Na Arsenal Festu, koji će biti održan 22, 23. i 24. juna u Kragujevcu, imaće priliku da nastupi i predstavi se 18 bendova odabranih na konkursu od strane selektorske komisije.
Photo: Arsenal07
Selektorska komisija u sastavu Snežana Grujić (Radio Beograd 202), Branka Glavonjić (Bunt RTS) i Ana Kalaba (Noizz) odabrala je 18 umesto predviđenih 15, zbog izuzetno velikog interesovanja bendova iz regiona.
Ukupno 220 bendova se javilo na konkurs za nastup na Arsenalovom novoustanovljenom Demolition Stageu.
– Prijatno smo iznenađeni što se ove godine veliki broj kvalitetnih grupa prijavio za nastup na Demolition Stage-u Arsenal Festa. Prilikom odabira učesnika vrednovali smo ideju, originalnost, muzički izraz, tekst i naravno, izvođačko umeće. Prednost smo dali mladim autorima, međutim, nismo zanemarili ni one koji su već prisutni na sceni, ali do sada, i pored kvaliteta koji poseduju, nisu dobili priliku da se predstave široj publici. Bendovima i autorima koji ovoga puta nisu odabrani želimo uspeh u daljem radu, a mi ćemo se, kao i do sada, potruditi da im, u okviru svojih mogućnosti, u tome pomognemo – ističu selektori.
Hrabri Krojač/ Photo: Promo
Pored bendova koji su izabrani na konkursu, na Demolition Stageu će nastupiti i pobednički bendovi sa ovogodišnjeg Bunt Rok Festivala.
Međutim, u cilju što većeg promovisanja kreativnosti i autorskog stvaralaštva mladih muzičara, organizator Festivala je odlučio da listi pridoda još tri benda za nastup.
Book & Roll Open Day
Spisak bendova: Demolition Stage, četvrtak 22. jun. Izbor Radio Beograda 202: Hrabri krojač (Beograd) Kreativni nered (Pančevo) Tri kapljice (Novi Sad) Crossroad (Loznica) Cornix (Banja Luka) The Commandos (Smederevska Palanka) Bunt Rok Festival: The Filters (Beograd) Izbor organizatora festivala: Rok planeta (Kraljevo)
Tri kapljice/ Photo: Facebook @3kapljice
Demolition Stage, petak 23. jun Izbor portala Noizz: Drvotruo (Kikinda) Irvas (Beograd) No No Instigator (Zagreb) White City Massive (Beograd) Erik And The Worldly Savages (Beograd) Bunt Rok Festival: Random (Beograd) Izbor organizatora festivala: 21 Gram (Beograd)
Jedan od najstarijih i najaktivnijih punk/hc bendova u Srbiji, kragujevački KBO! objavio je video za pesmu “Posebna stvar” sa predstojećeg albuma “Prosta proza” koji bi trebalo da se pojavi na tržištu početkom jeseni ove godine.
Spot je sniman u studiju Photogenic (Beograd), a za režiju i montažu bio je zadužen Flint Eastwood (organizacija “Supercriminal“).
Muziku i tekst za “Posebnu stvar” radili su članovi benda KBO! – Saša Vujić -Vuja (gitara, vokal), Vojin Ratković – Voja (bubnjevi) i Ivan Ivezić – Iveza (gitara, prateći vokal). Snimanje i miks – Studio Češnjak u Kragujevcu.
Dan uoči koncerta na Tašmajdanu, Beograđani će imati priliku da lično upoznju Darka Rundeka. U sredu, 14. juna u 16:30 časova on će u Mascom Store radnji u Čumićevom sokačetu potpisivati diskove i vinile i družiti se sa fanovima.
Darko Rundek/Photo: Promo – Emir Srkalovic
Povodom 20. godina od objavljivanja kultnog albuma “Apokalipso”, Rundek je objavio novo, remasterizovano izdanje pod nazivom “Apocalypso”.
Remasterizovan i udružen sa do sada nikada objavljenim albumom grupe Haustor “Dovitljivi mali čudaci”, “Apocalypso” je u petak 9. juna objavljen na dvostrukom vinilu, a pored toga je objavljen i luksuzni CD Box set (CD “Apocalypso”, CD “U širokom svijetu”, CD Haustor “Dovitljivi mali čudaci” uz knjižicu s neobjavljenim fotografijama i tekstovima).
