Kad to uradi neko od nas, to je poslednji stadijum ludila. I o tome se ne pišu romani.
Ali… neki umni ljudi tvrde da će internet biti večan. Ako im je verovati (što bi Molder rekao “I Want to Believe”), ostaće negde u tom sajber prostoru zabeleženo da su 6. oktobra (gle simbolike…) 2016. neki vanzemaljci… ups, zanesenjaci, napravili portal o rokenrolu i urbanoj kulturi usred Srbije, i pritom mu dodali savim suludo optimistični haštag rokenrolsvuda.
Pa hajde, nisu ni te vetrenjače nepobedive. Je li tako, Sančo?
S druge strane, istorija bolje da je preskočila 2016. Ko ne zna zbog čega je ova rečenica napisana, blagosloven je nekom velikom srećom ili blaženim neznanjem, pa je glupo čak i objašnjavati.
I zato 2017. mora da bude bolja. A biće, možda, od onog momenta kad prestanemo da budemo stado i postanemo headlineri sopstvenih života. Scenaristi svog filma. I reditelji. I glavni glumci. Najveće zvezde. Pa nek taj film i ne bude blokbaster. Ali barem će biti rezultat naše ideje, našeg truda, naše upornosti i hrabrosti. Ako se iko seća šta to tačno znači.
Mi vam, naravno, želimo zdravlje, ljubav, pare i sve ono što se inače pred svaku novu godinu poželi po difoltu, ali vam pre svega \elimo da postanete headlineri svojih života.
Pokušajte barem. Dobar je trip. Barem tako kažu… neki preživeli Don Kihoti.
Balada o Pišonji i Žugi/Photo: YouTube printscreen
Nema kraja lošim vestima u 2016. Napustili su nas mnogi poznati muzičari, a 30. decembra i junak opevan u pesmi koja je obeležila mladost mnogim rođenim 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.
U Metkoviću je u 52. godini iznenada preminuo Predrag Žustrić – Žuga, onaj Žuga o kom su u pesmama “Balada o Pišonji i Žugi”, i “Pišonja i Žuga u paklu droge” pevali u Zabranjenom pušenju.
Hrvatski “Večernji list” je prošle godine napravio veliki intervju sa Žugom, u kom se on prisetio opevanog događaja, kada su pokojni Jasmin Nišić-Pišonja i on ukrali autobus.
– Sejo Sexon je morao da promeni tekst kako ga tadašnja milicija ne bi tužila. Često su me ljudi pitali zašto smo ukrali taj kasetaš, a mi ga nismo ukrali. Istina je da smo se napili i krenuli da se provozamo. Znali smo da iza vrata ima dugme kojom se ona otvaraju, jer nam nije bilo prvi put da smo tako ulazili u autobus. Krenuli smo od mesta na kom je današnji hotel Holiday In, a zaustavili su nas između Hadžića i Pazarića. Nismo ni došli do Bradine, kako pevaju u pesmi. Tu su nam napravili barikadu u koju smo udarili i autobus se ugasio – prisetio se tada Žuga događaja iz 1981. kada je on imao 17 godina, a Pišonja 15.
– Bila su to druga vremena. Kad napraviš nešto tako, pa te milicija dobro “izbuba”, onda završiš u zatvoru pa ti dođu otac i majka i kukaju. Bila je to za njih velika sramota. Govorili su mi: ‘Ćuti, nemoj da iko sazna’. Međutim, kad je izašla pesma, vikali su za nama po gradu – evo Pišonje i Žuge. Onda mi je tek majka “sela na glavu” i vikala: ‘Kuku meni sramote’ – ispričao je Žuga.
– Meni su u školi skratili prezime, pa sam postao Žuga. A Pišonju smo zvali Šonjo, dok nismo saznali za zanimljivu priču – objasnio je Žuga.
