Leon Rasel, legendarni američki rok muzičar, preminuo je u Nešvilu u 74. godini, saopštila je njegova supruga. Muzičar je u julu imao operaciju ugradnje bajpasa na srcu od koje se oporavljao. Planirao je da nastavi turneju u januaru naredne godine.
Rasel je pre svega bio pijanista, ali je svirao i gitaru i bas gitaru. Bio je poznat i po nastupima s grupom “Bič bojs” i izvođenju njihove pesme “California Girls”.
Rasel je napisao pesmu “Delta Lady” za Džoa Kokera 1969. godine, s kojim je te iste godine krenuo na njegovu turneju. Svirao je s Bobom Dilanom, Frenkom Sinatrom, Ajkom i Tinom Tarner, Eltonom Džonom, bendom “Roling stouns” kao i s legendarnim “Bitlsima”.
Muzičar je 2011. godine ušao u Kuću slavnih tekstopisaca a kasnije je nagrađen i priznanjem za izuzetan muzički doprinos Kuće slavnih rokenrola. Bio je 1973. proglašen za najveću scensku atrakciju.
Rasel, koji je bio poznat po upečatljivom izgledu, dugom sedom kosom do pola leđa i dugom bradom, snimio je solo pesme “Tight Rope” i “Lady Blue”.
Britanski pevač Robi Vilijams je početkom novembra objavio novi album “The Heavy Entertainment Show”, onda je najavio veliku svetsku turneju, usput se razgolitio za naslovnu stranu britanskog gej časopisa, a sada je objavio i novi video.
Pesma “Love My Life”, koja se nalazi na novom albumu dobila je više nego prikladan video. On je svoj novi spot premijerno prikazao 12. novembra na svojoj Facebook stranici…
<>
“Love My Life” je drugi singl sa albuma “The Heavy Entertainment Show”, koji je najavljen početkom oktobra pesmom “Party Like a Russian”.
Britanski pop superstar izveo je “Love My Life” prošle nedelje tokom gostovanja u X Factoru, pobravši aplauze svih članova žirija, takmičara, ali i brojne publike. Fanovi su pesmu mogli da čuju uživo i na nekim od Robijevih promotivnih nastupa koje je održao tokom oktobra i novembra širom Evrope.
Švedski progresiv rok-metal bend Pain Of Salvation, objaviće 13. januara novi studijski album pod nazivom “In The Passing Light Of Day” za izdavačku kuću InsideOut Music.
Novi album će imati deset pesama, a za njihovu produkciju pobrinuo se Daniel Bergstrand (In Flames, Meshuggah, Strapping Young Lad).
Tokom koncerta u Londonu, britanski bend Koldplej predvođen Krisom Martinom odao je počast nedavno preminulom kultnom kanadskom muzičaru Leonardu Koenu obradom njegove pesme “Suzanne”.
Kris je na kraju poručio – Šaljem svoju ljubav gospodinu Leonardu Koenu za sve one predivne pesme, promenio si mi život.
Leonard Koen je preminuo 7. novembra u porodičnoj kući, ali je javnost za to saznala nekoliko dana kasnije kada je vest objavljena na njegovom zvaničnom Fejsbuk profilu.
Njegov sin Adam rekao je za Rolling Stone da je njegov otac umro mirno u svom domu “siguran da je završio jednu od svojih najboljih ploča. Do poslednjeg trenutka je pisao, koristeći svoj jedinstveni smisao za humor”.
Naša najbolja rok novinarka Jadranka Janković ekskluzivno za headliner.rs opisala je svoj susret sa legendarnim Janom Gilanom tokom njegovog boravka u Beogradu, gde je održao nezaboravan koncert sa BG filharmonijom. Ali to nije bio sasvim običan susret novinarke i zvezde…
Dočekala sam ga u hotelu, razmišljajući koliko dugo se nismo videli. Nekih dvadeset godina svakako, možda i više…
On nam prilazi laganim korakom, sa stavom pravog britanskog gospodina. Iako su dijametralno različiti, on i Coverdale imaju zajedničku osobinu – izgledaju i ponašaju se kao klasična britanska gospoda. Odmereni. Džentlmeni. I ikone u svakom smislu te reči.
