Posle odluke Švedske akademije u Stokholmu, koja je dodelila Nobelovu nagradu za književnost američkom rok kantautoru Bobu DIlanu, strasti se ne smiruju.
Jutarnji list napraio je veliku ankteu među hrvatskim muzičarima tim povodom, a najzanimljiviji odgovor svakako ej da Darko Rundek, lider kultno novotakasnog benda “Haustora”.
Photo: nobelprize.org
Umesto odgovora, on je ove napisao stihove:
Bob Dylan je veliki songwriter koji je sublimirao slobodarski duh druge polovice šezdesetih i ranih sedamdesetih ali nije već dugo objavljivao ništa toliko dobro i značajno a njegova pisana poezija me se nije dublje dojmila zato ne vidim razloga da sad dobije Nobelovu nagradu za književnost osim kako to često sa Nobelovom nagradom biva da se izvrši utjecaj na američko javno mnjenje uoči predstojećih izbora što je u situaciji kakva je sasvim legitiman razlog.
Švedski okultni hevi metal rockeri, Ghost, najavili su svoj novi album, a kako otkriva A Nejmles Goul, u prodaji ga možemo očekivati na jesen sledeće godine.
Biće to četvrti studijski album benda, a naslediće hvaljeni “Meliora” iz 2015. godine. Samo da vas podsetimo da im je album “Meliora” doneo i prvi Grammy na ovogodišnjoj dodeli ove prestižne nagrade i to za hit singl “Cirice” u kategoriji za najbolji hevi metal nastup.
Bend se trenutno nalazi na severnoameričkoj turneji na kojoj promovišu aktuelni, nedavno objavljeni EP “Popestar”, a u Evropi ih možemo očekivati tokom januara i februara iduće, 2017. godine.
Vreme je za Jazzanje. U Kragujevcu će do 28. do 30. oktobra biti održan 17. Internacionalni džez festival, a uz svetski poznate džezere iz Evrope i čuvenu srpsku džez pevačicu Beti Đorđević, ljubitelje ove vrste muzike tokom tri dana festivala očekuje i atraktivan prateći program.
U Svečanom salonu Skupštine grada Kragujevca, pokrovitelja festivala, predstavljen je program ovogodišnje džez smotre u Kragujevcu.
Kako je rekao direktor festivala Gordan Matić, sve ljubitelje džeza i ovaj put očekuju kvalitetni i veoma zanimljivi izvođači.
– Imali smo sreće da dovedemo imena kao što su Diter Ilg, Dejvid Helbok ili mladi danski bend Horse orchestra koji su potresli evropsku džez scenu. Ne treba propustiti ni goste sa Islanda Sunu Gunlaugs i njen trio, ali ni odličan sastav iz Norveške All included. Naravno, tu je i legendarba pevačica srpske džez scene Beti Đorđević. Doslovno svaki ljubitelj džeza pronaći će nešto za sebe – najavio je Matić.
Za Beti Đorđević učešće na festivalu biće prvi nastup u Kragujevcu. Očekuje dobar koncert, kao i kvalitetan festival.
Beti Đorđević/Photo: www.ijfk.info
– Koncert će biti, ja se toplo nadam, jako dobar. Trudiću se da opravdam to što su organizatori verovali u mene. Zaista se, verujte nije fraza, veoma radujem tom koncertu. Nadam se da će biti dosta publike, to je, na kraju, ipak najvažnije – iskreno je rekla Beti Đorđević.
Svi koncerti biće organizovani na sceni Knjaževsko srpskog teatra, a počinjaće u 20 sati.
Uz koncerte, organizatori festivala pripremili su i bogat prateći program. U foajeu teatra biće postavljena izložba plakata domaćih džez festivala, a posebnu poslasticu za sve koji se unaped raduju Jazzanju, posle oficijalnih koncerata biće organizovan Jam session.
SVETSKE ZVEZDE: All Included/Photo: www.ijfk.info
Uprkos tome što sve oko nas poskupljuje, organizatorima kapa dole jer je cena karata već godinama nepromenjena – za jedan dan potrebno je izdvojiti 600, za dva dana 1.000, a za čitav festival 1.500 dinara.
Ovogodišnji, 17. Internacionalni džez festival u Kragujevcu dobio je i novog medijskog pokrovitelja – headliner.rs. Verujemo da ćemo se družiti uz sjajan džez još mnogo godina.