[infobox title=’Snimaju se film i TV serija o Pišonji i Žugi’]
Balada o Pišonji i Žugi/Photo: YouTube printscreen
U BiH se snima film “Balada o Pišonji i Žugi”, a premijera se očekuje na jesen sledeće godine. Igrani film i tv seriju režiraju Jasmin Duraković i autor kultne pjesme Davor Sučić – “Sejo Sekson”. Scenario pored Seje Seksona, potpisuje beogradski pisac i dramaturg Vladimir Đurđević, dok glavne uloge u filmu, između ostalih, igraju Dino Sarija (Žuga) i Ivan Đorđević (Pišonja). Amilu igra beogradska glumica Jelena Gavrilović, a ostale večne heroje sarajevskog asfalta igraju Emir Hadžihafizbegović, Haris Burina, Saša Petrović, Goran Navojec, Ivo Gregurević…[/infobox]- Jasmin je bio iz mešanog braka i išao je crkvu. Krštena kuma mu je bila iz Australije i jednom je došla da ga poseti. Igrali smo fudbal, a njemu se strašno piškilo. Došla je ta kuma i počela da ga grli jer ga nije dugo videla. Jasko je vikao da ga pusti i pritom se upiškio u gaće. Tako je Šonjo postao Pišonja. U početku mu je to smetalo, ali kasnije se navikao. On je pomalo i sam kriv za to, jer kad bi god neko u gradu viknuo: ‘Pišonja’, on bi se okrenuo i rekao ‘Majku ti…'”
Kazao je da mu je lakše bilo da ga zovu Pišonja nego Jasko. Žuga je bio penzionisani hrvatski vojnik, a od sredine devedesetih živeo je u Metkoviću gde se brinuo o staroj majci.
Jasko ili Pišonja poginuo je 1992. u Sarajevu. Juče mu se “negdje gore, gdje se smije mjesec žuti”, pridružio i njegov stari prijatelj.
Legendarna rok grupa Galija u četvrtak uveče u beogradskoj Hali sportova proslavila je 40 godina postojanja koncertom koji je bio prepun emocija, sviračkog majstorstva, značajnih pesama i velikih hitova iz svih faza karijere, što je oduševljena publika na kraju nagradila ovacijama.
Galija, Hala sportova 2016/Photo: Teodora Ćirić
– Dobro veče Beograde. Srećan nam rođendan – frontmen Nenad Milosavljević-Neša Galija ovim rečima najavio je dvoipočasovno zajedničko slavlje benda i oko 4.000 fanova, koje su uveličali i specijalni gosti, bivši članovi Galije klaviaturista Saša Lokner i gitarista Saša Ranđelović, kao i pevač Kerbera Goran Šepa-Gale.
Koncert je otvoren sa “Mestom pored prozora”, a u sjajno ukomponovanoj set listi, gde se o dinamici koncerta vodilo računa do najsitnijih detalja, sledili su stari biseri kao što su “Noć”, “Da me nisi”, “Seti se maja”…
[accordion title=’Vreme za Vreme čuda’ open=’true’]
Vreme čuda, Hala sportova 2016/Photo: Teodora Ćirić
Publika je, uoči nastupa Galije, veoma pozitivno odreagovala i na mladu predgrupu Vreme čuda, koja je kratkim nastupom zagrejala okupljene pred glavne zvezde.[/accordion] Posle teme iz “Zone Zamfirove” i “Na tvojim usnama”, došlo je vreme za najavljene goste. Izlazak na binu Galeta iz Kerbera može se smatrati i istorijskim, jer je prvi put uživo duetski izvedena pesma “Sloboda”, snimljena pre 27 godina.
Na rođendanskom koncertu, uz Nešu i Predraga Milosavljevića svirali su nadahnutno i znalački bubnjar Boban Pavlović-Čarlton, zatim gitarista, “duša” Galije Dragutin Guta Jakovljević (čije velemajstorstvo je na impozantan način došlo je do izražaja u “A kad me pogledaš”), basista Slaviša Pavlović-Stenli, i klavijaturisti Ivan Ilić i Goran Antović.
Galija, Hala sportova 2016/Photo: Teodora Ćirić
Galija je u Hali sportova ponovo potvrdila svoj status jednog od najmoćnijih sviračkih sastava u ovom delu Evrope, punokrvnom rok svirkom u kojoj je uživalo nekoliko generacija fanova – od onih koji su rasli zajedno sa bendom od 1976. godine, do obožavalaca rođenih u ovom veku.
Povratak u prog rok fazu s početka karijere (“Decimen”, “Put”) deo je u kom je bend posebno ubedljivo svirački zvučao, sa instrumentalnim deonicama u rangu najvećih svetskih sastava njihovog profila. Tome su dodatno doprineli gosti Lokner i Ranđelović.