Posle razlaza sa Leom Mijatović, dugogodišnjom prvom damom Teške industrije, neuspešne avanture sa Majom Bajamić, pred bendom je težak zadatak. Ivica Propadalo i Vedad Hadžiavdić, koji su od osnivanja uz Tešku, sve nade polažu u vokal Lucije Lučić, kako bi ranije iznedreni hitovi “Majske kiše”, “Sjenka” i drugi uskoro dobili naslednike i očuvali reputaciju benda, koja datira još od 1974. godine.
Lucija Lučić, u intervjuu Dnevnim novinama, koji prenosi cdm.me priznaje da je spremna za zahtevnu ulogu, napominjući da je počastvovana angažmanom i da je Teškoj industriji donela ljubav, mladost i energiju na duže staze.
– Sve stvari u životu su zapisane i ne dešavaju se slučajno. To je sudbina i na nju vrlo malo utičemo. Snove treba sanjati i oni će se ostvariti. Moja mama je iz Tomislavgrada, a Ivica je iz neposredne blizine, iz Livna. Slučajan susret i kratak razgovor dvoje komunikativnih ljudi iz BiH urodio je time da mu je mama spomenula mene, a sve drugo se desilo kako se samo moglo poželeti. Posle prve probe, svima nam je bilo jasno da sam baš ja ta. Jako sam srećna i ponosna što sam deo priče zvane Teška industrija. Moji ukućani su oduvek bili fanovi benda, što su preneli i na mene.
[infobox title=’The Voice je bio velika škola’]
Lucija Lučić/Photo: facebook
Region te je upoznao zahvaljujući takmičenju The Voice. Ipak, profesionalna karijera mnogo je drugačija od one u takmičenju. Jesi li spremna da se boriš sa svim izazovima zbog muzike? Šta ti ona predstavlja u životu? – Živim da pevam. Uz moju porodicu, muzika mi je sve. Sad imam i pravi bend. Sa pet godina sam snimila i prvi CD, naravno za decu, a zvao se “Maca hoda po klaviru”. Retki se time mogu pohvaliti. Naravno, veliko takmičenje The Voice mi je bilo prava škola. Naučila sam kako se vlada scenom i publikom pred kamerama. Uskoro kreću i koncerti, što me jako raduje.[/infobox]
Poslije odlaska Mijatović, bend je “lutao” i već je promenio jednu pevačicu. Da li ti je to stvaralo pritisak? Veruješ li da si pravo i dugogodišnje rešenje za pevačicu Teške industrije?
– Koliko znam iz priče, Lea nije otišla iz benda, nego je to bila zajednička odluka, posle isteka njihovog sedmogodišnjeg ugovora. Maja nije nikada postala član, već je to bila privremena priča, da bend ispoštuje potpisane koncerte, nastupe oko Nove godine. Ugovor s njom nikada nije bio ni potpisan (dobro sam informisana). Koliko poznajem sebe, a i kako su nam stvari dobro krenule u bendu planiram da budem dugo. Naprosto smo kliknuli.
Veoma si mlada. Da li je to, u ovom trenutku, prednost ili mana?
– Mislim da je prednost. Želim da učim i da stasam sa iskusnim ljudima, poput Vede i Ivice. Nas troje smo porijeklom iz BiH, istog smo vaspitanja i mentalnog sklopa. Naučili smo pravila ponašanja i poštovanja. Još verujem da u muzici ovog benda ima romantike, što je prednost u ovim neromantičnim vremenima.
Ivica je kazao da si vrhunski vokal. Da li ti se dopada “Reklamacija”, jesi li zadovoljna kako si odradila zadatak na debiju?
– Danas ima puno dobrih vokala, kažu da sam i ja jedna od njih, ali hemija i harizma benda daju uspeh. Mora tu da se poklopi puno stvari. Pevanje je jedan od tih segmenta, naravno i najvažniji. Komunikacija sa publikom i ostalim članovima benda u svemu tome prednjači. Prvi moj singl rađen je da ga ja pevam i da ga ja iznesem. Mislim da sam to odradila jako dobro, što potvrđuju pozitivne reakcije širom regiona. Samo tri dana od izlaska, pesma je već na mnogim top listama.
In Wires, 16. Međunarodni Blues & Rock Festival održaće se od 16. do 17. juna u Gradskom kulturnom centru Užice.
Photo: Promo
Otvaranja festivala zakazano je za 20:00 časova, a posetioci će posle toga moći da pogledaju izložbu rok fotografija “Moć muzike” autorke Marine Pešić kao i da prisustvuju promociji knjige poezije: Riccardo Staraj – “Midnight man“
Od 21:00 čas na programu je koncert Riccardo Staraj & Midnight Blues Banda iz Rijeke. Za ovaj sastav je karakteristično da izvode džez – bluz – rok muziku u kombinaciji sa poezijom, koja je izgovorena – otpevana na vrlo ekspresivan način.
