Pevač thrash metal benda koji bljuje vatru, Tom Araja, otkrio je da nije slušao metal pre nego što se pridružio Slayeru tokom intervjua za kanadsku TV mrežu SuperChannel 1988. godine.
Kada ga je novinar upitao da nabroji svoje muzičke uticaje, on se nasmejao i odgovorio:
Dodao je da je odrastao slušajući klasične rok bendove, navodeći Cream, Džimija Hendriksa, The Animals i Jefferson Airplane.
– Jedino što sam nedavno počeo da slušam metal muziku bilo je kada sam se pridružio bendu sa ovim momcima – nastavio je, pokazujući na gitaristu Kerija Kinga pored sebe. – Nisam ni znao da metal postoji.
– Nisam znao da ovo sranje postoji sve dok on [King] nije rekao: ‘Hej, šta kažeš da se pridružiš bendu? Ovo su pesme koje učimo’. Ja sam rekao: ‘Ko je ovo? Postoji bend koji se zove Iron Maiden – ko je to?’
Araja je dalje govorio o svojim ranim uticajima u intervjuu za Wikimetal 2011. godine.
– Odrastajući, uvek sam slušao hard rok, acid rok iz 60-ih – setio se – tako da sam stvarno voleo hard rok muziku, pa me je to verovatno nateralo da postanem rok basista. Heavy metal bi morao da bude Black Sabbath, Led Zeppelin, to su bendovi koje sam više voleo, odrastajući i slušajući.
Iako u početku nije bio metalac, Araja je postao jedna od najprepoznatljivijih ličnosti ovog žanra, vodeći Slayer neprekidno od 1981. do njihovog penzionisanja 2019. godine. Ponovo je počeo da vrišti u mikrofon 2024. godine, kada je bend najavio povratak za seriju festivala kasnije te godine.
U početku, King je rekao da obožavaoci ne treba da očekuju da će koncerti Slayera postati “godišnji događaj”, ali su thrash metalci sada zakazali pet koncerata za 2025. godinu. Tri će se održati u Velikoj Britaniji ovog leta, nastupajući kao headlineri na Cardiffovom Blackweir Fields-u 3. jula, pojavljujući se na Black Sabbath Back To The Beginning šou u Villa Parku, Birmingem, 5. jula, a zatim kao headliner u londonskom Finsbury Parku 6. jula. Podršku na nastupima u Kardifu i Londonu pružiće Amon Amarth, Anthrax, Mastodon, Hatebreed i Neckbreaker.
Araja je nedavno komentarisao Slayerov nastup na Back To The Beginning showu, koji će uključivati poslednje nastupe originalne postave Black Sabbatha i pevača Ozija Ozborna.
– Ja sam obožavalac Sabbatha, i učešće na ovom šou je čast – rekao je. – Družio sam se sa svojim bratom i njegovim prijateljima tokom treće godine srednje škole, i stalno smo slušali Sabbath, tako da sam veliki obožavalac.
– Black Sabbath su bili pioniri, ljudi ih zovu ‘kumovima metal muzike’. Mislim da će ovo biti neverovatno iskustvo, od početka do kraja. Stvarno sam, stvarno počastvovan što učestvujem u ovome, biće sjajno.
Džimi Pejdž oštro je kritikovao ulogu veštačke inteligencije u muzici i umetnosti, nakon novih predloga britanske vlade.
Strastvena izjava ikone Led Zeppelina o opasnostima koje veštačka inteligencija nosi za muzičku industriju dolazi u trenutku kada britanska vlada završava svoje javne konsultacije o Zakonu o podacima. Zakon je pokrenut u oktobru 2024. kako bi se stvorio pravni okvir za korišćenje veštačke inteligencije, koja danas može instantno stvoriti uverljiv muzički materijal u stilu postojećih umetnika. Naravno, to je postalo problematično za industriju koja svake godine generiše oko 7,6 milijardi funti za britansku ekonomiju.
Predlog britanske vlade odnosi se na sistem u kojem veštačka inteligencija može koristiti postojeću muziku kao deo svog procesa učenja i stvaranja, osim ako umetnik izričito ne izjavi drugačije. U tom slučaju, njihova muzika ne bi bila dostupna AI tehnologiji. Međutim, Pejdž smatra da je ovaj sistem – koji deluje suprotno trenutnom opt-in sistemu Velike Britanije za obradu ličnih podataka – temeljno pogrešan.
Kao osnovu za svoj argument, Pejdž se oslanja na svoju karijeru sesijskog muzičara pre Led Zeppelina, ističući:
– Ovo putovanje od anonimnosti sesijskog rada do globalnih pozornica sa Led Zeppelinom nije bilo putovanje posuto algoritmima ili skupovima podataka. Alhemija koja je jedinstveni rif pretvorila u himnu bila je urezana u kolektivnu dušu benda – sinergija koju nijedna mašina ne može oponašati.
