Muzičar i neumorni aktivista oglasio se povodom vojne akcije Sjedinjenih Američkih Država u Venecuela.
“Svi smo potreseni, zaprepašćeni ovim divljačkim činom agresije imperije Sjedinjenih Američkih Država nad našom braćom i sestrama i saborcima u Venecueli, tom velikom i veličanstvenom nasleđu Bolivarijanske revolucije”, započeo je svoje obraćanje muzičar, aktivista i suosnivač benda Pink Floyd, Rodžer Voters, izražavajući podršku Venecueli i njenom predsedniku Nikolasu Maduru.
U nastavku je rekao: “Mi stojimo uz vas. Svi mi, širom sveta – ne znam, Bog zna koliki je to procenat, ali verovatno 99% svih ljudi na svetu – poručujemo da osuđujemo vaše postupke na Karibima”.
Vodstvu SAD poručio je: “Zaboga, odrastite! Prestanite da se ponašate kao moronska deca na školskom igralištu. Ovo je naš svet, a ne vaš. Kad bih bio čovek koji se moli, sada bih se molio za predsednika Madura. Nisam čovek molitve, ali jesam čovek delovanja i učinio bih sve što je u mojoj moći da podržim Venecuelu, koja je suverena zemlja i koju gringo nasilnici sa severa treba da ostave na miru”.
Debi Hari nikada nije svesno želela da postane ikona. Odrastajući u Nju Džerziju, sebe je doživljavala kao “divljakušu”, pronalazeći mir u igri po šumama koje su okruživale njen dom iz detinjstva.
Muzička karijera počela je kasnije, krajem šezdesetih, nakon sudbonosnog preseljenja u Njujork.
Tamo je prolazila kroz različite muzičke inkarnacije – od pevanja u folk-rok bendu The Wind in the Willows, preko pank sastava The Stillettoes, gde upoznaje partnera i gitaristu Krisa Stejna, sa kojim osniva bend Angel and the Snake. Kasnije su se preimenovali u Blondie, po dobacivanju koje su muškarci često upućivali Hari nakon što je izblajhala kosu.
Blondie je postao čin preuzimanja kontrole, a sa Hari na čelu, talenat benda bilo je nemoguće ignorisati. Ubrzo su postali stalni gosti njujorških klubova CBGB i Max’s Kansas City (gde je Hari ranije radila kao konobarica), dominirajući zvukom koji je savršeno balansirao između panka i diska, uz uticaje tada rastuće hip-hop scene. Tome se pridružila i njena scenska pojava – hladna, samouverena i transformativna – koja je nastavila tradiciju menjanja načina na koji se žene doživljavaju u rokenrolu.
Sa prepoznatljivom platinastom kosom i hipnotišućim vokalom, Hari je bila sila s kojom je trebalo računati u muškom pank podzemlju Njujorka.
– Tolike devojke mi prilaze i kažu: ‘Sjajno, samo nastavi, radi to’ – rekla je za ZigZag magazin 1976. godine. – Ne stvaram neprijatelje među devojkama. Stvaram fanove.
Od samog početka bila je svesna načina na koji će mediji pokušati da iskoriste njen pol. Etiketa “seks-simbola” nametnuta joj je kao sredstvo komercijalizacije – da se njen izgled i muzika Blondie lakše prodaju.
Kao odgovor, Hari je znala da svoju poziciju frontmenke može da iskoristi protiv senzacionalizma.
– Rokenrol je veoma muški posao i mislim da je vreme da devojke nešto urade u njemu – rekla je za New York Rocker u maju 1976. – Ne želim da zvučim kao ‘liberalka’, ali želim da promenim način na koji ljudi razmišljaju i ponašaju se prema devojkama.
Kao ključni uticaj često navodi Dženis Džoplin, koja je otvorila vrata ženama u roku, ali i primer koji je želela da izbegne.
– Dženis Džoplin je to uradila, ali je morala da se žrtvuje – objasnila je Hari. – Svaki put kad bi izašla na scenu, morala je da krvari za publiku. Ja ne osećam da moram da se žrtvujem.
