Koncert benda Pain u organizaciji MH Concerts & Serbian Hellbangers održaće se 24. aprila u Domu omladine Beograda sa početkom u 20:00 časova.
Pain/ Photo: Facebook @OfficialPain
Kada je legendarni multi instrumentalista i producent Peter Tagtgren (Hypocrisy) 1996. započeo solo projekat Pain sigurno ni sam nije slutio da će naići na odlične reakcije velikog broja fanova širom sveta i da će u narednom periodu Pain postati jedno od bitnijih industrial rok metal imena današnjice.
Kroz Pain je prošla prava armija muzičara iz bendova kao što su: Immortal, HammerFall, Levaes’ Eyes, Atrocity, Candlemass…
Photo: Facebook @OfficialPain
Bend je do sada objavio osam studijskih albuma, mnoštvo singlova i lajv izdanja, a u Beograd dolazi u sklopu svoje najnovije turneje na kojo promoviše poslednji album “Coming Home” koji je objavljen za Nuclear Blast Records 2016. godine.
Cena ulaznice: 2.500 dinara u pretprodaji, 3.000 dinara na dan koncerta. Prodajna mesta: Eventim, Felix, Mungos.
Bend Korn objavio je na zvaničnoj Facebook strani da će na turneju po Južnoj Americi ići sa “specijalnim gostom”.
Reč je o Taju Truhilju, 12-godišnjem sinu basiste grupe Metallica, Roberta Truhilja, koji će menjati njihovog redovnog basistu Fildija.
– Žao nam je što Fildi ne može da nam se pridruži na ovoj turneji, ali smo uzbuđeni što ćemo nastupati sa tako mladim muzičarem, kao što je Taj – stoji u saopštenju.
– Radujemo se povratku našeg brata Fildija, kad se u maju vratimo u SAD.
Mladi Truhiljo trenutno je basista u bendu The Helmets. Njegov slavni tata ranije ga je dovodio na nastupe, a kako svira, možete poslušati ovde:
Objavljen je prvi trejler za film “Tor-Ragnarok” u režiji Taike Vaititija, koji u domaće bioskope stiže 2. novembra, saopštio je distributer Taramaunt.
Tor-Ragnarok/ Photo: imdb.com
U filmu “Tor – Ragnarok”, Tor je zarobljen s druge strane svemira bez svog moćnog malja i nalazi se u trci s vremenom da se vrati u Asgard i zaustavi Ragnarok – uništenje njegove domovine i kraj asgardijanske civilizacije od strane svemoćne nove pretnje, nemilosrdne Hele.
Kejt Blanšet (Hela)/ Photo: imdb.com
Ali prvo mora da preživi gladijatorsko takmičenje koje će ga suočiti s bivšim saveznikom i kolegom Osvetnikom – neverovatnim Hulkom.
U ovoj akcionoj avanturi studija Marvel glavne uloge tumače Kris Hemsvort, Tom Hidlston, Kejt Blanšet, Idris Elba, Mark Rafalo i Entoni Hopkins.
Wikipedia/ Omot albuma Filigranski pločnici – Azra, foto: Milisav Vesović
Jedna od najvećih rok zvezda bivše Jugoslavije Branimir Džoni Štulić dočekuje 64. rođendan u dobrovoljnom izgnanstvu u Holandiji. Džoni već decenijama uporno odbija pozive da se “vrati” na prostor na kome je stekao slavu uprkos primamljivim finansijskim ponudama.
O verovatno najuticajnijem rok pesniku Balkana portal Sputnik razgovarao je a književnikom Muharemom Bazduljem koji će na učestvovati na tribini “Šta je (nama) Džoni danas i šta nam je bio” koja će se održati 11. aprila, na Štulićev rođendan, u Domu kulture Studentski grad.
U popularnoj kulturi socijalističke Jugoslavije, Džoni Štulić i Azra jedinstvena su i ikonosna pojava i on je bio lik “koji je stvorio svoja pravila i svoj kontekst iz kog je delovao”, kaže Bazdulj.
Iako je njegov bend Azra bio deo zagrebačke novotalasne scene s početka osamdesetih, “Štulić je bio jedinstven zato što, kao i svi takvi harizmatični umetnici, niti je hteo niti se mogao uklopiti u bilo kakav širi pokret”.
