Lazarevački alternativni rok bend Rulja Inc. predstavio je spot za pesmu “Breme”, peti sa aktuelnog albuma “Izmešane kože“ (Multimedia Music).
Pesma “Breme” snimljena je u maju 2024. godine, a za kompletnu produkciju, snimanje, miks i master bio je zadužen Boris Šurlan.
Spot je realizovan u avgustu iste godine u prostorijama Centra za kulturu Lazarevac, a kao i do sada, iza kamere, montaže i same ideje bio je provereni saradnik benda – Milan Savić Dexter.
Rulja Inc, Rock n’ Rakija/ Photo: AleX
Bend ističe da je realizacija ovog spota još jednom bila moguća zahvaljujući izuzetnoj podršci Centra za kulturu Lazarevac, na čelu sa direktorom Aleksandrom Arsenovićem, koji im je, kako kažu, “po ko zna koji put” pružio prostor i potpunu kreativnu slobodu.
Zahvalnost upućuju i saradnicima Vukašinu Lekiću, Neveni Šurlan, Vladanu Belaćeviću i Jovanu Vidakoviću.
Ekipu benda Rulja Inc. čine: Ivan Simić (vokal, gitara), Vuk Stojanović (bas gitara, prateći vokal), Marko Milutinović (gitara, prateći vokal) i Filip Todorčević (bubnjevi).
Na albumu “Izmešane kože“ nalaze se lične, introspektivne pesame koje odražavaju periode unutrašnjih borbi, dilema, prihvatanja i preobražaja. Univerzalne teme koje bend obrađuje na svoj, autentičan način – sirovo, iskreno i bez zadrške.
Ovo je prvi veliki komercijalni Depov projekat od 2018. godine kada je glumio u ostvarenju “Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini” i prvi njegov veći pokušaj da se vrati u Holivud naskon skandala i suđenja sa svojom bivšom ženom Amber Herd.
“Day Drinker” biće četvrti film u kom će Dep i Penelope Kruz sarađivati, budući da su ranije glumili zajedno u ostvarenjima “Beli prah”, “Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama” i “Ubistvo u Orijent ekspresu”.
Izložba pod nazivom “Biti samo svoj” o grupi Partibrejkers biće svečano otvorena u četvrtak, 24. aprila u 18:00 časova na Platou ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu.
Na pomenutoj izložbi koju realizuje Dom omladine Beograda, posetioci će imati priliku da vide radove naših poznatih fotografa. Autori izloženih fotografija: Goranka Matić, Aleksandar Kujučev i Stanislav Milojković.
Cane i Anton, album Kiselo i slatko“ (1994)/ Photo: Aleksandar Kujučev
“Ove 2025. godine obeležavamo tačno četiri decenije od objavljivanja legendarnog prvog albuma benda Partibrejkers. Ispostavilo se da je to izdanje, nazvano po imenu same grupe, jedna od ključnih ploča domaćeg rokenrola, rečju – autentični klasik. Trebalo je, doduše, biti veoma strpljiv, dok se 1985. nije konačno pojavila u izdanju Jugotona, ali je upravo sa njom započela velika karijera grupe Partibrejkers, koja je u mnogo čemu definisala rokenrol u našim, jugoslovenskim krajevima.
Partibrejkers su nastali kao supergrupa samoniklih beogradskih genija, koji su pekli svoj zanat u underground bendovima sa prelaska iz 1970-ih u 1980-te: Goran Bulatović Manzanera za bubnjevima, Nebojša Antonijević Anton i Ljubiša Kostadinović Ljuba sa gitarama o pasu, kao i verovatno najupečatljiviji regionalni frontmen ikada – Zoran Kostić Cane. U narednim dekadama, njihova energija originalnih desperadosa rokenrola, šibala je neumorno preko svih ograničenja, utemeljivši jednom za svagda zvučnu revoluciju koja deluje apsolutno van svakog poznatog reda i zakona. Ako su uopšte i imali neke poznate preteče, bili su to, bez ikakve sumnje, samo Zoran Miščević i njegove Siluete.
Partibrejkers (RTB, Studio na Košutnjaku,1984)/ Photo: Stanislav Milojković
Partibrejkers su od samog svog nastanka instinktivno osetili kako u jugoslovenskom društvu – obezglavljenom nakon silaska Josipa Broza Tita sa istorijske scene, te samim tim prepuštenom raznoraznim posledičnim nedaćama – tinejdžeri i dalje tragaju za sobom, zaljubljuju se, bivaju odbačeni i odbacuju, doživljavaju nadrealne trenutke na ulici, svoju gubitničku sudbinu vide kao kobni udes na koji se više ne može uticati, usamljeni su u svojoj potrazi za voljenom, osećaju se kao stranci među prolaznicima u gradu, ali su svesni i svoje moći koja potiče od žudnje, mistike noći ili životnih preokreta koji se odigravaju u jednoj električnoj sekundi. Ovaj bend progovorio je zato u ime svih tih mladih, koji su samo tražili način da oblikuju svoj put u život, mimo bilo kakvog diktata.
Praktično svaka pesma sa albuma „Partibrejkers“ deo je rokenrol mitologije, doživljene na srpskom i prenesene po prvi put u naše gradove. To je ploča kojom je čisti rokenrol konačno postao deo ovdašnje kulture, da zauvek takav ostane i postane deo svetskog rokenrola, a ne lokalna kopija niske uverljivosti. Kao otelotvorenje večnog mladalačkog nemira i nezadovoljstva, ova ploča momentalno je postala generacijski kult u nekadašnjoj SFRJ. Zapravo je do nje i od nje ustanovljeno računanje stare i nove ere u poimanju onog što zaista jeste rok muzika – muzika slobode, nepristajanja da nekom služiš, hrabrosti da se suprotstaviš svim budućim „hipnotisanim gomilama“ koje glume život i ponavljaju naučene pokrete u kompromisnoj igri svakodnevice.
Ovom izložbom, želeli smo da ovekovečimo jedan veliki bend koji je oduvek bio silovito oličenje životnosti rokenrola. Grupu koja je rokenrolu dala razlog i pravo da postoji u našoj sredini. Jer, Partibrejkersi su za večnost.”
Posle punih 10 godina, prošlog vikenda u Luci Beograd odsviran je savršen kraj 2HOT4STAGE urbane bajke.
S obzirom na to da grad ostaje bez svog važnog čuvara urbane kulture, muzike, plesa, umetnosti i zajedništva, mnogi su se zapitali: zbog čega kraj? Pa i mi… I evo šta smo saznali.
– Iskreno, posle deset godina, jasno je da je ovaj format festivala bio jedan ogroman, emotivan i organizaciono intenzivan poduhvat. Organizatori koji su deo tima od samog početka uložili su ogroman deo sebe u ovu priču i dali joj, bez preterivanja, sve što su imali. U tom smislu, oseća se prirodna potreba za pauzom, ali i za otvaranjem prostora novim generacijama koje mogu nastaviti ovu priču, u novim oblicima, ako to požele – rekla je za Headliner PR Festivala Sofija Banković i dodala:
– 2HOT4STAGE kao ideja neće nestati, ali u budućnosti nas očekuju novi, manji i tematski fokusiraniji formati koji će se razvijati u skladu sa potrebama scene i onih koji dolaze.
Glavni i odgovorni festivala, Aleksandar Marković, podelio je i lično i iskreno razmišljanje na svom Instagram profilu, koje najbolje oslikava duh ovog trenutka i koju prenosimo u celosti:
“Dete od deset godina već čita i piše, pravi razliku izmedju klisure i kanjona, recituje Desanku Maksimović, trenira, množi i deli, mrzi i voli… Decenija je ozbiljna jedinica mere. U nju stane i 50.000 pari očiju, 25.000 šupljih mišićnih organa koje zovemo srce, stane par litara suza, par desetina litara znoja i jedan festival da im bude uporište. E taj famozni festival ja spakujem u samo jednu knedlu u grlu i par psovki. Po jedna za svakog ko mi je rekao da “Ne može”, po jedna za svakog ko mi je rekao “Pa gde ovde” i obavezno po jedna za svakog ko mi je rekao “Javi se sledeće godine”.
Navučeš patiku na žulj, ispočetka obučeš istu znojavu majicu, stisneš zube da zaškripe i posle deset godina ti bude booolje… “Ja volim ožiljke svoje i volim kako mi stoje, jer u njima je sve što nema gde”. Stari glupi balkansko-srpski običaj, a kako su i mene učili od malena, kaže da kad ideš u goste, moraš da vratiš isto onoliko kol’ko si i dobio kad si goste ugostio. Ni manje ni više – da ne pukne bruka, a da ne budeš uobražen. I onda eto, 2Hot4Stage festivalje samo isplata duga supkulturi koja mi je dala sve što jesam.
Manje nisam smeo, a bolje ne umem. Hvala svima iz srpske Hip Hop zajednice. U stvari, hvala samo onima koji nas vide, cene i nisu nas zajebali, a hvala i svima iz YU plesnog sveta koji su makar jednom posetili dogadjaj. Veliko Hvala organizaciji, kako ove, tako i prethodnih 10 godina, a najviše medju njima Hvala Milicama (@ilic_milica i @sislasuma ) i Filozofu (@don_filozof ).
2HOT4STAGE FEST
I na kraju, hvala inspiraciji – mom rođenom crew-u, porodici koja nosi ime festivala, facama koje su tu bez oklevanja i povlačenja od prvog dana, kao i onim mladjima koji polako ali sigurno postaju naši ljudi i tek uče šta to znači biti čovek, saigrač i stisnuti muda kad je gusto. Do sledeće stvari koju ne zamrzim jer sam joj dao sve što imam… Sad vi. 👊”
Američki noise-punk bend Pissed Jeans objavio je izvanrednu obradu Lu Ridove “Waves of Fear”, koja je sada dostupna širom sveta na na svim digitalnim platformama, u izdanju etikete Sub Pop.
Pesma je snimljena tokom sesija za njihov hvaljeni album “Half Divorced”, koji je nominovan za Libera Award 2025 u kategoriji Najbolji punk album. Pesma je prethodno bila objavljena na ograničenom flexi disk izdanju, ekskluzivno za čitaoce američkog punk zina New Noise Magazine
Pissed Jeans Waves of Fear, cover
Pevač Mat Korvette o pesmi kaže:
– Bas linija u ‘Waves of Fear’ mi je jedna od omiljenih svih vremena. Morali smo da probamo da je izvedemo. Na kraju pesme vičem ‘take it Crystal!’ jer je Krista Voters često snimala u istom studiju kao i mi – nadali smo se da će upasti i improvizovati nešto, ali to se, nažalost, nije desilo.
Pissed Jeans će tokom proleća i leta 2025. održati niz koncerata u okviru promocije albuma “Half Divorced”, uključujući nastupe u rodnom Alentaunu (PA), Milvokiju, Mineapolisu, kao i na Green Man Festivalu u Velsu (UK).
Pank-rok bende Goblini nastupiće 9. jula u Donjem gradu na Kalemegdanu kao predgrupa svetskoj zvezdi Biliju Ajdolu, na velikom beogradskom koncertu koji organizuje producentska kuća Long Play.
Golub i ekipa će, nema sumnje, rafalno isprašiti set najvećih hitova iz svih faza karijere koja je počela sad već davne 1992. godine, i tako pružiti najbolje moguće zagrevanje za nastup slavnog rokera.
Bili Ajdol se vraća u Beograd… Rok ikona 9. jula u Donjem gradu
Kalemegdanom će se oriti “Cipjonka”, “U magnovenju”, “Anja, volim te”, “LSD se vraća kući”, “Daleki put”, “Deca iz komšiluka”, “Negde pred zoru”…
Goblini, DOB/ Photo: AleX
– Nažalost, imam toliko godina da mogu da pričam o počecima njegove karijere. Bend Generation X bio je aktivan sedamdesetih. Bili su oličenje sirovog panka, tog engleskog talasa, koji je meni lično odgovarao i do nas je došao ranije od američkog panka – kazao je Golub, istitakao da je čast nastupati sa muzičarem kao što je Bili Ajdol i dodao:
– Odrastao sam u Šapcu, ali i generalno u Jugoslaviji u to vreme nije bilo tako lako doći do albuma, naročito bendova tog tipa. “Wild Youth”, pesma upravo iz tog perioda, prva je numera Bilija Ajdola koju sam čuo. Na njegovom debitantskom solo albumu neke stvari su već otišle u post-pank, a Bili je postao svetska zvezda. U mom muzičkom razvoju igrao je veliku ulogu.
Priželjkuje frontmen Goblina i da se članovi benda upoznaju sa Ajdolom:
– Voleo bih i da malo proćaskamo o davnim sedamdesetim i osamdesetim godinama. Nadam se i da će ljudi uživati ne samo u njihovom koncertu, već i u našem nastupu. Jedva čekamo. Ima nas!.
Bili Ajdol/Photo: AleX
Bili Ajdol, podsetimo, stiže 9. jula u Beograd u sklopu evropskog dela turneje “It’s a Nice Day To…Tour Again”.
Preostalo je u prodaji, putem mreže Tickets, još veoma malo ulaznica za fan pit, koje koštaju 8000 dinara, kao i za VIP zonu, po ceni od 12000 dinara. Cena ulaznica u parteru iznosi 5500 dinara.
“There’s No Future In Optimism” je uvodna pesma na albumu, a evo šta Širli Menson kaže o njoj:
– Volim naslov. Bend mi ga je poslao i bila sam u fazonu: “Ovo je sjajno. Zadržaću ga”. Ali tekstovi su zapravo reakcija protiv tog naslova. Jer ako dopustimo da nas fatalizam ili negativnost potpuno preuzmu, srušićemo se. Pesma govori o jednom gradu — u mom slučaju, to je Los Anđeles — ali to može biti bilo gde gde se dešavaju loše stvari. Nakon ubistva Džordža Flojda, što je jedna od retkih stvari u mom životu za koje bih volela da ih nikada nisam videla: potpuno sam se promenila pošto sam videla snimak tog policajca kako kleči na njegovom vratu. U Los Anđelesu su potom izbili ogromni protesti i velika previranja. Iznad naše kuće u Holivudu, danima su leteli helikopteri. Sve je bilo nestabilno, haotično i zastrašujuće.
– Ova ploča govori o tome šta znači biti živ i šta znači suočiti se sa sopstvenim uništenjem. Ima nade. Vrlo je nežna prema onome što znači biti ljudsko biće. Naše mane i naši neuspesi su i dalje lepi, iako nas uče da nisu. Ovo je nežan, uzbudljiv album o krhkosti života.
Bivši bubnjar legendarnog britanskog hevi metal benda Judas Priest, Les Binks, preminuo je u 74. godini.
Bend je tim tužnim povodo Bivši bubnjar legendarnog britanskog hevi metal benda Judas Priest, Les Binks, preminuo je u 74. godini. m objavio saopštenje putem društvenih mreža:
“Duboko smo ožalošćeni zbog Lesove smrti i šaljemo ljubav njegovoj porodici, prijateljima i fanovima. Njegovo čuveno sviranje bubnjeva bilo je vrhunsko, pokazivao je svoje jedinstvene tehnike, osećaj, stil i preciznost. Hvala ti Les, oduševljenje tobom će živeti zauvek”, navodi se u saopštenju.
Les Binks je svirao bubnjeve na nekim od ključnih albuma Judas Priesta: “Stained Class”, “Hell Bent for Leather” (poznat kao “Killing Machine” u Velikoj Britaniji) i legendarnom koncertnom albumu “Unleashed in the East”.
Nakon objavljivanja “Unleashed in the East”, Les je napustio bend, a zamenio ga je bivši član benda Trapeze, Dejv Holand.
Kasnije je na zvaničnom sajtu bivšeg gitariste benda, K.K. Dauninga, Les izjavio da je snimanje tog live albuma dovelo do sukoba sa tadašnjim menadžerom benda:
– Taj album je doveo do raskola između mene i menadžera, što je na kraju i dovelo do moje odluke da napustim bend. Nije mi bilo jasno zašto da ostanem u bendu čiji menadžer ne želi da mi isplati nikakvu nadoknadu za live album. Potpuno besmislena situacija. To je sada klasičan heavy metal live album, koji je, koliko znam, na kraju postao platinast, a on nije želio da dobijem ni peni od toga. Ludak. Ali to vam se desi kad bend dozvoli nekome takvom da ih vodi, izgube članove. Tako je otišao bubnjar broj četiri.
Les Binks je primljen u Rokenrol kuću slavnih u novembru 2022. godine, zajedno sa ostalim bivšim i sadašnjim članovima Judas Priesta.
Tidal Pull, su indie bend koji peva na hrvatskom, a svira na engleskom. Prošle godine objavili su studijsko izdanje “Kad imamo mirne glave” koje se našlo i na listi TOP 10 najboljih albuma.
Istoimenim singlom tada su najavili i digitalno deluxe izdanje albuma s 11 pesama.
Crni vinili je nedavno objavljen i na njemu se nalazi 10 pesama, uključujući naslovnu “Kad imamo mirne glave” na kojoj je gostovao IDEM.
Za snimanje albuma bila je zadužena Anja Tkalec (Rattus Rattus), miks potpisuje Mark Mrakovčić, a artwork i vizuale umetnica Petra Divković. Grafičku pripremu za vinilno izdanje napravio je Tomislav Vranić Vrana, a mastering Goran Martinac.
Tidal Pull se prvi put u novoj postavio predstavio na IDEMovom koncertu u klubu Boogaloo, a na mesto frontmenke je došla Mirna Bralić.
Takođe, prvi puta u akustičnom izdanju zasviraće posle razgovara sa Svenom Popovićem u Bunt Baru 24. aprila.
Grupa Katatonia se vratila novim singlom, novim albumom i novom postavom, pošto je osnivač i gitarista Anders Nistrom napustio bend.
U 2025. godini, grupu Katatonia čine klasični članovi: vokal i osnivač Jonas Renkse, basista Niklas Sandin, bubnjar Daniel Moilanen, kao i gitaristi Niko Elgstrand (bivši član Entombed) i Sebastian Svaland (bivši član In Mourning).
Katatonia je najavila svoj novi album “Nightmares As Extensions Of The Waking State” za 6. jun, zajedno sa objavljivanjem mračnijeg novog singla “Lilac”.
– Ponosni smo i uzbuđeni što možemo da najavimo naš novi album, “Nightmares as Extensions of the Waking State”, koji izlazi preko Napalm Records 6. juna – rekao je Renkse. – Kao i uvek, ove pesme su priče koje žive u uglu oka, zaklonjene svetlom, ali čekaju da ožive u sumraku našeg morbidnog postojanja. Uživajte u prvom mirisu – “Lilac”.