– Danas – nastavlja on – dok veštačka inteligencija nastoji da oponaša i unovči kreativnost, stojimo na raskršću. Umetnost i muzika generisani veštačkom inteligencijom, sintetizovani iz postojećih ljudskih dela, nedostaju onoj visceralnoj esenciji koja dolazi iz življenog iskustva. Oni su samo prazni odjeci, lišeni borbi, trijumfa i duše koje definišu pravu umetnost.
– Štaviše, etičke implikacije su duboke. Kada AI ‘pokupi’ opsežnu tapiseriju ljudske kreativnosti kako bi generisala sadržaj, često to čini bez pristanka, priznanja ili naknade. Ovo nije inovacija; ovo je iskorišćavanje.
– Da je neko tokom mojih sesijskih dana uzeo moje rifove bez priznanja ili plaćanja, to bi se smatralo krađom. Isti standard mora se primeniti na veštačku inteligenciju.
Međutim, njegova izjava nije samo pesimistička jer traži i neka rešenja. Kaže da britanska vlada “mora da zagovara politike koje štite umetnike, osiguravajući da njihov rad ne bude usisan u prazninu mašinske inteligencije bez potrebnog poštovanja”.
Time zaključuje da “ne štitimo samo prava umetnika, već i samu dušu našeg kulturnog nasleđa”.
Veštačka inteligencija postaje veoma važna tema u muzičkoj industriji o kojoj su mišljenja podeljena. Mnogi je prihvataju, poput Aleksa Van Hejlena, koji želi da koristi AI za stvaranje “autentičnih” solo deonica Edija Van Halena, dok je producent Džimija Hendriksa, Edi Krejmer, nagovestio da bi se sličan pristup mogao primeniti kako bi se na nov način dodalo nasleđu preminulog gitarističkog heroja.
Pol Makartni, koji je video obe strane novčića AI, podržao je pokret nakon što je za BBC rekao da bi predložene izmene zakona stvorile “svet Divljeg zapada” u kojem se autorska prava umetnika ne bi pravilno štitila.
– Dolaze mladi momci, devojke, koji napišu prelepu pesmu, a ne poseduju je – rekao je. – Ako donosite zakon, pobrinite se da zaštitite kreativne mislioce, kreativne umetnike, ili ih jednostavno nećete imati.
Gitarista The Rolling Stones, Kit Ričards, dobio je prvu nagradu Governor’s Award of Excellence u Konenektikatu.
Iako je Ričards, dabome, ponosni Englez, već decenijama živi u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u malom gradu Veston u Konektikatu, koji ima samo 11.000 stanovnika.
Gitarista je prisustvovao ceremoniji 5. marta, gde mu je guverner Konektikata Ned Lamont uručio nagradu Governor’s Award of Excellence. Ceremonija je održana u biblioteci u Vestportu, blizu Vestona.
Prema rečima Lamonta, Ričards je prepoznat ne samo zbog svoje uticajne muzičke karijere, već i zbog rada u zajednici koji je obogatio ljude širom ove američke države.
– Kroz svoju velikodušnost i posvećenost organizacijama kao što su SPHERE, koja poboljšava živote odraslih sa invaliditetom, i The Prospector Theater, koji pruža značajno zaposlenje kroz magiju filma, Ričards je iskoristio svoj uticaj da podigne i osnaži druge.
Nastavio je:
– Richards je takođe bio zagovornik umetnosti, obrazovanja i inicijativa za pristupačnost širom države, dodatno pokazujući svoju posvećenost stvaranju trajnog uticaja.
— American Songwriter (@AmerSongwriter) March 6, 2025
Gitarista Stonesa ponosno rekao o svojoj vezi sa Konektikatom:
– Želim da se zahvalim svima vama i državi Konektikat. Ovakve stvari vas ostave bez reči. Ovde sam već 40 godina i bilo je sjajno mesto za mene. Ovde sam odgajao decu.
Gitarista je takođe objasnio svoju odluku da se preseli iz Njujorka i zašto se nikada nije osvrnuo, dodajući:
– Bilo mi je važno kada su deca bila ovde, i rekao sam da moram da ih izvučem iz Njujorka kako bi mogli da dišu svež vazduh. Od tada, imali smo sjajan život. Neverovatno sam srećan zbog svega, posebno zbog ovakvih stvari, jer ih ne dobijate svaki dan.
Nazvana po čuvenoj pesmi Električnog orgazma, kampanja “Krokodili dolaze” okuplja veliku ekipu muzičara sa ex-YU prostora u borbi protiv agresivnog i nepravednog promovisanja kladionica.
Akciju je pokrenulo udruženje Epicentar NS za bolesti zavisnosti, a osnivač organizacije je Aleksandar Janič Jana.