Jedan od najuspešnijih violinista današnjice, Nemanja Radulović, predstavio je svoj novi album “Bach”.
“Bach”/Promo
Nemanja se, kako kaže, ovim izdanjem vraća svojim korenima – odnosno Bahu. Kao što je slučaj sa mnogim drugim “klasičarima” – Nemanji je Bah ostao duboko usađen u najranije muzičke memorije. Kako je Bah od malena u Nemanjinom životu, ovakav odnos poistovećuje sa porodičnim. Kato novi album “Bach” jeste tretiran kao povratak korenima i porodici, ali uz to dodaje još jednu ključnu reč koja je bitna za njegovo razumevanje – lojalnost.
Na albumu je svoj doprinos dala i violinistkinja Tijana Milošević, sa kojom je Nemanja Radulović zajedno nastupao više puta tokom fakultetskih dana.
Nemanja Radulović je svoje studije započeo u Sarbrukenu, na Visokoj školi za muziku u klasi Džošue Epštajna. Studije je nastavio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Dejana Mihailovića. Sa samo 14 godina je primljen na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu i to u klasi Patrisa Fontanaroze. Kasnije školovanje je nastavio u Nemačkoj – tačnije takođe u Sarbrukenu.[/accordion]
Na ovaj način sjajni violinista pokazuje svoju lojalnost, te je tu još jedan bitan stari saradnik, kompozitor Aleksandar Sedlar, koji je pripremio aranžmane – a prethodno je aranžirao “Fifth Season” (Spring in Japan) za Nemanjim prethodni projekat “Vivaldi“. [accordion title=’Bah…’] Johan Sebastijan Bah (1685-1750) potiče iz poznate dinastije muzičara iz Turingije (Thuringia), verovatno najbitnije muzičke dinastije u istoriji zapadne muzike. Tokom dva veka ‘stvorila’ je niz nadarenih muzičara, koje je Johan Sebastijan svojim neprikosnovenim talentom prosto gurnuo u zaborav.[/accordion]
Nemanja Radulović je na ovom albumu čak svirao i violu, a deonice na “svom” instrumentu svirao je na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765. godine, koja je u vlasništvu Fric Behrens Stiftung iz Hanovera.
Već više od dve decenije Danjan Čen je među najpopularnijim književnicima Narodne Republike Kine. Većina njenih knjiga, a objavila je više od 40, ima status bestselera, a nekoliko je prevedeno na više svetskih jezika.
Rođena je u Pekingu 1958. Kao dete se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde i sada živi. Diplomirala je kinesku književnost i radila je kao reporter u magazinu za decu. Prva njena prozna knjiga “Mladi Šangaja” dobila je 1984. nagradu Mladi šangajski pisac. Njena knjiga “Smrt učenice” je 1990. godine uvrštena u 100 najboljih dečjih knjiga sveta. Za autobiografski roman “Devet života” (1992), o iskustvima dece u vreme Kulturne revolucije u Kini, dobila je Uneskovu Nagradu za mir i bila nominovana za Nemačku književnu nagradu za mlade pisce 1996. godine.
[accordion title=’Srbija kao inspiracija’]Danjan Čen i njena porodica takođe su imali teškoća tokom Kulturne revolucije. Dok su roditelji bili u diplomatskoj službi u inostranstvu, njena starija braća su bila u specijalnim logorima za diplomatsku decu u Kini. Knjiga “Šangajska princeza” na kineskom jeziku se i dalje doštampava, a do sada je prodato preko 900 000 primeraka ove knjige na kineskom jeziku. Verzija na engleskom jeziku, sa koga je prevedena na srpski, objavljena je 2010. godine. Danjan Čen je svojim knjigama pomogla povratku posebnog karaktera Šangaja, kao grada posebnih kulturoloških karakteristika, i stimulisala ne samo rast građanske svesti među stanovnicima Šangaja, nego i uticala na njihovo kulturno i obrazovno napredovanje. Poslednju deceniju, u organizaciji Šangajskog udruženja književnika, putuje svetom i svoja iskustva prenosi u knjige. Od 2014. Danjan Čen je u tri maha boravila u Srbiji, u organizaciji Turističke organizacije Srbije, posle čega je objavila više tekstova i dva kratka autorska filma o Srbiji i njenoj istoriji. Teme filmova su kult kneza Lazara i “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, koji je bio njena velika književna inspiracija. Njena poslednja knjiga “Zemlja uhvaćenih snova” govori o Srbiji i na upravo završenom Sajmu knjiga u Šangaju bila je jedna od najzapaženijih knjiga.[/accordion]
Najpoznatije delo Danjan Čen je “Šangajska trilogia” u okviru koje je 1999. objavila knjigu “Šangajska princeza” koja će se pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu kao ekskluzivno izdanje Lagune i Prosvete, u prevodu Dragana Milenkovića.
