Poznati reper Edo Maajka, posle pauze od osam godina, održaće samostalni koncert u Beogradu 22. oktobra u Mikser Hausu. Podršku na bini će mu kao i uvek pružiti ekipa iz “FM Jama”, dok će koncert otvoriti sve popularnija i jedna od “najjačih” ženskih MC-a u regionu – Sassja.
Ulaznice po pretprodajnoj ceni od samo 600 dinara dostupne su u Mikser hausu, kao i na svim Gigstiks prodajnim mestima, dok će na dan koncerta ulaznice koštati 800 dinara.
Film “ZG80” je dugometražni prvenac Igora Šeregija, komedija koja na humorističan način priča o navijačkoj subkulturi, o društvu i problemima koji su okupirali omladinu u predratnoj Jugoslaviji.
Snimljen je prema scenariju Ive Balenovića, scenariste filma “Metastaza” i Roberta Cukine, koji je u scenario uveo stvarne događaje i likove iz perioda kada je nastajala navijačka grupa Bad Blue Boys.
“ZG80” nas vodi u poslednje mesece predratne Jugoslavije i priča o poslednjem organizovanom navijačkom gostovanju u Beogradu. Grupa navijača Bad Blue Boysa dolazi na utakmicu između NK Dinamo i FK Crvena Zvezda gde ih očekuju njihovi tadašnji najveći rivali – Delije. Utakmica pokreće niz događaja koji dovode do pravog navijačkog rata na ulicama Beograda.
Impresivna glumačka ekipa sjajno je prikazala autentičan, navijački duh i vreme u kojem se radnja filma događa. Lik Krpe tumači izvrstan Rene Bitorajac, a sjajnu glumačku postavu čine i Marko Janketić, Miloš Timotijević, Danica Maksimović, Nikola Rakočević i Mladen Andrejević.
Film “ZG80” će premijerno biti prikazan u Beogradu 27. oktobra, a do tada pogledajte trejler…
Tradicionalni ciklus koncerata pod nazivom “FMU i Gvarnerius nagrađuju”, ove godine, po 5. put predstavlja najbolje mlade umetnike sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, studente osnovnih, master i doktorskih studija, koji nižu pobede na velikim takmičenjima u zemlji i inostranstvu, a jednako su uspešni i na koncertnoj sceni.
U okviru ciklusa koncerata najboljih studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u četvrtak, 20. oktobra od 20 časova, posetioce Centra lepih umetnosti Gvarnerius očekuje nastup višestruko nagrađivanog gitariste Miloša Zubca.
Poznati grčki heavi metal gitarista Gus G. (Firewind, Ozzy Osbourne, solo radovi) održaće 22. oktobra u klubu Fest u Zemunu gitarsku radionicu i prezentaciju Jackson gitara i Blackstar pojačala.
Početak radionice najavljen je za 17 časovai, a Mitros Music i klub Fest ovom prilikom uputili su poziv svim zainteresovanima da posete ovaj nesvakidašnji događaj.
Gus G. (pravo ime Konstantinos Karamitroudis) je proveo poslednju deceniju, polako ali sigurno gradeći svoje mesto na svetskoj heavi metal sceni, kao jedan od vladajućih gitarskih virtouza. Kao član bendova Firewind, Mystic Prophecy, Nightrage i Dream Evil, Gus je snimio na desetine albuma. U avgustu 2009. godine izabran je, lično od strane legendarnog Ozzy Osbournea, da bude gitarista njegovog solo benda.
Izvor: serbian-metal.org
Posle dve godine rada sa 3D tehnologijama izrađena je reljefna prezentacija čuvenog “Poljupca” Gustava Klimta koja će slabovidim osobama pružiti novi umetnički doživljaj. Prezentacija je rezultat EU projekta “Pristup muzejima za slepe i slabovide” koja će posle završetka projekta biti dodeljena galeriji Belvedere u Beču.
Na Međunarodni dan belog štapa, 15. oktobra, slabovidi posetioci moći će da dožive Klimtov “Poljubac”u muzeju Belvedere na poseban način. Slika je pod kompjuterskom zaštitom prevedena u reljefni prikaz veličine 42×42 cm. Brojne kompozicije i ornamenti slike su sa tačnošću piksela učinjene opipljivim. Uz pomoć tehnologije praćenja dodira određeni delovi reljefa daju audio informacije na dodir, pa reljef zapravo predstavlja audio vodič koji produbljuje doživljaj umetničkog dela. Pored “Poljupca” izrađena je i digitalna replika 2.500 godina starog sarkofaga za mačku iz muzeja u Mančesteru.
Izvor: b92.net
U Narodnom pozorištu u Užicu predstavljen je repertoar 21. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda”, koji će biti održan od 7. do 14. novembra. Prema rečima selektora festival Bojana Munjine ovogodišnji festival će imati za moto čuvenu Hamletova rečenica “Ovo vreme je iskočilo iz zgloba”. On je ocenio da je ovogodišnji kvalitet predstava veoma dobar i naveo da predstavlja ligu pozorišnih džentlmena.
– Mislim da svi imamo pravo, koji se bavimo pozorištem i koji ga volimo, da kažemo da je ovogodišnji festival, festival majstora, liga pozorišnih džentlmena – naglasio je Munjina.
Na Festivalu će biti prikazano sedam odličnih predstava iz regiona i Srbije, uprkos manjim sredstvima koja su u ovoj godini izdvojena u kulturi ne samo u Srbiji, već i u celom region, a u čast nagrađenih biće prikazana baletska predstva “Priča o vojniku” u koreografiji Gaj Vajcmana i Ronija Havera u izvođenju Bitef dens kompanije.