Neki od najistaknutijih naših umetnika našli su se u ekipi koja je podržala ovu ideju, među njima su su Rambo Amadeus, Srđan Gojkovic Gile i Vladimir Radusinović Radule koji su za Danasprogovorili o problemu agresivnog reklamiranja igara na sreću, posebno po najmlađu populaciju koja indirektno ima pristup klađenju.
Nekoliko faktora utiču na problem zavisnosti, kaže muzičar Antonije Pušić, čuveni Rambo Amadeus, prvi je siromaštvo, drugi neobaveštenost građana o štetnosti kockanja, treći je zakonska regulativa koja je vrlo blagonakolona prema agresivnom reklamiranju kocke, kao i učestvovanje omiljenih javnih ličnosti, sportista i glumaca u reklamiranju ovog poroka.
– Država je očigledno saučesnik u ovom poslu, drukčije ne može da se objasni njihova servilnost u izdavanju dozvola i tolerisanju agresivnog reklamiranja – smatra Rambo. On deli svoje lično iskustvo sa ovim problemom.
– Prije desetak godina sam imao problem sa mojim, tada još maloljetnim, sinom, navukao se na odlaske u kladionice, to jest dolazio je ispred njih, i tad sam otkrio da kladinonice imaju razrađen sistem, imaju svoje “kurire” koji izlaze napolje, djele i kupe popunjene tikete, uzimaju i isplaćuju novac diskretno na ulici. Nekako sam uspio da ga izvučem iz ove pošasti, pa sam sada jedva dočekao da učestvujem u ovom edukativnom, preventivnom i upozoravajućem projektu – ističe Rambo Amadeus.
Upitan kako su došli na ideju da naprave kampanju protiv agresivnog reklamiranja igara na sreću Srđan Gojković Gile, pevač i gitarista grupe Električni orgazam, po čijoj je pesmi “Krokodili dolaze” kampanja dobila ime, odgovara:
– Gledajući kako se Srbija polako pretvara u Las Vegas, sa preterano velikim brojem kockarnica u svim velikim gradovima. A naročito posle razgovora sa Janom koji mu je ispričao par situacija iz života ovisnika o kockanju, i kako su oni unesrećili sebe i svoje porodice.
– Zavisnost o kockanju je bolest, kao i svaka druga zavisnost, i tako je treba tretirati. Mi živimo u zemlji koja nije bogata, pre bismo rekli da postoji izuzetno veliki broj ljudi koji su na granici egzistencije. U takvoj situaciji ti ljudi pokušavaju da putem kockanja preokrenu svoju finansijsku situaciju na bolje. To se na žalost u velikom broju slučajeva završi tragično po te ljude i njihove porodice – primećuje Gile iz Orgazma.
Prema njegovim rečima, problem agresivnog promovisanja kladionica leži u tome da se ljudi stimulišu na očajnički pokušaj, kako bi na taj način poboljšali svoju situaciju.
– Sve izgleda fantastično u tim šarenim reklamama gde se obećava brza i laka zarada, a prećutkuje da će ljudi u velikoj većini izgubiti i to malo novca koji imaju – kaže Srđan Gojković.
Upitan kako se naša država postavlja u ondosu na ovaj problem, on odgovara: “Što bi rekli, država je u talu, barem garnitura koja je na vlasti”.
– Država dobija svoj deo zarade i nažalost nije je briga za sve one koji stradaju u tom procesu – smatra Srđan Gojković Gile.
Vladimir Radusinović Radule, gitarista i član jednog od najznačajnijih domaćih pank-rok sastava Atheist Rap, objašnjava da je projekat “Krokodili dolaze” okupio ljude koji su svesni nesreća koje igre na sreću prouzrokuju pojedincima, njihovim porodicama i društvu uopšte, jer poput ostalih vidova zavisnosti uzrokuju nefunkcionalnost i ostavljaju trajne posledice po ovisnike i njihovu okolinu.
– Razlika između zavisnosti od “kockanja” i od alkohola ili zloupotrebe lekova je ta što su na zavisnicima od igara na sreću simptomi manje uočljivi, jer nemaju spoljašnjih manifestacija u vidu fizičkih promena i društvo to ređe primećuje kao problem. U tu svrhu pokušavamo da skrenemo pažnju na sadržaje kojima su maloletnici svakodnevno izloženi putem reklama, bilo na bilbordima ili po medijima. LJudi nisu svesni koliko smo „bombardovani“ takvim sadržajima, kojima su, poput gomile sličnih, a i mnogo gorih, svakodnevno izloženi – ističe Radule.
On dodaje da je ovom društvu potrebna mladost koja sreću nalazi u ostvarivanju u dometima ljudske inventivnosti, emotivnosti i kreativnosti, a ne u zadovoljenju osnovnih potreba i instinkta.