Midnight Blues Band & Riccardo Staraj/ Photo: Facebook/ Midnight Blues Band & Riccardo Staraj
Band čini pet originalnih članova, ali često se priključe i gosti kao što su Bruno Mičetić na gitari, Joe Kaplowitz na klavijaturama, Lela Kaplowitz i Tomislav Goluban.
Do sada su objavili tri CD-a od kojih je najpoznatiji “Midnight Man” u izdanju Menarta, a za istoimenu numeru urađen je i prateći video spot.
Riccardo Staraj, kao autor tekstova objavio je 12 knjiga od kojih su 8 zbirke poezije, ostalo monografije i knjige kratkih priča.
Bluz Mašina/ Photo: Facebook @thebluesmachineband
U nastavku programa publika će moći da uživa u nastupu beogradskog benda Bluz Mašina. Ovaj perspektivni bluz-rok trio nastao je 2012.godine, i od tada se dokazuju na bluz rok sceni širom Beograda i Srbije.
U novembru 2016. godine objavili su svoj debitantski album na srpskom jeziku pod nazivom “Tragovi”, u izdanju muzičke kuće Metropolis Music.
Za 2017. godinu planiraju povratak u studio i snimanje drugog autorskog albuma, kao i jednog akustičnog projekta.
Bluz Mašina će na In Wires bluz i rok festivalu nastupiti u postavi: Ivan Milenković (gitara, glas), Miron Sopić (bubanj) i Mijo Đurđević (bas gitara, prateći glas).
Posle bluzera, na scenu stupaju bendovi iz grada domaćina festivala: Ispitni Rock i N O Cod.
Ispitni Rock/ Photo: Facebook @IspitniRockBend
Užički Ispitni Rock je trenutno najsvežiji rok bend u Užicu. Mladi i talentovani ljudi, čije vreme tek dolazi.
Članovi benda su: Tihomir Knežević (gitara, prateći vokal), Sreten Vitezović (solo gitara, prateći vokal), Nikola Beliša (bubnjevi), Milan Mladenović (bas gitara).
Užički bluz rok bend N O Cod nastupiće u sastavu: Peđa Popović (vokal), Darko Isailović (bas), Aleksandar Vasiljević (bubnjevi) i Slavko Marković (gitara). Koncertom ovog benda završava se prvi dan festivala.
Za drugi dan festivala organizatori su pripremili od 17:00 časova Radionicu gitare na kojoj će predavač biti legendarni Mikica Milosavljević (gitarista grupe Smak) i od 18:00 časova promociju knjige “Nepoznati i grad“ Zorana Ilića.
The Backdoor Band/ Photo: Facebook @BackdoorBandOhrid
Muzički program drugog dana In Wires festivala počinje od 21:00 čas koncertom The Backdoor Banda iz Ohrida. Makedonski hard rok bend nastao je 2010. godine u jednoj ohridskoj garaži kao ideja četvroice entuzijasta i zaljubljenika u rokenrol zvuk.
Pridržavajući se autentičnog ‘’old school’’ RnR zvuka, postali su prepoznatljivi kao odlično usviran i energičan cover band koji svira obrade svojih omiljenih bendova: The Doors, Led Zeppelin, ZZ Top, AC/DC, Metallica, Judas Priest…
The Backdoor Band čine: Žarko Jakimoski – Žare (vokal,gitara), Lazar Farmakoski – Laze (solo gitara), Aleksandar Marković – Ringo (bas gitara) i Nikola Koljusevski – Ozzy (bubnjevi).
Posle gostiju iz Makedonije, na scenu će izaći kragujevački bluz- rok bend Oktava, a posle njih novosadski rokabili sastav Moonshine Alligators.
Moonshine Alligators je počeo sa radom 2010. godine kao cover bend 50-60 ih godina… Neguje zvuk izvornog rokenrola i svira obrade velikih imena te scene: Čak Beri, Karl Perkins, Litl Ričard, Džeri Li Luis…
Imaju veliki broj nastupa u zemlji i inostranstvu. Kako sami kažu, cilj im je da one starije podsete na dane iz mladosti a mlađima dočaraju kako je nekad zvučao pravi rokenrol…
Teorija Zavere/ Photo: Facebook/ Teorija Zavere Požega
Teorija Zavere je mladi rok bend iz Požege kome je pripala čast da koncertom zatvore 16. In Wires festival. Bend je osnovan u leto 2014. a aktivnim radom se bavi od maja 2015. posle nastupa na požeškom festivalu Maglenijadi gde je svirao pre grupa Artan lili i Ničim izazvan.