Usledio je akustični blok, gde je Neša sam sa akustičnom gitarom izveo “Da li si spavala” a po emotivnom naboju nadovezala se balada “Mlada, lepa i pametna” sa jednim od najlepših refrena u Galijinom opusu. “Bez struje” su bile i pesme “Moj brat i ja”, “Uzalud se trudiš” i “Ti možeš sve”, uz raspevanu publiku.
Galija, Hala sportova 2016/Photo: Teodora Ćirić
Galija je mnoge prijatno iznenadila specifičnom verzijom “Kotora”, koji je obično čuvan za udarački, električni finiš. Ovoga puta pesmu je posebno obojio sa kavalom Miloš Jakovljević.
Elektrici se bend vratio uz “Možda sam lud”, a onda je na binu izašao i fan iz Makedonije Aleksandar Runčev i pokazao zavidne glasovne sposobnosti pevajući “Pismo”.
Očekivan finiš zvaničnog dela ispunjen najvećih hitovima započela je “Dodirni me”, pa se nastavilo uz “Trube”, a bend je pred razaračku “Digni ruku” još dodatno “palio” publiku ponavljanjem uvodnog rifa nekoliko puta. Redovnim posetiocima koncerata Galije bilo je sasvim jasno da, za kraj zvaničnog dela sledi, šta bi drugo nego – raskošna i veličanstvena balada “Još uvek sanjam“.
Galija, Hala sportova 2016/Photo: Teodora Ćirić
Skandiranje “bis, bis, bis…” vratilo je bend na binu da izvede “Gospi” i “Burnu, pijanu noć”, koju je pratilo grleno pevanje publike, a neizostavna “Skadarska” zaokružila je celu priču. Na binu su ponovo izašli svi gosti, čime je stavljen pečat na istinsko veče za pamćenje.
Super je što ponekad novinari ne moraju sami da pišu one stereotipne uvode za intervju. Tipa… šta se dobije kad se izmiksaju neoubuzdana ženska energija, rokenrol filozofija, metal tradicija i vrhunsko sviračko umeće, pa se sve to zakuva u ovoj i ovakvoj, konzervativnoj i rigidnoj Srbiji? Nemesis. Prvi i jedini ženski melodic death metal bend u zemlji večne tranzicije… Pa onda sledi priča o osnivanju, uzorima, prvim svirkama…
Može, eto, i tako… Ali super je i kad može da se skoknete do Fejsbuka, preuzmete zvaničnu biografiju i pustite ljude da sami o sebi kažu ono što žele. Em je sasvim fer, em je lakše. Dakle… [accordion title=’BIOGRAFIJA (klikni)’]
Nemesis je jedini ženski melodic death metal bend u Srbiji. Nastao je krajem 2013. godine u Beogradu, po ugledu na Arch Enemy. Tokom prvog sastanka shvatile su da bi idealno rešenje bilo da u tom bendu sviraju samo devojke. Prvobitno su izvodile pesme drugih bendova, ali se trenutno bave isključivo autorskim radom. Bend je više puta nastupao u lokalnim beogradskim klubovima kao i Domu omladine Beograda, Kulturnom centru Studentski grad i Centru za kulturu Božidarac. Osim toga pobednice su Demo masters festivala 2014. godine u kategoriji kaver bendova, organizatorke festivala “Žene sviraju sve” i učesnice festivala “Hajde da virimo” koji je održan u Apolo dvorani u Pančevu. U maju 2016. godine, objavile su spot za svoj prvi singl “Vengeance” koji će se naći na EP-u, zajedno sa pesmama Living Dead People, Savages i Divine Retribution. U planu im je da objave EP početkom 2017. godine. Album je takođe u planu iste godine. Bendovi koji ih inspirišu su Arch Enemy, Death, Pantera, In Flames, Trivium i Kreator. Inspiraciju za tekstove nalaze u problemima 21. veka, kao što su kapitalizam i globalizacija, ali i u filozofskim temama.[/accordion] Nemesis su Sanja Drča (vocals), Aleksandra Petrović (Lead guitar), Tijana Milivojević (Rhythm guitar), Anja Tvrtković (bass) i Selena Simić (drums). Na naša pitanja odgovarale su Anja, Sanja i Selena, malo ozbiljno, malo kroz šalu, ali posle tih odgovora mnogo je lakše razumeti njihovu muziku i zašto rade to što rade. A to i jeste cilj dobrog intervjua, zar ne?
