Objavljen je prvi trejler epske avanture “Mumija” (The Mummy) u režiji Aleksa Kurtzmana i sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, koji u domaće bioskope stiže 8. juna 2017. godine.
Kruz predvodi glumačku ekipu u spektakularnoj, novoj filmskoj verziji legende koja je fascinirala kulture širom sveta od nastanka civilizacije.
Mumija/ Photo: Promo
Naizgled bezbedno smeštena u grobu duboko ispod pustinje, drevna princeza (Sofija Butela) kojoj je sudbina nepravedno oduzeta, budi se u današnje vreme i sa sobom donoci zlo koje je raslo preko hiljadu godina i užase koji prkose ljudskom poimanju.
Mumija/ Photo: Promo
Od očaravajućih pustinja Srednjeg Istoka, kroz skrivene lavirinte ispod današnjeg Londona, film “Mumija” donosi iznenađujući intenzitet i balans čuda i uzbuđenja u maštovitom novom ostvarenju koje nas upoznaje sa novim svetom bogova i čudovišta.
Pored Toma Kruza u filmu “Mumija” igraju i Sofija Butela, Anabel Volis, Džejk Džonson i Rasel Krou.
The Last Shadow Puppets/ Photo: Facebook @thelastshadowpuppets
Bend The Last Shadow Puppets je objavio spot za pesmu “This Is Your Life” sa njihovog novog EP-ja “Dream Synopsis”. Ovo je obrada orginalne pesme engleskog post – pank benda Glaxo Babies.
EP sadrži šest pesama od kojih su četiri obrade i to: “Is This What You Wanted” Leonarda Koena, “Les Cactus” Žaka Dutrona, već pomenuta “This Is Your Life” i “Totally Wired” engleskog pank benda The Fall.
Nagrada sa takmičenja Humanitarne VIP karaoke, koje je održano krajem prošlog meseca u IMMO Outlet centru u Beogradu, stigla je u prave ruke.
Glumac Ivan Tomić koji je briljantnim nastupom uz Blah Blah bend oduševio žiri i osvojio nagradu od 50.000 dinara, uručio je ček sa tim iznosom predstavnicima neprofitne organizacije Liceulice, izdavala istoimenog magazina koji distribuiraju naši sugrađani sa margine društva.
[infobox title=’Nabavite i vi kalendar Liceulice’]
Liceulice/Promo
U sredu, 7. decembra, i vi ćete imati priliku da pomognete Licuulice. Naime, u kafeu Zaokret, u Cetinjskoj ulici u Beogradu, od 19 časova biće predstavljen novi kalendar Liceulice koji je napravljen od prikupljenih ilustracija koje su stizale kao podrška borbi udruženja da sačuva prodavce na ulicama i svim čitaocima obezbedi naredno izdanje omiljenog magazina. Kupovinom svog primerka dobijate podsetnik da je svaki dan nova prilika da budemo bolji nego juče. Dobrodošli. [/infobox]
Cilj magazina i čitavog projekta Liceulice je da doprinosi socijalnoj emancipaciji, ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva. Magazin izlazi jednom u dva meseca u 5.000 primerka, a prodaje se na ulicama i javnim mestima kroz posebno organizovanu mrežu uličnih prodavaca.
Ivan Tomić, po mnogima naš najbolji stand-up komičar, već je i ranije pomagao Liceulice, pa za njega nije bilo dileme kome proslediti svoju humanitarnu nagradu.
Liceulice, Ivan Tomić i Milosav Marinović/Promo
U prostorijama udruženja Liceulice, Ivan je ček uručio predsedniku udruženja Milosavu Marinoviću, a volonteri i prodavci magazina iskoristili su priliku i za zajedničku fotografiju.
Ivan je, zajedno sa organizatorom humanitarnih VIP karaoka, kao i medijskim pokroviteljem, portalom Headliner.rs, obećao da ovo sigurno neće biti poslednji put da se pomaže projektu čiji je cilj buđenje humanosti u svakom od nas. Dakle, do sledeće prilike… ne propustite novi broj magazina Liceulice.
