Inače, Djexon je član beograskog sastava Kurtoazija koji je sve popularniji kako na hip-hop, tako i na mainstream sceni.
Autor je kompletne muzike i tekstova, a pored njega na albumu se kao gosti pojavljuju i Gazda Paja, reper Fox, Young Palk, Djokaton član sastava Blaya Dub Playa…
Djexon/ Photo: Promo
“Traume 2” su nekoliko meseci najavljivane singlovima koji su pokazali raznolikost muzičkih podloga koje će se naći na albumu. Iako je dominantan rnb zvuk mogu se čuti i dancehall, trap i pop uticaji.
Kurtoazija za predstojeće leto najavljuje nove spotove i saradnje sa popularnim domaćim izvođačima, a šta je u pitanju, saznaćemo već početkom sledećeg meseca.
Posle tačno dve godine pauze, bend Centurion ponovo nastupa u Beogradu i to 27. maja u klubu Elektropionir.
Ovo će ujedno biti i prvi nastup u novoj postavi benda, a kako najavljuju prestonička publika može da očekuje pregršt autorskih pesama, svež repertoar obrada ali i par iznenađenja.
Pored benda Centurion, iste večeri nastupiće i Prototype Unleashed, takođe posle duže pauze.
Ko je propustio svirku u Božidarcu, evo prilike za popravni. Dža ili Bu nastupaju 29. maja na Letnjoj sceni Klupice (DKSG) sa početkom u 20:00 časova.
Dža ili Bu/Photo: facebook@dzailibu band
Kako najaviti bend koji ima hit godine, turneju godine, album godine, zabranu godine (koncert u Užicu) i 30 godina rada iza sebe? Da probamo…
Dža ili Bu su osnovani 1987. godine u Beogradu, na Vračaru. Dosada su objavili sedam studijskih albuma.
Aktuelno izdanje “Sedma sila” proglašeno je od strane slušalaca Radio Beograda 202 za najbolji album 2016. godine, a singl “Gasio sam mrak” za hit godine.
Dža ili Bu/ Photo: Promo
Dža ili Bu su ujedno i jedan od koncertno najaktivnijih bendova na našim prostorima. U poslednjih pet godina svirali su više od dvesta pedeset koncerata širom regiona, a tokom dosadašnje karijere održali su više od sedamsto.
Svi koji dođu na koncertu u DKSG biće u prilici da čuju presek najvećih hitova iz tridesetogodišnje karijere ovog kultnog benda.
U četvrtak, 25. maja, Kulturni centar Beograda obeležava 60 godina od kada je otvorio svoja vrata za brojne izložbe, razgovore, predavanja, koncerte i od kada je postepeno izrastao u mesto u kom se definiše i komentariše savremena gradska, evropska i svetska kultura.
Od muzičkih i filmskih festivala, promocija knjiga i originalnog dizajna, pa do organizovanja Oktobarskog salona, Likovna galerija, Dvorana kulturnog centra, Beogradski izlog i Artget su bili, i ostaće, prostori gde se kultura stvara, predstavlja, menja i pulsira u ritmu Beograda 365 dana godišnje.
Fish in oil/Photo: Promo
A šta nas sve očekuje u četvrtak na rođendanskoj proslavi…
18:00 Nastup benda Fish in oil kod fontane na Trgu Republike i performans teatra MIMART “Beline KCBeo – Grad“
19:00 Teatar MIMART u ulozi vodiča – obilazak prostora Kulturnog centra Beograda i Dvorane kulturnog centra.
19:30 Pozdravni govor i projekcije filmova i TV emisije o Kulturnom centru Beograda:
– Sam svoj pokret – dokumentarna emisija RTS-a, autorke Vojke Pajkić (30 min)
– KCB iz vizure najmlađih saradnika – kratki filmovi o KCB-u
20:00 Nastup VIS Limunada i koktel u Galeriji Artget
U svim izlozima Beoizloga: umetnička instalacija BEO ŠETAČ, autorskog tima nAnAnA (Nena Skoko Snežana, Vesna Pejović i Dragana Marković)
Gitarski virtuoz Borislav Borko Mitić nastupiće prvi put uživo u klubu Fest, u petak 26. maja.
Instrumentalista sa sjajnom internacionalnom karijerom i muzičar koji je svirao sa gotovo svim značajnim gitaristima današnjice, zemunskoj i beogradskoj publici predstaviće se u nesvakidašnjem, akustičnom izdanju. Borko će u Festu izvoditi svoje instrumentalne kompozicije aranžirane za dve gitare, uz podršku kolege Nebojše Mitrovića, a njihov nastup svakako će biti nešto što dugo nismo imali priliku da čujemo na ovim prostorima.
Ovaj poseban momenat iskoristili smo da sa Borkom proćaskamo na temu razlike između akustične i električne svirke i nagovestimo kakva to senzacija očekuje publiku u kultnom zemunskom klubu.