Pružam mu ruku i predstavljam se, a on me kroz osmeh pita: “Šta, nećeš više da me intervjuišeš?” Uvek se zbunim kada me se zvezde sete. Pogotovo one uz čiju sam muziku odrastala. A naročito one koje nisam videla decenijama… I smatram to najvećim komplimentom na svetu! Vrištala bih od sreće što me se moj tinejdžerski idol setio, ali moram da se ponašam.
Pita me da li se još uvek bavim novinarstvom i ja mu objašnjavam kako mediji nisu više ono što su bili. Klima glavom s razumevanjem, ali konstatuje: “Uvek si imala dobra pitanja… Lepo je što si ostala u ovom poslu, što radiš ono što te čini srećnom…”
Krećemo ka studiju Ivana Ivanovića i dok pričam s njim, kroz glavu mi proleću slike… Moja Tanja i ja jurimo Deep Purple ploče po Evropi… Ja, koja na audiciji za lokalni bend, pokušavam da otpevam “Child In Time” – naravno, nisam prošla… Žurke na kojima se obavezno svirao “Smoke On The Water”… Moje uzbuđenje kada sam prvi put intervjuisala Gillana, a diktafon mi crkao u sred istog… Koncert u Budimpešti na kojem se Blackmore naštimavao do u nedogled na bini, a Ian to pokušavao nekako da ublaži…
I evo me sad – sedim pored njega i prolazim s njim scenario nastupa i intervjua… Treba li uopšte reći da je uradio sve što se od njega tražilo? Da je “Smoke On The Water” i “Hush” sa pratećim bendom Ane Štajdohar otpevao iz prve? Da je snimao džingl za Prvu TV trudeći se da “moja Prva” izgovori kao da je Srbin? Da sem Coca Cole i kafe nije tražio ništa drugo?
Potvrdio je ono što odavno znam – da su najveće zvezde ujedno i najnormalniji ljudi.
Bio je iskreno impresioniran reakcijom publike u studiju Ivana Ivanovića. Pažljivo sastavljao set listu za beogradski koncert. Kada je video da fotoreporteri moraju da čuče ispred bine Sava Centra (da ne bi smetali ljudima koji gledaju koncert), sišao je skroz do njih i ispozirao im, da bi napravili što bolje slike.
Sa punih 71 godinu, trudio se da otpeva sve pesme najbolje što može i videlo se da je oduševljen reakcijom publike u Sava Centru. I zato je to jedan od onih koncerata koje ćemo pamtiti i koji se automatski upisao u istoriju rock’n’rolla.
Stara garda koju retko kad možemo da vidimo u punom sjaju. Profesionalan i harizmatičan, frontmen u pravom smislu te reči.
Dok razmišljam koliko se puta tokom karijere peo na binu, koliko muzičkih i modnih pravaca je prošao, koliko sati (tačnije: godina) je proveo u studiju, koliko puta je obišao svet… ne mogu da se otmem utisku da se takvi ljudi više ne rađaju. Odmah se setim današnjih razmaženih zvezda koje neće da rade intervjue, neće da izađu na binu ako hala nije krcata, neće da uđu u studio dok im ne dovedu barem pet producenata… a ovaj čovek je napisao “Child In Time” za deset minuta. Obnovio muzičku školu u Jermeniji. Pevao isečenih stopala do kraja koncerta jer nije hteo da razočara publiku. I sa svakom osobom koja mu je prišla i zamolila za sliku, strpljivo pozirao i davao autograme.
Ono što me je najviše impresioniralo je dostojanstvenost s kojom nosi svoje godine. Dok se njegovi vršnjaci pumpaju botoksom, presađuju kosu i ako baš hoćete, prave decu manekenkama koje mogu da im budu unuke, Ian hrabro nosi svoje bore i svoje sede vlasi. I s ponosom gleda svoju kćerku, tvrdeći da je mogućnost da zajedno s njom nastupa na bini njegova najveća radost.
Mogla bih ovako da pišem do u nedogled, ali zaustaviću se na ovom pasusu. Naš grad je posetio čovek koji je živa legenda rock’n’rolla i fantastičnom svirkom proveo nas kroz muziku uz koju smo odrastali.
Nema gitariste koji barem jednom nije zasvirao “Smoke On The Water”. Nema pevača koji barem jednom nije probao da otpeva neku njegovu pesmu. I tačka.
