Premijera predstava “Ostati u tišini” Teatra zajednice biće održana 1. februara 2017. godine u 19:30 časova u Kulturnom centru Čukarica.
Nova pozorišna produkcija Teatra zajednice KC Čukarica pod rukovodstvom POD Teatra je inspirisana pričom ”Sabor ptica”.
Photo: Maria Morales
Glavna tema predstave je Ljubav – ljubav kao putovanje duše kako bi se našlo ono što je izgubljeno / oni što su izgubljeni, naročito danas, u ovom vremenu Krize.
Predpremijera predstave izvedena je na EXPLOREZ Festival u Amsterdamu u organizaciji domaćina – ZID Teatra a kao deo EU projekta “Caravan Next”.
Photo: Maria Morales
Predstavu “Ostati u tišini” režirala je Tatjana Pajović (POD Teatar), a asistent režije je Branka Bajić (POD Teatar).
U predstavi učestvuju: Stariji članovi – Slavica Osman, Rozalija Petrović, Slobodanka Sabovljev Gilezan, Branka Kojić, Mirjana Vranković, Mirjana Rajković, Ljiljana Petrović iMira Džozef Bugarski. Mladi članovi – Isidora Popović, Miloš Rusimović, Petar Jovanović, Hristina Perić i Irena Atlija.
Photo: Maria Morales
Partneri na projektu su KC Čukarica, Gerontološki centar Beograd, a projekat je podržan od GO Čukarica.
Ima k tome već skoro pet godina, ali naletesmo opet slučajno na ovaj snimak sa dodele Kennedy Center Honors u Vašingtonu. I samo smo se uverili… ovo je najbolja obrada “Stairway to Heaven” ikada. “Krivci” su Heart i Džejson Bonam, sin legendarnog bubnjara Led Zeppelin Džona Bonama.
Gordon Kej, glumac najpoznatiji po ulozi Renea u seriji “Alo, Alo!” preminuo je u 75. godini.
Radio je na televiziji, radiju, filmu i pozorištu. Kej je 1990. doživio tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zadobio ozbiljne povrede glave.
Zanimljivo je da Gordon po profesiji – nije bio glumac. On se sasvim slučajno okušao u tim vodama 1968, a najveću slavu donela mu je uloga Renea u BBC hitu, jednoj od humorističkih serija sa najviše nagrada u istoriji – “Alo, alo!”, u kojoj je igrao u 84 epizode.
Inače, iako je u seriji pravi zavodnik, bio je poznat i po tome što je jedna od prvih javnih ličnosti koja se deklarisala kao homoseksualac.
Gordon Kej/Photo: YouTube printscreen
Kao mladić aktivno je igrao ragbi, radio je i u fabrikama tekstila i traktora. Studirao je na Univerzitetu King Džejms u rodnom Hadersfildu, a tokom studija radio je i kao radijski voditelj. 1965. napravio je jedan od prhih radijskih intervjua sa članovima grupe Bitlsi.
U svojoj autobiografiji “Rene i ja: nešto kao autobiografija”, koju je objavio 1989. godine pisao je kako je od stidljivog klinca iz radničke porodice u Jorkširu postao ekstravagantni vlasnik kafea Rene.
Za svakog iole posvećenog, profesionalnog i kreativnog muzičkog urednika (ugrožena vrsta koja izumire) lik i delo Džona Mejera je kao neka od osnovnih lekcija iz muzičkog ili opšte kulture.
Iako nije reč o muzičaru kojeg će baš svako prepoznati u etru (ne podižite obrvu Mejerovi ljubitelji, zaista je tako!) muzika koju stvara i izvodi bespogovorno je vrhunska, kvalitetna i – radio friendly!
Prvi put sam mu se ozbiljnije posvetila tokom 2007. godine kada sam sa kolegama uobličavala muzičku playlistu komercijalnog radija sa nacionalnom frekfrencom. Znala sam da je ovaj nekadašnji student prestižnog univerziteta Berklee College of Music do tada imao već dva multi-platinasta izdanja: Room for Squares (2001) i Heavier Things (2003), te da je uveliko bio ponosni vlasnik Grammy nagrade za najbolju pop izvedbu, za singl sa prvog albuma – “Your Body Is a Wonderland”. Ta pesma, kao i singl “Daughters” sa drugog izdanja bile su moj prvi muzički izbor za radijske playliste, kada je Mejer u pitanju.