Pominjete u biografiji “prvi sastanak”, gde je to, kada i kako bilo? Anja: Nismo se sve poznavale međusobno u tom trenutku i bile smo dosta nervozne, bilo je to nešto poput prvog sastanka (smeh). Iznajmile smo studio u BIGZ-u i ponele instrumente. Dogovorile se da probamo nekoliko pesama Arch Enemy-ja I počele da sviramo i da se polako upoznajemo. Lako smo se povezale, u toku pauza su padale smešne priče i loše fore uz koje pivo. Jako smo bile srećne i uzbuđene pri rastanku u želji da krenemo što pre sa radom i svirkama.
Kako ste se upoznale i shvatile da treba da napravite bend? Sanja: Bilo je to vrlo spontano, Aleks me je čula kako pevam na jednoj svirci gde sam gostovala kao vokal i iste večeri smo se upoznale i dogovarale se da napravimo melodic death metal bend. Prvobitna ideja nije bila da bude ceo ženski bend, jer smo mislile da nećemo moći da nađemo devojke koje bi to svirale, međutim desilo se to da smo jedino njih i našle (smeh). Ja sam kontaktirala Selenu, a ona Anju i bivšu gitaristkinju Mariju i tako smo počele. Niko se nije poznavao od ranije osim Anje i Selene, pa me je malo brinulo kako će ispasti i da li ćemo se uklopiti, međutim već na prvoj probi smo “kliknule”. U početku je to više bilo zezanje, svirale smo muziku koju volimo, a kada smo videle da publika to podržava i da nam to dobro ide, odlučile smo da to podignemo za level više i počele sa autorskim radom ubrzo pošto nam se pridružila nova gitaristkinja Tijana koja se odlično uklopila. Nikad ne bih pomislila da pet žena može ovako dobro da funkcioniše (smeh), ali sada kada bolje razmislim, možda nam je baš to i pomoglo da opstanemo i da napredujemo. Sve ih gledam kao sestre i ne bih ih menjala ni za šta na svetu.
Brzo ste odlučile da se posvetite autorskom radu, a na kaverima se zarađuje za život… šta očekujete od svoje karijere? Anja: Smatramo da svaki bend treba da se otisne od toga osim ako nisu ciljno kaver bend. Nemamo prevelika očekivanja od svojih karijera, ali gajimo velike nade da će se naš talenat primetiti I podržati.
Kome se to baš toliko svetite… Zovete se “Osvetnice”, prvi singl vam je “Osveta”… Selena: Poruka koju smo želele da pošaljemo jeste da se zapravo svetimo nepravednom sistemu na kome ovaj svet počiva. Sam naziv i filozofija benda inspirisana je grčkom boginjom Nemesis koja se, kao i mi, bori za ravnotežu u ovom svetu i kažnjava one koji misle da su iznad zakona. Iako je “Vengeance” pesma koju smo prvu objavile, tekstovi pesama koje ćemo tek objaviti malo približnije objašnjavaju naše stavove i zašto smo baš odlučile da budemo “Osvetnice”.
Da li mislite da biste bolje prošle da ste više mainstream i imate li iskustva sa sviranjem “preko. Gde ljudi bolje reaguju na vas? Anja: Pošto živimo u zemlji gde je mainstream jako čudnog sadržaja, verovatno naša zamisao mainstreama nije ista. Nažalost nismo još prelazile granice, ali smo imale priliku da sviramo sa stranim bendovima koji su sa nas oduševljenjem pozvali da dođemo i sviramo sa njima kao podrška. Trenutno smo u pregovorima za turneju koja će biti van Srbije.