Treba hrabrosti pa u zemlji Srbiji svirati džez. Treba hrabrosti pa u zemlji mesa i masti biti riba u ulju. Treba hrabrosti pa u ovom dvoličnom svetu biti ono što jesi. A pošto Fish in oil sve to jesu, poželeli smo da saznamo – kako? Da li su za to potrebna “Tri ključa”, ili…
Pitali smo osnivača benda, Bratislava Bracu Radovanovića.
Fish in oil/Photo: Promo
Ribe se obično bolje snalaze i bolje prolaze u vodi, zašto je vaša u ulju? – U ulju je ukusnija 🙂 To “u ulju” smo tokom godina postojanja i brojnih inkarnacija grupe različito tumačili. Ja i dalje najviše volim prvo najbanalnije zbog kog smo dali ime grupi (ne bih sada objašnjavao :)), a danas u duhu vremena I našeg sazrevanja nam najbolje opisuje normalnog čoveka u svetu koji ga okružuje.
Šta neko ko prvi put sluša bend treba da zna o vama? – Mi nismo uopšte bitni, bitna je muzika koju ostavljamo iza sebe. Ali ako bi trebalo da nešto kažem o nama, rekao bih da smo mi grupa ljudi koju povezuje strast za time čime se bavimo i da to uvek radimo beskompromisno i najbolje što umemo.
Nikome od vas Fish in oil nije matični bend, koliko je ta činjenica usporila vaš put? – Nikome osim meni J. Kad malo razmislim, ja nikada nisam svirao u grupi koja ima različito ime. Ne nalazim da se bilo šta odvija sporo. Od 2011.kada smo se okupili u ovom sazivu uspeli smo da objavimo dva albuma, a treći dupli izlazi ovih dana. Imamo gotovih kompozicija bar za još tri. U proteklih pet godina smo puno radili i značajno napredovali kako individualno tako i kao grupa. U Srbiji smo nastupali svuda gde postoji interesovanje za ovakvom muzikom i mislim da za nas znaju svi koje takva muzika zanima. Što se tiče šire afirmacije i to ide svojim tokom i povezano je sa našim sazrevanjem. Duboko verujem da ako nešto zaista vredi ono nađe svoj put.
Da li je vaše muzičko plivanje protiv struje odraz i vaših životnih stavova? – Naravno. Naša muzika je pored toga što je proizvod naše mašte odraz nas samih, a plivanje protiv struje nas je valjda povezalo. Mišljenja sam da bi povlađivanje tržištu i širokoj publici bilo samosahranjivanje ove muzike.
Utisak je da je svaka vaša numera mala pozorišna predstava, kako nastaju takvi muzički komadi… da li i vi sami imate slike dok stvarate svoju muziku? – Drago mi je da si to prepoznao u našoj muzici. Na našu muziku je mnogo uticala filmska i pozorišna muzika, a to što mi pokušavamo je da je podignemo za još jedan nivo. Želja nam je da od muzike napravimo film, da potencijalnom slušaocu stvorimo dovoljno asocijacija da se u njegovoj glavi pojave slike. Nekad je to horor, nekad ljubavni film.