– Uspeh preko noći je bajka koja im se na ovaj način prodaje, a koji statistički izuzetno malo njih uspe da ostvari. Nakon tog “uspeha” obično sledi “kako došlo – tako i otišlo” i vrtenje u tom ringišpilu, sa kojeg je izlaz najčešće strmoglavi pad ili skok u ništavilo – zapaža muzičar.
Prema njegovim rečima, nismo mi uopšte nešto posebno, jer se ni kao jedinke i ni kao društvo ne razlikujemo mnogo od ostalih homosapijensa koji naseljavaju ovu planetu.
– Problem je globalne prirode i poznata je činjenica da ljudi pribegavaju bekstvu od stvarnosti kada ne vide izlaz iz neke situacije, a trenutno se celo čovečanstvo nalazi na ivici potpune propasti, bliže nego ikada do sada. Nije nam potrebna više atomska bomba, naša glupost i pohlepa, koje su trenutno u punom uzletu, mnogo su efikasniji od bilo kojeg oružja. To je razlog zašto u sumrak civilizacije ljudi pribegavaju eskapizmu bilo koje vrste, da li prepuštanjem hedonizmu, opijatima, konzumerizmu, emotivnoj i/ili fizičkoj otuđenosti i egoizmu ili čemu god se okrenuli, umesto da se suoče sa problemima i izbore za rešenje situacije u kojoj su. A problem je veliki i možemo ga biti svesni, nesvesni ili ga, jednostavno, negirati, ali je sveprisutan – strah od toga šta nas čeka sutra u ovakvom svetu – sumira Radule globalnu situaciju.
Upitan da li naš mentalitet igra ulogu u ovom problemu muzičar ističe da je mentalitet promenljiva kategorija koja zavisi od usvajanja ponuđenih društvenih obrazaca.
– Naš “mentalitet” je takav da se smatramo otvorenim, srdačnim ljudima, uvek spremnih da se ne povinujemo pravilima, pa opet iznova trpimo razne prisile koje smo sami izabrali, za razliku od nekog drugog „mentaliteta“, hladnog i rezervisanog prema drugima, koji poštuje pravila, ali se redovno buni protiv izigravanja tih pravila od strane odgovornih na vlasti. Kod jednih je za to razlog život u neuređenom, a kod drugih u preuređenom društvu. Sve se to da obrnuti i mislim da treba naći balans na sredini između ta dva, uređeno društvo bez prisile, sa individualnim slobodama i kolektivnim odgovornostima – kaže Radule.
Na pitanje kako vidi problem agresivnog reklamiranja kladionica Radule odgovara da je jednostavno problem u tome što je to štetno po društvo.
– Ne mislim da kladionice trenutno treba ukinuti nego ograničiti dostupnost njihovih sadržaja prvenstveno mladima. Klađenje u suštini može biti veoma zabavno, svi smo se nekad iz zabave kladili sa nekim u vezi sa nečim, ali kada se u to uvede preterana ozbiljnost i novac, posledice su često takođe ozbiljne – smatra gitarista Atheista.
Na pitanje kako se naša država postavlja u odnosu na ovaj problem Vladimir Radusinović Radule odgovara:
– Kao i obično, ne dira nikoga ko joj donosi profit, posebno privatno pojedinim njenim predstavnicima, ma koliko prljav novac to bio.
O ideji da kampanja ponese naziv “Krokodili dolaze” po čuvenoj pesmi Električnog orgazma, Radule kaže da sama pesma ima drugačije simboličko značenje onima koji je vole, te su tumačenja različita.
– Ja nisam inicijator ideje, a složio sam se iz sledećih razloga – meni krokodili simbolizuju reptilski deo ljudskog mozga, koji kod nekih pruža spremnost da, zarad svog preživljavanja ili blagostanja, prožderu svoju decu, a kod drugih bespoštednu predanost zaštiti svog potomstva. Oni prvi su došli kako je Gile opisao i napravili od dobrim delom uređene zemlje močvaru. Nas smatram ovim drugim krokodilima, koji su došli da im kažu – “Iš od naše dece!” – ukazujemuzičar.
“Krokodili dolaze” je preventivni projekat udruženja Epicentar NS za bolesti zavisnosti, koji se bavi problemom zavisnosti od kockanja i klađenja, posebno među mlađom populacijom.
Projekat predviđa snimanje video spota sa javnim ličnostima koje će otpevati po jedan stih poznate pesme “Krokodili dolaze” grupe Električni orgazam.
Kako iz Epicentra ukazuju, sve kreće u četvrtak 13. 3. u 13 časova, a cilj je uputiti molbu javnosti, posebno poznatim ličnostima, da ne daju svoj trud, znanje i talenat za reklamiranje nečega što može dovesti do razvoja bolesti zavisnosti.