Knjiga “Šangajska princeza” govori o strahotama koje su preživljavali Kinezi u vreme Kulturne revolucije i priča o jednoj od najfascinantnijih žena Šangaja XX veka.
Rođena u Australiji u porodici imućnih prekomorskih Kineza industrijalaca i trgovaca, Dejzi Kvok se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde joj je otac postao direktor i suvlasnik jedne od najvećih robnih kuća. Život u luksuzu, najviše moguće obrazovanje, bezbrižno detinjstvo i mladost, okončavaju se naletom Kulturne revolucije u Kini.
Dejzin muž je uhapšen kao kapitalista, ona sa sinom biva izbačena iz kuće i smeštena u sobicu u potkrovlju. Šalju je na prisilni rad na ostrvu na reci Jangce radi prevaspitavanja, maltretiraju i kažnjavaju na najsurovije načine, ali ona uspeva da sve izdrži i kraj Kulturne revolucije dočeka ponosna i dostojanstvena. Nastavila je da živi u Šangaju i dalje u oskudici, odbacila prilike da ode kod rođaka u SAD tvrdeći da je živela bogat život, jer da nije bilo neprilika i teškoća, nikada ne bi saznala koliko je snažna kao ličnost. Umrla je u dubokoj starosti.
Rianon živi veoma jednolično i uglavnom se trudi da ugodi svom temperamentnom dečku Džastinu. Uvek bira reči i pazi da ga svojim ponašanjem ne razbesni. Međutim, jednoga jutra dogodiće se ono o čemu je do tada mogla samo da sanja – Rianon će na obali okeana doživeti savršen dan sa Džastinom. Samo, on ga se sutradan neće sećati. Zbunjena i tužna, Rianon će početi da preispituje sve, dok ne sazna da dečko s kojim je doživela najlepše trenutke, koji je potpuno razume i prihvata takvu kakva jeste – uopšte nije Džastin.
Od autora kultnog romana Svakog dana, Dejvida Levitana, stiže nam druga strana nesvakidašnje priče o dečaku koji se svakog jutra budi u telu druge osobe. Kako izgleda biti zaljubljen u nekoga ko iz dana u dan izgleda drugačije, u nekoga bez stabilne prošlosti i još nestabilnije budućnosti?
Misterija kome je posvećena legendarna pesma “Me and Bobby McGee”, jedna od najpoznatijih numera Krisa Kristofersona koju su izvodili brojni muzičari od Dženis Džoplin do Pink, izgleda da je rešena posle 47 godina od nastanka tog antologijskog hita.
Numera je često pogrešno smatrana ljubavnom pesmom koju je Kristoferson 1969. posvetio Dženis Džoplin, jer je njena bluz verzija nadmašila sve ostale, a Džoplinova ju je otpevala neposredno pre svoje smrti 1970. godine.
Prava inspiracija za pesmu potekla je, međutim, izgleda od producenta i koautora Freda Fostera koji će u nedelju postati član Kuće slavnih kantri muzike, zajedno sa violinistom Čarlijem Danijelsom i pevačem Rendijem Trevisom, i mlade sekretarice po imenu Barbara Meki.
Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen
Foster je poznat kao čovek koji je stvorio zvezde poput Kristofersona, Roja Orbisona, Vilija Nelsona i Doli Parton, a 1960. godine preselio je svoju producentsku kuću “Monjument rekords” iz Vašingtona u Tenesi, u zgradu čiji je vlasnik bio njegov prijatelj, kompozitor Budlo Brajant. Meki, koja se sada preziva Iden, u to vreme imala je 29 godina, radila je kao Brajantova sekretarica i imala je nadimak Bobi.
– Silazio sam tog dana četiri ili pet puta kod Budloa, a on mi je rekao “Uopšte ne verujem da dolaziš da bi mene video. Mislim da dolaziš da vidiš Bobi” – kazao je Foster.
