Punih 20 godina prošlo je od objavljivanja kultnog albuma “Apokalipso” nekadašnjeg vođe Haustora Darka Rundeka.
I on će to umeti da obeleži na način koji će oduševiti njegove fanove.
Rundek, naime, priprema remasterizovano izdanje ovog albuma na vinilu, zajedno sa neobjavljenim snimcima Haustora i mini turnejom. Lepo od njega 🙂
Hrvatski muzičar je, odgovaraujući na rođendanske čestitke (jer je 30. januara proslavio 61. rođendan), otkrio da je za njega godišnjica “Apokalipsa” za njega veća i značajnija:
“2017. navršava se i dvadeseti rođendan albuma ‘Apokalipso’, okrugliji i nekako značajniji od ovog mojeg. ‘Apokalipso’ izlazi remasteriran na dvostrukom vinilu i u bogato opremljenom boxu zajedno s nikad objavljenim snimkama Haustorovih ‘Dovitljivih malih čudaka’ iz 1990., a taj ćemo rođendan proslaviti i ograničenom serijom koncerata sa za tu priliku okupljenim velikim bendom i hepeningom pod naslovom “Apocalypso Now”. Vidimo se na tim koncertima, hvala vam još jedanput na podršci dragi ljudi. Šej!” napisao je Rundek.
Novi festival britanskog filma PlayUK koji se održava od 16. do 19. februara, okupiće bioskopsku publiku u Beogradu, Podgorici, Prizrenu, Sarajevu, Skoplju i Tirani na premijerama deset igranih i dokumentarnih filmova aktuelne britanske produkcije.
Nastavak “T2 Trejnspoting”, dokumentarni film o uticaju britanske muzike “Čovek iz Movaksa”, komedija o odrastanju “Veštine odrastanja”, snažna drama “Una”, dokumentarac o širenju džihada u savremenom svetu “Priznanje”… samo su neki od intrigantnih naslova koji će publici širom regiona omogućiti da otkrije nove snage britanskog filma.
[infobox title=’Budite deo izložbe o Trejnspotingu’]
T2 Trainspotting/ Photo: Promo
U okviru festivala, u Filmskoj galeriji u foajeu Dvorane Kulturnog centra Beograda biće otvorena izložba TREJNSPOTING: Pa šta ste radili… ovih 20 godina? Naziv izložbe je inspirisan replikom koja otvara nastavak filma, pri susretu glavnih junaka posle toliko godina.Izložba preispituje fenomen čuvenog filma, kao i njegov uticaj na publiku u Srbiji.
Postanite i vi deo izložbe. Snimite se mobilnim telefonom kako odgovarate na pitanja:
Gde i sa kim ste gledali prvi “Trejnspoting”? Šta za vas znači “Trejnspoting”? Pa šta ste radili… ovih 20 godina?
Video klipovi treba da traju do jedan minut. Pošaljite svoj video najkasnije do četvrtka, 9. februara 2017. na www.britishcouncil.rs/PlayUK[/infobox]
Pored filmova, beogradska publika biće u prilici da se aktivno uključi u pripremu izložbe TREJNSPOTING: Pa šta ste radili… ovih 20 godina? koja će biti postavljena u Filmskoj galeriji u foajeu Dvorane Kulturnog centra Beograda.
“T2 Trejnspoting”
T2 Trainspotting/ Photo: Promo
Nastavak kultnog ostvarenja pod naslovom “T2 Trejnspoting” otvoriće festival 16. februara, istovremeno u šest gradova Zapadnog Balkana. Renton, SickBoy, Begbie i Spud su ponovo tu, a život u Škotskoj 2016. godine deluje kao da se ništa nije promenilo tokom 20 godina.
U brutalnoj crnoj komediji prepliću se tuga, gubitak, radost, osveta, mržnja, prijateljstvo, ljubav, čežnja, strah, kajanje, samodestrukcija, ali i smrtna opasnost…
“London Town”
London Town/ Photo: Promo
Film “London Town” oslikava težak život radničke klase uz siromaštvo i nezaposlenost u predgrađima Londona tokom 1979. godine. Četrnaestogodišnji Šej Bejker dobija kasetu sa najnovijom muzikom iz Londona, a zvuci sastava “The Clash“ ga obuzimaju svojom sirovom energijom i odvlače u novi svet…
“Una”
Una/ Photo: Imdb.com
Moćna drama “Una” je debitantski film reditelja Benedikta Endrjusa zasnovana na predstavi “Blackbird” Dejvida Harovera. Film “Una” je emotivna priča o mladoj ženi koja kreće u potragu za svojom prošlošću…
“Priznanje”
“Priznanje” je dugometražni dokumentarni film koji prati život prati Mozama Bega, muslimana iz Engleske koji je iskusio brojne sukobe. Od pružanja podrške mudžahedinima, preko zatočeništva u zatvorima Bagram u Avganistanu i Gvantanamo, pobunjeničkih obuka u kampovima u Siriji, do zatvorskih ćelija Belmarša u Britaniji… Mozam Beg iz prve ruke priča o širenju džihada u današnjem svetu i reakciji Zapada.
“Unakrsna vatra”
Unakrsna vatra/ Photo: imdb.com
Film “Unakrsna vatra” režisera Bena Vitlija je priča o međusobnim sukobima dve grupe Iraca u Bostonu sedamdesetih godina prošlog veka….
“Putovanje”
“Putovanje” je komedija inspirisana velikom prekretnicom u britanskoj i irskoj istoriji. U fokusu ostvarenja je odnos između dva politička titana i neumoljiva neprijatelja. prisiljeni na zajednički put tokom koga počinje da se stvara nada da možda i zakleti neprijatelji mogu da nađu zajednički jezik kada je budućnost Severne Irske u pitanju…
“Beleške o slepilu“
Beleške o slepilu/ Photo: Imdb.com
Filmsko remek delo “Beleške o slepilu“ istražuje unutrašnji svet slepih osoba, oslanjajući se na originalne snimke Džona Hula i prikazuje kako ono utiče na snove, sećanja i maštovit život…
“Veštine odrastanja“
Veštine odrastanja/ Photo: imdb.com
U centru komedije “Veštine odrastanja“ je Ana, koja se približava tridesetoj godini, a živi kao pustinjak u maminoj bašti i snima video materijale u kojima su glumci njeni palčevi. Univerzalna priča o samopouzdanju i dostojanstvu, nasmejaće i najtvrđa srca, ali i postaviti pitanje “Kako naći mir sa samim sobom?”
“Čovek iz Movaksa“
Na programu PlayUK naći će se i dokumentarni film “Čovek iz Movaksa“ koji prikazuje izvanredan život i karijeru DJ ikone, muzičkog producenta James Lavelle-a. U glavnim ulogama pojavljuju se DJ Shadow, 3D iz sastava Massive Attack, Futura, Ian Brown, Grandmaster Flash i Josh Homme.
“Najbolje od njih”
Najbolje od njih/ Photo: youtube.com printscreen
Glavna junakinja filma “Najbolje od njih” Ketrin, 1940. godine u Londonu, radi kao scenarista i pokušava da organizuje glumce i filmsku ekipu, kako bi snimila film koji će da istovremeno podigne raspoloženje nacije, ali i inspiriše Ameriku da uđe u rat.
Filmovi koji će biti prikazani tokom četiri dana, u šest gradova Zapadnog Balkana u okviru festivala PlayUK slave ljudsku izdržljivost i sposobnost da se pronađu pravi odgovori i rešenja u teškim vremenima.
Ulaznice za PlayUK se mogu naći u prodaji od ponedeljka, 6. februara na blagajni Kulturnog centra Beograda, po ceni od 300 dinara.
Festival se održava uz podršku Britanske ambasade u Beogradu, a celokupan program festivala dostupan je na www.britishcouncil.rs/PlayUK
Bob Dilan je na svom Fejsbuku najavio novi studijski album pod nazivom “Triplicate” koji će biti objavljen 31. marta.
Radi se o trostrukom izdanju sa 30 obrada američkih antologijskih pesama. Na svakom CD-u biće deset tematski povezanih pesama pa će svaki od njih imati svoj naziv: “Til The Sun Goes Down”, “Devil Dolls” i “Comin’ Home Late”.
Posle nedavne objave njegovog dugoočekivanog pop-rock albuma “57th & 9th” i rasprodatih koncerata u Severnoj Americi i Evropi, Cherrytree Management, Live Nation i hrvatska kompanija MPG uspeli su da legendarnog muzičara rezerviđu i za pulsku Arenu, 26. jula 2017. godine. Biće to jedini koncert britanske zvezde u regionu, a Sting će u Puli nastupiti posle punih 20 godina.
Na turneji “57th & 9th” Stingu će se pridružiti tročlani bend uključujući i njegovog dugogodišnjeg gitaristu Dominika Milera, bubnjara Džoša Friza, kao i gitaristu Rufusa Milera.
Stingov dvanaesti solo album “57th & 9th” prvi je njegov pop-rock projekat u poslednjih deset godina, a izdavač je A&M/Interscope Records. Album je krenuo u prodaju 11. novembra 2016. godine i donosi deset pesama koje predstavljaju Stingovu raznolikost u stilovima muzike i pisanju tekstova, počevši od “hrapavog” prvog singla “I Can´t Stop Thinking About You“, do snažnog i slikovitog stila Road Warrior u pesmi “Petrol Head”, do himničnog singla “50,000”.
[tabs]
[tab title=”Ulaznice” icon=”iconic-info”]Ulaznice će biti u prodaji od 7. februara, a članovi fan kluba Sting.com imaće jedinstvenu priliku da ih kupe u pretprodaji koja kreće u petak, 3. februara, u 9 sati.[/tab]
[/tabs] Album koji je producirao Martin Kircenbaum, snimljen je za samo nekoliko nedelja sa Stingovim dugogodišnjim saradnicima Dominikom Milerom na gitari i Vinijem Kolojtom na bubnjevima, ali i bubnjarom Džošom Frizom (članom bendova Nine Inch Nails, Guns’n’ Roses), gitaristom Lajlom Vorkmenom i pratećim vokalima iz benda The Lost Bandoleros iz San Antonia.
[infobox title=’Od policajca do čuvara prirode’]Sting je kompozitor, tekstopisac, glumac, autor i aktivista rođen u Engleskoj, u Njukaslu. Osnovao je bend The Police, zajedno sa Stjuartom Koplendom i Endijem Samersom u Londonu, gde se preselio 1977. godine. Bend The Police izdao je pet albuma i osvojio šest nagrada Grammy i dve nagrade Brits, a 2003. godine uvršten je u The Rock and Roll Hall of Fame.
Kao jedan od najprepoznatljivijih solo muzičara, Sting je, uz spomenute, osvojio još deset nagrada Grammy, dve nagrade Brits, Zlatni globus, tri nominacije za Oskara, nominaciju za nagradu TONY, nagradu veka Billboard Magazina i nagradu za osobu godine MusiCares 2004. godine. Sting je uvršten u Songwriters Hall of Fame, primio je priznanje Kennedy Center Honors u decembru 2014. godine a nedavno je dobio priznanje The American Music Award of Merit. Tokom cele karijere, prodao je više od 100 miliona albuma. Njegova podrška mnogim humanitarnim organizacijama poput Rainforest Fund, Amnesty International i Live Aid jednaka je njegovoj strasti za muzikom. Zajedno sa suprugom Trudi Stajler, Sting je osnovao udruženje Rainforest Fund 1989. godine kako bi zaštitio prašume kao i domoroce koji tamo žive. Zajedno su održali 17 dobrotvornih koncerata kako bi prikupili sredstva i povećali svest o ugroženim delovima planete.[/infobox]
Srpski siti klub iz Londona je u sredu je ugostio Zorana Kesića, TV voditelja i autora popularne emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem“, u Parlamentu Velike Britanije u okviru serijala “Na kafi sa…“. Događaj je otvorila novinarka Danica Ilić, koja je ujedno bila i moderator.
Događaj je kasnio 24 minuta, nakon čega se Kesić pojavio sa čuvenom šoljom koja je zaštitini znak emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem“. U prepunoj sali Parlamenta Velike Britanije, uz smeh i dobro raspoloženje, diskutovalo se o kritici savremenog društva i političkih prilika u Srbiji kroz TV programe sa satiričnim pristupom realnosti, kao i stanju medija i novinarstva u Srbiji. Deo razgovora je bio posvećen i ulozi dijaspore u procesima u zemlji i razvoju njenog društva.
Zoran Kesić u Parlamentu Velike Britanije/Photo: Promo
– Ushićenost. To je reč koja najbolje oslikava moj doživljaj nastupa pred našim ljudima u britanskom Parlamentu. Velika je privilegija videti zgradu Parlamenta, još veća je čast govoriti u njoj, zadovoljstvo je razgovarati, a bogami i nasmejati sve koji su došli na tribinu i konačno, sreća je nakon događaja popiti pivo u obližnjem pabu i sklopiti nova prijateljstva sa Srbima koji žive u Londonu – izjavio je Zoran Kesić tom prilikom, dodavši: – Jedva čekam da momcima iz moje ekipe u Beogradu prenesem koliko je voljena i rado gledana naša emisija u Engleskoj.
Zoran Kesić u Parlamentu Velike Britanije/Photo: Promo
Srpski siti klub, kao organizatori serijala “Na kafi sa…”, podelili su svoje utiske sa događaja:
– Još jedno fenomenalno veče sa jedinstvenim gostom. Kesićeva harizma, otvorenost i susretljivost su umnogome doprineli odličnoj atmosferi, zanimljivoj diskusiji i veoma dobrom raspoloženju uz puno smeha. Vrlo otvoreno se diskutovalo na temu medija i autocenzure, kako u Srbiji, tako i u Velikoj Britaniji, da li i kakav uticaj imaju društveni mediji, iskrivljenoj percepciji Srbije o dijaspori, kao i o humoru, i njegovoj ulozi i uticaju kroz komentarisanje stanja u društvu.
Zoran Kesić u Parlamentu Velike Britanije/Photo: Promo
Događaj “Na kafi sa…“ Zoranom Kesićem organizovan je u okviru devetog Srpskog meseca u Velikoj Britaniji, koji je počeo 14. januara i trajaće do 5. marta, i to u Londonu, Redingu, Jorku, Oksfordu, Birmingemu, Halifaksu, Meidenhedu i Tanbridž Velsu, a u koordinaciji pijanistkinje Maje Džordan.
Promocija prvog albuma beogradske rok grupe The Bangcocks pod nazivom “Hodaj sa nama” u izdanju izdavačke kuće Lampshade Media, održaće se u 7. februara u Anker Baru (Terazije 26) sa početkom u 16 časova. Tom prilikom bend će uživo izvesti nekoliko numera sa svog debi albuma.
The Bangcocks su rok grupa nastala početkom 2013. godine u Beogradu. Neguju moderni rok pristup, sa jasnim uticajem hard roka i grandža.
Do sada su objavili 4 singla, 3 video spota i održali više od 50 nastupa po festivalima (Exit, Royal Music Fest, Uranak Fest) i klubovima u celom regionu.
Album “Hodaj sa nama” sadrži 10 pesama od kojih su tri ranije izdate i sedam novih. Numere na albumu su dosta raznolike, od tvrdih rifovskih pesama po kojima su prepoznatljivi, do pevljivih rok i akustičnih balada. Muziku i tekstove napisao je Marko Marić, koji je ujedno i frontmen, gitarista i pevač.
Photo: Promo
Grupa trenutno nastupa kao četvorka (dve gitare, bas, bubanj), u širem sastavu u odnosu na osnovnu trojku od koje su krenuli, pojačani još jednom gitarom.
Na njihovom prvom albumu već se jasno definiše prepoznatljiv stil, kao i ogromna energija kojom zrače i na živim nastupima.
Uporedo sa albumom izlazi i novi video spot, za prvu pesmu na albumu “Nema Predaje”. Spot je izuzetno realističan i prikazuje njihovu beskompromisnu borbu za rokenrol.
Pored najpoznatijeg srpskog boksera Marka Nikolića, u spotu učestvuju i poznati rok muzičari Goran Biševac Biške, frontmen grupe Pero Defformero i gitarista poznatog beogradskog sastava Dža ili Bu, Vladan Vasiljević.
Predstava “Tramvaj zvani samoća” odigraće se na – beogradskim ulicama. Naime, publika će ući 4. februara u 18:00 časova u tramvaj broj 6 ispred Crkve Svetog Marka i posle 80 minuta vožnje izaći kod Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić”.
– Želeli smo da napravimo komad o realištičnim susretima različitih ljudi u tramvaju – kazao je Stevan Bodroža, reditelj predstave “Tramvaj zvani samoća” u produkciji Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić” i GSB.
Predstava je rađena po tekstovima četiri mlade dramaturškinje: Mine Ćirić, Galine Maksimović, Nede Gojković i Maše Radić.
One u četiri različita komada predstavljaju tužne, nežne, na momente vrlo duhovite i potpuno moguće, realistične, naizgled slučajne susrete prijatelja, bračnih parova, roditelja i dece, ljubavnika…
U predstavi igraju: Jasmina Avramović, Anđela Jovanović, Tijana Churović, Jasmina Venčanski, Ivan Tomić, Stefan Radonjić, Željko Maksimović, Marija Opsenica, Milica Stefanović, Ivana Nikolić i Ðorđe Marković.
Kako Bodroža kaže, u teoriji umetnosti prostori kao što su tramvaji ili liftovi zovu se “No space” zato što ne pripadaju nikome, ali su, dodaje, fantastični za projekciju svačijeg unutrašnjeg sadržaja.
– Svaki susret ljudi u tim prostorima pokazuje dublje probleme sa kojima se suočavaju, patnje koje proživljavaju, nade koje gaje. Zaista mi u tramvaju kada se vozimo čujemo kako se ljudi raspravljaju, dogovaraju, svađaju. Slušamo ljubavne rastanke, sastanke…zbog toga je tramvaj prostor u koji svako od nas unese sebe – kazao je Bodroža.
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, popularni Martovski festival, od svog prvog izdanja bio je najvažnija, a u nekim periodima i jedina, platforma u okviru koje su domaći filmski autori mogli da prezentuju publici i inostranim kolegama svoje dokumentarne, eksperimentalne, animirane i kratke igrane filmove.
Od 2017. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda i sa novim umetničkim direktorom, dramaturgom Bobanom Jevtićem, festival se fokusira na domaću filmsku produkciju dokumentarnih, TV dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova, postajući tako nacionalni festival u punom značenju te reči.
Festival će biti održan u svim prostorima Doma omladine Beograda, od 30. marta do 2. aprila 2017, a svi domaći producenti i autori svoje filmove mogu da prijave do 27. februara 2017. godine, preko sajta www.martovski.rs.
Kategorije u kojima domaći filmski stvaraoci mogu prijaviti svoje filmove su:
dokumentarni film do 50 minuta dokumentarni film preko 50 minuta TV dokumentarni film kratki igrani film animirani film eksperimentalni film video art
Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.
[infobox title=’Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma’]
Photo: pixabay.com
Prvo izdanje Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma održano je u okviru Festivala jugoslovenskog filma od 24. do 30. juna davne 1954. godine u pulskoj Areni. Posle šest godina, Festival se seli u Beograd, gde je prvi put održan od 4. do 9. marta 1960. godine. Pod imenom Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma prvi put je održan 2004. godine.
Grad Beograd je od 2017. godine organizaciju festivala poverio Domu omladine Beograda, ustanovi kulture čiji je osnivač.
Festival je od svojih početaka bio važan za promociju domaćeg dokumentarnog i kratkog igranog, animiranog i eksperimentalnog filma. Kao mesto domaćih premijera, Festival je bio i ostao tačka susreta domaćih i inostranih profesionalaca, studenata filmskih škola i akademija i ljubitelja filma.
Reditelji koji su za svoje dokumentarce i kratke igrane filmove nagrađivani na ovoj manifestaciji postajali su, kao po pravilu, velikani jugoslovenske, odnosno srpske kinematografije: Stjepan Zaninović, Krsto Škanata, Zlatko Bourek, Ante Babaja, Vlatko Gilić, Krsto Papić, Stole Popov, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Zdravko Randić, Predrag Golubović, Petar Lalović…
Dušan Vukotić upravo je na ovom festivalu dobio glavnu nagradu za svoje remek-delo “Surogat”, da bi samo mesec dana kasnije bio nagrađen i Oskarom za pomenuti animirani film.[/infobox]
Pored projekcija filmova u takmičarskom i revijalnom delu programa, na 64. Martovskom festivalu će biti održane i brojne radionice i otvorene konsultacije namenjene svim domaćim filmskim autorima, ali i studentima filmskih škola i akademija, dok publiku i sve goste festivala očekuju i prateći koncerti i žurke.
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, koji je i pokrovitelj Festivala.
Niška alternativna trojka Igralom večeras (2. februar) će u klubu Elektropionir svirkom promovisati svoj debi album “Pogrešna poznanstva”.
Poučeni iskustvom da, kad neka interesantna alternativa stiže iz Niša, na nju treba obratiti pažnju, jer postoji velika mogućnost da vremenom preraste u mainstream, uspeli smo da ulovimo Igralom dan pred koncert i uradimo s njima intervju koji će, dakle, jednom, možda… postati istorijski značajan u biografiji benda, a potencijalno i srpskog rokenrola.
Igralom čine Marko Tomović (bubnjevi), Dimitrije Simović (bas i glas) i Mladen Marjanović (gitara i prateći vokali), a pokušali smo da ih predstavimo kroz nekoliko “lakih” pitanja. Za početak…
Igralom/Photo> facebook@igralom
Kakva su vaša prethodna muzička iskustva i zašto ste napravili Igralom? – Sva trojica pojedinačno imamo, moglo bi se reći “pristojan” muzički CV… A tek uzeti zajedno! Igralom smo napravili i odmah bazirali na, čini mi se, intuitivnom uverenju da zajedno možemo da stvorimo nešto što će svakako biti zanimljiva spletka, ako ništa drugo.
Šta zapravo znači Igralom? – Igralom je složenica kratke istorije ali dosta produbljenog značenja; palo nam je na pamet da spojimo “igru” i “lom” kao zanimljiv spoj, bilo zvučno, bilo konceptualno. Igramo se lomeći i lomimo igrajući se ostacima: stvaramo, između ostalog, smisao reči “igralom” i kontekst njene upotrebe.
Zbog čega ste se opredelili baš za esencijalnu rok postavu, gitara, bubanj i bas? – Kad bismo znali da baratamo ostalim instrumentima kao ovim za koje smo se opredelili i pre osnivanja benda, siguran sam da bi ih upotrebljavali u iste svrhe, ali da – sigurno bi ih svirali.
Grupa Igralom je nastala juna 2015. godine u Nišu i je Marko Tomović za bubnjevima, Dimitrije Simović (bas i glas) i Mladen Marjanović (gitara i prateći vokali). Posle samo mesec dana snimljen je demo EP u “Psycho Therapy” studiju u Nišu, sa šest pesama. Avgusta 2015. nastupaju na Open stage-u Nišville Jazz Festival-a, što je i bila prva svirka grupe. Deo tog nastupa možete pogledati ovde:
Nekoliko meseci kasnije, Igralom je snimio album “Pogrešna poznanstva” u studiju “Šamarčina” u Vrbasu, sa devet kompozicija koje možeta da preslušate na OVOM LINKU.[/infobox]
Kako biste definisali žanr koji svirate? – S obzirom na to da je žanr samo delimično bio upleten u preliminarna teoretisanja o budućem zvuku, produkt je, zbog spontanosti procesa, ispao iznenađujući. Opet, što se nas tiče, ostvareni su planovi mešanja afričke muzike i saharskog bluza s južnjačkom amerikanom – to znači, naši kriterijumi su zadovoljeni produktom, na slušaocima je da presude na šta to liči (u doslovom i prenešenom značenju).