U projektu učestvuje muzički tim – Atheist rap, Gile – Električni orgazam, koji će pripremiti instrumentalnu podlogu kompozicije, a javne ličnosti, muzičari, glumci, sportisti, ali i obični građani će otpevati po jedan stih pesme.
– Ovim se želi uputiti molba javnosti, a posebno poznatim ličnostima, da ne koriste svoj ugled i popularnost za reklamiranje kladionica i kockanja, jer to može dovesti do razvoja bolesti zavisnosti, naročito među decom i mladima – kažu iz Epicentra NS.
Nevena Božović, jedna od najistaknutijih pop izvođačica regiona, predstavila je novi singl “Kako živim”, emotivnu baladu u stilu starih pop klasika.
Pesma je ostvarena u saradnji sa legendarnim gitaristom Vlatkom Stefanovskim, čiji prepoznatljiv zvuk dodatno naglašava njenu duboku emotivnu notu.
“Kako živim” nosi eleganciju i iskrenost koju odlikuju veliki pop hitovi prošlih vremena. Mnogi će reći da je upravo ovaj stil najbliži Neveninom senzibilitetu i vokalnoj interpretaciji, jer joj omogućava da u potpunosti izrazi emociju kroz toplinu glasa i autentičnost izvođenja.
Vlatko Stefanovski – Kako živim/Photo: Ilija Pejoski
Gitara Vlatka Stefanovskog u pesmi donosi poseban muzički potpis, spajajući nostalgiju sa modernim produkcijskim senzibilitetom, dok tekst odiše introspektivnim tonom, govoreći o ljubavi, prolaznosti i tragovima koje ostavljamo iza sebe.
Spot za pesmu vizuelno prati njenu nežnu, ali snažnu atmosferu, donoseći jednostavnost i eleganciju, dok ističe magiju zajedničkog stvaralaštva dvoje umetnika.
Nevena Božović – Kako živim/Photo: Jana Mitrović
– Ponosna sam na saradnju sa Vlatkom Stefanovskim i na ovu pesmu koja odiše nekom posebnom nostalgijom. Verujem da će se svako na svoj način u njoj pronaći – kaže Nevena.
Pesma “Kako živim” dostupna je na svim digitalnim platformama.
Legendarni glumac Entoni Hopkins koji ima 87 godina završio je pisanje memoara i oni će zvanično biti objavljeni 4. novembra. Memoari će biti objavljeni u audio i štampanoj verziji knjige.
Dvostruki oskarovac je svoje memoare koji će se zvati “We did ok, kid” , najavio i na svom Instagram nalogu koji često koristi.
“Sviđa mi se i mislim da će se svideti i vama. Pročitajte”, poručio je glumac u videu koji je objavio i pokazao korice knjige, na kojima se nalazi njegova fotografija iz detinjstva i jedna iz sadašnjosti.
Radnja knjiga obuhvatiće Entonijevu filmsku i pozorišnu karijeru, teško detinjstvo i put izlečenja od zavisnosti od alkohola, a iz izdavačke kuće Summit Books memoare opisuju kao iskrene i dirljive.
“Neće bežati od prisećanja na teške trenutke i duboko iskrenog pogleda na teške dane iz ličnog života. Njegova zavisnost koštala ga je prvog braka, odnosa s jedinim detetom i gotovo života – isto to ga je naposletku gurnulo prema trezvenosti, predanosti koju održava gotovo pola veka”, piše u opisu memoara.
U knjizi će biti objavljene i posebne privatne fotografije kao i dosad nepoznati detalji iz glumčeve karijere koja traje već više od 60 godina, ali i privatnog života još od doba kada je bio dečak.
Lejdi Gaga, dobitnica 14 Grammy nagrada i legenda pop žanra, objavila je sedmi studijski album “Mayhem“.
Označavajući povratak svojim pop korenima, “Mayhem“ ponovo potvrđuje Gagin status ekspertkinje reinovacija, donoseći album koji je istovremeno odvažan, eklektičan i duboko ličan. Ovo je moćna deklaracija umetničke slobode, slavlje životnih protivrečnosti i dokaz moći muzike u ujedinjavanju ljudi suočenih s haosom. “Mayhem” stiže dan uoči Gaginog nastupa na Saturday Night Live.
U svojoj srži, “Mayhem“ govori o prihvatanju razlomljenih delova sebe i pronalaženju lepote u njihovom spajanju.
Album odražava ovaj koncept kroz raznoliku zvučnu paletu i tematske slojeve, kombinujući elemente haosa, prkosa i ranjivosti u koherentnu umetničku izjavu. Lejdi Gaga opisuje ovaj proces kao sastavljanje razbijenog ogledala:
– Čak i ako ne možete savršeno sastaviti delove, možete stvoriti nešto nezaboravno i celovito na svoj način.
