Od prvog filma akcione franšize “Podzemni svet” o sukobu vampira i vukodlaka prošlo je četrnaest godina. Kada je počeo da se prikazuje u bioskopima 2003. godine niko nije mogao da pretpostavi da će upravo iz njega da se izrodi jedan od najdugovečnijih filmskih serijala 21. veka. Peti nastavak “Podzemni svet: Krvavi ratovi” naći će se od 8. decembra na repertoaru domaćih bioskopa.
Kao i u prethodnim nastavcima, glavnu ulogu tumači Kejt Bekinsejl koja se posle više od četiri godine vraća ulozi vampirice Selene koja vodi rat sa vukodlacima.
Radnja petog dela se nastavlja tačno gde se završila radnja filma “Podzemni svet: Buđenje”. Vukodlaci su pronašli novog vođu – Mariusa koji je u njihove redove ulio fanatičan osećaj svrhe i discipline. Marius pokušava na sve načine da se domogne Selene i njene krvi, koja može da ga učini najmoćnijim stvorenjem na Zemlji.
Photo: Promo
Pored Kejt Bekinsejl u filmu “Podzemni svet: Krvavi ratovi” igraju i Teo Džejms, Lara Pulver, Tobias Menzies, Džejms Faulkner i Čarls Dense. Film je režirala Ana Forester, a scenario je napisao Kori Gudman prema priči čiji su autori Kajl Vord i on.
“Podzemni svet: Krvavi ratovi” je pun atraktivnih akcionih sekvenci i dosad najkvalitetnijih vizualnih efekata kada su ovaj žanr i serijal u pitanju.
Dosadašnja četiri nastavka akcione horor franšize “Podzemni svet“ na svetskim bioskopskim blagajnama su zaradila skoro 500 miliona dolara od kojih je najgledaniji upravo četvrti, “Podzemni svet: Buđenje” koji je sam zaradio blizu 200 miliona dolara.
Bend OK Go poznat je po dobroj muzici, ali i po neverovatnim spotovima. Iako video za “This One Moment” nije snimljen u jednom kadru kao većina njihovih spotova po kojima su postali prepoznatljivi, i dalje je veoma zanimljiv i impresivan.
Snimljen je za samo 4,2 sekunde, ali kada se uspori na četiri minuta – dobijemo lepu lekciju iz planiranja i matematike…
Roy Ayers/Photo: facebook@Roy Ayers featuring The Common Ground Collective
Nekada davno, na brdovitom Balkanu nije bilo farmerki. Nije bilo ni Brooklyn žvaka. U jednom periodu nije bilo ni kafe… a ni mnogih drugih potrepstina, a o slobodi govora da ne zborimo… ali to je već za neku drugu rubriku. U svakom slučaju, dobro pamtimo vreme kada su mnoge stvari za koje sada smatramo da su nam Bogom dane, bile deficitarne. Tako je bilo i na tržistu umetnosti i zabave (meni je umetnost uvek bila zabavna, tako da ih ja i ne razdvajam… baš kao kafu i kiselu).
Elem, ono što nam je u jednom trenutku, davnih mračnih devedesetih godina prošlog veka, najviše nedostajalo, bili su – koncerti. Njih baš nije bilo. Dobrih filmova još i jeste, mislim na one strane. Doduše, malo su kasnili, ali opet su nekako stizali. Dobrih predstava i knjiga nam nije falilo, Bogu hvala, ali koncertima ni traga ni glasa… Valjda se nismo uklapali u turneje velikih izvođaca, ako ni zbog čega drugog a ono iz bezbedonosnih i sličnih razloga.
Lično vam garantujem da su mnogi Evropljani u tom periodu mislili da mi ovde furamo zašiljene repove, trozupce i rogove na temenu. Međutim, bilo je i onih kojima je dolazak u Beograd u tom periodu predstavljao avanturu koju će moći da prepričavaju unucima. Jedan takav fascinantan i jedinstven umetnik iz SAD, igrom slučaja je bio na gostovanju u Evropi i baš mu se nekako uklopilo da pozitivno odgovori na naš poziv da dođe i poseti nas u Beogradu. Bila je 1994. godina, jedna od najgorih mogućih (ako je uopste takva komparacija umesna kada pominjemo olovne godine, koje neki kao da žele da vaskrsnu… i to u klubovima).
