sve prolazi, već su to mladi ljudi koje publika prihvata i razume – jer su oni glas nove generacije.
Generalno o putu i muzici Buč Kesidija moglo bi se dosta toga napisati. No, ovde je u fokusu – euforični spektakl koji se desio 16. septembra 2023. godine na Stadionu Tašmajdan, kultnom koncertnom prostoru (bukvalno – svih muzičkih žanrova!).
Pitali smo se čemu tolika euforija, najava spektakla, još jednog u nizu aktuelnih preterivanja… no, valjda mora tako, savremena publika, izgleda, reaguje samo na ultimativne nadražaje.
Zoran Zarubica, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Ipak, jedno je sigurno i to ne posle koncerta na Tašmajdanu, već posmatrajući njihov put, njihove nagrade i priznanja, rasprodate regonalne nastupe poslednjih godina – ovim momcima nije trebala spektakularna najava.
Jer oni su kao pristojni, vredni, posvećeni, inventivni, kreativni, lucidni, intrigantni… spektakl sam po sebi. Iza njih je ozbiljna kilometraža, a samo istrajnost na pravom putu donosi nagradu. I oni su apsolutno svojim nepokolebljivim muzičkim izrazom, scenom pojavom, stajlingom, produkcijom – zaslužili svaki vrisak i emociju kojima je varničio stadion.
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
No, krenimo od samog početka. Napomenuto je da je umrežvanje i saradnja ključni lajt motiv današnje generacije mladih muzičara. Kako sami kažu – “vođeni muzikom” na velike koncerte Buč Kesidi rado poziva svoje kolege.
Beogradska publika sinoć je imala prilike da čuje i vidi tri eklektična nastupa – sve popularnijeg Džipsija, synthwave duo Pocket Palma i džepnu muzičku heroinu (lepše zvuči od “madrinu”) Bojanu Vunturišević.
Džipsi, Tašmajdan/ Photo: AleX
Albumom “Zapisi iz podzemlja”, objavljenom pod etiketom Red Pill oktobra 2022. godine, prema mišljenju mnogih Džipsi je izazvao tektonski poremećaj na muzičkoj sceni.
Svojom pojavom, zanimljivim stilom, vokalom i savremenom produkcijom visokih standarda – skrenuo je pažnju ne samo digitalne Zed generacije, već i tradicionalnih masovnih medija.
Džipsi, Tašmajdan/ Photo: AleX
Ono što se očekuje od njega u budućnosti, uz muziku koju izvodi, jesu i upečatljivija scensko-vizuelna rešenja koja bi njegov lik i delo podigli na još viši nivo.
Kada je reč o interpretaciji, vokalna tehnika (i precizna intonacija) je nešto što bi trebalo da usavršava i razvija i verujemo, uz kontinuirani rad i predanost (koje mu ne manjka) da će biti sve bolji i bolji, te i značajniji za domaću muzičku scenu.
Njegov potencijal prepoznali su i Buč Kesidi i podržali ga pozivom da nastupi na Tašmajdanu. Prisutna publika mogla je da čuje numere: “Finibrid”, “Elektra”, “Ponekad”, “Java”, “Stella” i “Greh”.
Pocket Palma, Tašmajdan/ Photo: AleX
Drugi poziv usledio je zagrebačkom bendu Pocket Palma. Savremeni Denis & Denis oni, kao i svoji prethodnici, svojom muzikom jasno i glasno govore o univerzalnim temama našeg društva i svoje generacije.
Anja Papa i Luka Vidović dve su jake muzičke individue, čija muzika ima omamljujuće i opijajuće dejstvo na slušaoce.
Posebnu pažnju treba obratiti i na njihovu arty videografiju, a nastupom na Tašmajdanu podsetili su da imaju šta da pokažu i prikaži, te i za njih važi i očekujemo – da najbolje tek dolazi.
Pocket Palma, Tašmajdan/ Photo: AleX
I poslednji nastup pred zvezde večeri bio je namenjen Peđi, Bambiju, Milici, Mini, Andrijani i – Bojani.
Kada uz sebe imate – jednog od naših najboljih bubnjara današnjice, jednog od najboljih muzičkih producenata, tri moćna vokala (Collegium Musicum hor), pesme koje su su up-to-date, te publiku koja svaki tekst zna u reč – onda možete i da nazdravite životu.
Bojana Vunturišević/ Photo: AleX
Baš to je učinila i Bojana Vunturišević tokom svog nastupa u kojem je publiku itekako angažovala i pokrenula.
Hitovima “Gde si sad”, “Money”, “Madrina”, “Daljine”, “Noćni program”, “Jebena ramba”, “E70”, “Care”, “Promašaj”, “Kese etikete”, “Svemirska ljubav”… Bojana je na trenutak ukrala šou drugarima i sugestivnom interpretacijom pokazala kako koncept, poruka, izraz itekako nalaze put do publike. Intonacija – besprekorna, “bravo djevojke”!