Repertoar 21. Jugoslovenskog pozorišnog festivala “Bez prevoda”:
Petočlanim festivalskim žirijem koji će odlučivati o prestižnim nagradama Ardalionima, predsedavaće istaknuti reditelj Dejan Mijač.
Priča horor filma “Devojka sa fotografija” prati mladu ženu, koja živi dosadnim životom u uspavanom gradiću Spirfiš. Život joj se menja onog trenutka kada počnu da joj pristižu fotografije brutalnog ubistva nepoznate devojke. Da li su one prave ili namontirane i da li iza njih stoji serijski ubica ili neki čudak sa bolesnim smislom za humor, saznajte u bioskopima širom Srbije.
“Devojka sa fotografija”, je opasan i veoma uznemiravajući horor film, autora Nika Simona i Vesa Krejvena, reditelja legendarnih horor filmova “Strava u ulici Brestova” i “Vrisak”, kome je ovo poslednji film koji je producirao pre svoje smrti. Glavne uloge: Kal Pen, Klaudia Li i Keni Vormald.
Na 11. međunarodnom pozorišnom festivalu Joakiminter Festu u Kragujevcu, u okviru pratećeg programa, 13. oktobra na Maloj sceni “Ljuba Tadić” održano je Veče u čast glumca posvećeno Ljiljani Stjepanović. Pred prepunom salom, omaž ovoj, po nepodeljenom mišljenju kritike i publike jednoj od naših najboljih glumica, protekao je u prijatnoj i duhovitoj atmosferi kakavu samo glumica neodoljivog šarma poput Ljiljane Stjepanović može da spontano upriliči na večeri posvećenoj njenoj bogatoj i plodnoj karijeri.
Direktor Knjaževsko-srpskog teatra Vojo Lučić podsetio je na značajne detalje iz biografije Ljiljane Stjepanović, a o svojoj prijateljici nadahnuto je govorila Dragana Bošković, teatrolog i po sopstvenom priznanju njena najveća obožavateljka.
Veče u čast glumca, posvećeno Ljiljani Stjepanović, završeno je igranjem predstave “Lepotica Linejna” (u kojoj ona tumači glavnu ulogu) koprodukcijskim projektom Kruševačkog pozorišta i Art Teme iz Beograda u kragujevačkom Pozorištu za decu.
M.B.
Moj siroti otac me je stalno opominjao da mi je jezik brži od pameti i da će me to mnogo koštati. Džaba. Sve je brži i brži, a ja to smatram iskrenošću. I plaćam sve više i više.
Otac mog deteta ima jednu (lošu) osobinu. Odabere jednog muzičara i jedan njegov album i to vrti u krug. Svakog dana tj. iz dana u dan od sumraka do svitanja. U loop-u. Pa opet u krug.
Tog dana ništa mi nije išlo kako treba, a još je lila i kišurina… Svojski sam se trudila da napišem ovu kolumnu koju sam davno obećala Saletu i trebala mi je tišina da bih se skoncentrisala. Da – ne mogu da pišem dok slušam muziku. Ili pišem ili slušam muziku. Nisam multipraktik, jebi ga.
I dok sam napinjala ovaj hidrogenski mozak da napišem nešto dostojno Headlinera, Dylan je krenuo da kuka. Pa da jauče. I sve to svojim čuvenim glasom. I tako u krug. Kiša je lila sve jače.
Dylan je bedačio sve više. A ja sam se smorila za medalju… Što na umu – to na drumu – otvorih Facebook i napisah: “Znam da ću biti namazana katranom i perjem zbog ovog komentara, ali Dylan u pojedinim pesmama zna da bude strahovito smoran… Što ne znači da ga ne bih gledala na Coachelli sa ovom ekipom!”
Post i nije naišao na neki odjek. Neki su se složili sa mnom, neki nisu – podsećali su me da je sjajan pesnik i da niko ne očekuje da ima savršen glas.
A onda je danas dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Mirno sam sedela i čekala kada će krenuti prepucavanje na mom zidu. Facebook je bio preplavljen njegovim citatima i stihovima, iako bih mogla da se zakunem da te ljude nisam videla na njegovom koncertu u Areni. Na kojem sam, javno priznajem, bila začuđena što se nijednom nije obratio publici…
Nazvala sam smaračem dobitnika Nobelove nagrade?! Pa da li sam ja normalna?! Uostalom, 90% ljudi misli da po ceo dan slušam heavy metal, headbangujem kao Beavis & Butthead i nemam taj senzibilitet koji je potreban za Dylana. Iako sam ga slušala kada se neki od novokomponovanih fanova nisu ni rodili. Ali to se ne računa. Računa se ono što je in i što većina misli da je in.
Kad je umro Prince, svi su slušali Princea. Kad je Dylan dobio Nobelovu nagradu, svi slušaju Dylana.
Prepucavanje na mom FB zidu još traje – stigli su do Andrića i Obame. Kao i svaka prava Škorpija, ostala sam pri svom stavu. Pokušala sam da objasnim da nisu sporni njegovi stihovi, već interpretacija istih. I da neke njegove pesme obožavam, a neke me baš smore. Kao “Sara” koja je bila ultra hit na EF-u (rock dinosaurusi će znati šta je EF – prim.J.J.N.). Svi su se muvali uz nju, meni se dizala kosa na glavi.
Elem, koristim priliku da čestitam Dylanu na Nobelovoj nagradi. Navijala sam za sirotog Murakamija i ništa! Za koga ja navijam, taj odmah može da se baci s mosta. Ko me smori, taj dobije Nobelovu nagradu. Tako ispade…
A samo sam htela da na miru napišem kolumnu za Headliner… Kad malo bolje razmislim, Sale je kriv za sve. Pa nisam valjda ja?! Uostalom, sve je “Blowing In The Wind” što reče sma… dobitnik.