– Njegova rokenrol priča je puno više sudbina nego karijera. On ne pravi nikakve kompromise, ne uklapa se ni u kakvu širu matricu nego tera svoje – kaže Bazdulj.
On podseća i da su pesme Azre relativno brzo od ozbiljnih teoretičara književnosti, slično kao u slučaju Arsena Dedića, uvrštavane u antologije poezije.
Početkom osamdesetih, tri najveća jugoslovenska rok benda bili su Bijelo dugme, Riblja čorba i Azra. Dugme je imalo “najširu bazu”, a za Čorbu je interesantno da je imala jaču bazu u Zagrebu nego u Beogradu, i među publikom i kritikom.
Kad je reč o Azri, u nekim političkim kategorijama bila je “najlevlji bend”, smatra Bazdulj, i u klasnom smislu najbliža “studentsko-proleterskoj bazi u Jugoslaviji”.
Sagovornik Sputnjika podseća na Caneta iz Partibrejkersa, koji je jednom rekao da poštuje Štulića, ali da nisu bili njegovi veliki fanovi. Na pitanje zašto, Cane je rekao: “Znaš, to su više bili studentski domovi”.
– Mislim da je tajna jugoslovenske popularne kulture bila u jakoj publici iz relativno malih gradova poput Čačka, Valjeva, Siska, Doboja, Travnika koji su imali između 30 i 100 hiljada stanovnika, a koji su, u socijalnom smislu, imali sve što grad kao urbana celina treba da ima. Čini mi se da je Azra tu imala strašno zahvalnu publiku. Tu postoji još jedna stvar – Džoni je bio fanatik javnih nastupa, koncerata, i nije bio gadljiv na svirke u unutrašnjosti – kaže Bazdulj.
Azra/Photo: facebook/Mišo Hrnjak
Bazdulj podseća na “jednu bizarnu anegdotu” koja pokazuje kako su ljudi, kao i u “pravoj poeziji”, i u Džonijevim pesmama uspevali da nađu ono što im treba. Zbog stiha “ne žalim što sam četvrti odzada isto kao i prije rata” u pesmi “No koment”, su ’89. ili ’90. tada “već probuđeni hrvatski nacionalisti” u Imotskom počeli da obožavaju Džonija.
– Oni su “četvrti odzada” čitali u ključu abecede, a to je slovo “u”, i mislili su da on time iskazuje svoje simpatije za ustaše, što je potpuni apsurd. Koliko god to bilo glupo i apsurdno, ima nečeg dirljivog u moći poezije da potpuno različitim ljudima podari tačku identifikacije – kaže Bazdulj.
Iako je Branimir Štulić jednom prilikom izjavio da se “borio protiv komunizma kad su komunisti bili najjači”, po dolasku “demokratije” se razočarao i otišao u dobrovoljno izgnanstvo.
Prema mišljenju Bazdulja, on pripada generaciji koja je bila razočarana socijalističkim sistemom i kroz svoje političke pesme bio je ikona “liberalne kritike komunizma i jednoumlja”. Međutim, on, kao i masa ljudi, nije bio svestan da “ako konj komunizma crkne, da je najbrži, najsposobniji i najvitalniji konj u tom trenutku – konj nacionalizma”.
Bazdulj smatra da je za današnju Džonijevu poziciju najvažniji biografski momenat tog reza sa svim što se desilo nakon raspada Jugoslavije i, kako kaže, čini mu se da je od svih ljudi koji su činili jugoslovensku kulturu on jedini koji je postupio potpuno časno i koji je tu kulturu iskupio.
– Mi smo svi u judeo-hrišćanskoj civilizaciji formirani na toj jevanđelskoj priči o Isusu i mogućnosti jednog čoveka da iskupi svet i čovečanstvo. Ta priča je toliko ušla u kolektivnu podsvest da u većini tragedija uvek imate u sećanjima ljudi priču kako je neko bio ljudina i mislio više na druge nego na sebe, i na taj način spasao ideju o dobroti. Meni se čini da je u ovoj situaciji Štulić jedini koji nikad nije koketirao ni sa jednom od zaraćenih strana i ‘zločinačkih ideologija’ i koji je čak po cenu vlastite štete istrajao na tome na čemu je istrajao – kaže Bazdulj.