“Mayhem“, snimljen u idiličnom Shangri-La studiju u blizini Gaginog doma u Malibuu, donosi 14 pesama, uključujući već objavljene hit singlove “Disease”, “Abracadabra” i “Die With a Smile”. Album su izvršno producirali sama Lady Gaga, Michael Polansky i renomirani producent Andrew Watt. Uz njih, na produkciji albuma učestvovali su i Gaga, Andrew Watt, Cirkut i Gesaffelstein.
Po objavi, singl “Disease“ dočekan je s oduševljenjem kritičara i fanova. Spajajući industrijski pop sa introspektivnim tekstovima o borbi protiv unutrašnjih demona, pesma je proglašena “njenom najboljom u poslednje vreme” (The Independent). The Guardian je pohvalio “distorzirane sintesajzere” i “snažan, pomalo industrijski ritam”, dok je Rolling Stone istakao “duboku sintesajzersku liniju” i “pevljivi refren po kojem je Gaga prepoznatljiva”. Muzički video, u režiji Tanua Muina, Vogue je proglasio “jednim od najboljih spotova godine”, a W ga je nazvao “kinematografskim, gotovo pozorišnim iskustvom”.
Pesma “Abracadabra“ usledila je nakon “Disease”, i donosi zavodljivu viziju životnih iskušenja kao metaforu za party. Podstaknuta temama otpornosti i iskušenja, pesma je debitovala na #1 mestu Billboard-ove top liste Hot Dance/Pop Songs, čime je Lady Gaga premašila 124 miliona mesečnih slušalaca na Spotify-ju.
Ovim izvanrednim postignućem, Lady Gaga je postavila nov rekord kao muzičarka s najvećim brojem meesečnih slušalaca na toj platformi. Rolling Stone je proglasio pesmu “majstorskim povratkom mračnom popu koji se oslanja na uticaje koji su oblikovali njenu karijeru”, dok ju je Clash opisao kao “uzbudljivu pop stvar koja bez napora balansira na granici između svetla i tame”. Fader ju je okarakterisao kao “himničnu elektro-pop pesmu sa zaraznim refrenom koji zvuči zlobno i sa elementima acid house-a”, a Pitchfork je istakao njen “prepoznatljiv refren u stilu ’Born This Way’“, naglašavajući kako pesma odražava desetogodišnju evoluciju njenog muzićkog stila – od house klavira s albuma “Chromatica“ do izbrušenog vokalnog stila.
Lejdi Gaga – Abracadabra, cover artwork
Muzički spot za ovu pesmu, čiju režiju potpisuju Lady Gaga, Parris Goebel i Bethany Vargas, predstavlja plesnu bitku između svetle i tamne strane Lady Gage. Gaga je sarađivala sa Parris Goebel na koreografiji kako bi stvorile epsku plesnu sekvencu koju je oživela grupa od 40 plesača. Stilizovana od strane kreatora brenda HARDSTYLE, koji čine Peri Rosenzweig i Nick Royal, Gagini kostimi uključuju zapanjujuće komade poput prerađenog belog plašta izrađenog od vintage venčanica, koji čitavoj produkciji dodaju sloj promišljenog dizajna.
Kako se “Mayhem“ razvija, njegova lista pesama otkriva intenzivno, lično putovanje – ono koje svedoči o Gaginom pedantnom pristupu detaljima, od spoja instrumenata uživo i elektronske produkcije do bogatih slojeva njenih vokalnih izvedbi. Kompleksni narativi i zarazne melodije u svakoj pesmi svedoče o njenoj neustrašivoj kreativnosti i dubokom poštovanju prema umetnosti.
Kroz fuziju popa 2000-ih i elektro-grunge gitara, “Garden of Eden“ dočarava privlačnost i haos noćnog života, dok “Perfect Celebrity“ s dozom ironije i rock prkosa kritikuje kult slavnih. Gagina sposobnost spajanja ranjivosti i odvažnosti dolazi do izražaja u teatralnoj, Bowie-jem inspirisanoj ljubavnoj izjavi “Vanish Into You“, smeštenoj u apokaliptični svet. “Killah“ i “Zombieboy“ demonstriraju njenu sklonost žanrovskom eksperimentiranju, prožimajući funky groove industrijskim i elektronskim elementima, dok “LoveDrug“ menja atmosferu, nudeći mračnu disco himnu o emocionalnom bolu.
Druga polovina albuma produbljuje njegovu emocionalnu rezonancu. Pesma “Shadow of a Man“ istražuje napredak u svetu kojim dominiraju muškarci, prožeta uticajima francuskog plesa, dok “The Beast“ kanališe Prince-ovu energiju. Pretposlednja balada, “Blade of Grass“, dirljiva oda trajnoj ljubavi usred haosa, savršeno postavlja pozornicu za emotivno finale albuma – “Die With a Smile“, Gaginu saradnju s Brunom Marsom.