Spletom srećnih okolnosti, jedan od najvecih jazz i funk vibrafonista na svetu, skratio je svoje redovno tradicionalno gostovanje u legendarnom Ronnie Scott’s jazz klubu u Londonskom Sohou i našao vremena za svirku u Beogradu.
Roy Ayers je tada prvi put došao u Srbiju, a nakon toga smo imali sreću da ga slušamo još nekoliko puta na ovim prostorima. Međutim, taj prvi put je nekako imao posebnu težinu, draž, emociju… (da se ne uvrede moje drage kolege koje su ga nakon toga dovodile u naše gradove). Onog trenutka kada nam je potvrdio dolazak i kada smo zakazali termin koncerta, nakon čega smo obavestili sve svoje prijatelje i posetioce naših lokala, shvatili smo koliko smo veliku stvar uradili za tadašnji paralelni, pametni i drugi Beograd. Najčešće se setim mog druga Miše Miloševića koji je na moju rečenicu da dovodimo Roy Ayersa u Beograd odgovorio sa: “Jeste, jeste… baš Roy Ayersa…”. Roy je za nas bio simbol svega onoga što smo želeli da naša zemlja i naš grad budu. Funky, cool, groovy… ili da prevedemo: opušten, muzikalan, virtuozan, do jaja…
Zakazali smo termin u Sava centru… preskupom i neuslovnom Sava centru za tu vrstu dešavanja, ali nismo njegov koncert hteli da radimo u nekom zadimljenom klubu ili opskurnoj altrernativnoj varijanti prostora. Sava centar nije mesto za takve koncerte najviše zbog svoje redarske službe. Odgovorno tvrdim da je redarska služba Sava centra naj anti-fanki-dens-supermijenakoncertu redarska služba na ovoj planeti. Od tog koncerta pa preko svih onih Kool and the Gang, Tito Puente i sličnih koncerata, sa njima samo borba.
Sećam se oduševljenja koje smo osetili Sergej Stojanović, moj tadašnji i sadašnji poslovni partner, i ja, kada smo videli dugačku i gusto napakovanu zmiju od ljudi u redu za karte na blagajni Sava centra… kao i našeg dubokog i iskrenog razočarenja kada smo shvatili da je to bio red za Novogodišnji koncert Đorđa Balaševića (dotičnom svaka čast ali tada sam ga psovao…). Marketing se radio partizanski… išli smo na medije gde smo na osnovu ličnog poznanstva mogli da se reklamiramo, jer nismo imali predviđeni budžet. Ljudi su uglavnom postavljali neadekvatna pitanja o broju dirki na vibrafonu, razlici između vibrafona i ksilofona… očekivao sam i pitanja o metalofonu i melodici (znate ono sa časova muzičkog u osnovnoj školi).
Međutim, nismo se dali ni predali… i dan dolaska je došao. Moma Janković, vlasnik i “Alfa i Omega” Soul Food-a, uzeo je od svog oca neki auto koji je bio daleko bolji od njegovog i krenuli smo na aerodrom da pokupimo Roya i deo benda. Dolazak, smeštaj, ručak, popodnevni odmor (Roy ni tada nije bio u cvetu mladosti, rođen je 1940. godine)… i sve po redu, a uveče, naravno – tura po Beogradu. Tada je bilo mnogo lakše jer su dobri klubovi mogli da se nabroje na prste jedne ruke. Par pića ovamo i onamo i najzad dolazak u Soul food.
Atmosfera dovedena do usijanja… svi iščekuju dolazak legende. Bilo je to kao da Maradona dolazi na neku žurku u Napulju ili kao Nik Sloter u centar Žarkova. Soul food pun k’o oko… otvaramo vrata, Roy proviruje unutra, vidi masu koja pulsira, njiše se, vijori u ritmu jedne od njegovih najboljih numera, “Evolution”, koju u tom trenutku pušta DJ Peppe… Skida šešir sa nenormalno širokim obodom sa glave (crna verzija šešira koji je Jim Carrey nosio u filmu “Maska”), briše čelo maramicom i izgovara: “Man, you are funkier than New York.”
E sad… kad ja ljudima objašnjavam da meni droga i alkohol ne trebaju da bih bio na “sedmom nebu” pričam upravo o ovom trenutku. Sublimacija svih pozitivnih osećanja vezanih za muziku, posao, druženje, plesne podijume, devojke, braću, sestre, noćne autobuse, kobaje kod Vukadina, ploče i kasete, SKC, mini golf, Buhu, Bezistan, Grgu, Marjana, Momu i Mikija, čika Stoleta pekara, Adu Bojanu… desila se u tom trenutku. Tada kada mi je Roy rekao da smo više fanki nego Njujork… jebote.