Ipak, album koji nas je sve ostavio bez daha i po mom mišljenju, ali i stavu mnogih mojih kolega, potpisao Džona Mejera kao jednog od pisaca savremene istorije svetske muzičke scene jeste album Continuum iz 2006. godine. Ovo izdanje donelo mu je još jednog Grammy-a i to za najbolji vokalni pop album, a prestižni “Rolling Stone” magazin pozicionirao ga je na 11. mesto liste najboljih albuma 2006. godine. Numere: “Waiting for a world to change”, “Gravity”, “Slow dancing in a burning room”, “I don’t trust myself (with loving you)” obeležile su ovo izdanje. Specifičom bojom vokala, senzualnim potiskom na žicu gitare (njegov ton se itekako prepoznaje – reći će vam muzički znalci!), svojevrsnom “Mejerskom lirikom”… svih 12 pesama sa albuma Continuum imaju svoju poruku i pouku.
Džon Mejer/Photo: facebook@johnmayer
Četvrti album Džona Mejera – Battle Studies iz 2009. godine donosi mu prvo mesto čuvene Bilboard 200 liste najboljih albuma, a moji radijski slušaoci u to vreme su uživali u hit singlu “Heartbreak Warfare”, ali i vanserijskoj obradi singla “I’m on fire” koju je 1985. godine objavio Bruce Springsteen. Ma koliko volela originalnu verziju, ona je neosporno u novom izvođenju dobila autentičnu Mejerovsku boju.
Kritika je pozitivno ocenila i sledeća dva izdanja Džona Mejera – Born and Raised (2012) i Paradise Valley (2013) iako, mora se priznati, na njima nije bilo značajnije pozicioniranih i upečatljivih (hit) singlova.
U nekoliko narednih godina Džon Mejer ne kreira sopstvenu muziku već se pridružuje koncertnoj turneji “Dead and Company” legendarnog benda Grateful Dead povodom 50 godina njihove karijere.
Krajem proše godine odjeknula je vest da je Džon Mejer spremio novi muzički materijal: “Mnogo je više pesama od broja koji staje na standardni album. Mislim da ću sledeće godine objaviti mnogo više muzike nego ikada pre” – izjavio je Džon Mejer. Rečeno – učinjeno, 20. januara Mejer izdaje EP-a The Search for Everything: Wave One: “Srce mi udara kao ludo. Ove pesme predstavljaju bukvalno na stotine sati života unutar ovih malih svetova. A još toga stiže!” – objavio je Mejer na svom Tweeter nalogu.
Džon Mejer/Photo: facebook@johnmayer
Dakle, umesto jednog albuma, planirano je da zbog velikog broja novih pesama The Search For Everything izlazi u nastavcima. Prvi deo najavljen je odličnim singlom “Love on the Weekend”, koji momentalno ulazi u uho i pod kožu i koji što više slušate – više vam ostaje u sećanju (preporučuje se uz opuštenu vožnju ili uz dobro vino). Ostali singlovi sa EP-a The Search for Everything: Wave One predstavljaju senzitivnog Mejera, bez bilo kakvih muzičkih eksperimenata i iznenađenja: “Moving On and Getting Over” favorit je pisca ovih redova, kreirana u stilu numera sa albuma Continuum, zavodljiva, blues&groovy.
Nadalje, iako Mejer napominje da je numera “Changing” za njega centralni deo oko kojeg je gradio ceo album ovoj pesmi kao da nedostaje emotivna dubina, nema intenzivnije harmonske progresije i otpevana je prilično “ravno”. Kako sve pesme odišu istom atmosferom i piano balada “You’re Gonna Live Forever in Me” deluje pomalo bledo na prvo slušanje. No suština je da ovo jeste najemotivnija ovog Mejerovog “prvog talasa” za koju on ističe da je na albumu zabeležena kao prvi, originalni snimak.