Pošto su dobili pozitivne kritike od publike i mnogih starijih muzičara odlučili su da nastave sa uvežbavanjem repertoara za klubske svirke, pa su tako nastupali u mnogim klubovima širom Srbije.
Uz školu gitare oca Milovana Vujovića, nastupali su po mnogim domovima kulture i učestvovali u različitim humanitarnim akcijama.
Do sada su snimili sedam autorskih numera među kojima je i šestominutni instrumental “Oluja”. Sami su autori svih pesama, a kao najveći hitovi izdvajaju se “Milosrdni anđeo” i “Fataliti rijaliti”.
Za svoj autorski rad dobili su pozitivne kritike i podršku i od poznatih muzičara kao što su Mikica Milosavljević, gitarista Smaka, Zoran Kiki Lesendrić, Dragan Arsić, kao i žiri na kvalifikacijama za prošlogodišnju Gitarijadu.
Bend očekuje snimanje kratkog filma o dosadašnjem radu, uz pomoć televizije Požega, a spremaju se i za ulazak u studio.
Postavu benda Teorija Zavere čine: Bogdan Jovićević (vokal, ritam gitara), Nikola Jovićević (solo gitara), Ivan Bjelić (bas gitara), Aleksandra Milovanović (drugi vokal) i Marko Radovanović (bubnjevi).
Book&Roll Open Day #3 je sve bliži, a da je naš moto, pored #rokenrolsvuda i #knjigasvuda, najbolje govori sjajna ekipa pisaca koji će u petak, 16. juna, kao svojevrsno zagrevanje za Laguninu Noć knjige, predstaviti svoja nova dela svima koji dođu da se družimo u Čumićevom sokačetu.
Book&Rool Open Day/Promo
Dakle, pored fenomenalnog muzičkog programa, u kojem će učestvovati Orkestar gitara Rok Cirkus, DAGO, Trnje, Plutonia i Freedom – The Jimi Hendrix Experience tribute, boje knjige na Book&Rollu zastupaće ekskluzivci Lagune Bojana Đoković, Goran Skrobonja, Vladimir Đurić Đura i i Marko Aleksić.
Bojana Đoković predstaviće svoj debitanski roman “Granični slučaj”, psihološki roman koji duboko prodire u najskrivenije slojeve ličnosti.
Bojana Đoković/Photo: facebook
Bojana je rođena 1983. godine u Beogradu, a nakon završene gimnazije preselila se u Švajcarsku gde je živela deset godina. Vratila se i napisala roman koji iz stranice u stranicu dokazuje da žene mogu podjednako dobro da pišu psihološke trilere kao i muškarci. I bolje.
Priču o vremenu kada je bilo lepo biti mlad ispričaće nam Goran Skrobonja, pisac kojeg je teško predstaviti iz dva razloga. Prvi je jer svi znaju sve o njemu, a drugi jer bi klasična biografija potrošila previše prostora.
Goran Skrobonja/Photo: facebook
Roman “Kada kažeš da sam tvoj” je iskrena i pomalo gorka pliča o Lazaru Petronijeviću Lakiju, lideru kultne beogradske novotalasne grupe Kalkuta, koji je posle samo dva albuma odlučio da ode i da se ne osvrće. Ipak, to nije tako jednostavno…
Rokenrolom se u svojoj novoj knjizi “Beograd bez sna” bavi i Vladimir Đurić Đura, mnogima poznati i kao Đura Mornar. Mada nije samo to. Već i… prozni pisac i pesnik, pevač, kompozitor, novinar, kolumnista, bloger, voditelj, dramaturg, scenarista, glumac, reditelj, predavač, mislilac, mistik, kreativni urednik, marketinški stručnjak i stvaralac reklama, medijski i PR konsultant. Uh!
Vladimir Đurić/ Photo: Promo
Ali, sa nama će u petak biti kako bi nam ispričao priču o ljubavnim dogodovštinama mladog beogradskog pesnika Barona, smeštenim u novotalasni Beograd u periodu 1979–1983.