Tog 11. novembra gotovo ceo svet obeležio je jedan od najznačajnih trenutaka u dvadesetom veku. Tog dana je potpisano primirje, zvanično je završen Prvi svetski rat, rat koji se prvi put vodio globalno na brojnim frontovima i odneo, do tada neverovatan broj žrtava na svim stranama.
Austrija, koja je bila, kao deo Austrougarskog carstva, pokretač celog tog krvavog svetskog udesa, naravno, ne obeležava taj datum, ni na koji način, čak se ni uzgred u štampi ili medijima ne pominje.
Vesna Stanković (Milunka Savić)/Photo: Promo
Ali, ipak se u samom srcu austijskog carstva, Beču, ipak neko usudio da na dostojan način, obeleži i proslavi taj važan datum. Naime, Srpski kulturni forum je ugostio glumicu Vesnu Stanković, koja je pred bečlijama srpskog porekla, govorila ispovest Milunke Savić, najveće ratne i životne heroine Srba svih vremena.
U sali je Milunka govorila svoju životnu priču, o sebi od prve puške, do prve metle, o Balkanskim ratovima, a posebno o Velikom ratu, bitkama na Drini, Ceru i Kolubari, koje su desetkovale srpsku vojsku, prelasku preko Albanije, u kome je stradalo više od 250.000 ljudi, vojnika, civila, žena i dece…
Vesna Stanković (Milunka Savić)/Photo: Promo
Publika je zajedno sa glumicom i uz Milunke reči, plakla i smejala se, disala i bolovala, slavila i živela… mnogi iz publike su posle predstave pričali svoje porodične istorije u kojima su njihovi dedovi i pradedovi ostavili živote na Krfu, Vidu, Kajmakčalanu ili kasnije, kod kuće, od iscrpljenosti, bolesti i posledica rata…
Možda je velika Milunka ponovo došla među Srbe, da još jednom podseti potomke na stradalničke dane srpske istorije… i možda je malo likovala, što tu priču priča baš u Beču, u kome se, gle ironije, na svakom koraku u 21. veku, posle nemačkog, najviše čuje upravo srpski jezik…
Možda je i to deo neke kosmičke ravnoteže. Ili pravde.
Džiboni je i druge večeri u prepunom Sava Centru priredio još jedan nezaboravni koncert raspevanoj beogradskoj publici, koju je iznenadio i sa dva gosta: Damirom Urbanom i legendarnim gitaristom Vlatkom Stefanovskim.
Džiboni i Vlatko Stefanovski/ Photo: Teodora Ćirić
Zlatan Stipišić-Džiboni je sa novog albuma “Familija”, koji koncertno promoviše u Beogradu, ponovo odsvirao hitove “Onako, od oka” i “Udicu”, ali zna se šta je publika čekala… Stare dobro poznate hitove “Cesarica”, “Činim pravu stvar”, “U ljubav vjere nemam”, “Judi, zviri i beštimje”…. Britanska pevačica Stefani Saund dala je svojh pečat pesmama “Mirakul” i “Anđeo u tebi”, dok je glasovno koncert dodatno ukrasila klapa “Iskon”.
Nastup Stefanovskog, kao i način na koji je gitarom “obojio” klasik “Čuvam noć od budnih” a onda i pesme “Divlji cvit”, “Tempera” i “Libar”, Džiboni je prokomentarisao samo jednom rečju –MEDŽIK!
Damir Urban je bio zaista najveće iznenađenje večeri – prvo se začuo samo njegov glas na početku pesme benda Laufer “Budi moja voda”, a tek je posle nekoliko trenutaka iznenađena publika primetila pevača u prvim redovima Sava Centra.
– Moj brat – kratko je rekao Džiboni za Urbana sa kojim je potom otpevao i “Posoljeni zrak”.
Džiboni i Damir Urban/ Photo:Teodora Ćirić
Kraj zvaničnog dela koncerta pripao je pesmama “Oprosti” i “Vrime da se pomirim sa svitom”, tokom koje je Džiboni izabrao devojku iz publike, smestio je u gumeni čamac i poslao na “plovidbu” kroz Sava Centar na rukama publike…
Photo: Teodora Ćirić
– Tri koncerta su u nizu, jer znam da tri mogu napraviti različita. Juče je bio koncert pun hitova, bio je Čola… Neću vam reći koji je bio naziv koncerta od juče, ali večeras je naziv “Nikad nas se nećete rešiti” – našalio se Džiboni, koji je na gromoglasnim ovacijama traženom bisu izveo “Tolerancu”, sa klapom “Iskonom” obradu EKV pesme “Zemlja” i pesmu “Nisi više moja bol”.