Iako je u dobrovoljnom izgnanstvu, čak je odbio sve pasoše bivših jugoslovenskih republika koji su mu ponuđeni, Branimir Štulić ne prestaje da radi. U međuvremenu, objavljena su mu “Izabrana djela” u 14 knjiga, prepevao je “Ilijadu” i “Odiseju”, a povremeno na svom kanalu na Jutjubu objavljuje obrade narodnjaka.
Prema Bazduljevom mišljenju, obrade narodnjaka u njegovom doživljaju muzike nisu nikakav poseban rez i one prirodno proizilaze iz cele njegove karijere. On karijeru počinje pesmom “Balkan”, a na najjačim albumima ima obrade tradicionalnih narodnih pesama.
Prošle godine je u Hrvatskoj jedna od relativno frekventnih tema bila predložena reforma obrazovnog sistema u okviru koje je jedna od tema bila da se u neku vrstu izborne lektire uvrste i Štulićeve pesme. On je rekao da to ne želi i čak da zabranjuje.
– Njegova reakcija je potpuno logična, ali u nekoj perspektivi, on to ne može da zabrani. Naravno, ne mogu da kažem kad će se to desiti, ali sam prilično ubeđen da će se to desiti i da institucionalna svest da su pesme Branimira Štulića važan deo ovdašnje kulture i književnosti i da je, na neki način, to i mera stvari kad će ove kulture ponovo steći neku zrelost koju su u određenoj meri imale. To može biti i neki simptom povratka na, što bi rekao Žan-Pol Sartr, puteve slobode – smatra Bazdulj.
Branimira Štulića odavno porede sa poslednjim dobitnikom Nobelove nagrade za književnost Bobom Dilanom. Na pitanje čiji je Džoni, pošto ga svojataju gotovo sve bivše jugoslovenske republike, Bazdulj odgovara da je on umetnik onih koji ga vole.
– Džoni je balkanski, i mislim da bi i on to voleo. Setio sam se da je neki kritičar, u doba najvećeg uspona hrvatskog nacionalizma, napisao da je pesma ‘Balkan’ bila upućena protiv evropskih integracija, tako da Džoni pripada svima onima koji su svesni da je balkanski identitet deo njihovog identiteta – zaključio je Muharem Bazdulj.
Pevač kultnog pank benda The Exploited Vati Buhan (59), hitno je prebačen u bolnicu zbog zastoja rada srca!
Bend je na svojoj Fejsbuk stranici objavio da je Buhan, inače jedini iz originalne postave The Exploited, u Belgiji doživeo infarkt koji je mogao da bude i fatalan.
Bend se zahvalio armiji fanova na podršci i molitvama, kao i lekarima koji su brzo reagovali.
The Exploited 22. aprila nastupaju u Beogradu, u Domu omladine, a bend je najavio da ce Buhana zameniti drugi pevač.
Italijanski hardcore bend First Brawl nastupiće 24. aprila u aleksinačkom klubu New Pressing u okviru svoje mini-evropske turneje.
First Brawl je hardcore bend osnovan u Modeni 2014. godine od strane članova poznatih italijanskih hardcore punk bendova: Gvida,Vitoria, Rikarda i Nika.
Za protekle dve godine bend je nastupao širom Italije promovišući svoje prvo izdanje pod nazivom “Full of nothing” objavljeno za Indelirium Records.
First Brawl/ Photo: Facebook @firstbrawlhc
Krajem 2015 Niko i Rikardo zbog privatnih problema napuštaju bend, a na njihovo mesto dolaze Adolfo i Manfo.
Posle personalnih promena, bend je ponovo bio spreman za nove nastupe u duhu prave hardcore muzike.
First Brawl neguje zvuk koji je mešavina stare i nove hardcore škole, inspirisan bendovima: Terror, Sick of It all, No Turning Back, Backfire, Madball and To Kill.
Slavni gitarista Vlatko Stefanovski nastupiće 21. aprila u Sava Centru sa Big Bend orkestrom Slovenske vojske i najavljuje spektakularan koncert i fenomenalan bend.