Da li je angažmanima koje imate pomogla činjenica da ste ženski bend? Ili vam je zato teže da dođete do dobrog kluba za svirku? Sanja: Sa obzirom na to da na našoj muzičkoj sceni nema previše žena koje sviraju metal, lagale bismo kada bismo rekle da ljudi nisu dolazili na svirke iz znatiželje, ali nam je drago da su ti isti ljudi nastavili da dolaze na svirke zbog muzike koju sviramo. Ali što se klubova tiče i nije baš tako. Ne zato što smo žene, već zbog žanra koji sviramo. Nije baš svaki klub ljubitelj melodic death metala, tako da se dešavalo da nas zbog toga odbiju. Baš skoriji primer jeste Dom Omladine Kragujevca, iako smo tamo svirale prošle godine, ove godine taj žanr izgleda nije više poželjan u toj “kulturnoj ustanovi”.
Mislite li da biste imale bolju priliku da napravite nešto veliko u šoubiznisu da živite negde na Zapadu? Imate li takve ambicije? Anja: Ne bih mogla reći da je to ambicija svake od nas, ali mislim da bismo kao bend bile spremne na takav korak. Zapad je ipak jedna velika zver i mašinerija u kojoj bi morale dosta da se potrudimo. Svakako ćemo probati da se čujemo što dalje.
Većina vas svira i sa drugim bendovima, da li vam je Nemesis samo “tamna strana” kreativnosti? Selena: Pa i ne baš. Zapravo nam je Nemesis svima primaran bend. Ja lično ne volim sebe da ograničavam u žanrovskom smislu, tako da ne vidim ni svetle ni tamne strane muzike. Jednostavno nekad mi više prija da sviram pank, a nekad da sav bes izbacim na jadnoj duploj pedali dok sviram sa Nemesisom. (smeh)
Šta se događa sa vašim festivalom “Žene sviraju sve”? Selena: Čekamo pravi trenutak da ga organizujemo ponovo. Lično bih volela da taj festival zaživi i da se ponovo održi na proleće 2017. godine, a da to tad saznamo za neke nove mlade i perspektivne ženske bendove koji bi svirali na festivalu. A osim toga, čekamo dobru priliku tokom koje ćemo mi, kao i koleginice iz drugih bendova imati više autorskog materijala za promociju.
Da li sebe smatrate feministkinjama i kakav je vaš odnos prema feminizmu? Selena: Feminizam kao reč nosi previše negativnih konotacija. Tako da pre nego što odgovorim na ovo pitanje želim da razjasnim neke stvari. Feminizam nije ženska borba za nadmoć, feminizam nije internet pokret koji služi za izbacivanje frustracija onih koji se nisu dovoljno emancipovani u tom smislu. Feminizam predstavlja borbu za jednakost i jednakopravnost muškaraca i žena, kao i borbu za ljudska prava svih ljudskih bića, nezavisno od roda, rase, klase i religije. Ja se lično izjašnjavam kao feministkinja i smatram da je u našem patrijarhalnom društvu feminizam preko potreban. Počevši od toga da su žene na svakodnevnom nivou objektifikovane i da se često u medijima i našoj kulturi prikazuju kao seksulani objekti i mašine za pranje sudova, do toga da je statistički nasilje nad ženama u našoj državi u konstantnom porastu. Osim ovih stvari, unutar samog feminizma postoje različite struje mišljenja, kao i različiti stavovi članica benda na ovu temu. Generalno se previše priča šta je namenjeno ženama, a šta muškarcima, šta priliči jednima, a šta drugima. To ograničava i smeta i ženama i muškarcima.
Da li ste death metal melodične i u običnom životu? Sanja: Ja jesam! (smeh) Što se muzike tiče, melodic death zauzima najviše mesta na mojoj playlisti. Trenutno najviše slušam Amon Amarth, In Flames, naravno Arch Enemy. Selena: DA! Anja: Uvek! Uglavnom metal, death metal je na playlisti!
Kako muški svet na svirkama reaguje na vas, da li se frajeri plaše da vam priđu, ili… Sanja: Pa kako koji, ima onih koji stoje sa strane i posmatraju sa smeškom, verovatno se plašeći da nam priđu, ali zato ima i onih koji bi nas istog momenta vodili u opštinu da nas žene (smeh). U svakom slučaju, svi pozitivno reaguju i sviđa im se to što radimo, a kada posle nastupa siđemo u publiku, čavrljamo i cirkamo, vide da smo potpuno opuštene devojke i da nema razloga da nas se “plaše”
Kakav muškarac mora da bude da bi osvojio death metal melodičnu devojku? Selena: Prvo, mora nestrpljivo da čeka da izađe naš novi singl i spot za pesmu Living Dead People, drugo mora mnogo da se raduje što uskoro objavljujemo svoj prvi EP na kome će se pored pesama Vengeance i Living Dead People, naći i pesme Savages i Divine Retribution. A osim toga, taj muškarac mora i da nam se sviđa. (smeh)
Hoćete li vi da se udajete skoro i rađate decu… Anja: Ja bih volela da vidim ovo pitanje postavljeno nekom muškom bendu čisto da vidimo kakve komentare bi napisali. Ali kad si već pitao – mi smo se već udale – za Nemesis (smeh)!