Zajedno sa Pati Smit i Sjuzi Sju, Hari je označila prekretnicu pank ere u kojoj su žene bile u prvom planu.
– Menjala sam način na koji se žene u bendovima doživljavaju – rekla je u intervjuu sa Stivom Pafordom. – Bilo je to novo doba, a mi smo bile ratnice.
Dosledna svojoj individualnosti, Debi Hari je pokazala da ženstvenost ne mora da se žrtvuje – već da može da opstane uz stav, prkos i potpunu kontrolu nad sopstvenim identitetom.
Kada je serija “Stranger Things” završila svoju petosezonsku priču u novogodišnjoj noći, braća Dafer nisu samo isporučila finale – pokrenuli su pravi Prins preporod među publikom rođenom decenijama nakon njegovog vrhunca.
Brojke su neumoljive – i prilično lude. Od emitovanja finala, striming Prinsove muzike se praktično udvostručio. Još zanimljivije: slušanost među pripadnicima generacije Z porasla je za čak 88%.
Drugim rečima, milioni mladih koji su ceo život proveli u post-smartphone svetu sada svesno biraju da slušaju muziku iz 1984. godine.
Finale se snažno oslonilo na Prinsov katalog, sa ključnim emotivnim momentima obeleženim pesmama “Purple Rain” i “When Doves Cry“. Ko god je donosio te muzičke odluke, zaslužuje povišicu – i verovatno neku vrstu medalje.
Statistika potom postaje potpuno suluda. “Purple Rain” nije samo zabeležila porast – strimovi su skočili 243% u odnosu na period pre finala. Kod generacije Z? Nestvarnih 577%.
“When Doves Cry” je sledila sličan put: ukupni rast od 200%, uz povećanje od 128% među slušaocima generacije Z.
Prince is getting a Spotify streaming boost after the #StrangerThings finale.
– “Purple Rain” has seen a 243% increase in global streams and a 577% surge in global Gen-Z streams.
– “When Doves Cry” saw a 200% boost in global streams, as well as a 128% increase in Gen Z… pic.twitter.com/pbHN3Af9Vx
“Prinsu nije bila potrebna pomoć, ali je zabavno gledati kako osvaja novu generaciju.”
I zaista – to govori sve. Prinsovo nasleđe nikada nije tražilo spas od zaborava. Ali gledati tinejdžere TikTok ere kako se iskreno povezuju s njegovom umetnošću deluje kao da grom udara po drugi put.
Objavljena u proleće 1984, “When Doves Cry” je tog leta dominirala američkom scenom: pet uzastopnih nedelja bila je na prvom mestu Billboard Hot 100 liste i godinu završila kao najprodavaniji singl u SAD.
Prins je radio sve sam – pisao tekstove, komponovao melodije i snimao svaki instrumentalni deo. Potpuna umetnička kontrola od početka do kraja.
Ali potez koji je pesmu zauvek izdvojio bio je radikalan: neposredno pre finalnog miksa izbacio je celu bas liniju.
Pop muzika osamdesetih živela je od basa – gustih, fanki grooveova koji su punili plesne podijume širom sveta. Prins je, međutim, svesno izabrao odsustvo tamo gde je konvencija zahtevala ritam.
– Ponekad vam se mozak podeli na dva dela – ego vam govori jedno, a ostatak vas nešto sasvim drugo – rekao je Prins za magazin Bass Player. – Morate da idete za onim za šta znate da je ispravno.
Ta rečenica savršeno oslikava njegovu kreativnu filozofiju: veruj instinktu, čak i kada je u suprotnosti sa svim industrijskim pravilima – naročito tada.
Rezultat je bila pesma koja je zvučala potpuno vanzemaljski u odnosu na tadašnje hitove. Ogoljena, a istovremeno punija od svega drugog. Praznina na mestu gde bi bas trebalo da bude postala je njen zaštitni znak.
Sada generacija Z prvi put susreće taj zvučni eksperiment i odmah razume zašto starije generacije Prinsa smatraju nedodirljivim. Čuju groove bez basa i instinktivno prepoznaju da se u tom studiju dogodilo nešto izuzetno.
