Zrenjaninski alternativni rok bend Šišarke održaće koncert 16.marta u klubu Rokanje. Nastup će početi u 21:00 čas, a momci iz benda obećavaju sat i po kvalitetne svirke.
Na koncertu će izvoditi kako starije pesme, tako i pesme sa poslednjeg albuma “Crni pas” objavljenog krajem 2015. godine za izdavačku kuću Lampshade Media.
Šišarke/ Photo: Facebook @sisarke
Šišarke su sastav koji je aktivan na ovdašnjoj muzičkoj sceni više od dest godina i koji iza sebe ima dva albuma i nekoliko singlova među kojima su najpoznatiji: “Mrdačica guze”, “Kome si važna” i “Tigar”.
Sam zvuk benda je jako raznolik i kreće se u okvirima više žanrova, budući da članovi benda imaju jako suprotstavljene muzičke ukuse.
Osnivači nekadašnjeg funk benda Seven For You (koji je 2009. godine zauzeo drugo mesto na prvom festivalu klupskih bendova “Battle Of The Bands”), Max i Ksenija Kočetovi, posle pauze od osam godina, rešili su da ponovo okupe ekipu i ožive projekat, ovaj put pod nazivom Funky Fishes.
Pančevačkoj, kragujevačkoj i beogradskoj publici predstaviće se energičnim funk – soul programom, kao i autorskom muzikom.
Funky Fishes/ Photo: Promo
Bend čine profesionalni muzičari bogatog iskustva: Aleksandar Cvetković – drums, Marko Fabry – bass, ca Pejčić – keyboard, Ivan Radivojević – trumpet, Max Kochetov – saxophone i Ksenija Kochetova – vocal
Nastupi: 11.03. Dvorana Apolo – Pančevo 21:00 čas 20.03. SKC – Kragujevac 22:00 časa 06.04. Tranzit Bar – Beograd 22:00 časa
Svečano otvaranje izložbe pod nazivom “Slike Srbije”, biće održano u Dorćol Platz-u, 11. marta 2017. godine u 16:00 časova.
“Slike Srbije” je jedinstven, pionirski projekat, začet od strane grupe entuzijasta i zaljubljenika u fotografiju i pejzaže Srbije.
Osnovna ideja i cilj projekta je da se sve te fotografije okupe na jednom mestu i time omogući svima da lepotu Srbije vide na još lepši i celovitiji način.
Slike Srbije/ Photo: Promo
Ovo je ujedno i jedinstven način promocije, kako prirodnih lepota Srbije, tako i amaterske fotografije – poziv u jednu novu, lepu priču koja objedinjuje talenat, ljubav prema fotografiji, prirodi i Srbiji.
Internet platforma www.slikesrbije.rs omogućava fotografima amaterima i profesionalcima da predstave sebe i svoje radove u najboljem svetlu.
Photo/ Promo
Na ovaj način stvoren je reprezentativan i specijalizovan virtuelni prostor u kom će ljubitelji fotografije na jednom mestu imati tematski objedinjene slike, a svi oni kojima su fotografije potrebne – pravo mesto za selekciju i kontakt.
Za početak projekta, na konkursu, izabrano je 12 autora čiji su radovi predstavljeni u kalendaru “Slike Srbije”.
Slike Srbije/ Photo: Promo
Slike Srbije/ Photo: Promo
Zajednička izložba 12 autora, sa njihovih 36 fotografija koje su činile kalendar “Slike Srbije” biće postavljena u Dorćol Platz-u.
Izložba će trajati 7 dana, a na samom otvaranju posetioci će imati priliku da upoznaju i autore projekta i autore fotografija.
Demijen Šazel, reditelj filma “La La Land”, tek je završio jednu sezonu Oskara, a već se sprema za novu.
Universal Pictures objavio je da je u planu da Šazelov novi film “First man” o astronautu Nilu Armstrongu, sa Rajanom Goslingom u glavnoj ulozi premijerno bude prikazan 12. oktobra 2018.
Rajan Golsing/ Photo: imdb.com
“First Man” je priča o životu Armstronga u godinama od 1961. do 1969, posle trke američke svemirske agencije NASA da pošalje čoveka na Mesec.
Scenario filma, zasnovanom na knjizi Džejmsa Hansena, napisao je scenarista Džoš Singer, koji je poznat i kao scenarista filma “Spotlight” .