Džon Mejer nas muzički ne iznenađuje ovog puta, ostaje dosledan svojoj fuziji blues-pop-soul-soft rock-country žanrova. The Search for Everything: Wave One generalno odiše ambijentalnim, intimnim vajbom, te zaista jeste (muzički) svet za sebe, a ono na čemu je ponovo insistirao jeste – liričnost. Spoj izuzetne interpretativne tehnike, vokala zaista specifične, prepoznatljive boje, izuzetnog talenta i veštine za komponovanje, a nadasve za pisanje priča/tekstova koji nikada nisu “opšte mesto”, čine Džona Mejera jednim od najupečatljivjih muzičkih pojava savremenog doba. Ako ga volite, znate tačno o čemu govorim, ako do sada niste obratili posebnu pažnju – preporuka je, valjda, više nego jasna! 🙂
Bend Igralom, alternativni hilbili – afro – fank trio iz Niša, u sklopu promocije prošlogodišnjeg nagrađivanog albuma “Pogrešna poznanstva” nastupiće 2. februara u klubu Elektropionir. Početak koncerta je u 21:00 čas, a podršku će im pružiti noise rok duo Crno dete iz Beograda.
Igralom nudi mešavinu energične strane Amerikane i zapadnoafričke muzike, koja se olako može kategorisati kao alternativna muzika.
Debi album “Pogrešna poznanstva” snimljen je novembra 2015. godine u muzičkom studiju “Šamarčina”, u Vrbasu.
Članovi benda su: Mladen Marjanović (gitara i prateći vokali), Marko Tomović (bubnjevi) i Dimitrije Simović (bas gitara i glavni vokal).
Crno dete/ Photo: Facebook @crnodete
Crno dete je duo iz Beograda koji svira zajedno od 2012. godine. Bend čine: Milan Bukejlović-(bubnjevi) i Damjan Brkić (gitara, vokal). Kako sami kažu – Gitara, bubanj i glas – minimalna sredstva, maksimalni učinak.
Ulaznice se mogu kupiti na prodajnim mestima Eventima, Gigstixa, DD Ticketsa, kao i u Felix Shopu.
Posle godinu dana pauze, Ed Širen je objavio dva singla “Castle on the Hill” i “Shape of You” kojima je najavio svoj treći studijski album “Divide”.
Koliko su se pesme dopale fanovima govori i podatak da je Širen oborio rekord zauzevši prva dva mesta na britanskim listama: “Shape of You”je na prvom a “Castle on the Hill” na drugom mestu.
Ed Širen/ Photo: Twitter @edsheeran
Pre nekoliko dana, momak iz Safolka je najavio i obećao svojim fanovima za 23. januar objavljivanje spota za pesmu “Castle on the Hill” i… ispunio obećanje.
Ed je opisao “Castle on the Hill” kao “ljubavnu pesmu za Safolk” koja govori o vremenu kada je odrastao u ovom kraju i osećanjima koje ima kada se vraća kući.
Nikada se nisam trudila da budem avangardna ili drugačija od drugih već samo svoja i radosna na sceni, kazala je Tanjugu Josipa Lisac, autentična diva jugoslovenske muzičke scene, koja će 14. februara u beogradskom Sava centru održati prvi u nizu koncerata u regionu kojima proslavlja 50 godina karijere.
Josipa Lisac je bila i ostala pojam za umetnicu fantaštičnog glasa sa autentičnim vizuelnim okvirom. Fuzija različitih žanrova u njenim pesmama kao i lakoća i uverljivost interpretacije opisani su u različitim antologijama jugoslovenske pop kulture.
Proslavljanje pola veka izuzetno uspešne karijere Lisac će otpočeti koncertom u Sava centru 14. februara na Dan zaljublejnih ili kako neki više vole da slave: na dan Svetog Trifuna.
– Nateže je izaći sa muzičarima pred publiku i održati dobar koncert. To svi koji su ikada stali na scenu znaju. Potrudiću se da beogradskoj publici priustim takav koncert. Nisam sigurna da ću imati nekog gosta na koncertu u Beogradu već samo želim da se dobro osećam na sceni. Kada se dobro osećam na sceni onda i publika uživa… – kaže je Josipa Lisac.