“Stranger Things” je oduvek znao svoj zadatak – da savremenu publiku teleportuje u osamdesete kroz autentične detalje epohe. Muzički odabiri tokom cele serije pogađali su atmosferu, ali ovaj poslednji izbor je prevazišao nostalgiju: nije samo budio sećanja, već je stvarao nove fanove.
PJ Harvey oglasila se na društvenim mrežama povodom početka nove godine, podelivši novogodišnje obraćanje, ali i plejlistu pesama koje su joj tokom 2025. godine bile, kako je navela, “inspirativne i osnažujuće”.
“2025. godina donela je kraj turneje ‘I Inside the Old Year Dying’ u Australiji i Japanu, u martu. Ta dvogodišnja turneja bila je divno iskustvo u kojem sam imala privilegiju da učestvujem i neizmerno sam uživala u tome što sam mogla da muziku oživim kroz zajedničko iskustvo s publikom. Od tada pišem pesme za svoj sledeći album i pesme za svoju narednu knjigu, što je proces koji me uvek iznova iznenađuje i izaziva, ali i proces za koji shvatam da sam mu posvećena i da ga volim”, napisala je Harvi.
Plejlista koju je podelila obuhvata širok raspon izvođača i žanrova – od radova elektronskog i tehno autora Tim Hecker, do izvođača kao što su Robi Bašo, Klarisa Koneli i Laura Kanel.
Plejlista je dostupna za slušanje putem njenih zvaničnih kanala i pruža jasan uvid u aktuelne muzičke uticaje jedne od najautentičnijih autorki savremene alternativne scene.
Bili Džoel se iznenada pojavio na bini zajedno sa tribute bendom koji izvodi njegove pesme, čime je obeležio svoj prvi nastup od kako mu je dijagnostikovan poremećaj mozga NPH (Normal Pressure Hydrocephalus).
Bend pod imenom Turnstiles nastupio je pred nekoliko hiljada ljudi 2. januara 2026. godine u amfiteatru u mestu Wellington na Floridi, u okviru proslave 30. godišnjice osnivanja grada. Tokom koncerta, publici se pridružila upravo zvezda čije su pesme do tada slušali.
Na bini je Džoel u šali rekao: – Nisam planirao da radim večeras – a zatim sa osmehom na licu izveo dve pesme – “We Didn’t Start the Fire” i “Big Shot”. Na sceni su mu se pridružile i njegove ćerke, Dela i Remi.
Ovaj neplanirani nastup ujedno je i prvi Džoelov izlazak na binu od februara 2025. godine, kada je održao koncert u dvorani Mohegan Sun Arena u Unkasvilu, u saveznoj državi Konektikat. Pred kraj tog koncerta, kantautor je doživeo nezgodan pad nakon što je bacio mikrofon članu tehničke ekipe. Ipak, uspeo je da ustane i završi nastup.
U maju 2025. godine Džoel je javno otkrio da mu je dijagnostikovan Normal Pressure Hydrocephalus (NPH). U saopštenju njegovog tima tada je navedeno:
“Ovo stanje je dodatno pogoršano nedavnim koncertnim nastupima, što je dovelo do problema sa sluhom, vidom i ravnotežom”.
U ličnoj poruci objavljenoj u isto vreme, Džoel se izvinio fanovima, napisavši: “Iskreno mi je žao što razočaravam našu publiku i hvala vam na razumevanju”. Nakon toga je otkazao sve nastupe do kraja godine.
U trenutku pisanja ovog teksta, Džoel nema zvanično najavljene koncerte za 2026. godinu, ali ovo iznenadno pojavljivanje na bini mnogi vide kao jasan znak da se njegovo zdravstveno stanje poboljšava.
Snimak nastupa, koji je postavio Bob Marki, traje nešto više od 12 minuta. Džoel je delovao raspoloženo i vedro, a Marki je u opisu videa napisao: “Čak sam uspeo i da mu dam ‘fist bump’ dok je prolazio pored mene posle nastupa”.