Idenova je izjavila da joj se činilo “da Foster voli da je zadirkuje” i da je jednog dana samo rekao “Napisaću pesmu o sebi i Bobi Meki”.
Fred Foster i Barbara Meki/ Photo: youtube printscreen
Kristoferson je tada bio jedan od najnovijih Fosterovih zaposlenih, atleta rođen u Teksasu i vojni veteran koji je voleo engleskog pesnika i slikara Vilijama Blejka i pokušavao je da izgradi karijeru kompozitora radeći čak i kao portir u studiju Music Row. Nakon što je čuo neke od njegovih pesama, Foster je rekao Kristofersonu da će ga zaposliti kao kompozitora ako sa njim potpiše izdavački ugovor. Prema Fosterovim rečima, Kristoferson je bio “veoma inteligentan, darovit i talentovan i zvučao je drugačije od svih koje je do tada čuo”.
Foster je 1969. godine zamolio Kristofersona da mu da ideju za naslov pesme u kojoj će Bobi biti žena. Kristoferson je tada promenio “Meki” u “Mekgi” i izmislio priču o dvoje putnika koji su se rastali, a u verziji koju peva Džoplin, Bobi je muškarac.
Prisećajući se dana kad su Foster i Kristoferson došli u njenu kancelariju da joj otpevaju pesmu, Barbara Iden, koja Kristofersona nikada do tada nije videla, rekla je da je “to bila najlepša pesma koju je ikada čula”.
Pesma je odmah postala hit, a prvi ju je izvodio kantri-pop pevač Rodžer Miler 1969. i učinio je jednom od 12 najpopularnijih pesama u SAD.
Kristoferson je na svom prvom albumu, koji je 1970. godine izdao “Monjument rekords”, objavio sopstvenu verziju numere, ali je ona prekretnicu doživela tek kada ju je otpevala Dženis Džoplin.
Foster nije ni znao da je Džoplinova obradila pesmu za svoj album “Pearl”, posthumno objavljen 1971, dok nije razgovarao sa slavnim producentom Klajvom Dejvisom, tada predsednikom Columbia Records.
Po sopstvenom priznanju, Foster je bio fan Džoplinove, ali je mislio da ona “ne može pevati ništa drugo osim hard roka”, dok, kako je rekao, “nije stigla do polovine pesme i otpevala je suptilno i nežno”. – Tada sam pomislio”‘Čoveče, kakav gubitak” – rekao je Foster.
Foster je aktivan i u svojoj 85. godini i završio je rad na albumu Vilija Nelsona “For the Good Times”, posvećenom kantri pevaču i gitaristi Reju Prajsu i objavljenom u septembru.
– Mislim da sam danas bolji producent nego što sam ikada bio – zaključio je Foster.
Ona je beznadežno rasejana, luckasta, površna, opsednuta kalorijama, ne zna da gleda na sat, ali i neodoljivo šarmantna, zabavna i nezaboravna: Bridžet Džouns. Pored svega toga, Bridžet je zatrudnela i presrećna je što će konačno dobiti dete, ali i očajna zato što ne zna ko je otac..
Helen Filding je napisala novu knjigu o najsimpatičnoj debeljuci u Engleskoj. Vratila nas je u vreme kad je Bridžet ostala u drugom stanju i, naravno, sve svoje strahove, nedoumice i radovanja poverila vernom dnevniku. Kao i uvek, glavni muški junaci su lepi, pametni ali uštogljeni Mark Darsi i površni, neozbiljni ali šarmantni Danijel Kliver. Beba Bridžet Džouns je urnebesno svedočanstvo o srušenim nadama, slomljenom srcu, nagoveštajima sreće koja je možda nadohvat ruke kao i o doslednosti, tvrdoglavosti i časti. Bridžet će nas naterati da zajedno s njom besnimo, psujemo, mrzimo muškarce, plačemo, prihvatimo neminovno, ali i da se smejemo do suza, nadamo, navijamo i verujemo u ljubav.
Knjigu “Beba Bridžet Džouns” Helen Filding možete pronaći od 20. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Viva Vox se plasirao u polufinale najgledanijeg TV programa u Austriji za horove i pevačke sastave “Die große Chance der Chöre”, kao jedini učesnici van nemačkog govornog područja. Emisija je projekat Javnog servisa Austrije – ORF.
