Novosadske The Frajle predstavile su drugi spot sa aktuelnog albuma “Ljubav na dar” u izdanju izdavačke kuće Lampshade Media.
The Frajle/Photo: Promo
U pitanju je video za pesmu “Ma, daj lutko” koja već sada najavljuje da će postati najveći hit pomenutog izdanja.
More, sunce, zabava i flert glavni su motivi kako pesme “Ma, daj lutko”, tako i pratećeg videa. Spot je, kao i prethodni, režirao Filip Filković Philtz, a pored članica benda u spotu se pojavljuju i mladi glumci Sementa Rajhard i Mario Radić. Video je sniman tokom maja u Opatiji.
Inače, The Frajle najavljuju i veliki koncert u Sava Centru koji je zakazan za 24. novembar. Ulaznice po cenama od 2000, 1800 i 1600 dinara možete kupiti na blagajnama Sava Centra i Eventim prodajnim mestima.
Petak 16. jun bukirajte za putovanje za koje vam ne treba viza, ni pasoš, ni karta… Samo sexy osmeh i dobro raspoloženje.
Novosadski bend Gift će vas zapljusnuti salvama pozitivne enegrije i zapaliti sve skrivene varnice u vama.
Gift/ Photo: Promo
Podignite svoje kriterijume, okupte nasmejanu ekipu i otkrijte tajne Bitefovog Summer Stagea 16. juna od 23:00 časa uz Giftovu zapaljivu set listu: Depeche Mode, David Bowie, Pulp, Cure, Placebo, Joy Division, Muse, Pet Shop Boys, Frantz Ferdinand, Blur, Black, New Order…
Kantautorka Ana Ćurčin i njen bend nastupiće pre Cigarettes After Sex na njihovom prvom koncertu u Srbiji zakazanom za 18. jul na Bazenima 11. april.
Ana Ćurčin and the Band/ Photo: Emma Szabo
Anina muziku se najbolje može opisati kao nežna i moćna, tiha i melodična, bučna i ritmična… Leluja kroz indie-rock i folk i koketira sa ambijentom i bluzom.
Aktivno svira od decembra 2012. godine, nastupa solo ili sa bendom, a njenu muziku publika je mogla da čuje u Srbiji, regionu i širom Evrope. Učestvovala je na prestižnom Waves Festivalu u Beču, kao i na festivalu MENT u Ljubljani.
U januaru 2016. godine Ana Ćurčin objavila je prvi studijski album “Sketćes of Belonging”, a prva dva singla, za koja su snimljeni i video spotovi, su pesme “Remain Calm” i “Unknown”.
Ana Ćurčin/ Photo: Marija Strajnic
O nastupu 18. jula, Ana Ćurčin je rekla:
– Kao muzičarima, velika nam je čast da delimo istu scenu, a kao publika uživaćemo da slušamo njihov koncert. Njihov senzibilitet mi je jako blizak ali i hrabrost da stoje iza svoje muzike u današnje vreme kada nije popularno praviti pesme koje nisu dovoljno ”glasne” ili ”prijemčive”.
Cigarettes After Sex/ Photo: Promo
Bend Cigarettes After Sex u Beogradu svira prvi put i to u okviru promotivne turneje prvog studijskog albuma.
Ovaj dream pop kolektiv iz Bruklina koji predvodi Greg Gonzalez, oformljen je 2008.godine u El Pasu. Prolazio je brojne autorske faze do objavljivanja debija “I” četiri godine kasnije.
Pesme poput “Nothing’s Gonna Hurt You Baby” koja ima 42 miliona pregleda na Jutjubu, “I’m A Firefighter”, “Dreaming of You” i “Starry Eyes” i promocija najviše kroz web medije doneli su bendu izrazito jaku fan bazu.
Posle toga usledili su zapaženi singlovi “Affection” i “K” zahvaljujkući kojima bend bez problema nalazi svoje mesto na najvećim svetskim festivalima
Promocija knjige “Ožeži pa beži: Džejms Braun i potraga za američkim soulom” održaće se 15. juna od 18:30 časova u biblioteci Američki kutak (Novi Sad, Petra Drapšina 3).
O Džejmsu Braunu i načinu na koji je oblikovao pop kulturu našeg doba, govore Vitomir Simurdić (muzički kritičar) i Aleksandar Šurbatović (urednik izdanja).
Muzika Džejmsa Brauna skoro da je žanr po sebi jer nema sumnje da je on bio jedna od najznačajnijih i najuticajnijih muzičkih figura popularne kulture XX veka.
Poznat i pod nadimkom “najvredniji čovek šou-biznisa”, Braun je istovremeno bio i veoma problematična, pogrešno shvaćena i kontroverzna ličnost.
Photo: Promo
Zato je Džejms Mekbrajd, i sam profesionalni muzičar, krenuo u veliki poduhvat potrage za “pravim” Džejmsom Braunom, postepeno razotkrivajući njegovo detinjstvo i priču o propalom imanju na kom je odrastao, kao i skrivenu istoriju njegove mladosti.