Prožeta optimizmom, “Die With a Smile“ slavi radost pronađenu nakon prebrođivanja životnih prepreka. Sakupivši više od 3,7 milijardi strimova, postala je najduže zadržana pesma na #1 mestu globalne Spotify top liste i najbrža pesma u istoriji koja je dosegla 1 i 2 milijarde strimova na istoj platformi. “Die With a Smile“ je pet nedelja bila na vrhu Billboard Hot 100 top liste, dosegla je #1 na globalnoj Billboard 200 top listi i osigurala Gagi 14. po redu Grammy na dodeli Grammy nagrada 2025.
Nakon godine prepune uspeha, Gagi će 17. marta biti uručena nagrada iHeartRadio Innovator Award 2025, pre nego što se vrati na Coachellu gde je hedlajner 11. i 18. aprila. Nedavno je najavila veliki nastup na stadionu Estadio GNP Seguros u Mexico City-ju 26. aprila i besplatni koncert na plaži Kopakabana u Rio de Žaneiru 3. maja.
Džastin Lin, reditelj koji je franšizu “Brzi i žestoki” doveo do novih visina, priključio se projektu “BRZRKR”, ekranizaciji stripa koji je kreirao Kijanu Rivs, a koji adaptira Netflix.
Rivs ne samo da glumi u ovom mračnom filmskom projektu, već je i jedan od producenata. Pored njega, producenti su i Stiven Kristi iz Boom! Studios, Stiven Hamel iz Company Films i Ros Riči. Lin će takođe biti producent preko svoje produkcijske kuće Perfect Storm.
Ovim potezom Lin se ponovo udružuje sa Rivsom, koji je postao “anđeo investitor” u Linov najnoviji dramski film i povratak indie korenima, “Last Days”, koji je premijerno prikazan na Sundance Film Festivalu u januaru.
Justin Lin Teams with Keanu Reeves for Gritty Action Movie ‘BRZRKR’ (Exclusive) https://t.co/4LkG83YFd3
Matson Tomlin, koscenarista filma “The Batman 2”, napisao je scenario za “BRZRKR”, koji je, prema Netflixu i Boom! Studios, “brutalno epska saga o besmrtnom ratniku i njegovoj 80.000 godina dugoj borbi kroz vekove. Čovek poznat samo kao ‘B’ je polusmrtnik i polubog, proklet i primoran na nasilje, čak i po cenu svog razuma. Ali nakon što je lutao zemljom vekovima, B je konačno možda pronašao utočište — radeći za američku vladu u borbama koje su previše nasilne i opasne za bilo koga drugog. Zauzvrat, B će dobiti jednu stvar koju želi — istinu o svom beskonačnom, krvlju natopljenom postojanju… i kako da ga okonča”.
Rivs je kreirao koncept i priču, radeći sa umetnikom Ronom Garnijem i nominovanim za Ajznera autorom stripova Matom Kindtom, koji je prethodno pisao naslove za Marvel, DC i Valiant, a bio je i iza stvaralački vlasničkog stripa “Mind MGMT”.
Prvi broj ostaje jedan od najprodavanijih stripova u poslednjoj deceniji, sa prodajom od preko 600.000 kopija. Sam naslov je u više od 3,5 miliona primeraka širom sveta, prema Boom! Studios, što uključuje sve pojedinačne brojeve, zbirna izdanja i specijale.
Roman “BRZRKR” iz 2024. pod naslovom “The Book of Elsewhere”, koji su napisali Čajna Mijevil i Rivs, postao je bestseler New York Timesa nakon što ga je objavio Del Rey, imprint izdavača Penguin Random House, koji poseduje Boom!
U razvoju je i anime spin-off, koji će napisati Tomlin, kao i merchandising od strane brend developera IMG.
Lin je svoju karijeru započeo snimajući dramske indie filmove, a zatim se popeo do holivudskih visina režirajući pet filmova iz serijala “Brzi i žestoki” i pomažući da se on pretvori u franšizu vrijednu više milijardi dolara za Universal. Takođe je režirao “Star Trek Beyond” i epizode serije “True Detective” te pilot za nedavni reboot serije “Magnum P.I.”, sve pod okriljem svoje produkcijske kuće Perfect Storm.
Odlučio je da se vrati svojim indie korenima radi dopune, snimajući “Last Days”, koji priča tragičnu priču o misionaru Džonu Alenu Čauu, koga je ubilo pleme koje živi na ostrvu u Indijskom okeanu.
Ali snimanje filmova u indie prostoru može biti puno izazova, što je i otkrio. Nakon što je uspešno obezbedio finansiranje za ovaj rizičan projekat, Lin je bio emocionalno slomljen kada se sve raspalo u ključnom trenutku. Tada ga je Rivs pozvao i ponudio pomoć, kako je Lin otkrio u intervjuu za Collider dok je predstavljao film na Sundanceu.