Gde vidite sebe za 10 godina? Sanja: Na main stage-u na Wackenu! (smeh) Ja se barem iskreno nadam. Milsim da imamo dosta potencijala i da ako budemo nastavile sa trudom i radom možemo da postignemo MNOGO!
Šta ćete biti kad porastete? Selena: Matorke koje šure melodic death metal! Šalim se, ja želim da odem u zemlju Nedođiju i da nikada ne porastem. Anja: Ja ipak sebe vidim u zemlji gde su jednorozi najbolji drugari sa zmajevima i vilama (smeh). Prašićemo metal i blamirati omladinu!
Pozorišna predstava “Čipka i čokolada” (Balkanski seksi grad) producenta, reditelja i koscenariste Stanka Holcera osvojila je i Sarajevo.
Čipka i čokolada/Promo
Kultna dvorana Cinema Sloga bila je pretesna da primi sve one koji su hteli da vide ovaj muzičko scenski šou. Poznati beogradski kantautor Srđan Marjanović oduševio je publiku kao gost ove večeri.
Komična priča dve najbolje drugarice koje ogovaraju muškarce “gostujući” u TV emisiji voditelja Mikana Kozomare, razgalila je srca Sarajlija. Anita Petković, Svetlana Milenković i Nataša Jaramaz ispraćene burnim i dugotrajnim aplauzima. Tražila se u Cinemi i karta više, pa su protagonisti dobili poziv za ponovni susret sa Sarajlijama…
Čipka i čokolada/Promo
– Sarajevska publika dočekala nas je otvorenoga srca i raširenih ruku, a naša vesela družina je na fantastično gostoprimstvo odgovorila fantastičnom glumom i fenomenalnom interakcijom sa publikom. Dobra druženja se pamte i ponavljaju, pa nema sumnje da ćemo se još sretati – rekao je Stanko Holcer posle predstave.
Marija Popović je srpska pijanistkinja koja već godinama svoj rad sa velikim uspehom prezentuje u inostranstvu. Poznata po fantastičnim spotovima, zahvaljujući kojima je svoju umetnost približila publici širom sveta, Marija će ovih dana javnost obradovati novim videom za Vivaldijevu kompoziciju “Winter”.
Ekranizacija iza koje je stala čuvena kompanija C Music, premijerno će biti predstavljena u Londonu.
Marija Popović/Promo
Bajkovita scenografija ovog umetničkog remek dela, inspirisana je “Snežnom kraljicom”, a zanimljivo je da je Marija za potrebe dizajna kostima koje nosi u spotu angažovala glumca Pozorišta na Terazijama, Dušana Kaličanina. Dvoje umetnika je u Londonu pobralo samo najbolje kritike, a čelni ljudi tamošnje produkcije prozvali su Kaličanina “srpskim Džonom Galijanom”.
– Sve izgleda zaista magično i prezadovoljna sam saradnjom sa Dušanom. On je izuzetno talentovan, kako po pitanju glume, tako i u pogledu dizajna. Ovaj spot je naš mali poklon publici u susret predstojećim praznicima, pa se nadam da ćete uživati – kaže Marija.
Pogledajte tizer kojim Marija Popović najavljuje svoj novi spot:
Aleksandra Slađana Milošević snimila je šou program za TV Naša, kojim će gledaocima čestitati Novu 2017. godinu. Šou je ujedno i početak proslave jubilarnih 40 godina njenog rada i prisustva na kulturnoj sceni Srbije.
