Evropski Dan borbe protiv trgovine ljudina, 18. oktobar, obeležen je i u Srbiji, a najsnažnije je odjeknula priča devojičice Katarine (16), žrtve trgovaca belim robljem, zabeležena u dokumentarnom filmu “Posmatrači”.

Ovaj dokumentarac reditelja Nikole Ljuce za cilj ima podizanje svesti o ovoj vrsti kriminala, kao i predočavanje načina prevencije trgovine ljudima.

Katarinina priča jedna je od tri koje su obrađene u  dokumentarcu, a u sve tri prikazani su modeli po kojima kriminalci vrbuju ljude, i sve tri su istinite.

Katarina (16) je prihvatila poziv nepoznate žene da u Beču radi dva meseca kao bebisiterka za 1.000 evra. Ali, umesto u Beču, završila je kao žrtva trgovine ljudima u kafani pored auto-puta, gde su je silovali i primoravali da se bavi prostitucijom!

Evo njene ispovesti iz dokumentarnog filma “Posmatrači”:

– Sve je počelo tako što nam se jednog dana u kući pojavila žena koja je tvrdila da joj treba bebisiterka za dvoje dece u Beču. Otac nije želeo da me pusti da idem, bilo mu je sumnjivo, ali mama je bila uporna. Verovala je da je to dobra prilika za mene, a ja sam verovala njoj – priča nesrećna devojka.

[accordion title='”Posmatrači” i u srpskim školama’]Film “Posmatrači” biće prikazan u velikom broju osnovnih i srednjih škola širom Srbije, kako bi deca shvatila da nisu sama u problemu koji ih je zadesio, da ne smeju da osećaju stid i da treba da podele svoje strahove i sumnje sa bližnjima i specijalizovanim institucijama.[/accordion]

Posle mnogo nagovaranja, dobila je dozvolu od oca, naročito kada im je ponuđeno 1000 evra unapred. Katarina je bila presrećna, ne znajući da u tom trenutku počinje pakao za nju.

– Do Beča nismo ni stigli. Žena koja me je vrbovala dovezla me je do neke kafane na auto-putu gde je čekao muškarac. Odmerio me i rekao da je dobro odabrala, da ću biti dobra za šipku. U tom trenutku sam shvatila šta mi se dešava – kaže Katarina.

Noću su je terali da igra na šipci i da se skida. A posle toga je dolazilo ono najgore. U početku je odbijala muškarce koje su joj slali u sobu, ali oni bi se onda žalili.

– Davali su me mušterijama koje su sa mnom radile šta su htele. A kada bih pokušala da se branim, došao bi čovek koji me držao zatvorenu i prebio bi me, često i silovao, tek da bi mi pokazao da nemam izbora – priča devojka.

Ćutala je i nije pokušala da pobegne jer su pretili da će joj ubiti porodicu. Daleko od njih, ne znajući ni gde se tačno nalazi, dane je provodila zaključana u sobi čekajući da rane zacele. Ali, to se nije dešavalo jer su zlostavljanja bila svakodnevna.

– Bojala sam se, ali kada su me posle jednog od mnogobrojnih silovanja pretukli toliko da nisam mogla da ustanem, znala sam da moram da bežim. Imala sam sreće prvi put posle mnogo vremena jer nikoga nije bilo u kafani, istrčala sam i počela da trčim kroz šumu, iako me sve bolelo – priseća se.

U policiji joj je trebalo mnogo hrabrosti da ispriča šta je sve preživela.

– Shvatila sam posle nekog vremena da moram da kažem jer ako ja budem ćutala, neka druga devojka će završiti kao ja – kaže hrabra devojka.

Njena priča pokrenula je veliku akciju u borbi protiv trgovine ljudima. Udružili su se Fond UNITAS, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i MUP-a.