Roy Ayers/Photo: facebook@Roy Ayers featuring The Common Ground Collective
Sve što se nakon toga desilo bilo je bolje i lepše zbog te jedne rečenice. Vodio sam ga do miks pulta gde je stajao njegov veliki poster iz Ronnie Scott’s-a od pre par godina, koji je bio prašnjav i sa kog sam prašinu skinuo njegovim prstom, da mu dokažem da to tu stoji godinama, a ne dan dva pred njegov dolazak. Vodio sam ga da mu pokažem sve blagodeti noćnog života mog dragog grada u kojima je bezrezervno uživao (If you know what I mean). Imao je sjajan koncert i jam session za pamćenje u Platou. Nakon koncerta, na putu ka hotelu videli smo dve ekipe koje se biju lopatama (majke mi…) nasred Brankovog mosta, na šta je njegov bubnjar Dennis, inace iz Bronxa, uzviknuo: “Hey, fuck it, just like back home!”. Isti taj Dennis je godinama kasnije, na narednom nastupu koji su Roy i ekipa imali u Sava centru, u trenutku kad sam se na kraju koncerta popeo na stejdž da im se javim, skočio na mene, podigao me i počeo usplahireno i radosno da uzvikuje: “The guy from the club, the guy from the club…” Dennis koji je svoj život posvetio bubnjevima i koji je svirao sa najvećima. Osim sa Roy Ayersom svirao je godinama sa Bowiem, Santanom, Wonderom… Dennis koji je preminuo u aprilu ove proklete 2016. godine…
Sve su to divne uspomene, divni trenuci, ali ne bi bili ni upola tako upečatljivi i snažni da mi Roy nije rekao: “Man, you are funkier than New York…”
Sami znate da u engleskom jeziku u izgovoru izmedju MAN i MEN nema razlike, kao i da se YOU koristi za množinu i za jedninu. Samo da kažem… Mogu valjda da interpretiram kako mi se sviđa.
Energičnom i emotivnom obradom legendarnog hita “The Show Must Go On”, Luka i Stjepan iz 2CELLOS su odali počast harizmatičnom frontmenu grupe Queen, Frediju Merkjuriju.
– Napokon je došla na red i pesma grupe Queen. Oduvek smo hteli to da napravimo, a obeležavanje 25. godišnjice od smrti Fredija bila je savršena prilika da mu napokon odamo počast. Nije bilo lako jer su njihovi aranžmani zahtevni, ali trudili smo se da je na naš način prenesemo publici – rekao je Stjepan Hauzer
Spot je snimljen u zagrebačkom pozorištu Trešnja, obiluje atraktivnim, apokaliptičnim vizuenim efektima, a režirao ga je Zdenko Bašić.
Po završetku snimanja, Luka i Stjepan su otputovali u Australiju gde završavaju ovogodišnju, više nego uspešnu turneju. U februaru sledeće godine objavljuju novi album za Sony Masterworks/Menart. To će biti četvrti studijski album na kom će biti obrade poznatih filmskih tema.
Premijera albuma će biti u Beogradu, 25.marta u Kombank Areni. Karte za taj spektakl su već u prodaji na svim Eventim prodajnim mestima po ceni od 1.300 do 3.100 dinara.
Debi album benda NLV iz Pule stiže posle nekoliko objavljenih singlova, EP-a i mnogobrojnih koncerata po Hrvatskoj i regiji.
– Imali smo priliku da radimo sa zaista sjajnim ljudima na ovom albumu zadnje dve godine. Roni i Silvio su dali deo sebe u ovih deset pesama pa su zbog toga uspele da dobiju jednu dodatnu dimenziju koja je definisala zvuk celog albuma. Ovih deset pesama su uspele da ostave dubok trag u nama, nadamo se da će ih naši slušaoci doživeti na isti način – kažu iz benda.
Iako su pošeli kao trio, trenutnu postavu čine: Nikol Ćaćić, Luka Šipetić, Vedran Grubić, Roni Nikolić i Silvio Bočić.