Šazel je ove godine postao najmlađi dobitnik Oskara za režiju. Njegov mjuzikl “La La Land” zaradio je 400 miliona dolara na svetskom nivou i osvojio šest Oskara na ceremoniji u februaru ove godine.
Ovo je priča o pasareli na kojoj su snimani brojni muzički spotovi, filmovi i reklame. Ako možete da se setite nekog od njih, molimo vas da ostavite informaciju u komentarima, jer bismo voleli da o njoj uradimo dokumentarni film
Ja sam pasarela. Ne obična. Dorćolska. Ali nije to razlog što nisam obična. Barem ne jedini razlog.
Protežem se preko železinkih šina. Mnogo njih. 16. Što će reći osam koloseka. Koliko je samo vozova ispod mene prošlo. I pozdravilo me dugim pištećim zvukom sirene. Ne zato što me mnogo vole. Nego zato što se uvek nađe neko pametan kome je lakše da preskače šine nego da se penje mojim stepenicama. Neki od njih te šine više nikad nisu prešli. Ni ispod, ni po meni. I to je tužno. A ja ne volim da budem tužna.
Zato više volim da mislim da su vozovi mene pozdravljali. Vitku, gracioznu, lepu. Posebno ponekad, svakog petog, šestog proleća, kad mi nabace novu farbu. Bila je prvo crvena, pa žuta. Ne mogu baš svih ni da se setim. Sada je plava. Nekako bledo plava. Istina, nije mi loše stajala kad sam je dobila. Samo… sad se malo ofucala. Nije više tako lepa. A i vozova više nema. Nestale su neke šine, iščupali ih železničari. Neke su zarasle u korov. Samo je jedan kolosek ostao. I više nema ko da zviždi kad me vidi. Prođe poneki voz ispod mene tim jednim kolosekom, ali noću. Kasno. Po mrklom mraku. I čuje se sirena. Ali znam da nije meni upućena. I to je tužno.
Ali rekoh da ne volim da budem tužna. I ne smem. Moram da budem čvrsta. Jer, od čelika sam i betona. I korisna sam. Mnogo više nego što mnogi misle. Pa, celom Dunavskom keju sam jedina veza sa gradom. Jedina. Ne lažem. Arhitekte mi. Stvarno sam važna. Svim tim ljudima koji žive pored reke. Mnogo ih je. I svakog dana gaze po meni. Kad kreću na posao. Ili u školu. I kad se vraćaju. Kad žele na početnu “dvadesetšestice”. I kad njome stignu iz delova grada koje nikad neću videti. Znam ih samo iz priče. Zato znam da postoje i druge pasarele. I znam da nisu kao ja.
Poneko se i zadrži na vrhu mog blagog luka. Jer imam i najlepši pogled na Dorćolu. S jedne strane u daljinu, preko 25. maja, skoro do Kalemegdana. S druge, pogled preko toplane i starog mlina puca prema luci. Gde, kažu, žive brodovi. Ne vidim ih. U uzanom prolazu između žutih zgrada samo, na trenutak. Prođu dok trepneš. Ali ih čujem često. Vetar mi donese zvuk njihove promukle rečne sirene.
Drugačiji je od onog koji imaju vozovi. Ali isto tako moćan. Mora da je lepo moći da praviš zvuke. Meni samo ponekad, kad je košava, zaškripe stare čelične kosti. I zacvilim kad je ona ciča zima, suva, beogradska. Ali mislim da me niko ne čuje. I bolje je tako.
Zato uživam u zvucima oko sebe. U skroz aritmičnom tapkanju malih stopala koja prvi put prelaze preko mene. U brzom ritmu patika školaraca koji žure da ne zakasne na čas. U razigranim tinejdžerskim nogama kad se vraćaju iz škole. U baladi laganog, ujednačenog i usklađenog hoda mladog para koji nikuda ne žuri. U odsečnom i sigurnom koraku čoveka s kravatom i šeširom koji zna i put i cilj. U metronomskom lupkanju štapa stare komšinice koja je krenula u dućan.
Ali najviše volim one dane i noći kada sam zvezda. Prava pravcata zvezda. Stvarno. Kad dođe neki bend da snimi spot. Ili reditelju treba važna scena u filmu. A reklame ne mogu ni da prebrojim. Pa, foto sešni… Kad god neko poželi malo beogradskog šmeka u svom autorskom delu, eto ga kod mene. I zato sam baš ponosna. Greju me njihovi reflektori, uživam u svom tom šarenilu, ludilu, zbrci slika i zvukova dok traje snimanje, u ljudima koji se trude da na njihovoj slici ispadnem što lepše.