Da li ste imali ili sproveli neke ideje o saradnji sa pozorišnom ili filmskom industrijom? – Naša muzika se našla u nekoliko filmova, a želja nam je naravno da se u budućnosti više afirmišemo na tom planu. Ponosan sam što je “Dok su oni leteli na mesec” kratki film na kome se nalazi naša muzika osvojio više nagrada, a izmedju ostalih nagradu za najbolji međunarodni film na festival Hollyshorts u Holivudu…
Fish in oil/Photo: Promo
Za 23 godine tri albuma. Malo, dovoljno ili previše? – Na ovo pitanje sam već delimično odgovorio. Samo poslednja postava ove grupe oformljena 2011. je imala ambicija da objavljuje albume. Tri albuma od kojih jedan dupli sa krajnje nekomercijalnom muzikom za pet godina na podneblju na kome živimo i nije malo 🙂
Dakle, za prvih 19 godina ništa, a potom za 4 godine 3 albuma, šta se promenilo? – Grupa pod ovim imenom je nastala u Prištini 1993. i u prvoj fazi postojanja je svirala isključivo obrade tuđih kompozicija. Autorskom muzikom počinjemo da se bavimo posle preseljenja nas nekolicine u Beograd, oko 2003. Prvi snimak sa autorskom muzikom nastao je 2005-2006. U studiju VETŠ i načinila ga je prethodna postava ove grupe. Tada smo se zvali Fishin oil. Taj snimak i dalje postoji ali nikada ga nismo objavili. Negde 2010. ponovo počinje da se rađa ideja o okupljanju grupe, a prvi nastupi su nam bili sredom u okviru Future Jazz Sessions u KC Grad. 2011. smo prvi put nastupili u ovoj postavi i eto valjda se sve sklopilo i mi smo počeli da objavljujemo albume…
Koju je poruku poslao album “Poluostrvo”, koju “Drnč”, a koju šalje novi album? – Mi ne poručujemo, mi postavljamo pitanja 🙂
Da li ste barem putem interneta uspeli da zaradite neke dolare na njima? – Kada smo prvi album okačili na internet još uvek nije bilo moguće naplaćivati preko PayPalla tako da je sav novac od preuzimanja albuma vraćen “kupcima”, što se tiče drugog albuma, time se bavi naš prethodni izdavač i u to baš nemamo precizan uvid. Videćemo kakva će potražnja biti za trećim. Želja nam je da album “Tri ključa” možda licencno objavimo za neku inostranu etiketu…
Može li od muzike kojom se Fish bavi da se živi u Srbiji? – Bude perioda kada može da se preživi ali nije uvek tako. Niko od nas ne živi isključivo od Fish in oil.
Da li je tačno da publika na “zapadu” ex-YU mnogo bolje kapira ono što radite? – Pa ne znam. Mislim da je muzički žanr kome pripadamo mnogo ranije prepoznat u zapadnim republikama bivše Jugoslavije nego u Srbiji. Takve su valjda bile okolnosti pod kojima smo živeli i živimo…
Kakva su vaša internacionalna iskustva, možda je tamo veći prostor za stvaranje i plasman vaše muzike? – Nastupamo svuda kada se ukaže prilika. Svirali smo u svim okolnim zemljama, imali turneje po zapadnoj Evropi, ali jako je teško probiti granice Srbije. Mi od toga ne odustajemo I verujemo da će taj trenutak uskoro doći.
Da li je mainstream toliko grozan da mu niste podlegli čak ni zbog egzistencije? – Ljudi se bave različitim stvarima iz različitih pobuda. Premda niko od nas ne bi imao ništa protiv da od svog rada pristojno živi, novac nije razlog zbog koga Fish in oil postoji.
Koja je granica do koje ste spremni da koktirate sa pop kulturom, Kralj Čačka možda…? 🙂 – Niko od nas nema ništa protiv popa. Nažalost, malo je onih pop muzičara koji su shvatili da se tu pored muzike uvodi još jedna umetnička kategorija, a to je poezija. To Kralj Čačka najbolje zna.
Fish in oil/Photo: Nemanja Đorđević
Gde najčešće svirate i gde ljudi mogu da vas čuju uskoro? – Mi smo prosvirali u Džez klubu Čekaonica koji na našu ogromnu žalost više ne postoji. Ovo je dobra prilika da najavim naš koncert u Domu omladine Beograda koji će se održati 15. decembra, a koji će ujedno biti i promocija našeg novog albuma “Tri ključa” koji će neposredno pre toga biti objavljen.
Zašto da neko dođe baš na vašu svirku, a ne na koncert nekog drugog benda u susednom klubu? – Nemamo nameru da bilo koga ubeđujemo da dolazi na naše koncerte niti da se takmičimo sa drugim bendovima. Svi mi radimo to što radimo, najbolje što umemo u okviru naših dometa, a pitanje je ukusa ljudi koji prate muziku kome će koncertu da prisustvuju.
Najoriginalniji bosanski rokenrol sastav, koji donosi autentični kolokvijalni pank “iz srca olimpijskog Sarajeva”, vraća se pred srpsku publiku, i to da uveliča novogodišnje praznike.