Sa slavom stigli su i mnogi problemi, kako privatni tako i profesionalni: smrt sina, optužbe za utaju poreza, borba protiv rasne segregacije i, na kraju, čitava saga oko njegovog nasledstva koja će zadobiti razmere tragične TV sapunice.
Njegov odnos sa zaposlenima i muzičarima bio je kompleksan jer je Braun znao da bude i pokroviteljska, zaštitnička figura, ali vrlo često i surov šef koji ne pokazuje slabosti prema svojim najbližim saradnicima. Bio je bolesno uredan i znao je da posle koncerta satima sređuje frizuru ispod frizerske haube.
Posle smrti organizovana su tri opela, a kovčeg mu je bio od čistog zlata. Ništa se manje nije ni očekivalo od takvog čudaka i muzičkog genija.
Čuveni američki rokeri The Killers održaće koncert 5. jula u Novom Sadu u okviru nultog dana Exit Festivala.
The Killers/ Photo: Facebook @Thekillers
Uoči koncerta bend će objaviti novi album, a u iščekivanju istog možemo da preslušamo novo–staru pesmu “Run For Cover” prvi put izvedenu na koncertu prošle subote u Borgati (SAD).
Pesma je nastala pre osam godina i prvobitno je trebalo da se pojavi na albumu “Day & Age”, ali u međuvremenu je bend promenio producenta i pesma je dobila novo ruho.
Bend Green Day se definitivno vratio svojim korenima u novom spotu za “Revolution Radio” udaračkoj naslovnoj numeri sa njihovog albuma iz 2016. sa snimcima iz 924 Gilman Streeta, čuvenog pank mesta u Barkliju gde je bend i počeo.
Posle neplanirane pauze od četiri godine, Hall of Fame punk trio morao je da smisli kako da se ponovo vrati rokenrolu.
Video meša sadašnji Green Day performans “Revolution Radio” sa arhivskim snimcima s njihovih nastupima u 924 Gilmanu od pre nekoliko decenija. Uprkos ogromnoj razlici u godinama, kvalitetu video zapisa i frizura, snimak zapravo pokazuje koliko se malo Green Day promenio, uključujući Bili Džo Armstrongov podrugljivi vokal i gitarske rifove, moćnu bas igru Majka Dirnta i smešne face Tre Kula dok “razbija” bubnjeve.
Kako se vama čini, da li su se baš toliko malo promenili…
Da i treći po redu Book&Roll Open Day opravda ideju okupljanja talentovanih muzičara sa ozbiljnom karijerom pred sobom, ovog puta pomoći će nam i mladi beogradski garage/ post-punk bend Johanbrauer.
Johanbrauer čine Pavle Dimitrijević (vokal i bas gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Marko Obradović (gitara).
Johanbrauer
Nama se njihovo učešće na Book&Rollu učinilo kao sjajna prilika da porazgovaramo sa njima i malo se bolje upoznamo.
Kako ste došli na ideju da bend nazovete Johanbrauer? Da li to ime ima neko posebno značenje?
– Sedeli smo u parku i smišljali ime. U to vreme smo pili piva Johan i Brauer, ja sam slučajno stavio limenke jednu do druge i nastao je Johanbrauer. Pivo Johan se više ne prodaje kod nas, ali smo svakako nastavili da pijemo Brauer. To nam je kao trejdmark – kaže za Headlner.rs Pavle, koji je odgovarao u ime čitavog benda.
Gde pronalazite inspiraciju za vašu muziku i ko u bendu piše pesme?
– Tekstove pišem ja. Inspiraciju nalazimo svuda, a tekstove najčešće pišem pod uticajem filmova i knjiga, ali i raznih situacija u kojima učestvujem ili koje samo posmatram.
Da li vas devojke spopadaju više ili manje od kada ste u bendu?
– Devojke nas spopadaju isto kao pre, dakle ne spopadaju nas. Mislim da mi se na svirci pre godinu dana jedna riba osmehnula, ali bilo je mračno tako da… ko zna. Ako ovo čitaš, ljubavi, javi se da počnemo ispočetka.
Koja je najinteresantnija stvar koja vam je za vreme nastupa doletela na binu?
– Na binu nije doletalo ništa posebno, što je valjda dobar znak. Bolje ništa nego flaša. Bilo je nekih brushaltera doduše, ali to je totalno stejdžovano.
Ko su momci iz Johanbrauera kada nisu na bini i u studiju?
– Van bine i studija smo zapravo isti ovi likovi, samo se malo manje deremo. Sva trojica studiramo, ja srpsku književnost, Obrad japanski i Sutke prava. Od nekih interesantnijih hobija bih izdvojio ispijanje piva i gledanje filmova, vrtenje fidžet spinera i sudoku.
Balkanska muzička diva, Josipa Lisac, profesionalno se bavi muzikom pola veka. Iza nje su ogromni uspesi, velike koncertne turneje po bivšoj Jugoslaviji i svetu.