Jer… tad imam osećaj da nikad neću ostariti. Da ću negde tamo, u nekom spotu ili filmu, biti uvek ona lepa Dorćolska pasarela. Jedinstvena. Večna.
Zato mi je malo čudno što ne brinu baš o meni. Čelik mi je već ozbiljno zarđao. Crvenosmeđe mrlje već su svuda po mom skeletu od hladnog metala. Beton na stepenicama mi se kruni i osipa. Ispucali su mi kapilari na sivom asfaltu. Tragovi miliona koraka. Leda i posute soli. Užarenog sunca bez trunke hlada. Šire se. Otvaraju se. Postaju velike rane. Kroz njih mogu već da vidim prugu. A i neko neoprezan može nogu da slomi. Ili da se skotrlja niz moje trošne stepenice.
I prolazak svakog voza počeo je da me boli pomalo. Zatrese me. Kao da mi neka jeza prođe kroz beton i čelik. Drhtim kad je košava baš jaka. A često je, ovde pored Dunava.
Ne volim da budem tužna, rekoh. Ali jesam pomalo. Kako neko može da te voli, da mu trebaš, da uvek bude tu za tebe… a da ne brineš o njemu… Zašto?
Možda ne razumem ja sve te stvari baš kako treba. Izvinite. Ja sam samo jedna obična pasraela.
Vlatko Stefanovski i Big Bend Slovenske vojske/Photo: Miro Majcen
Legendarni gitarista Vlatko Stefanovski održaće 21. aprila u beogradskom Sava Centru koncert sa Big Band orkestrom Slovenske vojske.
– Siguran sam da ćete biti impresionirani mojom novom muzičkom avanturom, i bogatim zvukom tog izvanrednog Big Benda – poručio je pred ovaj koncert legendarni gitarista.
Za Sava centar, Stefanovski sa Big Band Orkestra Slovenske (slovenačke) vojske priprema repertoar sastavljen od nekih njegovih kompozicija, ali i veoma poznatih fank, džez i soul standarda, kao i numera iz tradicionalne muzike, aranžirane za takav sastav. Biće tu i nekih novih aranžmana i numera koje do sada nisu zajedno izvodili.
Vlatko Stefanovski i Big Bend Slovenske vojske/Photo: Miro Majcen
– Znači, nisu u pitanju koračnice ili paradna muzika, već ozbiljni aranžmani za džez standarde, i naravno aranžmani inspirisani tradicionalnom muzikom – objašnjava Stefanovski.
Pre dve godine dirigent Big Band Orkestra Slovenske vojske Rudolf Gas pozvao je Stefanovskog da bude gost njihovog koncerta na Kongresnom trgu u Ljubljani. Stefanovski priznaje da je u početku bio pomalo skeptičan, ne znajući kako i šta taj orkestar svira, ali da je nakon prve zajedničke probe ostao “potpuno fasciniran zvukom i profesionalizmom orkestra”.
Njihov odličan koncert u Ljubljani ostao je zabeležen i na prošlogodišnjem CD-u i na DVD-u “Big Band Orkestra Slovenske vojske feat. Vlatko Stefanovski”, u izdanju ZKP Ljubljana, na kom su zabeležene izvedbe kompozicija “Gypsy Song”, “Jovano Jovanke”, “Stratus”…
– To nije klasični vojni orkestar, već se radi o Big Bandu, koji zvuči kao svaki veliki džez big bend. Svi članovi su izvanredni instrumentalisti, i uglavnom su džez muzičari. A njihova pojava je veoma atraktivna, jer nastupaju u paradnim uniformama. Orkestar broji i ženske članice, zadužene za prateće vokale – objašnjava Vlatko.
Vlatko Stefanovski i Big Bend Slovenske vojske/Photo: Miro Majcen
Ulaznice koštaju 1.000, 1.200, 1.500, 1.800 i 2.100 dinara na blagajni Sava centra i preko mreže Eventim.
Mala škola rokenrola/Photo: Promo/malopozoriste.co.rs
U petak 10. marta u 20 sati, u Malom pozorištu “Duško Radović” premijerno će biti izvedena predstava za decu “Mala škola rokenrola” po tekstu Ljubivoja Ršumovića, u režiji Jagoša Markovića.