Tajnu trajanja, opstajanja i održavanja prepoznatljivog izraza na sceni Lisac objašnjava verom u sebe i svoje umetničke standarde. Nikada sebe nije doživljavala ko avangardnu umetnicu”
– Nikada se nisam trudila da budem avangardna ili drugačija od drugih već samo svoja i radosna na sceni. Kada sam počinjala u Jugoslaviji su u modi bili festivali, ali nikada nisam pristala na ideju da ličim na neki opšte prihvaćeni model pop pevačice. Želela sam samo da sa publikom podelim svoje poimanje muzike. Kod mene muzika ne izlazi samo iz grla već iz srca – kaže legendarna pevačica.
Ona ističe da je na njenu karijeru i samopouzdanje najviše uticao Karlo Metikoš
– U pola veka moja karijere meni je apsolutno najljepša muzička saradnja i život sa Karlom Metikošem (1940-1991). On je napravio za mene najljepše pesme koje žive i danas. Napravio je antologijski album “Dnevnik jedne ljubavi”. Napravio je sve moguće hitove kao što su “Magla”, “Danas sam luda”… To su najljepši trenuci, na to sam ponosna – kaže.
Velika diva jugoslovenske scene je uvek uspevala da izmakne različitim pokušajima kritičara i hroničara pop kulture da ukalupe njenu muziku i interpretaciju.
– Govorili su da sam džez pevačica, da je moja muzika festivalskog karaktera, kasnije da sam pop zvezda… mene to nije nikada obeshrabrilo da istrajem u nameri da zajedno sa bendom ljudima pružim kvalitetnu muziku i more emocija. To je jedini savet koji mogu da dam mlađim pevačicama koje muziku shvataju kao umetničko izražavanje. Treba da budu svoje i da neprestano rade na svojoj interpretaciji mešajući žanrove. Muziku treba osetiti da bi je mogli deliti sa drugima – kaže Josipa.
Izložba “Pank portreti dinastije Obrenović“, autora Aleksandra Mladenovića, a u organizaciji Narodnog muzeja Kragujevac i Istorijskog muzeja Srbije otvorena je u Konaku kneza Mihaila u Kragujevcu.
Postavka je koncipirana kao autorska izložba profesora dr Aleksandra Leke Mladenovića koji je, izradio seriju portreta dinastije Obrenović.
Izloženi radovi osmišljeni su kao deo programa osavremenjivanja stalne istorijske postavke u ovom prostoru, putem povremenih tematskih izložbi.
Photo: youtube.com printscreen
Aleksandar Mladenović je primenio svoj umetnički senzibilitet i kreativni potencijal na portretno slikarstvo. S obzirom da “pank umetnost” u celini prožima poslednju deceniju njegovog stvaralaštva, on je svoju produkciju usmerio ka ličnom eksperimentu u kome bi portretna umetnost i pank estetika egzistirali istovremeno.
Photo: youtube.com printscreen
Serijom portreta članova porodice Obrenović umetnik različitim slikarskim i grafičkim tehnikama istovremeno uspostavlja odnos sa ličnostima prve srpske novovekovne dinastije i ostvaruje njihovu ponovnu komunikaciju sa dvorom u kome su živeli, vladali i umirali kao najličnijim intimnim ambijentom, gotovo posle dva veka.
Pored autora izložbe prof dr Aleksandra Mladenovića u realizaciji postavke su učestvovali kustos izložbe muzejski savetnik kustos Tijana Jovanović- Češka i dizajner postavke kustos Izabela Martinov- Tomović.
Wizards of Gore, zagrebački goregrind bend koji je prošle godine objavio svoje debitantsko izdanje za izdavačku kuću Miner Records (naziv albuma ne možemo da napišemo jer će nam Gugl ukinuti reklame), konačno je obradovao svoje fanove i spotom.
“Čarobnjaci” su 22. januara na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici postavili video koji su realizovali (snimanje, režija, montaža)… pa, na svoj način. I u svojoj garaži.
Wizards of Gore/Promo
– Snimano u garaži gde imamo probe, mi smo sami snimali, a bubnjar kući sve izglancao, posložio, pre par nedelja. I pre bismo sredili sve da nam se basista nije razboleo – izjavili su momci iz benda ekskluzivno za HL.
I da podsetimo, Wizard of Gore su: Grind Maguz Asstonidas Assripah (vokal/gitara), Radagast the Brown (bubnjevi) i Klif Kurton (bass).
Čestitamo “Čarobnjacima” i želimo im što više pregleda, lajkova, šerova …