<>
Produkciju albuma potpisuje Marijan Jelenić. Za vizualni identitet zaslužni su Oleg Šuran i Jelena Perišić. Album “NLV” na Bandcampu je dostupan za besplatan download do 30. novembra, a koncertna promocija očekuje se u januaru iduće godine.
Vokalno instrumentalni sastav (VIS) Limunada objavio je singl i spot pod nazivom “Zbogom ljubavi“. Promocija pesme i spota održaće se 2. decembra 2016. godine u okviru programa “Vračar rocks” u Božidarcu. Iste večeri nastupiće i čuvena grupa Kristali i grupa Hertz.
“Zbogom ljubavi” je pesma inspirisana američkom pop i soul muzikom šezdesetih godina 20. veka, naročito delima Fila Spektora, bogatim vokalno instrumentalnim aranžmanima poznatim pod nazivom “Wall of sound”.
VIS Limunada/ Photo: Promo
Pesma i prateći spot se bave tematikom mladalačke ljubavi spajajući naivne melodramatične motive filmova ranih šezdesetih goodina sa cinizmom savremenog doba.
Glavne uloge tumače glumci Jelena Rakočević i Vladimir Vučković, a režiju i fotografiju potpisuju reditelj Kosta Đorđević i direktor fotografije Bojana Andrić. Video je snimljen u kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu.
U beogradskom Zvezdara teatru 25. novembra će 50. put biti izvedena “Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića.
Predstava je prvi put izvedena 23. decembra 2015. godine i, kako je agenciji Beta rečeno u Zvezdara teatru, od tada je “Klaustrofobičnu komediju” videlo više od 12.000 ljudi.
“Klaustrofobična komedija” je ove godine dobila Nagradu publike Miodrag Petrović Čkalja za najsmešniju predstavu na 45. Danima komedije u Jagodini i Nagradu stručnog žirija za najbolju predstavu na ovogodišnjim Nušićevim danima u Smederevu, a glumac Ljubomir Bandović, koji u predstavi glumi Savu Odžačara, dobitnik je, pored ostalih, i nagrade Ćuran za najbolje glumačko ostvarenje na Danima komedije u Jagodini.
Na Danima komedije priznanje za najboljeg mladog glumca dobili su Nevena Ristić i Marko Janketić, koji je nagradjen kao najbolji mladi glumac i na ovogodišnjem Pozorišnom proleću u Šapcu.
Autorsku ekipu “Klaustrofobične komedije” čine: reditelj Darko Bajić, scenograf Milenko Jeremić, kostimograf Marina Vukasović Medenica, kompozitor Vladimir Marković i koreograf Milan Gromilić.
U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Nevena Ristić, Marko Janketić/Stefan Trifunović , Zoran Cvijanović/Stefan Trifunović , Slavko Štimac , Jovana Stojiljković , Igor Grabovica/Milan Gromilić.
Stihovi našeg velikog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja bili su inspiracija za predstavu “Zmajevo putovanje kroz vreme”, koja će biti izvedena 27. novembra sa početkom u 12:00 časova, na maloj sceni Kulturnog centra Čukarica.
Predstava na zabavan način budi dečiju maštu i vodi mališane u čaroban svet poezije, u kome se bavi temom drugarstva, slobode, željom za igrom i upoznavanjem novih stvari. Junaci predstave su Laza, materina maza, Srda i Joca, pronalazač vremenske mašine pomoću koje kreću na putovanje kroz vreme…
Dramatizaciju, tekst i režiju potpisuje Matija Živković, a igraju: Marija Stokić, Ivana Stefanović, Nemanja Stamatović, Matija Živković. Cena karte je 400 dinara.
Ali šta se, ustvari, zna o ZAA? Da su opasno dobar bend, sa još opasnije dobrom pevačicom. Ok. I još… : Gotovo ništa Malo Nedovoljno Ponešto Zaokruži tačne odgovore. Dakle, sve.
Uoči koncerta u beogradskom Mikser Hausu popričali smo malo sa Sanjom Vučić (tom opasnom pevačicom iz četvrte rečenice) i rešili da nešto promenimo u ovoj anketi. Makar da prvi odgovor iz ankete postane netačan.
Počela si kao etno pevačica, kako bi sada sebe nazvala? – Ja sam ustvari počela kao solo pevačica, etno pevanje je bilo samo jedan mali deo mog pevačkog angažovanja, a želela sam da postanem velika operska diva, ti planovi su mi se izjalovili, ali planovi su mi da budem diva u svakom slučaju.