Last but not least, Laguninoj ekipi prijatelja Book&Roll Open Daya pridružiće se i beogradski pisac Marko Aleksić, magistar srednjevekovne arheologije, koji u svom novom romanu “Srpski viteški kod” otkriva i rekonstruiše vreme u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. Danas nam tako potreban.
Marko Aleksić/Photo: facebook
Ima li bolje pozivnice da posle sjajnog provoda na Book&Rollu u srcu grada krenete zajedno u noć… Laguninu noć njige.
Čuveni američki režiser Oliver Stoun kaže da je “izazvao Putina najbolje što je mogao” tokom njihovog razgovora koji je trajao čitavih 19 sati, piše RT.
– Ovde sam da bih naveo Putina da priča. Pustiću ga da priča i ohrabriti ga tako što ću lepo slušati, tako rade novinari. A ja sam takođe i dramaturg. Ohrabrujem svoje glumce da budu što bolji. Da kažu više. Da mi pruže performans – rekao je Stoun.
Oliver Stoun je sa Putinom razgovarao za svoj dokumentarac “Putinovi intervjui” (The Putin Interviews).
Komentarišući svedočenje bivšeg direktora FBI Džejmsa Komija pred senatskim Komitetom za obaveštajne poslove SAD o ruskom mešanju u predsedničke izbore u SAD, režiser je rekao:
– Ima mnogo dima, ali ne vidim mnogo vatre. Za sve se krivi Rusija, a to je ono što radimo od 1917.
Stoun navodi da je na gledaocu da odluči kojoj će priči verovati.
– Kao što Putin navodi u poglavlju 4, reč je o unutrašnjem političkom pitanju Amerike, sa kojim on nema ništa. Štaviše, ruski predsednik smatra da je tako nešto nemoguće – kaže Stoun.
Režiser je takođe priznao da je Putinova radna etika ostavila veliki utisak na njega.
– Divim se njegovoj disciplini. Sposobnosti da se već 16 godina bavi najrazličitijim mogućim pitanjima. Njegova izdržljivost, način na koji radi. Koliko mi je poznato, nijedan američki predsednik nije toliko radio. Kada je reč o posvećenosti poslu, podseća me na bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera – zaključio je Stoun.
Dokumentarac će emitovati Showtime, tokom četiri večeri, počev od 12. juna.
Pre nekog vremena, na jednoj od TED konferencija, psoebnu pažnju posetilaca i stručnjaka privukao je Ejb Dejvis. Ne zato što je visok, lep i plav, već zbog toga što je ovaj student MIT-a razvio “vizuelni mikrofon”, algoritam koji stvara zvuk iz nemog videozapisa.
Sve je krenulo od jednostavnog pitanja: ako svaki zvuk u prostoru izaziva mikroskopske vibracije, te vibracije pokupi objekat koji se nalazi u tom istom prostoru. Ako postoji softver koji može da zabeleži to oku nevidljivo kretanje, može li da se iz snimka ponovno dobije zvuk?
Odgovor je – može.
Digitalna kamera velikom brzinom snima piksele i detektuje pokrete na koje je uticao zvuk, a algoritam te mikroskopske vibracije iz vizualnih informacija pretvara u audio-zapis.
Pomoću ove tehnike “vizuelni mikrofon” može da bude bilo šta: listovi sobne biljke, kesica čipsa, voda u čaši, aluminijumska folija…
Samanta Gejmer zatražiće pred sudom u Los Anđelesu da se zatvori slučaj protiv reditelja Romana Polanskog po optužbi da ju je silovao pre 40 godina.
Samanta Gejmer 1977./Photo: arhiva
Gejmerova namerava da podrži tezu da je reditelj već izdržao kaznu za zločin iz 1977, kada je ona imala 13 godina, rekao je advokat Polanskog, Harland Braun.
– Dolazi sa suprugom zato što je umorna od slučaja koji traje 40 godina. Želi da završi sa tim – rekao je Braun.
Sud treba da presudi da li zahtev Samante Gejmer može da se uzme u obzir.
Polanski je optužen da je drogirao i silovao devojčicu u kući glumca Džeka Nikolsona 1977. Reditelj je priznao da je imao seksualni odnos s njom kada su teže optužbe odbačene i proveo je 42 dana u pritvoru pre nego što je pušten uz kauciju, a zatim pobegao u Francusku.
Gejmerova je ranija izjavila da je oprostila Polanskom i više puta rekla da želi da se slučaj završi.
I danas Polanski (83) živi u Francuskoj. Sa 21 dugometražnim filmom, on je osam puta nagrađivan nagradom Cezar, dva puta za najbolji film, “Tesa” (1980) i “Pijanista” (2003), za koji je dobio i Oskara, i četiri puta kao najbolji reditelj.