Grupa Devo oduvek je prihvatala čudno i bizarno kao sastavni deo svog izraza.
Od fascinacije naučnom fantastikom, preko sklonosti ka nadrealnom i satiričnom humoru u tekstovima, do ekscentričnog nastupa u kojem su se predstavljali kao vanzemaljska bića – često sa prepoznatljivim crvenim “energy dome” kapama na sceni – Devo (nazvani po konceptu “de-evolution“, ideji da se vrste vraćaju u primitivnije oblike, uz tvrdnju da je čovečanstvo nazadovalo) i njihova specifična forma elektronske satire od osnivanja u Akronu, u saveznoj državi Ohajo, tokom sedamdesetih godina, konstantno su polarizovali američku mejnstrim publiku.
– To je ono što nas je uzbuđivalo. To nas je zasmejavalo, taj sudar dva sveta, i bilo je izuzetno zabavno – rekao je suosnivač Džerald Kasale za Far Out. – Bili smo vanzemaljci, ali ne otuđeni. Samo smo posmatrali dominantnu kulturu, gotovo onako kako bi neka vanzemaljska bića proučavala drugu vrstu.
Dominacija sintisajzera tokom osamdesetih donela je Devu proboj ka široj publici. Imajući u vidu kritike njihovog ranijeg rada, u kojima su bend nazivali “fašistima” i “klovnovima”, odlučili su da snime album koji bi se direktno pozabavio pitanjem: “Kako bi zvučala ploča fašističkih klovnova?”
Rezultat je bio album “Oh, No! It’s Devo” iz 1982. godine, na kojem su zvuk usmerili ka sint-pop estetici, oslanjajući se gotovo isključivo na programirane sintisajzere i ritam-mašine, uz minimalnu upotrebu gitara. Dodatnu kontroverzu izazvala je pesma “I Desire”, koja se pojavljuje pri kraju albuma, a čiji je sadržaj u velikoj meri preuzet iz mračne priče o stvarnom zločinu i opsesiji.
“I Desire” je adaptirala veći deo teksta iz pesme koju je napisao Džon Hinkli mlađi, čovek koji je 1981. pokušao atentat na tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana.Hinklija je verovao da će tim činom impresionirati glumicu Džodi Foster, prema kojoj je gajio dugogodišnju opsesiju i koju je uhodio. Devo su prvi put naišli na njegove stihove u tabloidu National Enquirer, koji je objavljivao njegova ljubavna pisma i pesme upućene Fosterovoj.
– Čitali smo to i govorili: ‘Vau, ovo je zapravo prilično dobro. Da nije pucao na predsednika, ljudi bi možda drugačije gledali na njega’ – ispričao je suosnivač Mark Maderzbou za Rolling Stone 2018. godine. – Bilo je kao: ‘Zaklinjem se na vernost činjenici da je tvoja ljubav jedino što je važno.’ Taj stih obožavam. U svakom slučaju, nije trebalo da puca ni na koga.
Iako su u pesmi koristili Hinklijeve stihove i naveli ga kao koautora, Devo su istovremeno postavili ogledalo njegovom psihotičnom ponašanju. “Jer ništa nije opasnije”, upozorava poslednji stih, “od želje kada je pogrešna”.
Fosterova je zatražila da čuje pesmu pre objavljivanja i sastala se s bendom u studiju, gde su joj objasnili dodatnu treću strofu koja kritikuje opsesiju, pretvarajući pesmu iz posvetne ljubavne priče u uznemirujuću naraciju. Glumica je dala dozvolu, a kako se Maderzbou priseća:
– Mislim da je zaključila: ‘Ova pesma je toliko čudna da se ionako ništa neće desiti’, pa je rekla: ‘U redu, možete je staviti na album’.
Uprkos njenom blagoslovu, Maderzbou je kasnije priznao da uvrštavanje pesme na album “Oh, No! It’s Devo” “nije bio baš najbolji potez u karijeri”, nakon što je pesma privukla pažnju FBI, koji je bendu uputio nekoliko upozorenja.