– Godinu dana smo mislili da imamo finansiranje, i upoznao sam neke ljude, ali ispostavilo se da to nije tačno – rekao je Lin. – To je bio jedan od onih najmračnijih trenutaka kada sam doživeo: ‘Dao sam sve od sebe. Pokušali smo’. Osećao sam se jako loše jer je glumac Skaj Jang već počeo sa pripremama, a ja sam mislio: ‘Oh, mislim da je to to…’ Onda me je Kijanu pozvao iz vedra neba i rekao: ‘Čuo sam da imaš neke probleme. Želim da pomognem’. To je bilo tako inspirativno.
Reditelj je takođe angažovan da režira “Two For the Money”, akcioni triler u kojem će glumiti Šarliz Teron i Danijel Krejg, a koji se priprema za Apple. Njega i njegovu produkcijsku kuću Perfect Storm predstavljaju CAA i Sloane Offer.
Džin Simons prisetio se kako su ga pruducenti jedva nagovorili da odustane od upotrebe ružne reči kao naslova pesme grupe Kiss.
– Prvobitno sam napisao pesmu pod nazivom ‘Shit’ – ‘Doesn’t mean shit to me’, bio je refren – ispričao je Simons za UCR i dodao:
– Bob Ezrin, koji je producirao taj album, rekao je: ‘Ne možeš da nazoveš pesmu ‘Sranje’. Wal-Mart je neće prodavati’. Tada sam rekao: ‘Šta kažeš na ‘Split’? Ista vibra, druga reč.
Impresivno luckasta pesma “Split”, koja pozajmljuje neke stihove iz “Big Bottom” grupe Spinal Tap i meša ih sa citatima gitarskih sola iz “The Star-Spangled Banner”, završila je na albumu “Revenge” iz 1992. godine.
Simons i njegov novi bend dodali su “Spli” i druge zanimljivosti iz Simonsovog repertoara u slobodne setliste njegovih solo koncerata nakon Kissa. Biće ponovo na turneji tokom šest nedelja, počevši od 3. aprila u Anahajmu.
– Koncerti gotovo nikada nisu isti – kaže Simons. – Bacamo pesme u vazduh; ako neko iz benda kaže: ‘Hej, zašto ne odradite ‘Sunshine of Your Love’?’, mi se pogledamo i kažemo: ‘U kom tonalitetu?’ i to je to.
Dvanaest godina nakon izdanja “Spli” i albuma “Revenge”, Simons se oglušio na Ezrinov savet nazvavši svoj solo album iz 2004. godine provokativnim naslovom “Asshole”.
– To je samo još jedan način da kažem: ‘Nije me briga šta bilo ko kaže o meni’ – rekao je tada za Q Magazine. – Preduzimam ono što ljudi kažu i time smanjujem moć mojih hejtera.
Džon Bon Džovi odlučan je da ne odustane od najnovijeg albuma svog benda, ali ni od turneja.
Objavljen u junu 2024. godine, album “Forever” benda Bon Jovi debitovao je na 5. mestu top liste albuma, ali je već sledeće nedelje ispao iz Top 200. Pošto je njihov frontmen još uvek u procesu oporavka nakon operacije glasnih žica, bend nije mogao da podrži album turnejom.
Međutim, pevač kaže da priča još nije gotova. Umesto toga, planira da objavi novu verziju albuma sa neimenovanim gostujućim zvezdama.
– Ovo je album na koji smo veoma ponosni, i mislim da je to najbolji Bon Jovi album od (2007.) “Lost Highway” ili barem (2005.) “Have a Nice Day” – rekao je za časopis Sound on Sound.
– Volimo svaku pesmu na njemu i bilo nam je zadovoljstvo da pravimo ovaj album, ali jednostavno nisam bio spreman da zakazujem koncerte tokom oporavka nakon operacije. Stoga sam kontaktirao brojne prijatelje i rekao im: ‘Ako biste vi otpevali jedan ili dva stiha tu i tamo, to će ovom sjajnom albumu dati novi život’.
U avgustu 2024. godine, Bon Jovi su objavili ažuriranu verziju pesme “The People’s House” sa albuma “Forever”, u kojoj gostuje duo The War and Treaty. Nije jasno da li će ta pesma biti uključena u novu verziju albuma sa duetima, ko će još sarađivati sa bendom, niti kada će album biti objavljen.
U posebnom intervjuu, Phil X – koji je već skoro deceniju Bon Jovi gitarista – podelio je ohrabrujuće vesti u vezi sa turnejom.
– Poslednje što sam čuo je da se o povlačenju ne radi – rekao je za Ultimate Guitar. – Pripremamo se za probe, i izgleda da ćemo svirati ove godine, tako da sam uzbuđen zbog toga.