Slađana Milošević/printscreen
U šou programu “Nad tobom anđeli imaju moć”, gledaoci će imati priliku da čuju neke od Slađaninih najvećih hitova, uz uvek zanimljiv vizuelni doživljaj, autentične kostime i stajlinog. Specijalni gost je Slađanin brat Goran Milošević, pevač najvećih hitova grupe Generacija 5.
Šou emituje TV Naša 31. decembra 2016. u 20:00 časova.
Jedna greška, ne baš mnogo teška, ali urnebesna, izblamirala je celu Šri Lanku, a ima veze sa Božićem, molitvom, drogom, seksom i Tupac Shakurom!
Zabuna koja je nasmejala svet dogodila se na Festivalu božićnih pesama u Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke.
Naime, hiljade učesnika festivala trebalo je da zajedno pevaju tradicionalnu katoličku molitvu “Ave Maria”, a s obzirom na to da ne znaju baš svi kompletan tekst, organizatori su rešili da ga odštampaju i podele. Međutim…
Greškom ili nečijom neslanom šalom na hiljadama letaka koji su podeljeni učesnicima našao se tekst pesme “Hail Mary” čuvenog repera koja je objavljena nedugo posle njegove smrti 1996. godine. Koji nikako ne govori o blagosti i božićnom veselju, već o Tupacovim mukama s nasiljem u bandama, dilovanjem droge, seksom i životom posle smrti.
Jedan od stihova u njegovoj verziji “Ave Maria” glasi: “I ain’t a killer but don’t push me, revenge is like the sweetest joy next to gettin’ pussy”.
Kako bi rekli u “ozbiljnijim medijima”, za sada niko nije preuzeo odgovornost za ovu brljotinu.
Evo, da ne bude da vam Headliner.rs osim dobrog sadržaja nije ništa poklonio za Novu, u saradnji sa prijateljima iz Kuće na Dedinju, u Teodora Drajzera 34, pozivamo vas na superkul novogodišnju žurku.
Domaćini su je na svom FB profilu ovako najavili, a tu nema šta mnogo da se dira:
“U ovoj novogodišnjoj noći vraćamo se starim vrednostima – intimna zabava sa prijateljima uz pažljivo odabrane goste i sve to na sjajnoj lokaciji izmeštenoj od gradske praznične gužve. Bez preterivanja, zaista najbolja ekipa beogradskih house disk džokeja, na dva stejdža, biće garancija dobrog provoda za sve vas koji odlučite da Novu godinu dočekate u intimnom ambijentu predratne kuće u beogradskom naselju Dedinje. Premijum piće za iskusnu ekipu i još mnogo iznenađenja.”
Koncerti Miška Plavog tradicionalno oduševljavaju publiku koja rado iznova sluša njegove muzičke bravure. U jeku priprema za novogodišnje praznike 29. decembra u 22:00 časa Miško Plavi nastupa pred publikom KC Grad sa uigranim sastavom koji čine Vasil Hadžimanov (sinti bas i klavijature) i Srđan Dunkić (bubnjevi).
Milivoje Petrović (Miško Plavi) je multiinstrumentalista koji se pojavio na rok sceni početkom osamdesetih godina kao gitarista, basista i klavijaturista sarađujući sa bendovima: Via Talas, D’Boys, Piloti, Ekatarina Velika. Poslednjih godina njegova preokupacija je harmonika, a sa ovim instrumentom je izgradio značajnu svetsku karijeru.
Miško Plavi/ Photo: Promo
Od 2000. godine izvodi program Music Around the World sa kojim je održao više od 200 koncerata u Japanu gde je objavio i album “Istok ljubi zapad”. Autor je muzike za nekoliko srpskih, francuskih i američkih filmova.
Vasil Hadžimanov je prepoznatljiv kao predvodnik VH benda,vodećeg fjužn sastava na ovim prostorima. Školovao se na čuvenom Berklee koledžu, a tokom kratkog boravka u Njujorku sredinom devedesetih svirao je sa muzičarima kao što su Met Gerison, Rodni Holms, Dejvid Bini…
Srđan Dunkić – Džoni jedan je od najtraženijih studijskih muzičara u regionu. Karijeru je počeo već kao dvanaestogodisnjak. Bivši je član VH benda, a nastupao je i snimao sa mnogim poznatim muzičarima i grupama (Bata Kovač, K2, Zana, Dragoljub Đuričić, Fuzzbox).