– Zvali su nas sa pretnjama tipa: ‘Znate, njegovi fanovi će postati vaši fanovi, a svi njegovi fanovi žele da ga ubiju’ – priseća se Maderzbou. – A mi smo rekli: ‘Super, baš sjajno’.
Iako nije bilo daljih kontakata sa FBI-jem, Devo su privukli pažnju samog Hinklija, koji je napisao pismo radio-stanici KZEW u Dalasu, zahtevajući da pesmu puštaju tačno 58 puta dnevno. Takođe je pisao direktno bendu, a oni su čuli da je bio ponosan na pesmu, uprkos očiglednom izvrnutom značenju njegove originalne namere.
Tek nekoliko dana pre nego što je trebalo da nastupi na već jednom odloženom koncertu u San Antoniju, u subotu 10. januara, Morrissey je ponovo odložio još jedan datum na turneji.
Otkazani nastup bivšeg frontmena grupe The Smiths bio je zakazan za subotu 3. januara, u kazinu Agua Caliente u Rancho Mirageu, u Kaliforniji. Novi termin zasad nije objavljen.
Do sada dvorana Boeing Center at Tech Port nije objavila odlaganje ili otkazivanje koncerta u San Antoniju, koji je već bio pomeren sa 8. maja 2025. godine. Ukoliko Morisi ponovo otkaže ili odloži nastup, biće to peti put zaredom da je izneverio publiku u tom gradu.
Na Morisijevim zvaničnim društvenim mrežama još uvek nema nikakve objave – poslednja datira od 24. decembra. Ipak, njegova zvanična internet stranica potvrđuje odlaganje koncerta u Rancho Mirageu.
“Zbog nepovoljne reakcije pevača na lek koji mu je propisan, koncert Morisija prvobitno zakazan za subotu, 3. januar 2026. godine se odlaže”, navodi se u zvaničnoj objavi uz prodaju ulaznica.
“Molimo vas da zadržite svoje ulaznice jer će važiti za novi termin. Ukoliko zatražite povraćaj novca, obratite se mestu gde ste ih kupili”, dodaje se u ažuriranom opisu događaja. Međutim, ispod toga stoji i poruka: “NEMA POVRATA NOVCA ILI ZAMENA”, što su američki mediji već prokomentarisali kao tipičan primer kontradiktornih poruka koje prate hirovitog muzičara.
Ovo odlaganje ostavlja samo jedan datum turneje između Rancho Miragea i San Antonija – koncert zakazan za utorak, 6. januar, u San Dijegu.
Morisi se godinama žali da nijedna diskografska kuća ne želi da objavi njegov najnoviji album “Bonfire of Teenagers”, navodno zbog njegovog kontroverznog statusa borca za slobodu govora i čestih javnih istupa koji uključuju krajnje desničarsku retoriku. Ipak, neposredno pred Božić delovalo je da se situacija menja – Morisi je objavio spisak pesama za drugi predstojeći album “You’re Right, It’s Time”.
Prema dostupnim informacijama, album bi trebalo da objavi Sire Records, izdavačka kuća poznata po saradnji sa izvođačima kao što su Ramones, Dead Boys, Talking Heads, The Cure, Madonna, Soft Cell, Seal, Echo & The Bunnymen, Ministry, k.d. lang i mnogi drugi. Zanimljivo je da su i The Smiths svojevremeno bili potpisani upravo za Sire Records.
Makedonska rock i darkwave kultna grupa Mizar, koja se prošlog oktobra “ukazala” na sjajnom koncertu u Beogradu, objavila je novi singl “Vardar e Stiks” uz prateći muzički video spot.
Pesmu je komponovao Gorazd Čapovski, uz aranžman koji potpisuju Čapovski i Niko Gjorgievski, dok su tekst i produkcija delo Gjorgievskog. Video za numeru režirao je Aleksandar Ristovski Princ.
