Harizmatični pevač i gitarista Kezaja Džons se ovog leta vraća u Beograd, kao što je i obećao. On će 27. jula nastupiti u letnjem klubu Bitefartcafe, koji se nalazi kod teniskih terena na Kalemegdanu.
Zvezda u Evropi i Japanu, Kezaja je svojom blufank muzikom na koju najveći uticaj ima njegovo afričko poreklo, dosegao kultni status u Londonu. Njegov specifičan način sviranja gitare, kao i zagonetni refreni i oštro udaranje po žicama koje je promovisao na debi albumu “Blufunk Is A Fact” proslavili su ga početkom devedesetih godina prošlog veka. Album je prodat u pola miliona kopija.
Kezaja kao svoje uzore navodi Felu Kutija, Majlsa Dejvisa i Džimi Hendriksa. Karte su u prodaji na svim prodajnim mestima eventim i ddtickets, kao i online.
Dobro poznajete publiku u Srbiji. Kojom pesmom biste pozvali svoje fanove da dođu na vaš koncert u Beogradu 27. jula?
– Već to znaju – “Rhythm is Love”.
Koju poruku biste poslali savremenim generacijama?
– Smatram da je potrebno da pronađemo način da komuniciramo i međusobno se povezujemo na mnogo ravnopravnijem nivou između muškaraca i žena, različitih kultura… Ljubav je vezivno tkivo. Ne govorim (samo) o sentimentalnim stvarima – govorim o dubokom razumevanju i poštovanju koje imamo jedni za druge. To zovem ljubavlju.
Na vaš rad je mnogo uticao Fela, kao i Džimi Hendriks i Džejms Braun. Zašto baš oni?
– Nisam odabrao ja njih – oni su odabrali mene. Rođen sam 1968. i te godine se mnogo tog dešavalo sa našim narodom. U Nigeriji je Fela radio na svom zvuku, do mog dečaštva, on je već stvarao svoju afro-bit političku muziku. U to vreme, moja braća su slušala Jackson Five, Brothers Johnon, Džejmsa Brauna, Flying Stone, Pitera Toša, Boba Marlija…
Nigerija je bila nova nezavisna zemlja, u kojoj je bilo mnošto muzičkih festivala. Bio je Fespac, na koji je došao Stivi Vonder i tokom kog je Fela imao svoju anti-Fespac pokret, dok je Malkolm Eks davao govor na Ibadan univerzitetu. Ljudi su dolazili preko Lagosa, jer je Lagos u to vreme bio kulturna Meka Afrike. Odabrali su me, jer je to bilo zvučno i radio okruženje u kom sam odrastao.
Pri kraju panka i na početku ska 1977. slušao sam mnogo panka i ska, dvotonske muzike. A onda, početkom osamdesetih, moji prijatelji su slušali Dejvida Bouvija, novu romantičnu muziku, znate tu englesku muziku… Tako su na mene uticali uglavnom ljudi iz inostranstva i muzika koju ja zovem Blufankom, pokušava da reflektuje sve ono uz šta sam odrastao kao dete – afričkoameričku muziku, tradicionalnu nigerijsku muziku, modernu urbanu nigerijsku muziku, poput afro-bita i englesku pop muziku s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih.
[infobox title=’U Srbiji se odlično jede’]
Koje je vaše omiljeno jelo i da li volite da kuvate? Da li ste probali beogradsku hranu?
– Volim egzotičnu hranu. Volim da isprobavam različite stvari, da istražujem. Sećam se da sam odlično jeo prošlog puta kad sam bio u Srbiji. Neki od vaših specijaliteta su odlični. Sećam se da je bilo mnogo mesa. Rekli su mi da će me ovog puta voditi na neko posebno mesto, da probam srpsku modernu kuhinju.[/infobox]
Da li planirate da sarađujete na albumima sa nigerijskim umetnicima kao što su Ajo, Nneka, Asa?
– Čuo sam da Asa svira u Batakalanu (Pariz, Francuska). Znam je iz Lagosa. Svirali smo s njom uživo i volim da radim s njom kao umetnicom.
Seun Kuti kog sam upoznao na festivalu u Rejunionu, još gura afro-bit u nekom novom pravcu. Volim da sadrađujem s njim i imamo slična gledišta. Radio sam na nekoliko pesama na novom albumu Femija Kutija. Otvoren sam da se muzički delim, jer je u našem najboljem interesu da svi sarađujemo međusobno.
HL/Izvor: Bitef