Četvoročlani žiri sačinjen je od zvezda iz Nemačke i Austrije – Rameš Nair, pevač i koreograf, Oliver Poher, nemački glumac, komičar i voditelj, Doreta Kartel, soul-pevačica i Misi Mej, glumica. Oni su prvi put imali priliku da čuju najpopularniji hor iz Srbije, koji ih je ostavio bez daha. Viva Vox je izveo sada već čuvenu obradu “Du hast” benda Ramštajn, što je, pored žirija, oduševilo i mnogobroju publiku u studiju. Uz komentare žirija da nikada nisu čuli obradu sličnu njihovoj, uz pohvale za uigranost, koreografiju, kostime i energiju koja je jedinstvena, Viva Vox je napustio scenu sa sva četiri glasa ZA, i direktno se plasirao u polufinale ovog takmičenja.
Photo: Facebook @VivaVox
– Oduševljeni smo reakcijom austrijskog žirija i publike. Pre nekoliko meseci dobili smo poziv od organizatora sa ORF-a i ideja nam se svidela. Ovo je bila sjajna prilika da se, nakon našeg koncerta 2012. u Beču, još jednom pojavimo pred austrijskom publikom. Ispostavilo se da im se naš način izvođenja dopao, te ćemo se pojaviti i u polufinalu, u direktnom prenosu na nacionalnoj televiziji Austrije. Ostaje nam samo da nastavimo da vežbamo i pripremimo još bolji nastup za sledeću emisiju – poručuju članovi hora.
Od polufinalnih emisija, osim žirija, i publika će moći da glasa za svog favorita u borbi za finale. Velika dijaspora iz Srbije koja živi u Austriji prvi put u ovom šou programu će imati i svog predstavnika za kojeg može da navija. Prvo polufinale, u kojem nastupa Viva Vox, na programu je 11. novembra, a hor najavljuje da će pisati dnevnik u nastavku takmičenja.
Bend Ti nastupiće 10. decembra u Božidarcu, godinu dana posle zadnjeg nastupa u Beogradu, a priliku da se predstave beogradskoj publici imaće i Sergio Lounge i grupa Dogs in Kavala.
Photo: Facebook @grupa.ti
Grupa Ti je tokom prethodnih godinu dana svirala po klubovima i na festivalima širom regiona, a početkom godine nastupili su na Eurosonic festivalu u Holandiji.
Photo: Facebook @grupa.ti
– Ova godina je krenula uzbudljivo, svirali smo prvi put koncert van prostora ex-YU, na Eurosonic festivalu u Groningenu, a tom prilikom je Trajče prvi put leteo avionom, pa je u svakom smislu bilo zabavno. Svratili smo i do Amsterdama i tamo snimili video za pesmu “Kako da joj kažem da mislim na nju”, koji će uskoro biti emitovan – izjavio je Ilija Duni.
Muzika grupe Ti je puna pamtljivih i često sanjivih melodija Dunijeve gitare, punih i prijatnih bas deonica na sintu, sjajnog dvoglasa i jednostavnih hipnotičkih tekstova i Trajčetovih ritmova koji obuzimaju i stvaraju prijatnu atmosferu lenjeg kišnog popodneva provedenog sa suve strane prozora ili kasnog buđenja u danu bez mnogo obaveza.
Priliku da otvore koncert imaće Dogs in Kavala, tri mladića sa različitih geografskih širina i dužina, stopljenih u beogradsku svakodnevnicu, koji od aprila 2016. komponuju i sviraju u zgradi Bigza. Motive pronalaze u primitivnom, snovima i podsvesti, a inspirišu ih surf melodija 60-ih, psihodelija 70-ih i novi talas psycha. Dogs in Kavala su: Siniša – bas gitara, Nikola – bubnjevi, glas i Srdjan – gitara, glas.
Photo: Facebook @loungseergio
Pre grupe Ti nastupiće i Sergio Lounge, projekat iza koga stoji Srđan Popov, dvadesetčetvorogodišnji tastaturista iz Beograda. Pre nego što je pronašao svoj instrument u kompjuterskoj tastaturi, oprobao se u raznim sastavima svirajući gitaru, bas gitaru, flautu i kontrabas. Žanr koji je prihvatio na kraju najbolje pristaje njegovom imenu – lounge muzika, sa primesama italo-diska, šlagera i eksperimentalne muzike.