Sejo Sexon i drugari, Zabranjeno pušenje u svom izdanju originalnih nastavljača tradicije “onog” benda, uveliko se spremaju da 2. januara, kad se praznična euforija već pomalo smiri, doprinesu svečanoj atmosferi na mestu na kome će se okupiti sva bivša SFRJ raja – višečasovnim koncertom na mestu koje se i dalje zove Dom omladine i čuva uspomenu na neka drugačija, više zajednička vremena. Tokom koncerta, planiraju Sarajlije, obnoviće se sećanja na sve što je bilo lepo i dobro, na sve što je bilo veselo i sjajno, uz dosta odgovarajuće satire – dakle, pevaće se onako kako je bilo.
Zabranjeno pušenje: Photo: Saša Midžor Sučić
Jer, Zabranjeno pušenje bilo je i ostalo poseban jugoslovenski fenomen, koga ništa nije narušilo do današnjih dana, uprkos svim promenama koje su se desile oko nas. Sa jednako satiričnim odnosom prema svemu, kao i uvek, ova grupa danas je potpuno poseban fenomen kao glasnogovornik “malog čoveka” i neka vrsta muzičkog nezavisnog medija, u vremenima kad medija ima sve više, a rečenog sve manje. Jedna specifična vrsta zajedništva koja okuplja veliku ekipu ljudi sa ovih prostora, našla je svoj izraz u stvaralaštvu ove grupe.
[infobox title=’Kratka istorija zabranjenog nadrealnog novog primitivzma’]
Zabranjeno pušenje: Photo: printscreen
Zabranjeno pušenje nastalo je 1980. godine kao klasičan “garage” band sastavljen od klinaca koji su zajedno išli u sarajevsku II gimnaziju i delili istu ulicu, danas legendarnu Fuada Midžića, u sarajevskom kvartu Koševo. Sačinjavali su je tadašnji srednjoškolci i prijatelji iz ulice: Nenad Janković (Dr. Karajlić; klavijature), Davor Sučić (Sejo Sexon; gitara), Zenit Džozić (Fu-Do; bubnjevi), Mladen Mitić (Munja; bas gitara), Dražen Janković (Seid Little Karajlić; klavijature), Ognjen Gajić (saksofon, flauta), Mustafa Čengić (Muče; solo gitara) i Zoran Degan (Poka; sintisajzer), a grupu je od početka svojom prisutnošću uvažio gospodin Elvis J. Kurtović kao rezervni igrač. Sastav je nekoliko godina žario i palio sarajevskom klupskom scenom, koja je tada bila tek u nastanku – iz ovog backgrounda korene vuku mnogi, odavno već afirmisani bandovi i fenomeni (Crvena Jabuka, Tifa band, Elvis J. Kurtovich & his Meteors, Top lista Nadrealista i drugi).
Svoj koncept su nazvali “New primitiwes” dajući svom radu dozu ironije i satire, čime na sebe skreću pažnju “institucija sistema””. Time uveliko usporavaju svoj prodor ka masovnoj popularnosti, iako ih jedan od najvećih muzičara ex Jugoslavije Goran Bregović, svojevremeno nazvao jedinim originalnim odgovorom na pank u ovom delu Evrope. Zabranjeno Pušenje, kao i ostali članovi pokreta (Elvis J. Kurtovich & his Meteors, Top lista Nadrealista), zbog svog političkog angažmana osuđeni su na male klupske prostore i na mukotrpno građenje karijere. Tek 1984. godine zagrebački Jugoton izdaje im prvi album, legendarni “Das ist Walter”. Album je sublimirao energiju i želje cele generacije mladih u ex Jugoslaviji, ali jedino Jugoton je imao hrabrosti da ga objavi u integralnoj verziji i bez promena u tekstovima. Album čiji je početni tiraž bio 3.000 komada prodat je u preko 100.000 kopija što je do danas ostao rekord za jedan debi. Grupa 1984. kreće na veliku YU turneju (60 koncerata) po najvećim dvoranama i postaje jedna od najvećih jugoslovenskih rok atrakcija. Članovi grupe pored bavljenja muzikom realizovali su i uspešan televizijski humoristički šou, u saradnji s mladim sarajevskim glumcima, nazvan “Top lista Nadrealista”, pun britke kritike pojava u tzv. “socijalističkom” društvu.[/infobox]
Zato možda i nema nema boljeg trenutka od novogodišnjih praznika u Beogradu da se još jednom okupi grupa regionalnih istomišljenika u punom sastavu i proslavi činjenicu da još postoji, ume da se zabavi i kaže šta misli, bez obzira na sve.
Ograničena količina ulaznica po specijalnoj pretprodajnoj ceni od 1.000 dinara već je u prodaji preko Eventim reže.
Osmu godinu uzastopno, EXIT je izglasan među 10 najboljih festivala Evrope i to u glavnoj kategoriji prestižnih Evropskih festivalskih nagrada (European Festival Awards), za najbolji veliki evropski festival. Na osnovu više od milion glasova iz 60 zemalja sveta, EXIT je potvrdio status jednog od vodećih evropskih festivala, a u samom vrhu se našao zajedno sa ostalim festivalskim gigantima kao što su britanski Glastonbury, danski Roskilde i belgijski Tomorrowland.
EXIT Avantura beleži još jedan veliki uspeh jer je njen festival, Revolution u Temišvaru, takođe ušao u finale u čak dve kategorije. Ako je suditi po iskustvu Sea Dance festivala koji je nagradu osvojio 2014. godine, novi festivalski “Oskar” za EXIT Avanturu mogao bi ovog puta da stigne u Temišvar, jer je i Revolution festival nominovan i u kategoriji Najbolji novi festival. Istovremeno, programski direktor i suosnivač EXIT festivala, Ivan Milivojev je nominovan u kategoriji za izvrsnost i posvećenost u radu (Award for Excellence and Passion).
Najtraženiji britanski reper i zvezda ovogodišnjeg EXIT festivala, Stormzy, koji je u duhu svog imena poharao muzičku scenu, glavni je favorit za Najbolju novu zvezdu.
Pobednike bira publika iz cele Evrope, zajedno sa EFA žirijem, koji čine istaknuti pojedinci iz sveta festivalske industrije, a listu svih finalista možete videti na zvaničnom sajtu Evropskih festivalskih nagrada. EXIT je ovu nagradu osvojio 2013. godine, a svake naredne je bio među prva tri, dok je Sea Dance prestižnu nagradu osvojio 2014. godine nakon svog prvog izdanja.
Do idućeg EXIT festivala i velike proslave 50 godina od čuvenog “Leta ljubavi 1967” ostalo je još osam meseci, a interesovanje za ulaznice je čak dvostruko veće od prethodnih godina. Odmah po završetku ovogodišnjeg festivalskog izdanja, u roku od svega pet dana, za prve ulaznice prijavilo se čak 20.000 fanova iz preko 60 zemalja sveta. Svi prijavljeni u tom periodu, kao i prvi kupci ulaznica od prethodne godine, već nabavljaju svoje ulaznice, i to ranije nego ikad pre.
Tačno u podne 7. decembra, počinje i globalna prodaja ulaznica za EXIT Summer of Love 2017. Ulaznice u Srbiji, kao i prethodnih godina, prodavaće se na sajtu i blagajnama prodajne mreže Gigstix.com, i to po prvoj, poklon ceni od 5.990 dinara.
Najvatrenije fanove festivala koji u sredu prepodne dođu na Gigs Tix blagajnu u Pariskom magazinu u Novom Sadu, pored poklon cene ulaznica očekuju i dodatni pokloni iz EXIT Shopa, ali i prava žurka uz performans.
Osnivač legendarne ex-YU grupe Indeksi Esad Arnautalić preminuo je u Sarajevu. Vrsni muzičar, kompozitor i dirigent preminuo je posle duge i teške bolesti.
Arnautalić je utemeljio festivale “Vaš šlager sezone”, “Mali šlager”, “Prvi aplauz” i “Dečji šlager”. Dirigovao je na tri takmičenja za pesmu Evrovizije. On je okupio muzičare na projektu “Muzika raspoloženja”. Autor je značajnih muzičkih dela za pozorište, film i televizijske serije, među kojima su najpoznatije teme za igrane filmove “Miris dunja”, “Ovo malo duše”, “Azra” i “Savršeni krug”.
Esad Arnautalić je rođen 28. februara 1939. u Sarajevu. Početkom 60-ih počinje da radi na Radiju Sarajevo kao muzički urednik i producent i postaje jedan od ključnih muzičkih stručnjaka koji su svojim zahtevima da se lokalni mladi autori počnu baviti autentičnim autorskim stvaralaštvom, umesto tadašnjeg uobičajenog kopiranja i prepeva svetskih pop hitova, širom otvorili vrata prvoj generaciji buduće sarajevske pop škole.
Najdugovečnija sarajevska pop-rok grupa Indeksi osnovana je 1962.godine. Svi članovi bili su tada studenti, pa je tako i dobila naziv. Dve godine kasnije, Davorin Popović postaje njihov pevač, i njegov glas će ostati prepoznatljivi zaštitni znak Indeksa tokom sledećih decenija. 1967. godine im se pridružuje Kornelije Kovač i donosi svoje kompozicije, pa grupa sve više izvodi sopstveni, autorski materijal. Kornelije se kratko zadržao u Indeksima, i imali su uspešan nastup na Opatijskom festivalu 1968. godine sa pesmom “Jutro će promijeniti sve”.
Indeksi/Photo: printscreen
Umesto Kornelija, dolazi Đorđe Novković, a Indeksi snimaju čuvenu pesmu “Plima”. Slede uspesi sa pesmama “Da sam ja netko” i “Sve ove godine”.
1973. Indeksi prave muzički zaokret, napuštaju avangardni rok i okreću se neobaveznim, komercijalnim šlagerima. Nastupaju na festivalima, osvajaju nagrade svojim tadašnjim hitovima :”Predaj se srce”, “Ti si mi bila naj, naj”, “Volim te”, “Moja Hana”, “Bacila je sve niz rijeku”… 1978. godine, posle 16 godina postojanja,objavili su svoj prvi studijski-antologijski album “Modra rijeka”, na stihove pesnika Maka Dizdara. Omot je uradio slikar Mersad Berber, a stihove “Modra rijeka” i “Zapis o zemlji” govorio je Fabijan Šovagović. To je izuzetno, progresivno autorsko delo, perfektno odsvirano i otpevano. Od ukupno osam melodija na albumu, šest je komponovao Slobodan Bodo Kovačević i dve Fadil Redžić – “Blago” i “Slovo o čovjeku”.
Iako nekomercijalna, bez pitkih pesama i pamtljivih refrena, s teškim neparnim taktovima i još težim stihovima, “Modra rijeka” je ipak našla put do publike, koja je prihvatila nove, ozbiljne Indekse, posle godina izvođenja festivalskih veselih pesmica. Kasnije je ploča doživela i dva reizdanja.
Posle ovog albuma, Indeksi se vraćaju lakim notama i festivalima, pa tada nastaju “Ispili smo zlatni pehar”, “Pozovi me na kafu”, “310 poljubaca”, “Pozdravi Sonju”. 1989. godine u filmu “Kuduz” Davorin Popović je otpevao čuvenu pesmu “Žute dunje”, obradu stare sevdalinke “Voljelo se dvoje mladih”. Indeksi su prestali sa radom posle Davorinove smrti, 2001. godine.
U beogradskom klubu Rokanje 8. decembra nastupiće bend Park koji će tom prilikom i promovisati svoj album “Novi život” (od 5. decembra dostupan na Deezeru).
Beogradski bend Park donosi novu energiju na domaću rok scenu svojim specifičnim zvukom koji objedinjuje tvrđi gitarski zvuk sa nežnijim notama akustične gitare.
Park/ Photo: Promo
Ponekad agresivan kao Foo Fighters, a na momente emotivan kao Farside, Park uspešno miri svoja dva lica ulivajući modernom rok zvuku na našim prostorima jedan novi život.
“Novi život” je naziv debitantskog albuma benda i donosi 14 pesama (12 autorskih, jednu bonus akustičnu verziju i jednu obradu). Tekstovi pesama su na srpskom jeziku, sa tematikom koja inspiraciju pronalazi u svetu oko nas, životu generalno, putu ka samospoznaji, prijateljstvu i ljubavi.
Ukratko, Park okuplja petoricu zabavnih momaka koji žele da prodrmaju ljude, probude u njima raznovrsne emocije i nateraju da ih podele glasno sa drugima.
Članovi benda su: Dušan Smiljanić Lumber (gitara i glavni vokal), Damir Duraki (bas gitara i vokal), Miloš Đurica (akustična gitara i prateći vokal), Milen Zlatanović Zmolen (gitara i prateći vokal) i Miroslav Ćatić (bubnjevi).
Album “Novi život” benda Park u izdanju izdavačke kuće Lampshade Media je dostupan na Deezeru i drugim digitalnim streaming platformama od 5. decembra 2016. Godine.
Promocija albuma grupe Park je 8. decembra od 21:30 časova u klubu Rokanje (Cetinjska 15). Ulaz je slobodan.
Posle prvog izdanja Festivala muzičkog filma – Paralelne vizije održanog u septembru, Dom omladine Beograda, Paralel – Beogradski Festival Subkulture i distributerska kuća Visionary Thinking, na zadovoljstvo ljubitelja filma i muzike 7. decembra u bioskopu Doma omladine Beograda ponovo prikazuju dva najbolja ostvarenja sa ovog festivala.
Muzički dokumentarac holivudske produkcije, “Rokabili svet”sa Đorđem Stijepovićem kao jednim od glavnih protagonista, a po interesovanju publike igrani biografski film o Nini Simon (od 20:00 časova). Cena ulaznice: 250 dinara.
“Rokabili svet”, 18:00 časova
Rokabili je specifičan supkulturni fenomen čiji se protagonisti jednostavno ponašaju i žive na način kako se to radilo pedesetih godina dvadesetog veka. To je svet “pin-ap” devojaka i mladića zalizane kose u kožnim jaknama. Rokabili im pruža životni prostor u kome se osećaju moćno. Ma koliko taj prostor uvreženo poimanje ne može da prihvati kao normalan, on mnogim u svakodnevnom životu “nevidljivim” ljudima, daje mogućnost da budu primećeni. Najveći strah jednog “rokabilija” je da neće biti primećen, jer je to jednostavno svet u kome je cilj biti drugačiji.
Jedan od najkontroverznijih filmova koji je dospeo do bioskopa 2016, za temu ima isečak iz života žene koja spada u najneobičnije i najtalentovanije umetnike dvadesetog veka. Njen hipnotički glas i čarobni stihovi, ali i njen politički aktivizam, učinili su nezaboravnu Ninu Simon ikonom američke muzike i legendom još za života. Lični usponi i padovi, borba za ljudska prava… i muzika. U ulozi Nine Simon – Zoi Saldanja.
Jer, tog dana će biti održan najatraktivniji koncert sezone u Beogradu – Apocalyptica će u Hali sportova na Novom Beogradu sa srpskom proslaviti 20 godina od izlaska albuma “Apocalyptica Plays Metallica By Four Cellos”, svirajući najveće hitove grupe Metallica.
Tradicionalno naklonjeni našoj publici, finski rokeri uvrstili su Beograd u svoju evropsku turneju, pa ćemo 4. aprila 2017. u Hali sportova imati priliku da uživo čujemo hitove koji su proslavili Apocalypticu, omogućivši joj milione prodatih albuma i rasprodate svetske turneje.
Nije slučajno što je Apocalyptica zakazala turneju u istoj godini kada i Metallica promoviše svoj novi album, a povodom dvadesetogodišnjeg jubileja, Apocalyptica reizdaje “Plays Metallica By Four Cellos” album na dva vinila, sa do sada neobjavljenim instrumentalima “Battery”, “Nothing Else Matters” i “Seek & Destroy”.
Ulaznice za ovaj spektakl biće puštene u prodaju u sredu, 7. decembra na svim prodajnim mestima Eventima. Za parter treba izdvojiti 1.990 dinara, a za tribine 2.500 dinara.