Kakvu poruku želite da prenesete svojom muzikom? – Pozivamo na introspektivna istraživanja, upravo naizgled haotičnim poigravanjem sopstvenim “ogoljenim” emocijama i komuniciranjem istih u naboju, na jedan, moglo bi se reći – primitivniji način no što je racionalni diskurs, ali stoga intenzivniji. Možda “primitivniji” nije baš najbolji atribut, pre će biti – “bazičniji”.
Ko su muzički izvori na koje se oslanjate? – Cela “Glitterbeat” ekipa, zapadnoafrički assouf, afro beat, matori front-porch bluz, japanski met i prog, ma svašta… Mnogo toga slušamo, i mnogo toga smo čuli, i sve se nekako slilo u podsvest i luči imaginaciju. Tek ćemo mnogo toga čuti, zapravo.
Da li je Niš povoljno okruženje za rad benda kao što je vaš? – Naše okolnosti su takve da nam i nije tako loše, shvatili smo ovo ozbiljno i radimo skoro svaki dan. Ima puno ljudi ovde, gomila prijatelja i novostečenih prijatelja – zanimljivih ljudi, koji vole ovo što radimo, i puni su podrške, što pokazuju na razne načine. Naravno, grad nije dobar zato što nikada neće pomoći nekom, uslovno rečeno – dobrom bendu.
Mnogo ste brže nego većina srpskih bendova stigli do prvog albuma… Kako? – Krenuli smo da radimo i stvaramo manijakalno brzo, bez negativnog forsiranja – jednostavno smo odlučni muzičari, a i svašta se, tada maglovito, nagoveštavalo nagomilanim talogom nestvorenih pesama. Ljudi su, očigledno željni da izađu u susret nekom entuzijastičnom bendu, pomogli na svakakve načine u stvaranju albuma što, donekle, pokazuje “credits” lista na poleđini diska i zahvalnica, te i svi iskazi zahvalnosti na facebooku i youtubeu. Robert Telčer nas je primio kao prijatelj ljudi i muzike, i jedan je od najboljih domaćina i saradnika u tom pogledu. Iz studija “Šamarčina”, preko “Sound Guru” – do vaših zvučnih sistema.
Imali ste pauzu u radu zbog “oporavka člana”… Šta se dogodilo? – Naš bubnjar je bolestan otkidao album, samo to želimo da kažemo što se bolesti tiče. Na svu sreću, oporavio se i bolji je nego što je bio.
Buč Traks, jedan od osnivača i bubnjar američkog rok benda Allman Brothers Band koji je 25. januara pronađen mrtav, nije umro prirodnom smrću kao što je prvobitno saopšteno, već je izvršio samoubistvo, otkrila je istraga.
On je samoubistvo izvršio u svom domu na Floridi, saopštila je danas policija.
Prema njihovim navodima, muzičar je u petak u ranim jutarnjim časovima pucao sebi u glavu. Daily Mail je na svom portalu objavio uznemirujući snimak razgovora njegove supruge Melinde, koja je u tom momentu bila uz njega, sa operaterom policije.
– Bože, on se upucao… O moj Bože… – izbezumljeno je ponavljala Melinda.
Kada je hitna pomoć stigla Traks je još davao znake žibvota, ali je ubrzo preminuo.
UPOZORENJE! UZNEMIRUJUĆI AUDIO SADRŽAJ:
Ne zna se razlog zbog kojeg je Traks digao ruku na sebe, ali se pretpostavlja da je reč o poreskim dugovima u kojima je bio godinama, i zbog kojih je pre nekoliko godina kuću od dva miliona dolara, prodao za 800.000 dolara.
Buč Traks/Photo: printscreen YouTube
Traks je bio jedan od dvojice originalnih bubnjara koji je učestvovao u stvaranju poznatog rok benda Allman Brothers Band. Grupa je nastala 26. marta 1969. godine, a članovi su bili Dvejn Olman, Greg Olman, Diki Bets, Beri Okli, Buč Traks i Džej “Džejmo” Džohanson.
Bend je pomogao da se definiše južnjački rok zvuk u koji su ugrađeni bluz, kantri, džez.