[infobox title=’Biografija (službena)’]
ZAA/Photo: zaa.rs
Bend ZAA je osnovan u februaru 2008. godine u Kruševcu. Iza sebe imaju gotovo 250 nastupa u gradovima širom bivše Jugoslavije, a svirali su i u Austriji, Češkoj i Mađarskoj. Godine 2016. zahvaljujući nastupu ZAA u emisiji Tri boje zvuka, Sanju Vučić odabrao je tim RTS da predstavlja Srbiju na Evrosongu, gde se plasirala u finale, osvojivši 18. mesto i brojne simpatije publike širom Evrope. ZAA je prepoznatljiv po originalnim i energičnim nastupima, koje odlikuju upečatljivi plesni ritmovi u kombinaciji sa znalačkim improvizacijama. Njihov autentični izraz koji čini miks različitih stilova – od ska i daba, do post roka, džeza i panka, što čini ZAA jedinstvenom muzičkom pojavom na ovim prostorima. Do sada su objavili tri studijska albuma: ZAA (2010) Good Things (2011) What About (2014) Dvostruki singl Full Scale Riot/Moonlight (2011) i EP Foot by Foot (2012) Poslednji studijski album What About objavila je izdavačka kuća Lampshade media[/infobox]
Šta, na kraju, zapravo znači ZAA? – ZAA sa sobom nosi jednu pozitivnu poruku, uglavnom sa svih strana, svakoga dana čujemo ljude koji govore za šta nisu, ali mi volimo da propagiramo stvari kao što su ljubav, pravda, pozitivna energija i razne stvari za koje smo ZAA.
Da li je ZAA mogao više? – ZAA će tek, relativno smo mlad bend i fali nam vrlo malo da se otisnemo malo dalje.
Da li ZAA može više? – Vrlo smo orni da za sebe popločamo bidućnost sa velikim uspehom, biću optimistična i reći, DA!
Sada Mikser, a kada Arena? – Videćemo nešto oko Nove Godine! Haha 😀
[accordion title=’ZAA su…’]
ZAA/Photo: zaa.rs
Sanja Vučić – vokal Ivan Đokić – gitara Tomislav Ilić – bas gitara Zlatko Petković – bubanj Zoran Vasić – klavijature Nikola Stanojević – trombon Borivoje Đorđević – saksofon[/accordion]
Po čemu će ovaj koncert u Mikseru biti drugačiji od drugih? – Prvenstveno po novom materijalu koji smo pripremili za našu publiku, a samim tim, nov materijal donosi i neku novu energiju, koju ja uživam da podelim sa ljudima ispred sebe, ali frenetična energija i uzavrela atmosfera neće biti ništa drugačije.
Imaš li neki specifičan ritual pred koncert? – Ama baš nikakav, doduše, raspevavam se, ali to mu dođe obaveza više nego ritual.
Gde ja ZAA kao kod kuće? Gde vas publika najviše voli… – Dosad gde god da smo se našli pretežno smo mogli da osetimo dobrodošlicu, i kako vreme protiče kroz koncert sve više se osećamo kao domaći.
A gde se Sanja oseća kod kuće? – Tamo gde je majčina ljubav, domaća kuhinja i moja maca Ćopa.
ZAA/Photo: zaa.rs
Kakvi su ti planovi s arapskim jezikom? – Planovi su da ga upoznam što bolje, govorim tečno i možda nekada odem da živim u Maroku par meseci. I da se njim bavim, ako baš muzikom ne mogu.
Na koju foru miriš obaveze na faksu i u bendu? – Pravim kompromise, nekada ispašta bend, nekada faks, ali je nemoguće postići sve, jer se uvek desi da imam neke obaveze i angažovanja pored gorepomenutih.
Od kad si u Beogradu, da li su ti veća podrška tvoji Kruševljani ili Beograđani? – Ja sam lokalpatriota, i jako sam vezana za svoj grad, ali mi je Beograd isto pružio dosta lepih stvari. Ali su Kruševljni bili srčana podrška tokom takmičenja, i biću im večno zahvalna.
Da li i dalje stojiš iza toga da je najvažnije boriti se za ono što voliš? – Naravno, davati sebe za nešto što voliš je jako bitna stvar, ako u procesu ne ugrožavaš bilo koga! 😀
Šta ti daje snagu, a nije bujna kosa? – Energija ljudi oko mene u bilo kojoj situaciji. Jako mi je bitno sa kakvim osobama se družim i kako utiču na mene, i za sada nisam puno grešila u proceni.