Trebalo je da prođu dve decenije da nas Deni Bojl ponovo vrati na pločnike Edinburga, u okruženje luzera i propalica, koje je tako slikovito u svom hit romanu opisao Irvin Velš.
Toliko je trajalo isčekivanje ljubitelja ovog kultnog umetničkog miksa – romana i filma da vidi sudbinu antiheroja Marka Rentona i njegovih kompanjona u propadanju.
Trainspotting 2/Promo
Za gledanje T2 je veoma važno da ga ne upoređujete sa prvim delom. Jer Trainspotting je bio remek-delo reditelja Denija Bojla koji će u nastavku svoje karijere dosegnuti i do Oskara za film “Slumdog Millionaire” 2008. godine, ali i uraditi čitav niz veoma zrelih i ozbiljnih filmova koji su bili nominovani za najveću svetsku filmsku nagradu poput “127 Hours” ili “Steve Jobs”. Deni Bojl se sigurno može smatrati jednim od najznačajnijih britanskih filmskih stvaralaca poslednjih decenija.
Kao i za većinu sličnih nastavaka kultnih filmova važi pravilo da pokušavaju da zaokruže priču ali i da naprave dodatni komercijalni uspeh na ,,staroj slavi” prethodniika. I Deni Bojl se možda ,,upecao” u ovu umetničku ,,zamku”, iako je daleko od toga da je T2 loš film. Šta više, može se reći da je za današnju filmsku produkciju više nego solidno ostvarenje. Ključna mana je što ga porede sa legendarnim ,,generacijskim” filmom. Razlika između ova dva filma, vremenski ograničena sa dve decenije, najbolje se vidi se i u povremenim ,,fleš-bekovima” i sekvencama iz prvog dela. Suštinski, Bojlov filmski pogled u T2 je više umiven, a mnogo manje dokumentaristički surov u prikazivanju života “malih” ljudi iz Edinburga.
U T2 – stara ekipa je na ponovo okupu – Mark (Juan Mekgregor), Begbi (Robert Karlajl), Spud (Juan Bremner) i Sajmon (Džoni Li Miler), ali kao da 20 godina koje su protekle od dogadjaja u prvom delu nisu ništa promenile u njihovim gubitničkim pričama. Kao i likovi, i glumci su izgubili ponešto na njihovoj “dokumentarnosti” iz prvog dela, tako da T2 pomalo liči na sekvencu “šta je bilo na kraju sa njima”.
U svakom slučaju, ni jedan od glavnih junaka nije uspeo da pobegne od svoje sudbine – Begbi je “odležao” svoje grehe u zatvoru, iz kojeg uspeva da pobegne, pokušavajući ponovo da se vrati u “kriminalni biznis” zajedno sa sada već odraslim sinom, kome kriminal nije životno opredeljenje (na razočarenje svog oca). Spud je i dalje neuspešno lečeni narkoman, sa epizodom porodičnog života, dok je Sajmon i dalje sitni prevarant u potrazi za svojim ,,poslom života”. Mark je pokušao da pobegne od svoje više ili manje gubitničke sudbine, ali ga život vraća skoro na početak, sada sa 20 godina više.
Ali Mark kao da zaboravlja da mu stari prijatelji možda nisu oprostili u potpunosti prevaru od pre dve decenije, kada ih je praktično ostavio na cedilu. U suštini, u T2 glavni junaci prolaze kroz svojevrsnu “mini katarzu” i još jednom se suočavaju sa životom koji im je sudbina namenila. To ume da bude bolno, posebno kada još jedan njihov pokušaj da nešto promene bude neuspešan.
Koliko god je Trainspotting 1996. godine bio inovativan i umetnički revolucionaran, toliko je T2 “običan” film, pomalo uklopljen u savremeni filmski kliše – iako se sigurno ne može reći da je loš, jer je Bojl ipak zadržao deo atmosfere iz prvog filma, dosta dobru muzičku podlogu i ipak vrlo kreativnu glumačku ekipu, koja u suštini ne može da omane.
Muzika, koja je bila veoma važan element prvog dela, u T2 nije tako upečatljiva, ali je funkcionalna – od Queen i Blondie, do Young Fathers, Fat White Family, Rubberbandits i naravno potsećanje na Underworld. Interesantan soundtrack.
Dakle, ukoliko ne zahtevate previše, Trainspotting 2 je film koji zaslužuje da se pogleda.
