Američki death metal bend Six Feet Under najavili su svoj 12. Studijski album pod nazivom “Torment” koji će biti objavljen 24. februara za izdavačku kuću Metal Blade Records.
Photo: Facebook @sixfeetunder
Na albumu “Torment”, nasledniku “Crypt of The Devil” iz 2015. godine, naći će se dvanaest novih pesama među kojima i “Sacrificial Kill” objavljenu 10. januara.
Za nekoliko dana u prodaji će se naći sedmi studijski album Nevernih beba “Priča o nama”, skoro pet godina posle hit albuma “Praštam”.
Headliner.rs vam ekskluzivno predstavlja naslovnu stranu (cover) albuma “Priča o nama”, a uskoro ćete na našem portalu moći da pročitate i prvi veliki intervju sa “Bebama” povodom izlaska albuma. Biće to, obećavamo, prava priča o njima…
Novi album Nevernih beba sadrži ukupno trinaest pesama, uz atraktivnu bonus track ‘chill out’ verziju “Tužne pesme”, duet iznenađenja, kao i hit singlove “Tu kraj nas”, “Priča o nama” i “Obala bluza”.
Kuriozitet je gostovanje našeg gitariste svetskog glasa Nenada Gajina, a kompletan album, kao što smo i navikli, odlikuje odlična produkcija kojom ovaj bend nastavlja da podiže lestvicu i drži najviše standarde u audio produkciji. Postprodukcija albuma je rađena u Beču, a u snimanju su prvi put korišćeni uređaji kompanije SONIC DUNE.
Ono što je takođe zanimljivo je da će album biti dostupan u tzv. običnom pakovanju, ali i u luksuznom izdanju “limited edition”, posebno dizajniranom, sa 36 kolornih strana materijala o bendu, kakav do sada kod nas nije objavljen. Dizajn omota uradio je Dušan Arsenić iz Valjeva.
Uz želju Nevernih beba da se vrati kult albuma, ali i da fanovi i kolekcionari pored muzike dobiju još nešto lično, važno i neuobičajeno, na oficijalnoj Facebook stranici benda objavljena je infomacija da je za prvih 100 poštovalaca koji poruče luksuzno izdanje obezbeđen album sa posvetom po želji i potpisom članova benda.
Za samo tri sata rezervisano je više od stotinu primerak,a a bend koji sa fanovima neguje blizak i interaktivan odnos obećava da će svi koji putem Fb stranice ili mejla neverne.bebe.prastam@gmail.com poruče “limited edition” albuma “Priča o nama”, takođe dobiti potpisan primerak i posvetu po želji.
Ferari napravljen specijalno za američku muzičku zvezdu Džastina Bibera biće uskoro ponuđen na aukciji.
Aukcijska kuća Barrett-Jackson najavila je prodaju Biberovog automobila Ferari 458 Italia F1, koju je opisala kao “šansu kaja se pruža jednom u životu”.
Photo: youtube.com printscreen
Poznata kompanija West Coast Customs, koja se bavi prepravkom automobila po porudžbini, prilagodila je automobil zahtevima Bibera.
Aukcijska kuća je saopštila da je automobil međutim, u manjem sudaru oštećen u zadnjem delu.
Biberov ferari će biti na aukciji u Skotsdejlu, u američkoj državi Arizoni, a zainteresovani kupci mogu da daju ponude i preko interneta.
Kako je Tanjug objavio, u finalu za NIN-ovu nagradu su: Vladan Matijević za roman “Susret pod neobičnim okolnostima” (Laguna), Ivana Dimić za “Arzamas” (Laguna), Vladimir Tabašević sa naslovom “Pa kao” (Laguna) i Vladislav Bajac sa romanom “Hronika sumnje” (Geopoetika).
Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), prethodno je od 170 knjiga u uži izbor uvrstio 11 izdanja.
Ime 63. dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato 16. januara, najavio je taj nedeljnik.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954, a prošle godine nagrađen je Dragan Velikić za delo “Islednik”.
Američki univerzitet Monmut u saveznoj državi Nju Džersi osniva arhiv sa zbirkom pisanih dela, predmeta i fotografija pevača Brusa Springstina, koji je odrastao u obližnjem radničkom gradu Friholdu.
Arhiv Brusa Springstina i Centar za američku muziku čuvaće i promovisati nasleđe Springstina i drugih kultnih muzičara kao što su Frank Sinatra i Vudi Gatri.
Univerzitet se nalazi 25 kilometara od Friholda, rodnog grada autora pesme “Born in the USA”, koja je dala naziv negovog klasičnog albuma “Born to Run”, a takođe je blizu Asberi Parka, priobalnog grada gde je Springstin počeo svoju karijeru.
Mesto izabrano za arhiv “brilijantno obuhvata suštinu Springstinove muzike”, rekao je Pol Braun, predsednik univerziteta Monmut, koji već ima veliki muzički program povezan sa Gremi muzejom u Los Anđelesu.
Springstin (67), sve se više interesuje za svoje nasleđe. Prošle godine objavio je autobiografiju pod naslovom “Born to Run” koju je pohvalila kritika. U knjizi on opisuje svoje skromno poreklo i borbu protiv depresije.
Springstin je u predstavljanju svojih dela govorio o značaju političkog aktivizma u muzici.
– Verujem da je muzika važna za aktivizam u smlislu da ona pobudi strast, pobudi interes, zntiželju, pokreće te da preispitujesopstvena uverenja, direktno udara na tvoje emocije. Ona te pokreće iznutra – rekao je Springstin, prenosi vebsajt američke države Nju Džersi, nj.com.
Bob Dilan, jedan od pevača koji je inspirisao Springstina, takođe je prošle godine zaključio sporazum sa univerziteta Tulsa u južnoj američkoj državi Oklahomi da se tu osnuje njegov arhiv.
Posle duže pauze bend MaraQYa se vratio na muzičku scenu sa novim pevačem Markom Vlahovićem i novim autorskim pesmama “Živim kako hoću” i “Zavisan od tebe” za koju je spot premijerno emitovan 9. januara u okviru MTV Premijere.
Andrej Martinović potpisuje kompoziciju i tekst za “Zavisan od tebe”, na aranžmanu je sarađivao sa Milošem Stanojevićem, dok je za produkciju bio zadužen Marko Louis.
MaraQYa/ Photo: Facebook @maraqyasoul
U novim pesmama MaraQYa zadržava svoj pravac, ali sa malo promenjenim senzibilitetom koju donosi pre svega frontmen Marko Vlahović, kao i novi članovi benda Stefan, Ivan, Ognjen i Dušan.
Od svog osnivanja 2008. godine, ovaj beogradski bend je izdao dva albuma – “Savršen Dan” (2010) i “Soul i Biber” (2015).
Članovi benda MaraQYa su: Marko Vlahovic (vokal), Andrej Martinovic (klavijature), Miloš Stanojević (bas), Stefan Stehlik (gitara), Ivan Radivojević (truba), Ognjen Gotovčević (saksofon) i Dušan Damjanović (bubnjevi).
Zvezda italijanskog i svetskog filma Monika Beluči biće gost jubilarnog, 45. Međunarodnog filmskog festivala, koji će biti održan od 24. februara do 5. marta.
Jedna od najlepših glumica evropske kinematografije pokloniće se našoj publici sa ekipom filma “Na mliječnom putu” Emira Kusturice, koji otvara ovogodišnji Fest.
Da li će početak festivala koji je 1971. započeo sa sloganom “Hrabri novi svet” zvanično proglasiti otvorenim naš najnagrađivaniji reditelj ili Monika Beluči, glavna junakinja njegovog filma “Na mliječnom putu”, koji je prikazan u glavnom programu prošlogodišnje Mostre, još nije dogovoreno.
“Festival festivala”, koji je od osnivanja koncipiran kao godišnji presek najboljih svetskih filmova sezone, u svom jubilarnom izdanju, kako saznajemo, prikazaće gotovo sve glavne favorite za ovogodišnji Oskar.
U toj ponudi videćemo romantični mjuzikl “La La Land”, reditelja i scenariste Dejmijena Šazela, koji je pre nekoliko dana dobio sedam Zlatnih globusa u najvažnijim kategorijama. Tu su i “Moonlight”, priča o odrastanju Berija Dženkinsa (Zlatni globus za najbolju dramu), francuski film “Elle” kultnog holandskog reditelja Pola Verhuvena (Zlatni globus za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja, Zlatni globus Izabel Iper za najbolju žensku dramsku ulogu), kao i “Manchester by the Sea”, reditelja i scenariste Keneta Lonergana. Ovaj film doneo je Zlatni globus glumcu Kejsiju Afleku za najbolju dramsku mušku ulogu.
Tvorac “Ratova zvezda” Džordž Lukas odlučio je da otvori muzej u Los Anđelesu, a taj projekat vredan je milijardu dolara, saopšteno je na sajtu muzeja.
Muzej će se nalaziti u parku za izložbe u Los Anđelesu i u njemu će biti izloženi predmeti iz Lukasovih filmova, posebno iz sage “Ratovi zvezda”.
Lukas će finansirati skoro celu izgradnju muzeja, koji će se nalaziti na zemljištu od tri hektara i izgledaće kao ogromni svemirski brod.
Photo: Promo
Čuveni reditelj je odustao do ranijih projekata da muzej bude u Čikagu i San Francisku.
Lukas (72), poznat i po čuvenoj filmskom serijalu o Indijani Džonsu, planira da da izloži eksponate o “Ratovima zvezda” i drugim velikim holivudskim projektima, ali i privatnu umetničku kolekciju, koju čine ilustracije, fotografije i dela američkog slikara Normana Rokvela.
Novo, sveže i drugačije čitanje Dostojevskog i tumačenje “Zločina i kazne” beogradsku pozorišnu publiku čeka 26. januara na Sceni “Raša Plaović” beogradskog Narodnog pozorišita.
Fotografije koje vam donosimo nastale su na jednoj od proba koje su sve zahtevnije kako se približava premijera predstave “Razumihin Show”, pod rediteljskom palicom Ivana Cerovića.
Pored njega, koji je na sebe preuzeo i ulogu Raskoljnikova, u predstavi igraju Aleksandar Lazić, Zoran Ćosić, Aleksandra Pejić, Maja Ilić, Predrag Mirić i Elusive band. Scenografiju je uradio Miloš Vujanović, a za kostime je zadužena Snežana Janjić Horvat.
Elem… da li možete da zamislite Dostojevskog sa daljinskim upravljačem u ruci…
Ova drama nateraće publiku da se iznova zapita o durštvenim i moralnim vrednostima vremena u kojem živimo. Baš kao što je to Fjodor Mihajlovič činio…
Razumihin Show/Photo: HL
Sekira ili televizija
Inspirisani romanom “Zločin i kazna” F. M. Dostojevskog, autori ove drame (Božidar Knežević – dobitnik Sterijine nagrade za originalni dramski tekst i Ivan Cerović – koji je i režirao “Razumihin šou” i igra Raskoljnikova u komadu) svima poznatu priča o studentu koji “zbog viših ciljeva” ubije dve babe, a onda se pokaje, smeštaju u dvadeset prvi vek, pred televizijske kamere.
Današnji etički prostor je dvostruko virtuelan i ne nalazi se više u glavi – svet masovnih novih medija je kompletan taj prostor, u kojem su se naše moralne dileme ipak realno dešavale, premestio iz naše glave u tzv. sajberprostor, a to znači i da je čitav doživljaj realnosti bitno izmenjen. To, istovremeno, ne znači da je prvobitno shvaćena realnost (u koju spadaju i dešavanja u našoj glavi), apsolutno potisnuta i ukinuta ovom drugom, medijskom stvarnošću. Masmediji naše živote svode na nerealan odnos “fantomskog” i “matričnog” (stvarnog) sveta, odnosno na proizvodnju fantomskih predstava realnosti, koje su, u stvari, samo odraz stvarnosti i to uglavnom iskrivljen – površnošću, željom za zaradom, popularnošću, političkim poenima itd.
Taj iskrivljeni odraz stvarnosti dovodi nas do paradoksa – umesto da uopšte ne računamo na njega (jer ne samo da nije neposredno realan, već je lažan, čak i posredno, kao odraz), mi taj odraz doživljavamo kao još “stvarniju stvarnost” od ove naše “obične” ljudske stvarnosti. Televiziji i ne trebaju ljudi već gledaoci, a “društvu spektakla” ne treba ni istina, već privid istinitosti – čak i dokumentarnost je samo privid dokumentarnosti, a moralna dilema je onoliko duboka koliko gledalaca obezbedi.
Zbog svega toga umetnički je sasvim relevantno (a i blisko razumu) pretpostaviti da se Dostojevski danas ne bi bavio samo pitanjem “običnog” zločina i kazne nego i pitanjem “ko je veći zločinac i ko je strašniji glavoseča: sekira ili televizija?” I kakva nam kazna sleduje.
Upravo to i čine autori ovog komada i, koliko god pitanje “sekira ili televizija” delovalo ironično, baš u tom pitanju se nalazi ključni etički problem današnjice – to je pokušaj da se sama etika relativizuje, odnosno da se etička pitanja uopšte i ne postavljaju.
Zamislite Fjodora Mihajloviča sa daljinskim upravljačem u ruci. I sa jasno izraženim merilima za ljude i njihove duhovne vrednosti. Onda zamislite kako bi se njegov etički kriterijum razbio o ekran posle samo nekoliko sati menjanja televizijskih kanala.
Danas Fjodor Mihajlovič svog Raskoljnikova ne bi definisao kao proizvođača etičkih odluka već kao potrošača etičke robe koji bira jedan od ponuđenih proizvoda na slobodnom tržištu etike (ili, još manje, samo glasa za neku od ponuđenih varijanti). Ali u “spektakularnom društvu”, odnosno medijskom “društvu spektakla” slobodan izbor potrošača etike je obična prevara jer potrošač može izabrati samo ono što proizvođač proizvodi (a mnogo toga što se proizvodi nam i ne treba niti to želimo – mada ipak kupujemo).
Danas bi Fjodor Mihajlovič svojim perom (tastaturom) prvo u Raskoljnikovu sobicu dopisao televizor. Za nekadašnjeg Fjodora autor etičkih postulata nije bio čovek već bog, a za današnjeg Fjodora Mihajloviča glavni zadatak je otkriti frekvenciju i kanal na kojem bog emituje program.
“Extensions of man” i virtuelna katarza
Ako su tehički mediji zaista produženje, odnosno “proširenje čoveka”, da li to znači da se i moralne dileme digitalizuju? I da li čovek svojim medijskim proširenjam zaista raste? Ili nestaje? Nekad su Dostojevskog vezivali za Ničea i Hrista, danas bi povezane reference verovatno bili Mekluan i Bodrijar: Što je Raskoljnikov virtuelno realniji – realno je virtuelniji.
Razumihin Show/Photo: HL
Nasilje u medijima, mediji kao nasilje
Mediji su regresivni – što su tehnički savršeniji to ih više privlače “nazadni” sadržaji, a pažnju savremenih medija najviše privlači estetizovano nasilje. Čak i kad ima privid naturalističkog dokumentarizma nasilje u medijima je čist dizajn, kalkulacija pa čak i artificijelnost jer su slike nasilja, na neki poseban način, rečitije od samih akata nasilja izvedenih u stvarnosti, i njihova forma je, pa tako i “suština” medijski estetizovana, čime je, u aktu posmatranja, postala uverljivija i od same stvarnosti. Danas bi Fjodor Mihajlovič, kao realističan pisac, svog glavnog junaka sigurno radije opremio televizorom nego sekirom. A vrlo verovatno bi i relativizovao sam izbor glavnog junaka jer je lako birati između Raskoljnikova i sekire, ali izabrati između Raskoljnikova i televizije, odnosno između Raskoljnikova i Raskoljnikova na televiziji…
I televizijski Raskoljnikov je u kandžama etike i psihologije, ali su te kandže na posebniji način zakrivljene, zarivaju se dublje i otkidaju veće komade mesa. A opet, to meso je virtuelno meso…, da li je glavni problem u pravu na prolivanje krvi ili u pravu na pretvaranju krvi u virtuelni crveni trag?
Lažni dijalog
Interaktivnost je posebno poželjna osobina savremene televizije jer uvođenje te aktivne publike koja više nije nekakav opšti konzument jednog totalizujućeg društva spektakla, već konstitutivni element procesa (“učesnik”) izgleda kao uvođenje dijaloga, ali to suštinski nikako nije – taj dijalog se pretvara u “pričaonicu” bez uticaja, telešop, glasački SMS mehanizam, učešće u kvizu, u reality show programu ili nagradnoj igri. Što god da publika “aktivno” kaže ili učini suštinski ne menja ništa.
Stvar je još gora – čak i aktivni učesnici u programu (“zvezde”) šta god da urade (da ubiju, da budu ubijeni, da ostanu, da odu) ne utiču na događaj u kojem učestvuju. Šta god da se dogodi publika gleda isto: Šou.
Ako ste raspoloženi za nezaboravno world music druženje onda je nastup grupe NIT u Muzičkoj kući Metropolis 13. januara od 21:30 časova pravi izbor za doček pravoslavne Nove godine.
Grupa Nit je beogradski bend koji svira akustičnu muziku različitih stilova i podneblja: Azerbejdžana, Grčke, Izraela, Indije, Finske, Irske, Kazahstana, Rusije, Ukrajine, arapskih zemalja, Balkana, Južne i Severne Amerike… i izvodi nacionalnu, etno, keltsku, romsku, kantri i popularnu tradicionalnu svetsku muziku.
Bend su osnovale u novembru 2010. godine Ivana Munđa (violina, tambura, gitara i vokal), Nastja (gitara, vokal) i Tamara Cakić (udarački instrumenti, vokal).
NIT/ Photo: Facebook/ Grupa NIT
Grupa je dobila naziv po početnim slovima imena članova (Nastja-Ivana-Tamara-NIT). Njihovo ime znači i “konac”, koji se simbolično odnosi na vezu, odnosno na nit koja spaja kulture, jezike, žanrove, ali i povezuje članove benda njihovom ljubavlju prema muzici i dobrom atmosferom.
Grupa NIT prenosi nežnu i pozitivnu atmosferu, dok istovremeno ostaje dosledna muzici koju voli ne popuštajući pod pritiskom komercijale.
Sadašnji članovi grupe NIT su: Ivana Munđa (gitara, vokal),Tamara Cakić (perkusije, vokal), Vlada Krunić (gitara) and Tamara Komatović (violina, vokal).