– Kada kažete vojni orkestar, obično se misli na koračnice i marševe, ali ovo je nešto sasvim drugo, ovo je big bend koji svira soul, fank, džez standarde, a dobro su naučili i makedonske tradicionale. Bio sam impresioniran njihovim kapiranjem nepravilnih ritmova, kao od šale ih sviraju. Obično je to zadatak za muzičare, a za njih je bilo veoma prirodno i lako da to sviraju sa mnom – rekao je Stefanovski u intervjuu Tanjugu.
Izuzetno srećan zbog saradnje sa Big Bendom Slovenske vojske, jedva čeka da tu svoju novu muzičku avanturu predstavi u Beogradu i Skoplju.
– Kada ste u takvom kontekstu, morate da poštujete ceo bend, njihov tajming, njihove ličnosti koje su prilično različite, svako je priča za sebe, ne možete glumiti zvezdu. Bio sam u različitim kontekstima i naučio sam da kada sam negde gost da se ponašam kao gost, kada sam negde domaćin, da se ponašam kao domaćin – objašnjava Stefanovski.
Vlatko Stefanovski i Big Bend Slovenske vojske/Photo: Miro Majcen
Ističe da treba biti oprezan sa kolegama, a istovremeno opušten i ne ustezati se, jer “muzika i scena traže ludilo, strast, pristup do daske”.
Muzičari, prema njegovim rečima, imaju dva načina – jedan da budu hermetični, zatvoreni u svom studiju i da prave sopstvenu muziku i drugi da podele energiju sa nekim i da u svakoj toj podeli uloga i energija nešto nauče.
– Uči se i kada nekome nešto pokazujete. Ako je dete otac čovečanstva, onda je student mentor profesoru. Imao sam priliku da držim master klasove po svetu i veoma oprezno prenosim svoje znanje, trudim se da ne budem apsolutistički mentor koji zna sve, nego pokušavam i ja od mladih ljudi da naučim – kaže priznati gitarista.
Podseća da je polako i dugo osvajao znanja te da nema potrebu da ih krije, već želi da to podeli sa mladim ljudima, da im pokaže sve tajne koje zna, “skrati put do njihovog sazrevanja, do njihovih saznanja”.
– Od svakoga sa kim podelite scenu, studio ili čak kombi, ako se vozite sa nekim od Skoplja do Beograda, doznaćete neku istinu i saznaćete neku mudrost, ako umete da komunicirate i da čitate – rekao je Stefanovski i priznao da mnogo uči i od svoje dece, koja “brzo savladavaju digitalni život”.
Mlade muzičare savetuje da budu uporni, da ne odustaju, budu kreativni i da ne pokušavaju da budu neko drugi, već naprotiv, da komponuju, sviraju i vežbaju naporno i da se nikada nikome ne žale da nisu dovoljno poznati, priznati ili plaćeni.
– Ako to dobro urade, biće i poznati i priznati i dobro plaćeni, sigurno. Možda taj dan nije sutra, možda će biti prekosutra ili kroz godinu dana, ali niko nam nije kriv što smo se uhvatili gitare ili muzike. To je moj izbor i čovek mora da bude spreman da plati ceh za svoj izbor – smatra on.
Stefanovski poručuje mladima i da uče što više, primetivši da zahvaljujući Jutjubu i internetu danas može sve da se nauči.
– S jedne strane internet je osakatio prodaju ploča, a s druge demokratizovao medije, sve je tu, dostupno. Kada se pojavio Jutjub, pogledao sam koncerte o kojima sam maštao, a koji su bili nedostupni sedamdesetih i osamdesetih godina, crno-bele snimke mojih omiljenih bendova i gitarista – rekao je slavni gitarista.
Ipak primećuje da je internet upropastio veliku magiju – “kupovinu ploča, čitanje omota, studiranje svojih omiljenih autora, učenje tekstova”. “Sada se muzika drugačije konzumira, ali drugačije se i živi”, dodao je on.
Stefanovski naglašava da treba stalno učiti nove stvari, da je to recept za borbu od Alchajmerove bolesti, ali i način da se ostane mlad i svež u duhu i izrazu.
Primećuje da smo svi danas malo zarobljeni civilizacijskim trendom.