Važiš sa gitaristu oko kojeg sve pršti i seva, što podrazuvema glasnu i mocnu električnu gitaru i mnogo vati, zašto si se odlučio za akustičarski nastup?
– Trenutno sam fasciniran tim akustičnim zvukom. Nalazim puno strasti u vibraciji najlonskih žica akustične gitare koju električna gitara nema. Zaljubljen sam u taj poetični mistični ton koji nekako ide daleko u prošlost, u maštu… do obronaka Pirineja, Sevilje, uz eho nota svih španskih vituoza koji su nekad pretočili svoju dušu u zvuk gitare jednom negde u dalekoj Andaluziji, u noćima pored vatri. Planiram da uradim jedan akustični album u budućnosti koji će biti mešavina neoklasike i flamenka. Meni je to interesantna promena i veliki izazov. Ja ću svakako i dalje svirati električnu gitaru i naravno da planiram uskoro neke nastupe sa svojim električnim triom ovog leta po Srbiji i regionu. Ovaj projekat sa akustičnom gitarom je zapravo više – za moju dušu.
Koja je najvažnija razlika između nastupa sa bendom i električnom gitarom i ovog akustičarskog?
– Daleko je intimnije ovako biti sam sa akustičnom gitarom pred slušaocima i mnogo je direktnije, iskrenije na neki način. Ponekad prateći bend pokriva određene slučajne promašaje i nedostatke u izvođenju, a ovako kad su samo jedna ili dve gitare u pitanju, sve se čuje – svaka nijansa u fraziranju i mora se baš paziti da svaki ton bude savršeno odsviran. Takođe, sa akustičnom gitarom nema overdrajv pedala, pojačala, distorzije, sustejna tipičnog za električnu gitaru od čega rok gitaristi zavise, pa je ovde sve samo u prstima, tj. rukama gitariste… Nema olakšica – kako odsviraš to ti je. Ali, akustična gitare može zazvučati itekako žestoko. Dovoljno je samo setiti se velikih virtuoza poput Paka Delusije ili Al Dimeole i njihovih furioznih interpretacija.
[accordion title=’Najbolja je ona gitara koju zaista voliš’ open=’true’]
Koju bi akustičnu, a koju električnu gitaru preporučio početnicima, klincima koji tek uče da sviraju? – Onu gitaru koja ih privlači kad je vide i inspiriše da sviraju kad je uzmu u ruke. Bitna je ta ljubav na prvi pogled, bez obzira na kvalitet instrumenta…[/accordion]
Na kojoj gitari sviraš, ima li ona svoju istoriju, možda…?
– Trenutno sviram na “Godin – grand concert” gitari sa najlonskim žicama koju sam dobio lično od gospodina Roberta Godina, vlasnika te kompanije prilikom jednog susreta pre dosta godina u Montrealu, gde sam tada živeo (na fotografiji u vrhu – nap.a.t.). To je kanadski brend gitara koji je vrlo uspešan u svetu. Koriste ih sjajni gitaristi kao Džon Meklaglin ili Stiv Stivens (Bili Ajdol). One najbolje od njihovih modela, kao što je ova moja, se prave ručno u Kanadi, u provinciji Kvebek, u malom gradicu La Patri i to uglavnom od kanadskog drveta. Ona je sad sa mnom u Beogradu i na njoj najradije sviram.
Borislav Mitic/Photo: D. Cvetanović
Zbog čega si se odlučio baš za klub Fest?
– Fest je jedan od najstarijih kultnih rok klubova u našem gradu. Ja sam mnogo puta odlazio tamo na svirke drugih muzičara, ali nikad lično nisam svirao na toj bini. U razgovoru s vlasnikom Festa tokom nedavnog masterklasa mog poznanika gitariste Gus G (Ozi Ozborn) u Festu, došlo je do sugestije za moj nastup tamo i odlučili smo da to bude sada. Mnogo odličnih gradskih gitarista je tamo već sviralo tokom godina, pa će biti uzbudljivo i lično nastupiti u tom prostoru i ostaviti neki nov trag u sećanju onih koji te večeri dođu da me slušaju.
Šta publika koja u petak, 26. maja dođe u Fest treba da očekuje od tebe i Nebojše?
– Sviraću sopstvene instrumentalne kompozicije sa svoja četiri solo albuma, aranžirane za dve gitare. Zanimljivo je čuti kako moje agresivne rok stvari počnu da zvuče potpuno drugačije u novim, pitomijim verzijama. Ljudi su uglavnom prijatno iznenađeni i dobijam puno komplimenata za ove akustične varijacije. Stara virtuoznost je i dalje tu, ali u nekoj novoj, možda zrelijoj i delikatnijoj formi. Publika u petak može da očekuje moj svirački maksimum, koji ja svaki put ostavim na bini, puno virtuoznih momenata, dubokih emocija i lepih melodija… a ovog puta sam baš inspirisan da to bude izvođenje za pamćenje. Želim da slobodni, virtuozni, divlji zvuk gitare i dalje živi u ovom gradu, i da pronosim dalje taj iskreni muzički plamen začet ovde, nekad, od strane najvećih gitarskih majstora sa ovih prostora pre mene, i dam ga nekim novim klincima.