Mala škola rokenrola/Photo: Promo/malopozoriste.co.rs
Autorsku ekipu predstave čine Vlada Divljan i Gile Gojković (muzika), Milan Gromilić (koreografija), dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Jagoš Marković (scena), Marija Marković (kostim) i Tara Lazarević (asistent reditelja). U predstavi igraju Bojan Lazarov, Sandra Rodić Janković, Ljiljana Peroš, Lana Karaklajić i Arsenije Tubić.
Mala škola rokenrola/Photo: Promo/malopozoriste.co.rs
Tekst “Mala škola rokenrola” napisan je kao replika teksta “Rokenrol za decu” koji je nastao pre dvadesetak godina. Ideja je u to vreme bila radikalna, da se poznate dečje pesme preodenu u ruho rokenrola, a da ne izgube na već osvojenoj popularnosti.
Mala škola rokenrola/Photo: Promo/malopozoriste.co.rs
Ovoga puta se Jagoš Marković prihvatio posla da vaskrsne onu emociju koju je “Rokenrol za decu” imao, a koju pamte današnji tridesetogodišnjaci i malo stariji.
Prva repriza predstave zakazana je za subotu, 11. mart u 17 sati.
Nije lako iz četvrtka u četvrtak najavljivati najbolji provod u gradu a da čovek ne potroši sve moguće komplimente i epitete.
Pa smo rešili da objasnimo zašto je to tako kroz pet osnovnih novinarskih pitanja.
Ko? Džepovi
Šta? Svirka
Gde? Wurst Platz
Kada? Četvrtak. Od 22h
Kako? Najbolje
Malo se zna, ali postoji i pesto novinarsko pitanje, koje se često preskaše jer na njega ponekad nema pravog odgovora. Ovog puta to nije slučaj. Dakle…
Zašto? Zato što će vam biti krivo kad pred jutro budete morali da krenete kući, i jedva ćete čekati sledeći četvrtak.
[infobox title=’Evo ko su Džepovi i kakvu atmosferu prave’]
Džepovi su beogradski bend koji čine Žarko Ostojić – solo i ritam gitara, bek vokal; Mladen Šević – klavijature, bek vokal; Nenad Bugarski – bas gitara, bek vokal; Vladimir Gvozdenović – bubnjevi i Vladimir Nišević – vokal. A njihova biografija je, kao što možete da se uverite, svaka njihova svirka.[/infobox] Da li i dalje imate dilemu kuda večeras?
Prvi singl s novog albuma Urbana &4, čiji je izlazak predviđen za jesen, je pesma pod nazivom “Dirigent”.
Snimljena je u riječkom studiju Phonophobia, u prostoru u kojem bend inače svira i stvara, a ulogu snimatelja preuzeo je basista benda Sandi Bratonja.
Autor muzike i teksta je Damir Urban, a aranžman i produkciju uradili su Urban &4. Kao producent se bendu pridružio i Filip Vidović, pod čijom je rukom, u Morris studiju, singl izmiksan i masteriziran.
“Dirigentu” ovo nije prvi izlazak u javnost. Naime, bend je pesmu izveo na nekoliko poslednjih koncerata.
Marki Ramon, jedan od članova kultnog pank rok benda Ramones, nastupiće sa svojim bendom Blitzkrieg u revijalnom programu 20. jula, prve festivalske večeri 10. Demofesta.
Marky Ramone’s Blitzkrieg će sa Demofest publikom proslaviti više od četiri decenije postojanja panka uz “I Wanna Be Sedated”, “Pet Semetary”, “Teenage Lobotomy”, “Blitzkrieg Bop”, “Sheena is a Punk Rocker” i “Rock’n’Roll High School” i mnoge druge.
Marki Ramon/ Photo: Promo
Marki Ramon jedini živi član benda Ramones sa kojima je svirao 15 godina, a koji su pored njega činili i Džoni, Džoj i Didi Ramon, sada je na misiji širenja njihove muzike širom sveta.
Dobitnik je Grammy nagrade za životno delo i primljen je u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku.
Deseti, jubilarni Demofest će biti održan od 20. do 22. jula na tvrđavi Kastel u Banjaluci.
Konkurs za demo bendove ovogodišnjeg Demofesta je otvoren do 15. marta, a zainteresovani sve detalje mogu pronaći na zvaničnom sajtu festivala www.demofest.org.