Publiku koja je po završenom koncertu izlazila iz dvorane čekalo je još jedno iznenađenje, klapa “Iskon” nastavila je da im peva i u holu Sava Centra.
Posle gostovanja legende Zdravka Čolića, Ive Ikon, Vlatka Stefanovskog I Damira Urbana, ostaje da vidimo šta to Džiboni priprema Beograđanima u velikoj završnici 15. novembra u Sava Centru…
Film “50 nijansi mračnije” dobio je ograničenje R ranga, a to znači da ga neće moći gledati mlađi od 16 godina, bez pratnje odraslih. Film je pun “seksualnog i erotskog sadržaja, golotinje i eksplicitnog rečnika”, prenosi MPAA.
Prethodni film “50 nijansi sive” takođe je imao R oznaku iz istih razloga, ali tvorci ovog dela su se ponadali da će dobiti blažu ocenu.
Dakota Džonson i Džejmi Dornan ponovo glume par koji praktikuje sado-mazo igrice, a mnogi se nadaju da će u ovom nastavku biti još više golotinje. Nema sumnje da će eksplicitne scene seksa povećati broj prodatih karata.
Prvi Jesenji pozorišni festival Emira Kusturice biće održan 19. i 20. novembra na Mećavniku uz podršku Naftne industrije Srbije, a u organizaciji Rasta Internacionala.
Osnivanjem Jesenjeg pozorišnog festivala pod sloganom “Drvo koje život znači“, proslavljeni srpski reditelj, Emir Kusturica, zaokružuje svoju ideju da svako godišnje doba ima svoj festival, čineći Mećavnik kulturno-umetničkim centrom koji okuplja mlade umetnike iz svih krajeva sveta.
Jesenji pozorišni festival uz zimski filmski festival “Kustendorf”, prolećni Sajam knjiga i letnji festival klasične muzike “Boljšoj”, zatvara godišnji ciklus festivala Emira Kusturice.
– Moja želja je da se Mećavnik sve više pretvara u kulturnu instituciju, pa utoliko ta ideja da svako godišnje doba ima jedan svoj festival, zapravo je ispunjenje sna o svrsi tog prostora, slično Andrićgradu. Namera ove kuće ili ovaj entuzijazam upućen je na stvaranje, ojačavanje krvne slike sveta koliko je to moguće, bez ogromnih ambicija, jer svet se menja velikim udarima i velikim promenama. A ovo je tihi rad barem na tim brdima koja su do juče bili nedođija, a sad odjednom dolaze najveći umetnici sveta – izjavio je Emir Kusturica najavljujući pozorišni festival.
Prve festivalske večeri na Mećavniku će gostovati Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda i UK Vuk Stefanović Karadžić sa predstavom “Ukalupljivanje – Tragedija loptanja u Srba”, Strahinje Madžarevića u režiji Maksima Miloševića.
Fakultet umetnosti u Kosovskoj Mitrovici drugog dana festivala izvešće predstavu “Pleu Strindberg”, Fridriha Direnmata u režiji Jovice Pavića.
Publika na Mećavniku moći će da pogleda i najnoviju predstavu Atelja 212 – svega par dana nakon beogradske premijere, “Deca radosti” Milene Marković, u režiji Snežane Trišić, koja će zatvoriti ovogodišnji Jesenji pozorišni festival.
Deca radosti/ Photo: Facebook @atelje212
Selekcija festivala poverena je mladom reditelju Milanu Neškoviću, koji iza sebe ima veliki broj uspešnih i nagrađivanih predstava na scenama najeminentnijih pozorišta u Srbiji.
Pored predstava, na Mećavniku će u toku dana biti održana radionica iz pozorišne režije, dok su večernji sati 19. novembra rezervisani za koncert benda “Ekstra 5“.
U novobeogradskoj Blok galeriji, Jurija Gagarina 221, u petak, 18. novembra u 19:00 časova biće otvorena izložba crteža autora Veselina Brikovića koji će se beogradskoj publici predstaviti radovima nastalim u proteklih par godina. Izložba će biti otvorena do 1. decembra 2016. godine.