Na koji način čuvaš dobar glas? (u svakom smislu) – U doslovnom smislu, čuvam ga zdravim životom, odricanjem stvari koje svakako majka ne bi dozvolila i konstantnim trudom, a i u simboličnom bih isto to navela.
Šta ćeš biti kad porasteš? – Jaka, uspešna, srećna dama koja radi ono što voli i ne zavisi ni od koga.
Dogovorili smo se da nema pitanja o Pesmi Evrovizije. Evo, nema.
Kultni sarajevski bend Teška industrija sprema svoj prvi veliki solistički koncert u Beogradu i to psole punih 39 godina. 20. decembra domaćin koncerta pod motom “Bili i ostali – raja” biće Mikser House.
Bend koji je nastao 1973. u Sarajevu, sinonim je sarajevske pop-rok škole a predvode ga još uvek, kao i sedamdesetih, basista Ivica Propadalo, renomirani scenograf i dizajner, kao i gitarista Vedad Hadžiavdić. Uz veliki beogradski koncert, Teška industrija predstavlja i svoju novu pevačicu, Splićanku Maju Bajamić i prvi aktualni zajednički singl “Pratim te u stopu”, sa kojim započinje i novo poglavlje u radu ove legendarne grupe.
Teška industrija/Photo: Promo
Pre nastupa u Beogradu, Teška industrija održaće velike koncerte u Sarajevu i Zagrebu, gde regionalno predstavlja novu pesmu.
Da podsetimo, Tešku industriju 1973. osnovali su Vedad Hadžiavdić i Gabor Lenđel, a kroz bend koji su prošli brojni pevači – Fadil Toskić, Seid Memić Vajta, Goran Kovačević, Mladen Vojičić-Tifa, Alen Mustafić, Marta Kuliš i Lea Mijatović. Konačno, na scenu stupa nova pevačica, Maja Bajamić, koja svojim izuzetnim vokalnim i scenskim sposobnostima, donosi bendu kvalitetne promene.
Od prvih hitova, poput pesama “Jahorina” i “UFO”, Teška industrija je zaista pisala pop-rok istoriju bivše države. Godine 2007. godine kada su objavili album “Kantina” sa Seidom Memićem-Vajtom koji se tada ponovno vratio u bend, Teška industrija snimila je nekoliko sjajnih albuma sa mnogo novih hitova: “Nazovi album pravim imenom”, “Bili smo raja”, dvostruki album “XL Nakon!” i “Selfie”.
Ogroman regionalni uspeh postigli su albumom “Bili smo raja”, koji je omaž sarajevskoj pop-rok školi. Na albumu su se našle rok obrade hitova Zdravka Čolića, Bijelog Dugmeta, Kemala Montena, Plavog orkestra, Indexa, Dina Merlina, Crvene jabuke i Halida Bešlića, a čija obrada pesme “U meni jesen je”, u rock izvođenju Teške industrije na kanalu YouTube ima više od 5 miliona pregleda.
Njihov slavljenički koncert 2013. godine u rasprodatoj zagrebačkoj dvorani Vatroslava Lisinskog začinili su spektakularni gosti, sada već preminuli Arsen Dedić, Kemal Monteno kao i Zdravko Čolić, s kojim su nekada svirali upravo momci iz Teške industrije.
Zagreb..16.03.2013. Promocija spota pesme Majske Kise koju izvode Teska industrija i Kemal Monteno i proslava rodjendana Ivice Propadala: Ivica Propadalo, Kemal Monteno, Vedad Hadziavdic, Zeljko Bebek
Uz live premijeru novog singla „Pratim te“, publika će na koncertu u Mikser Houseu moći da čuje mnoge nove i stare hitove ove dugovečne grupe – “Jednom daje nam Bog” novi duet sa Željkom Bebekom, “Majske kiše” (inače duet s Kemalom Montenom), “Hej”, “Gdje ćeš ti, a gdje ću ja”, mnoge stare hitove benda poput “Život je maskenbal”, “Nikola Tesla”, omiljene obrade hitova “U meni jesen je”, “Zagrli me”, “Bolje biti pijan nego star”, “A i ti me iznevjeri” koje su obradili u rok verzijama.
Poslušajte novi singl i pogledajte spot Teške industrije:
