Zvezda televizijskog serijala “Mr.Robot” i dobitnik ovogodišnje nagrade Emmy za “najboljeg glavnog glumca u drami”, Rami Malek, trebalo bi da glumiti Fredija Merkurija u novom filmu o grupi Queen.
Film “Bohemian Rhapsody”, koji će razotkriti bogatu i zanimljivu priču legendarnih britanskih rokera, produciraće Grejem King, koji na projektu radi već gotovo osam godina, dok bi rediteljsku palicu trebalo da preuzme Brajan Singer, poznat po svojim filmovima franšize X-men.
Rad na projektu traje poprilično dugo zbog raznih problema i komplikovanih odnosa koji su se razvijali u procesu realizacije filma.
Photo: Promo
Jedna od ključnih situacija koja je svakako uticala na projekat je odlazak Saše Barona Koena, koji je bio zamišljen kao idealan glumac za ulogu Merkurija.
Popularni glumac koji se proslavio ulogama Borata, Bruna i Ali G-a, otišao je zbog neslaganja s jednim članom grupe Queen koji radi na filmu.
Naime, neimenovani član grupe je navodno rekao Coenu da će film biti uspešan jer na polovici filma Merkuri umire, dok drugi deo prikazuje ostatak grupe kako nastavlja dalje.
Koenu se takva misao nije svidela, pa je napustio projekat kavši kako niko neće hteti da gleda film u kojem frontmen grupe umire u sredini, a u drugoj polovini se ostatak benda oporavlja.
Gitarista Brajan Mej kasnije je takvu Koenovu interpretaciju odbacio kao laž.
Dragi Donalde… predsedniče… celu noć sam probdeo pored televizijskog aparata čekajući konačne rezultate ove naše borbe.
Kažem naše jer su Vaša uverenja, predsedniče i moja lično.
Ujutru kada je sve bilo gotovo popio sam američki viski i bromazepam da bih se malo smirio od silnog uzbudjenja i blaženosti osećaja koja su me preplavila.
Želim da napomenem, voljeni Vođo, da sam do ovoga jutra sa bromazepamom pio isključivo votku, ali vremena i prioriteti se menjaju, a i ja se menjam u skladu sa njima. Nikada nisam previše voleo Ameriku i taj takozvani “američki san” nikada nisam imao ni potrebu ni želju da sanjam. Na svadbama sam oduvek tražio da mi sviraju “Prokleta je Amerika” a ja bih pevao umesto Bobana Zdravkovića. Ne znam da li ste čuli za Bobana. Evo, maše Vam, predsedniče. Sedi ovde pored mene dok Vam kuckam ova slova. Sjajan je on momak i spreman da pesmu preimenuje u “Prokleta je Hilari” samo ako Vi to poželite. Vaša zapovest je za nas želja! Sada, kada ste Vi postali predsednik, ceo život svakog čoveka na planeti se menja iz korena. Napokon smo svi dobili mogućnost da se nadamo nečemu i zamišljamo ono “bolje sutra” o kojem smo do sada smeli samo da maštamo.
Donald Tramp/Photo: dacebook@DonaldTrump
Zbog svega toga Boban i ja, Brakus, smo rešili da vam među prvima pošaljemo spisak želja koje ćete nam, mi u to čvrsto verujemo, ispuniti u narednih mesec dana:
Povratak Kosova u Srbiju
Đoković ponovo broj 1 uz tešku povredu gluteusa Endi Mareja
Aneksija San Marina, Luksemburga i Lihtenštajna (možemo istovremeno napasti ove tri države i pripojiti ih Srbiji)
Pobeda na Pesmi Evrovizije, a Srbiju da predstavlja Bijonse
Sinhronizovani napad projektilima voda-vazduh-zemlja na Tiranu
Gratis angažman Stivena Spilberga na režiji nastavka projekta “Selo gori a baba se češlja”, gde bi glavne glumačke role, takođe gratis, realizovali Leonardo di Kaprio i Tom Kruz
Milion dolara nepovratnog zajma meni, a pola miliona Bobanu za realizaciju novog CD projekta “Prokleta je Hilari”
Prestanak ulaganja američkih finansijskih sredstava u plaćeničke, nepatriotske, antivladine, izdajničke organizacije u Srbiji i preusmeravanje istih u fond “Sveti spasilac Brakus kratkovidi trećemučenik”
Dolazak forenzičara iz Floride, na čelu sa Horejšo Kejnom, koji bi istražili šta se desilo u Savamali (nije da ovi naši ne umeju, nego nemaju vremena)
Deset miliona dolara u kešu sajtu headliner.rs
Eto, mislim da je ovo Vama, poštovani Predsedniče, sve veoma izvodljivo, a poznato je i da ste jako operativni, pa se nadamo da ovo pismo neće završiti u košu, gde su najčešće završavale lopte naših NBA zvezdi Divca, Stojakovića, Danilovića, Radmanovića…
S neizmernim poštovanjem… Vaš Brakus… tu je i Boban pored… maše!
U godini dvostrukog jubileja i pred veliki beogradski koncert Bilj Krstić je odlučila da 9. novembra publici pokloni spot za pesmu “Dimitrijo, sine Mitre” u kome se pored nje pojavljuju i naše poznate glumice. lica naših velikih ženskih glumačkih imena.
– Radujem se što baš na moj rođendan i otprilike dve nedelje pre koncerta publika ima priliku da vidi ono što smo snimili i čuje samo jednu od pesama koje će se naći na našem novom albumu “Svod” – izjavila je Bilja i dodala da sa nestrpljenjem očekuje veliki beogradski nastup.
Inspirisana istinitom pričom pesmu “Dimitrije, sine Mitre” je još davne 1919. godine napisala, komponovala i otpevala vranjanska pevačica Stana Avramović Karaminga.
Anica Dobra/ Photo: Miloš Šarović
Nova verzija ove pesme u aranžmanu koji je napisao Miki Stanojević zvuči drugačije, nosi posebnu energiju i emocije koje su pored Bilje Krstić u spotu dočarale i glumice Gorica Popović, Anica Dobra, Jelica Sretenović, Sloboda i Dragana Mićalović, Katarina Gojković, Tamara Dragičević, Nina Janković, Vanja Milačić, Sofija Juričan, Iva Stefanović, Vaja Dujović. Sve one su različitim ekspresijama lica na svoj način doživele i publici predstavile ovu pesmu. Reditelj spota je Miloš Šarović a kadrovi su snimani na sceni pozorišta Atelje 212.
Sloboda Mićalović/Photo: Miloš Šarović
Beogradska publika će 24. novembra u Sava Centru čuti i druge pesme sa novog albuma Bilje Krstić i orkestra Bistrik koji slave 15 godina rada . Album će 17. januara 2017. godine objaviti engleska izdavačka kuća Arc Music iz Londona.
Na koncert u Sava Centru stižu i dve posebne gošće iz inostranstva, mađarska pevačica Marta Šebestin, dobitnica Gremija za pesmu iz filma “Engleski pacijent” kao i Janka Rupkina iz čuvenog Mistery of Bulgarian voices . Te večeri na koncertu sa Biljom Krstić pevaće i Bora Đorđević i grupa Suncokret a očekuju se i gosti iznenađenja.
Saundtrek iz animiranog filma “Pevajmo”, na kome se nalazi i duetska pesma Stivija Vondera i Arijane Grande – “Faith”, moći će da se naruči od 18. novembra, a u prodaji će se naći od 9. decembra, saopštio je srpski distributer filma “Taramaunt”
U produkciji Rajana Tedera i Benija Blanka, “Faith” je prva pesma koju je Stivi Vonder, uradio za neki film u poslednjih 25 godina.
U filmu “Pevajmo”, koji u bioskope stiže 22. decembra, naći će se više od 65 pesama. Glavni junak je Baster Mun, ugledna koala, direktor nekada velikog pozorišta koje je vremenom propalo. Suočen sa propadanjem svoje životne ambicije, on ima poslednju šansu da vrati ovom izbledelom dragulju nekadašnju slavu tako što će producirati najveće svetsko takmičenje u pevanju.
Arijana Grande i Stivi Vonder/ Photo: Facebook @arianagrande
Pojaviće se pet najozbiljnijih kandidata: Majk, miš koji pevuši jednako dobro kao što vara ljude, Mina, stidljiva slonica tinejdžerka, koja ima užasnu tremu od nastupa, Rozita, premorena majka koja ima 25 prasića, Džoni, mladi gorila gangster koji traži način da pobegne od porodičnog kriminala i Eš, pank-rok bodljikavo prase koje pokušava da se otrese svog arogantnog dečka i postane solo pevačica.
Glasove životinjama pozajmili su Iva Stefanović, Bojan Lazarov, Slobodan Stefanović, Milan Tubić, Danijel Sič, Milan Antonić, Nataša Balog, Dragan Vujić Vujke, Dušica Novaković, Paulina Manov, a reditelj sinhronizacije je Nikola Bulatović.
Posle službenog objavljivanja novog albuma “The Heavy Entertainment Show”, Robi Vilijams je otkrio i datume evropske turneje.
Tokom 29 zakazanih nastupa Vilijams će boraviti u 18 evropskih država. Početak turneje je 2. juna u Mančesteru, a turneju završava 10. septembra u Moskvi. Nama najbliži koncerti će biti 14. jula u Veroni, 23. avgusta u Budimpešti i 26. avgusta u Beču.
Dve godine posle objavljivanja zapaženog debi albuma “Tremors”, engleskog pevača, tekstopisca i producenta Kristofera Tejlora poznatijeg pod umetničkim imenom SOHN, objavljena je njegova povratnička pesma “Conrad” kao najava novog albuma.
Novi album pod imenom”Rennen” biće objavljen 13. januara 2017. godine, a na njemu će da se nalazi deset pesama. Inspiraciju za naslov SOHN je našao prilikom svog boravka u Austriji (Rennen na nemačkom znači “trčati”).
Pesma “Conrad” uz prethodni singl “Signal” koji je režirala i u kome glumi Milla Jovović, takođe će se naći na novom albumu.
“Vucibatina” je drugi singl sa novog albuma benda Zemlja Gruva koji nosi naziv “Šta stvarno želiš?“ Romantična pesma nas po atmosferi vraća u eru 60 -tih i zlatno doba soula, a duhoviti tekst koji prati ljubavnu priču gradskog para smešten je u aktuelni trenutak.
Autori pesme “Vucibatina” su Vojin Ristivojević, Milovan Bošković i Zoe Kida. Prateće vokale otpevali su Aleksandar Eraković Era i Srđan Marković. Režiju spota potpisuje Kosta Đuraković, a kao specijalni gost pojavljuje se Gordan Kičić.
– Čim sam preslušao pesmu odmah sam prihvatio da snimamo spot. Uživali smo na snimanju gde je vladala opuštena i prijateljska atmosfera. Moram i da pohvalim Zoe koja je slušala savete reditelja i odlično se snašla u glumačkim zadacima. Zadovoljan sam konačnim rezultatom. Nadam se da ćete uživati – izjavio je Gordan Kičić glavni akter spota.
Dvanaesto izdanje festivala Slobodna Zona održaće se u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, od 10. do 15. novembra. Publika će imati priliku da vidi 50 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, a film “Neruda” reditelja Pabla Laraina otvoriće festival 10. novembra u 20:00 časova u sva tri grada istovremeno.
Okosnicu programa, kao i prethodnih godina, čine filmovi koji se bave problemima savremenog društva u doba globalizacije – od rata u Siriji (dokumentarni film “Ukleti” sirijske rediteljke Live Jazji o ljudima zarobljenim u ruševinama sirijskih gradova) i njegovih posledica (Berlinski pobednik “Požar na moru”, Đanfranka Rosija) do zastrašujuće perspektive globalnog sajber rata u koji je svet već zakoračio (“Zero Days”).
Neruda/ Photo: imdb.com
Program Ženska linija predstavlja dva izuzetna filma o nasilju i prevazilaženju lične i kolektivne traume – junakinje filmova “Zamka za snove” i “Žene plešu sećanja” na ličnom primeru pokazuju kako se kroz stvaralački čin i društvenu akciju može doći do prava i slobode.
Glumica Melani Loren i aktivista Siril Dion u filmu “Sutra” istražuju da li je kasno i još uvek moguće menjati svet i šta svako od nas kao pojedinac može da učini na putu promene.
[accordion title=’Pismo podrške rediteljke Kim Loginoto ‘]
Photo: Facebook @slobodnazona
Kim Longinoto, rediteljka divnog, otrežnjujućeg, empatičnog i osnažujućeg filma “Zamka za snove” šalje festivalu Slobodna zona pozdrave i podršku iz Londona uz želju da cela manifestacija protekne u najboljem redu.
Njen dokumentarni film nas uvodi u svet ljudskog i seksualnog trafikinga, u skriveni svet prostitutki Čikaga kroz vizuru Brende, jedne od žrtava, a biće prikazan u okviru programa Ženska linija 11. novembra u 15:00 časova u Dvorani kulturnog centra Beograda i 12. novembra u 19:30 časova u Art bioskopu Kolarac[/accordion]
Bespuća Luizijane u kojima na obali umirućeg jezera, u nekoj vrsti kažnjeničke kolonije preživljava grupa autsajdera (“Uncertain”) i tročlana porodica koju u betonskoj pustinji Pjongjanga greje sunce Velikog Vođe (“Pod suncem”) samo su dva najudaljenija pola između kojih je razapeto čovečanstvo – svojim filmovima autori i autorke na ovogodišnjoj Slobodnoj Zoni svedoče da su nada, kreativnost i mogućnost promene korak koji nas deli od slične sudbine.
Najvažnija novina u 12. godini festivala je da Slobodna Zona od ove godine dobija takmičarski karakter, pa će se filmovi iz ovogodišnje selekcije takmičiti za nagrade stručnog žirija za Najbolji angažovani film u Međunarodnoj i Regionalnoj konkurenciji i nagradu Human rights žirija. O nagradama će odlučivati javne ličnosti koji se u svojim profesijama aktivno bave afirmacijom ljudskih prava i ličnim primerom aktivno doprinose dijalogu u sredinama iz kojih dolaze.
Nagrada za Najbolji film u okviru selekcije 14+ koju dodeljuje srednjoškolski žiri je prirodna posledica dugogodišnje saradnje Slobodne zone sa profesorima i učenicima osnovnih i srednjih škola širom Srbije – mladići i devojke koji će birati najbolji film iz selekcije 14+ već imaju i gledalačkog i volonterskog iskustva sa prethodnih izdanja festivala.
Publika 12. festivala Slobodna Zona će, kao i do sada, odlučivati kojih 5 filmova će narednog proleća ići na turneju po gradovima Srbije.
Još jedan kuriozitet ovogodišnjeg festivalskog izdanja je i prilika da se publika upozna sa gostima Slobodne Zone, filmskim profesionalcima i umetnicima iz celog sveta. Svakog festivalskog dana od 12:00 časova, u Muzičkoj kući Metropolis biće organizovana Kafa sa autorom, druženje i dijalog o uzbudljivim filmovima i važnim temama kojima se oni bave.
Festival Slobodna Zona održava se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Dvorani Jugoslovenske Kinoteke i Art Bioskopu Kolarac u Beogradu, u bioskopu Arena Cineplex i Muzeju Savremene umetnosti Vojkvodine u Novom Sadu i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin grad u Nišu.
Festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Grad Beograd.
“Simpsonovi” su mnogo puta do sada uspeli da “predvide” budućnost, ali čak ni tvorci ove kultne serije verovatno nisu verovali da će se ostvariti njihova “vizija” od pre 16 godina.
Posle pobede Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD, fanovi su se odmah dosetili epizode “Bart to the Future” koja je emitovana u martu 2000 godine.
Den Grini, scenarista “Simpsonovih”, tim povodom je rekao kaže za Hollywood Reporter:
– Bilo je to upozorenje Americi. To je izgledalo kao logičan korak pre nego što dotaknemo dno. Taj scenario smo upotrebili jer se poklapa sa situacijom u kojoj Amerika gubi razum.
I animator i pisac Met Groing se slaže sa ovom tvrdnjom.
– Predvideli smo da će biti predsednik još 2000, ali je Tramp naravno bio najapsurdniji mogući lik, ime koje je služilo za pošalicu u to vreme i to važi i dalje. To je više od satire – rekao je on.
Uoči koncerta koji je zakazao za 30. decembar u Kombank Areni, Đorđe Balađević se otvorenim pismom obratio svojim fanovima. Njegovo pismo prenosimo u celosti, onako kako ga je panonski mornar napisao:
Dragi moji Begeši…
Učinilo mi se da najava koncerta u BG Areni, 30-og decembra ove godine, ne bi trebala predstavljati neki problem?
Održao sam ih u Beogradu više od stopedeset do sad, i moram vam otkriti da postoji razlog zašto je to sa strane ponekad možda delovalo kao nešto savršeno lako? Zato što je, naime, to i bilo savršeno lako…
Novogodišnji koncerti u Sava Centru bili su definitivno nešto najlakše što sam ikad radio…
Taj talas dobre energije nije ni trebalo vrebati. On bi te naprosto pokupio i pre nego što do kraja izgovoriš »Dobro veče, Moj Beograde«, i na tebi je nadalje bilo samo da tu i tamo jedva primetno balansiraš pod blagim naletima bočnih vetrića zlobe i zavisti, surfujući kao Petar Pan kroz sazvežđe upaljenih šibica…
No, da ne zalazim suviše u poetiku, opet neće izaći na dobro? Neuki to lako brkaju sa patetikom, na kojoj mi najviše i zameraju, i odmah će se dati u potragu po internetu, na bi li me raskrinkali kako se ja to, ustvari, na taj način godinama ulagujem svakom božijem gradu u kom sam održao preko stopedeset novogodišnjih koncerata…
Ali dobro…
Do kraja ću se na ovom svetu kanda navići na sve osim na ljude, rekao bi legendarni Deja Šapurikin u »Kalendaru Mog Detinjstva«?
No, dragi moji Begeši, da ne davim previše…
Vremena su takva kakvim ih mi napravimo, i već bi se i ovo obraćanje moglo učiniti sumnjivim? Bilo je, doduše, i godina kad smo se sporazumevali šifrovano, kao zaverenici koji u nekoj knjizi podvlače svaku šezdeset i treću reč da bi se tajno razumeli, ali tad nije bilo baš ovoliko Prostoproširenih? U želji da dekodiraju Enigmu složenih rečenica, više se ne zadovoljavaju samo preturanjem po tuđim rečima, nego im je omiljeno i da ih izvrću, ili da među njih ubace i pokoju svoju, da bi im se sve to što ne razumeju učinilo donekle razumljivijim…
To »Begeši« je, znači, za svaki slučaj, od onog »Be-ge« na tablicama, koje bi nas nekad obradovale gdegod na njih naletimo po svetskim drumovima. I ostalo nam je, eto, da u novosadskom žargonu Beograđanima tako tepamo, tim pre što je i simbolika uveliko pripomogla. Begeš je, inače, ona tamburaška verzija kontrabasa, najveća moguća tambura. Koja daje osnovni ritam. Najdalje se čuje. I oko koje se, kao pilići, poslušno okupe i sve ostale tamburice. I primovi. I čela. I kontre…
Na kraju se, eto, sve ipak svede na muziku?
Neki Novi Klinci su, tako, na »društvenim mrežama« napravili malu prijateljsku peticiju, hiljadu lajkova za koncert u Beogradu, a bilo je u stvari potrebno devetstodevedesetdevet lajkova, kao što već negde rekoh, jer moj lajk je po tom pitanju uvek prvi. Uostalom, ako sad ispada da sam ja taj koga je trebalo nagovarati, onda smo stvarno bez veze propustili neke godine?
U vezi toga su me Neki Stari Klinci istog časa posavetovali da »možda ipak treba sačekati bolji trenutak«, ali žalim, odavno nisam baš najbolja mušterija za čekanje?
Sem toga, trideseti decembar mi se godinama činio kao jedan od najboljih trenutaka Beograda?
Tek kad čovek omatori, i kad krene da trenutke kupuje »na komad«, ukapira da ih nikad nije ni trebalo čekati, nego ih je trebalo presretati. Shvati kako su trenutci uveliko precenjeni, jer oni i jesu samo beznačajne čestice vremena, dok ih mi ne uzmemo pod svoje…
Mlađani »Đotovi« koji su sakupili lajkove očito su to skontali na vreme, i njihova energija postavila se pred mene kao ultimatum pred kojim nema izgovora. Tu energiju sam već pominjao. U vezi onog talasa. Onog sazvežđa. I one patetike…
Ali kad čovek omatori, što sam takođe već pominjao (i što baš i nije neki provod?), barem može da se vadi na to da ispunjava starosne uslove za izvesnu patetiku? Za nostalgiju. Sentimentalnost. Za sve češće citiranje sebe samog. Jednom rečju, ispunjava mnoge uslove da totalno prolupa…
Šta ako mi Protina Kći uskoro mahne sa prozora vagona, i pozove da u jesen dođem do Dižona? I ispadne da je tog jutra, kad sam stigao putničkom klasom, Geda Gluperda izlomio bagrenje preplivavši Dunav, dubok i strašan, dolazeći od Kanjiže, pa malko naniže, gde se poslednja nevesta, izvesna Melanija Matić, tačna ko satić, oženila Bubom Erdeljan, sa mesecom u očima?
Dragi moji Begeši…
Mislim da je zato pametnije da ne čekamo jubileje?
Ali, razmišljajući dalje o najavi ovog koncerta, odjednom sam se našao u neprilici? Nema novog CD-a, novog spota, nema ničeg novog. Naprotiv. A nema ni spasonsnog jubileja na pomolu, sve je dibidus raspareno, jedino se nameće četrdesetpetogodišnjica dobijanja vozačke dozvole, ali ni to mi se ne čini idealno okruglim? Osim toga, svako ko se danas javi za Zvezdu istog časa objavljuje na svom tviteru da će »zbog velikog interesovanja« održati i drugi koncert u Beogradu, a ja treba da ovako staromodno i prevaziđeno najavim da ću zbog velikog interesovanja održati tek prvi? Nekako mi to ne ide?
A klinci? Peticija? Lajkovi? Pričaće deca o svetlima Arene?
To bi možda i moglo da prođe? Mada priznajem da bih ovog puta više voleo da pričaju Matorci o svetlima Arene. Svi oni, alijas, Svi Mi iz Sava Centra, koji smo osedeli čekajući Bolji Trenutak. Hiljade nas, činilo mi se tad, armija i sila, ali kad se sve svede na proste brojke, broj stanovnika Glavnog Grada, pa broj Nas na zadnjem kalemegdanskom skupu, dolazimo do još prostije brojke. Otprilike jedan i tek-tek procenata?
Oni koji vreme mere mandatima, istog časa bi tih nula zarez dvadeset posto cenzusa nazvali statističkom greškom? Oni koji ponešto znaju i o hemiji, možda bi pomenuli i esenciju? A ja bih se jedino usudio da dodam da sam Beograđane oduvek više voleo nego Beograd, što je, ako ništa drugo, više nego odličan domaći zadatak za Prostoproširene?
U svakom slučaju, i ova najava se uz teške muke nekako definiše…