– Na stranu politika koja nas gazi, raznorazne politike nas napadaju sa svih strana, ali hajde da govorimo o načinu života – automobili, avioni, stres, bankovni računi, kreditne kartice, goriva, letnje i zimske gume, ambulante, bolnice. Kada uzmemo aktuelnu tehnologiju života, malo je previše za naše krhke kosti i naše krhko telo, previše je stresa nad čovekom sa svih strana. Funkcionišemo kao društvena bića, ali malo kao duhovna bića, pa čak i kao fizička bića. Malo se krećemo, previše kafa pijemo, previše smo u fotelji, ispred komjutera i telefona, previše proveravamo vesti, ko nas je zvao, ko nije, brojimo lajkove. To je malo zastrašujuće – naglasio je muzičar.
Priznaje da je “urbani čovek” da voli asfalt, ali “asfalt sa svim što nosi podrazumeva veliki pritisak nad našim osetljivim dušama”.
– Treba čovek da pronađe smisao u malim hobijima i zanimanjima. Ja to nalazim u muzici. Kada uzmem gitaru, moj mozak prestaje da funkcioniše u alfa stanju, pređem u beta stanje i na nekom sam drugom mestu – kaže Stefanovski.
Ima 35 gitara, ali uvek mu je, kao i svakom gitaristi, potrebna još jedna.
– Poslednje što sam dobio je novi model električne gitare Yamaha – Revstar i dobio sam Yamaha Silent model koja nema telo, samo vrat, zvuči fenomenalno. Inače imam gitare koje sam dobio od vrhunskih majstora, jedan od njih je Leo Skala koji živi u Kaliforniji, koji mi je napravio gitaru koja liči na Les Pol i koja izgleda kao da je 50 godina stara i tako zvuči. Ta mi je veoma draga – rekao je Stefanovski.
Voli, kako kaže, vrhunske majstorske gitare, ali i da nađe neki meksički Stratocaster, jeftin, a da je dobro napravljen i da dobro zvuči.
– Drama svih gitarista je što nam uvek treba još jedna gitara. Sve što imamo je super, ali nam treba uvek još jedna. Ne mogu se svima posvetiti podjednako. Dve-tri godine koristim jednu, pa se prezasitim, onda počnem putovati sa drugom i nikad kraja toj potrazi, nikad ne mogu da se zadovoljim tim svojim tonom, uvek mi treba još nešto – pojasnio je Stefanovski.
Posle saradnje sa velikim brojem istaknutih muzičara, voleo bi da podeli umeće sa saksofonistom iz Norveške Janom Garbarekom, a kaže da bi bilo sjajno da nastupi i sa Džonom Meklaflinom ili Džefom Bekom i da mu je žao što je čuo da je Erik Klepton lošeg zdravlja.
Još uvek mu mnogo znači tradicionalna muzika.
– To je moj rukopis, moj potpis, ja sam tu na svome i tu je moja teritorija i te skale i rečenice koje sam skinuo u velikoj meri upotrebljavam. Dosta sam toga odsvirao i naučio iz tradicionalne muzike, i jednostavne prelepe lirske melodije i neke veoma komlikovane zavrzlame, ora, kola, koja su praktično neodsvirljiva – kaže Stefanovski.
Nisu uzalud fanovi kultnog benda Led Zeppelin s nestrpljenjem očekivali koncert najbolje svetske tribute grupe – Letz Zep.
Ispostavilo se da su harizmatični frontmen Bili Kulke i ekipa potpuno opravdali, ako ne i nadmašili njihova očekivanja.
Krenuvši koncert sa “Good Times Bad Times”, Letz Zep su naredna dva i po sata proveli prisutne kroz istoriju slavne britanske četvorke, svirajući što po set listi, što po željama iz publike.
Letz Zep/Photo: Wood.rs
Ništa nisu prepuštali slučaju – na “Dazed And Confused” gitarista Endi Grej je gudalom odsvirao solo, “Moby Dick” nas je bubnjarskim majstorijama podsetio na legendarnog Bonema, dok je Kulke visokim tonovima majstorski obojio “Stairway To Heaven”, “Since I’ve Been Loving You”, “Black Dog” i “Whole Lotta Love”.
Vidno raspoloženi fanovi horski su pevali vanvremenske hitove sa Bilijem, prateći bend sjajnom energijom, ovacijama i aplauzima. Neki su sa suzama u očima ispratili hitove svoje mladosti, dok su mlađe generacije zvucima pištaljki podržali fascinantnu svirku Letz Zeppa.