Iako retko daje intervjue, Josipa kada progovori, ima šta da kaže i uvek je zanimljiva, mistična i svoja.
Kaže da je ne uzbuđuje činjenica da je 50 godina u muzici. Ona aktivno nastupa širom regiona. Josipa ističe da je to što je zovu da gostuje na festivalima gde nastupaju muzičari od 20 godina, njen “psihološki povratak u to doba”.
– Zvuči malo zastrašujuće. Previše sam mislila o tome, ali onda vidim da ljudi slave 60 i 70 godina karijere, pa kažem sebi da sam još mlada. Puno jeste, jer nisam ja samo pedeset godina na sceni, od 1962. sam na pozornici. Još kao dete, u školi, bila sam u dečijem horu Radio-televizije Zagreb. Putovali smo po svetu i po celoj bivšoj Jugoslaviji, tako da je zapravo reč o brojci 58, a to jeste puno – kazala je za Dnevni avaz.
Kakva sećanja nosite iz svoje 50 godina duge karijere?
– Dugo vremena bila sam članica vokalno-instrumentalne grupe O’ Hara, a 1968. godine imala sam i prvi koncert s tom grupom u beogradskom Domu omladine. Početkom jeseni te godine imala sam i prvi nastup na televiziji. Tada su najveće zvezde bili Indexi. Bili su u jednoj TV emisiji u to vreme, bilo je veliko uzbuđenje. Vrlo brzo upoznala sam Indexe. To je bilo sjajno vreme, kada sam koncertno bila vrlo aktivna.
Šta u Vama izaziva osjećaj ponosa kada se osvrnete iza sebe?
– Činjenica da sam uvek bila hrabra. Rizikovala sam u karijeri, pitajući se hoću li uspeti ili ne, jer sam donosila nešto što još nije postojalo na ovim područjima, etablirano u smislu rok muzike, nije bilo mogućnosti izražaja. Više je bila dominantna zabavna muzika, šansona, kancona… Međutim, na području bivše Jugoslavije, osim Indexa, kretala je jedna struja hrabrih mladih ljudi koji su hteli nešto drugo. Kad se osvrnem na taj svoj vremenski hod kroz vreme od 50 godina, onda moram reći da je to stvarno bilo snažno, hrabro, moćno i moram biti ponosna jer sam opstala i istrajala.
Josipa Lisac/Promo
Ljudi se vremenom, nakon toliko godina, zasite scene, muzike, blještavila. Je li to slučaj s Vama?
– Umora ima, ali to se ne vidi. Međutim, to je normalno, to je ljudski, da imamo uspone i padove, naročito kada smo ranjeni, kada se prehladimo ili razbolimo. Ja sam vrlo osetljiva i moj najveći problem je što moram sačuvati živce, jer stalno mislim hoću li se prehladiti. Promenila se klima, promenilo se sve, životni hod, ljudi… Ništa nije isto kao pre pet, deset, a kamoli pedeset godina. Zato treba sačuvati energiju, da mogu s osmehom da izađem pred ljude i ponudim im ono što oni očekuju, a kroz godine sam shvatila da ljudi očekuju sve više i više. Oni su sjajni i onda i ja imam ogromnu odgovornost prema njima i poštujem ih, tako da je to jedna lepa priča.
Konačno, Josipa priznaje da se i dalje najsnažnije oseća kada je sama sa sobom, o čemu govori i njen hit “Danas sam luda, ne znam što hoću, danas sam luda, želim samoću”.
Tri učenice, muslimanke koje nose hidžab, oformile su u Indoneziji bend pod nazivom Voice of Baceprot (VoB) i bespoštedno se bore za svoje mesto na azijskoj muzičkoj sceni.
Ove tinejžerke predstavljaju planetarnu atrakciju pošto sviraju hevi metal, i upravo kroz ovu vrstu muzike se bore protiv stereotipa. To, naravno, izaziva pok među konzervativnijim vršnjacima, ali i dovodi do pretnji smrću za ove tri mlade djevojke od strane radikalnih ekstremista.
Frontmen benda Firda Kurnia (16) smatra da hidžab neće biti prepreka da postanu zvezde.
– Mislim da treba podržati jednakost polova, jer ja istražujem svoju kreativnost, a u isto vreme ne zanemarujem svoje obaveze kao muslimanka – kaže Firda koja svira gitaru i peva.
Proteklih dana ove mlade žene su izostale iz škole kako bi otputovale do glavnog grada Džakarte, zbog nastupa uživo na državnoj televiziji.
Jedan od nastavnika kaže da je jako neobično videti grupu devojaka sa hidžabom koje sviraju metal. On dodaje da, kako je rastao ugled benda, tako je rasla i podrška porodice i zajednice.
– Možemo da sviramo metal i štitimo naš moral. Naravno da mogu da se slažu islam i metal. Zašto da ne? – rekla je Kurnia.
