Prošle nedelje fanove širom sveta potresla je vest o smrti legendarnog rok muzičara Čaka Berija.

I dok je prvi talas reakcija bio vezan isključivo za njegovu muzičku karijeru i status rok legende, ove sedmice mnogi su počeli da prisećaju i “onog drugog” Čaka Berija – višestrukog seksualnog prestupnika.

Tog dela njegove životne priče prisetila se Hadli Frimen, kolumnistkinja The Guardiana koja je odlučila da podseti na onaj manje poznati odlomak njegove biografije.

Naime, Beri je 1959. uhapšen pošto je 14-godišnju Dženis Eskalanti odvezao preko savezne granice i to iz “nemoralnih namera”. Zbog toga je odslužio i dve godine zatvora.

Evo šta je napisala Frimenova:

“To se dogodilo pre skoro 60 godina i neki bi mogli da kažu: drugo vreme, druge vrednosti. Pa, na neki način. To da je bio optužen za postavljanje kamera u ženskom WC-u svog restorana u Misuriju malo je teže zanemariti budući da se dogodilo ne tako davne 1989. Pošto su snimcu pronađeni u njegovom domu, osuđen je na uslovnu kaznu, a tužbe 59 žena rešio je van suda.

Nisam neko ko misli da bi lične mane umetnika – u nedostatku bolje reči – trebalo da zaseniti njegov profesionalni rad. Kolutam očima svaki put kad neko kaže da više jednostavno ne može da gleda filmove Vudija Alena jer verujem da je moguće savršeno odvojiti umetnika od njegove umetnosti. Ali, uvijek me intrigiraju umetnici koji dobijaju propusnicu i oni koji je verojatno nikad neće dobiti.

Vudi Alen ima 81 godinu, a kad umre, njegove seksualne skandale – to što je ostavio partnerku zbog poćerke ili to da je optužen za seksualno zlostavljanje druge ćerke – neko će spomenuti. Ako ne u prvoj rečenici, onda barem u prvom odlomku njegovog nekrologa. Alena nikad nisu optužili niti je zatvoren, a on je uvek poricao optužbe, ali teško je zamisliti da će neki političar bez zadrške na Twitteru objavljivati hvale kao što je to bio slučaj s Berijem.

Isto tako, ceo život Romana Polanskog obeležen je njegovom odlukom da 1977. seksualno zlostavlja tada 13-godišnju Samantu Gejli. To će se takođe pomenuti u njegovom nekrologu. Primera radi, The New York Times nije spomenuo Eskalanti do 23. pasusa, a slučaj s kamerom u WC-u potpuno je izostao. Umesto toga, mediji su koristili eufemizme kao što su “problemi sa zakonom” i “šarolik život”.

I dok svi znaju da je Džeri Li Luis bio u braku sa svojom 13-godišnjom rođakom, niko nije toliko osetljiv da sugeriše kako više ne bi trebalo da slušamo “Great Balls of Fire”, barem ne kao u slučaju Gerija Glitera ili Majkla Džeksona, čija je muzika postala problematična u određenim liberalnim krugovima. Kada bi policija odlučila da istraži svakog legendarnog muzičara koji je optužen za seks s maloletnicima, uključujući i Dejvida Bouvija, odustali bi pre kraja prvog dana. Opužbe da je Džon Pil spavao s maloletnicom ni na kojim način nisu ugrozile njegov status jednog od najvećih britanskih nacionalnih heroja.

I ne radi se o tome da takve stvari opraštamo slavnima iz prošlosti. Karijere Fatija Arbukla i Erola Flina uništene su odmah pošto su optuženi, a zatim i oslobođeni optužbi za silovanje. Više je reč o tome šta ti slavni predstavljaju i je li njihov prekršaj kontradikcija tome. Jedan od razloga zašto je Alen toliko brzo i nemilosrdno išutiran je to da je fanovima i kritičarima predstavljao intelektualni elitizam Menhetna, a veza s usvojenom ćerkom nikako se ne uklapa u to.

Beri nije bio takav. Uz nekoliko izuzetaka, muzičari prolaze ispod radara zbog rokenroll životnog stila iako je sumnjivo kako se Berijeva navika da gleda žene u WC-u uklapa u taj san. Muzičari čuvaju leša jedan drugom, a i to pomaže. I dok je OJ Simpson ostao nepoželjan čak i pošto su ga oslobodili optužbi za dvostruko ubistvo, Kit Ričards i Bob Dilan uvek su rado uzdizali Berija u nebesa. Još jedan važan faktor su i žrtve. Dženis Eskalanti bila je američka Indijanka, a prva žena koja je optužila Berija za snimanje bila je Hosana Huk, 48-godišnja bivša radnica u njegovom  restoranu. Nisu bile mlade bele žene, a to je većini još uvek jedina bitna vrsta žrtve.

https://www.youtube.com/watch?v=xxixIbONuCQ

Medijski napisi o slavnima imaju naviku da ljude svode na ekstreme: neki su heroji, a drugi čudovišta, i to je detinjasto. Savršeno je moguće spomenuti nečiju monstruoznu prošlost u isto vreme kad spominjete njihov herojski rad, a ne to s gađenjem prikrivati. Beri možda nije bio u stanju da kontroliše sopstvene ekstreme, ali mi ostali trebalo bi da budemo bolji u prenošenju nijansi sive”, napisala je Friman.

Da li ste saglasni s njom?

Izvor: Index.hr/The Guardian