U najnovijem ukazanju benda nastupaju: Gorazd Čapovski (gitare), Ilija Stojanovski (akustični bass fx), Pece Kitanovski (bass gitara), Niko Gjorgievski (lead vokal), Aleksandar Ristovski Princ (keyboards, fx, back vokal), Dragan Teodosiev (bubnjevi), Oliver Petrovski (Live PA, front of house mix).
Koncertom Simfonijskog orkestra RTS uz violinistu Stefana Milenkovića i maestra Srboljuba Dinića 4. februara 2026. biće obeležen 94. rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.
Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 u Beogradu počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Povodom 94. rođendana Velike dvorane biće izvedeni Koncert za violinu i orkestar i Simfonija br. 3 “Eroika” Ludviga van Betovena.
Svoj jedini koncert za violinu i orkestar Betoven je pisao tokom 1806. godine, u srećnom periodu svoga života, u kome je napisao niz remek-dela među kojima Četvrtu simfoniju, Četvrti klavirski koncert, uvertire Koriolan i Leonora 3, kao i tri gudačka kvarteta u opusu posvećenom grofu Razumovskom. Bilo je to vreme istinskog stvaralačkog zamaha u kome je Betoven, sumirajući stvaralačko iskustvo mogao da ostvari svoje poetske i vizionarske, humane poruke.
Kolarac, Dan dvorane 2026
Koncert za violinu i orkestar Ludviga van Betovena smatra se jednim od najtežih u ukupnoj literaturi napisanoj za ovaj instrument. Može se samo zamisliti koliko revolucionaran, hrabar i zahtevan je bio u vreme kada je izašao iz Betovenove ruke.
Simfonija “Eroika” je prvo veliko simfonijsko ostvarenje Ludviga van Betovena, koje predstavlja početak novog stvaralačkog perioda. Međutim, publika je mislila drugačije. Nije im se dopalo što je trajala gotovo duplo duže od tipičnih simfonija tog doba. Zato su delo okarakterisali kao “predugačko i haotično”. Čak su prepoznatljiva dva akorda na početku smatrali “grubim” i “nepristojnim” za simfonijski početak, a danas su oni najprepoznatljiviji motivi u istoriji muzike uopšte.
Koncert povodom Dana Velike dvorane, 4. februara, počinje u 20 časova, a ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine i putem sajta kolarac.rs.
Elemental je Novu dočekao s jasnom novogodišnjom rezolucijom – biti iskreniji, glasniji i ranjiviji nego ikad pre.
Upravo u tom duhu, bend je 1. januara objavio novi singl “Bit ću dobro”, treći po redu sa predstojećeg albuma “Dobra djeca”, koji uskoro izlazi.
Nova pesma bavi se unutrašnjim pritiscima, padovima i pokušajima samoohrabrivanja u trenucima kada stvari iznutra nisu stabilne. Refren koji ponavlja “bit ću dobro” postaje lična mantra, ali i simbol novog početka – odluke da u novu godinu uđemo svesno, bez ulepšavanja i bez skrivanja slabosti.
Singl prati video-spot u režiji Romana Nikolića, reditelja sa izraženim autorskim rukopisom, uz snimateljsku saradnju Marija Delića. Kroz niz svakodnevnih prizora i likova različitih generacija, spot dodatno naglašava emotivni sloj pesme.
Elemental, Rockstrikcija 2024/ Photo: AleX
Povodom izlaska singla, Remi ističe:
– Ovo je pesma Elementala bez filtera. Poručuje ti da je u redu otići na terapiju, reći svoju istinu i potražiti pomoć kada je teško. Postoje ljudi koji ti znaju pomoći, ljudi sa alatima u rukama. Mi nismo ti ljudi, ali ti možemo dati soundtrack koji ćeš slušati dok u sebi lomiš da ovako više ne ide.
Ovim singlom Elemental nastavlja da gradi koncept albuma “Dobra djeca”, koji će objediniti teme ličnih borbi, odnosa prema sebi i drugima, kao i procesa prihvatanja sopstvene ranjivosti kao izvora snage, uz već objavljene pesme “Srce moje” i “Nisi ti ja sam”.
Pesma je objavljena pod etiketom 383 Records i dostupna je na svim muzičkim platformama.