Buč Kesidi na Tašmajdanu/Photo: Marija. M. Karan
I stižemo do heroja večeri. Dok je publika na nogama i željno isčekuje svoje miljenike, stadionom se širi energetski talas koji odiše jedinstvom, finoćom, urbanim vajbom, ljudskom toplinom i – srećom. “Mi smo bend Buč Kesidi iz PANČEVA”. Da, to su ti momci. Da, to je taj grad. Euforija ipak jeste prava reč, pravi osećaj.
I zaslužen je. Već po prvim hit singlovima “Euforija” i “Laž” jasno je koliko su Luka i Zoran napredovali, koliko su proputovali, dokle su stigli i – koji imaju potencijal za dalje.
“Kafe aparat”, “Trebaš mi”, “Draga”, “Čekam te” – šaltaju publiku na početak i aktuelnu trasu njihovog muzičkog puta.
Komunikacija sa publikom bila je bliska, iskrena, neposredna, pesme su najavljivane spontano i u kontekstu set liste (“Subota”!).
Uz podsećanje da su na regionalnoj turneji od aprila, te da je Beograd velika završnica pred ulazak u studio i rad na trećem albumu usledio je hit singl “Skupi snagu” što je bio i naziv uspešno okončane turneje.
Prva specijalna gošća koncerta Buč Kesidija bila je Sara Šekularac Zoi. Uz hitove “Jasno mi je” i “Đavoli” mlađa publika je uglas pevala, očigledno zadovoljna odabirom gošće. Uprkos neospornoj popularnosti Zoi, te nedvosmislenoj kolegijalnoj muzičkoj podršci – kod nastupa uživo (a kada je reč o ovom žanru) jako je važno obratiti pažnju na dikciju, koja je uglavnom bila vrlo nejasna. No, onima koji znaju njene pesme to svakako nije smetalo. Ostali, guglujte.
Buč Kesidi nastavlja da niže svoje muzičke hitove, sa prvenca Posesivno-Ospulsivni Hospul publika odlično reaguje na singlove “Stani!!! Stani!!!” i “Pola pet”.
A onda – scenski spektakl prelazi na viši nivo, uz specijalne pirotehničke efekte na mega hit “Tiho”.
BUč Kesidi na Tašmajdanu/Photo: Aleks
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Buč Kesidi, Tašmajdan/ Photo: AleX
Zoran Zarubica, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Publika osvetljava stadion mobilnim telefonima i koncert dostiže svoj prvi pik – u kojem se sjedinjuju audio-vizuelna produkcija, interpretacija, Lukin i Zoranov scenski izgled (savršena odela od crvenih šljokica) – razumemo svaku reč, čujemo svaki ton, osećamo svaki bit.
Stadion vibrira dobrom energijom i razmenom emocija – “Uragan”, “Curimo po asfaltu”, te “najskuplje” – “Nema ljubavi u klubu” i “Nedelja ujutro” izazivaju skandiranje te vrtoglavicu dok Buč Kesidi iskreno, spontano i punog srca zahvaljuju publici koja ih voli, podržava i sluša njihovu muziku.
Prema onome što smo čuli i videli, publika ih ne voli. Ona ih obožava.
Veliko finale koncerta na Stadionu Tašmajdan otvara pesma “Idemo do hodnika” koja se nadovezuje na jedan zaista svima dobro poznati hit, te jednog od najpopularnijih muzičara današnjice – kojeg zaista niko nije očekivao na sceni sinoć.
Uz dobro poznatu melodiju hita “Lažljiva” i frenetični vrisak i reakciju na sceni je bio – Vlado Georgiev. Stajući rame uz rame sa Buč Kesidijem on jasno ukazuje na to da su ovi momci “verifikovani” i kao – mejnstrim.
– Omladina mora da misli i da ne gleda medije i ne sluša gluposti – poručuje Vlado! Potpisujemo!
“Nebitna (ne mogu da)” i “Kad đuskanje ne pomaže” zaokružuju preko 4 sata astralne projekcije u paralelni univerzum u kojem sve ima smisla. “Mi smo bili Buč Kesidi” zaključuju momci, odlaze sve bliže i bliže publici, šalju iskrenu zahvalnost…da bi se na kraju i zagrlili sa fanovima u prvim redovima. Biti neposredan, biti perfektan, biti dostupan, biti pristojan, biti jednostavan u svojoj kompleksnosti – sve to su Buč Kesidi.
Radujemo se svemu što nam od njih tek sledi… bravo Pančevci!
Posebne čestitke organizaciji, menadžmentu, PR timu na vrhunski odrađenom koncertu. Budite ponosni!