Letz Zep/Photo: Wood.rs
Vidljivo polaskan sjajnom srpskom publikom, bend je izveo dva bisa – “Rock’n’Roll” i “Immigrant Song” i “The Rain Song” koju su pretočili u maestralnu “Baby I’m Gonna Leave You”.
Na koncertu su bili prisutni mnogi beogradski muzičari, među kojima i Vicko i Džindžer iz Riblje Čorbe, koji su nakon svirke otišli do bekstejdža i česititali svojim britanskim kolegama na sjajnom nastupu.
Snimak smo poznajmili sa FB naloga Marka Popovića, nadamo se da nam neće zameriti 😉
Američki bend The Killers u junu kreće na mini-turneju na kojoj će nastupiti u svega devet gradova, uključujući i Novi Sad, gde će 5. jula u okviru Get EXITed spektakla, nastupiti na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Turneja je jedna od najtraženijih ove godine, što dokazuje ekspresno rasprodat koncert u Hajd parku gde se cena karte na crnom tržištu kreće i do 700 evra.
Zato nije ni čudo što su vlasnici četiri No.1 albuma i dobitnici čak devet prestižnih nagrada za najbolji svetski rok bend, najavili da će peti studijski album biti uskoro završen, a nove pesme prvi će čuti fanovi i to uživo već na ovoj turneji.
The Killers/ Photo: Facebook @Thekillers
Frontmen benda, Brendon Flauers, potvrdio je da album producira Alen Molder koji stoji iza njihovog hit albuma “Sam’s Town”, a tu je i Geret “Jacknife” Li, koji je radio albume za U2, Robija Vilijamsa, Editors, Bloc Party i Tejlor Svift.
Kako je rekao Roni Vanuči, bubnjar benda, novi album će biti žešći od prethodnih ali i pomalo neistražena teritorija za njih pa možemo da očekujemo nešto drugačiji zvuk:
– Kako biti svež i inovativan kao bend u 2017. je pitanje koje često postavljamo. Mi samo guramo u različitim pravcima, a zatim se vratimo i pokušamo u drugom. Kada je svima pomalo neprijatno, znamo da smo na pravom putu.
Slično je otkrio i pevač i frontmen Brendon Flauers u razgovoru za “Q” magazin:
– Ima momenata u novim pesmama koje se čine žešćim i težim od bilo čega što smo do sada radili. Ne da smo sada neki hevi rock bend, ali zbog iskustva koje imamo, sada su tu neke nove finese. Takođe, ima i toliko prelepih momenata. Pre svega stihovi, imam utisak da su bliski i poznati.
U januaru ove godine oni su objavili video snimak na svom Tviter profilu na kom se čuju čak i neki fanki taktovi, ali nisu hteli da komentarišu da li je u pitanju neka od novih numera ili su jednostavno svirali neobavezno u studiju.
Poznata su i prva imena nekih od pesama “Rut”, “Run For Cover” i “Tyson vs. Douglas”.
Profesionalni klovnovi u Velikoj Britaniji oštro su ktitikovali rimejk horora “It” Stivena Kinga.
Trejler za novi film imao je 197 miliona pregleda i time oborio rekord za najgledaniji trejler u prva 24 sata.
Ipak, klovnovi širom Velike Britanije tvrde kako je to negativno uticalo na njihov posao.
It/ Photo: imdb.com
Selin Harland iz Glazgova koja nastupa kao Tickles već 17 godina, smatra da su se ljudi tek oporavili od zastrašujućih klovnova.
– “It” je horor film koji utiče na mišljenje ljudi o klovnovima – rekla je za Press Association i dodala:
– Zovu me roditelji i učitelji. Plaše se da angažuju klovna ako imaju bar i jedno dete koje bi to moglo da se uznemiri.
Njen kolega “Mattie the clown” prokomentarisao je :
– “It” je užasan film i želimo da se distanciramo od ideje o zastrašujućim klovnovima. Apelujem da roditelji zabrane deci da gledaju to senzacionalističko smeće.
Nova verzija filma “It” u bioskope stiže početkom septembra ove godine.