Promocija diska “Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević” Jasmina Janković – klavir (Metropolis Music) održaće ce na Belom dvoru 25. maja sa početkom u 19:00 časova.
Na promociji će govoriti NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II, prof. Ljiljana Čanić (glavni i odgovorni urednik Metropolis Music), gospodin Dragomir Acović (predsedavajući Krunskog saveta), dr Aleksandra Paladin (muzikolog) i prof. dr Jasmina Janković (klaviristkinja).
U nastavku promocije nastupiće prof. dr Jasmina Janković u okviru zvučne prezentacije izdanja. U muzičkom delu programa, pored Jasmine Janković, učestvuju i Aleksandra Lojanica (sopran), Tijana Vučković (mecosopran), Goran Krneta (bas).
– Dela posvećena kraljevskoj dinastiji Karađorđević nastala tokom XIX i početkom XX veka predstavljaju autentičnu sliku srpske klavirske muzike toga doba, čije je utemeljenje u pijanističkoj tradiciji romantizma predstavljalo značajnu osnovu za razvoj novih stilskih jezika, koji su obeležili vreme koje je dolazilo – izjavila je dr Aleksandra Paladin.
Jasmina Janković/ Photo: Promo
Profesor dr Jasmina Janković – redovni profesor, pijanista, doktor književnih nauka i autor projekta Srpska klavirska muzika, rođena je u Beogradu gde je uporedo završila Petu beogradsku gimnaziju i Srednju muzičku školu Stanković.
Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na katedri za klavir, u klasi prof. Mirjane Šuice Babić. Zvanje magistra stekla je na dva fakulteta: FMU u Beogradu, u klasi prof. Arba Valdme, kao i na Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi, u klasi prof. Dmitrija Baškirova.
U svojoj karijeri Jasmina Janković je održala više stotina koncerata u zemlji i inostranstvu, od kojih je posebno zapaženo 40 tematskih resitala u Parizu, koncerti u sedištu UNESKO 1996. i 2000, koncert na Svetski Dan muzeja (2012), gde je prezentovala nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije u Parizu.
Roman “Kraljevstvo ovoga sveta” (Dereta) predstavlja jedno od onih dela koje već decenijama ima značajan uticaj na sudbinu svetske književnosti.
Autor romana, Aleho Karpentijer, pokušao je da otkrije korene i istoriju Novog sveta koji su neraskidivo vezani sa magičnom stvarnošću (lo real maravilloso) terminom i književnim postupkom koji će samo jednu deceniju kasnije evoluirati u magični realizam.
Ovo karpentijerovsko čudesno proživljavanje stvarnosti bilo je velika inspiracija i uvod u stvaranje “latinoameričkog buma”, a Fuentes, Ljosa i pre svih Markes, nisu krili koliko je ovaj roman uticao na njih.
Photo: Promo
Kada se jednoruki rob Makandal oslobodi okova, pretvori u insekta i uzleti nad zadivljenom masom koja je očekivala njegovo pogubljenje – na Haitiju, karipskom ostrvu krvi i čuda – više ništa neće biti isto.
Iako će ponovo biti uhvaćen i javno spaljen, mnogi će se zakleti da su ga videli kako se opet uzdiže iz tog plamena.
Sve njegove priče o velikim kraljevstvima, epskim bitkama u kojima su životinje bile saveznici ljudima, vremenu kad je Duga bila kraljica, uskoro će postati inspiracija za veliki ustanak robova protiv francuskih zavojevača, na čelu sa Henrijem Kristofom koji će u istoriji ostati zabeležen kao prvi crni haićanski kralj.
Kako to obično biva, Kristof će zavesti još strašniju diktaturu nad svojim sledbenicima potvrđujući tako istinsku prirodu nasilnih revolucija koje su uvek predstavljale mač sa dve oštrice.
Ipak, glavni junak ovog romana nije nijedan od njih, već Ti Noel, nepismen i dva puta žigosan rob afričkog porekla, koji je u revolucijom stekao slobodu.
Njegov karakter rezultat je kreolizacije, jedinstvenog procesa Makandalovske vudu tradicije, i kristofovskog katoličkog realizma. On predstavlja suštinsku kariku između duhovnosti i istorije. Ali Ti Noel zanima pažljivog čitaoca pre svega zbog svojih univerzalnih ljudskih atributa, a ne zbog svoje boje kože.
Ime Bibi H vam verovatno i ne znači previše, ali uskoro bi moglo. Reč je o nemačkoj YouTube zvezdi koja je nedavno objavila pesmu “How It Is (Wap Bap…)” i za samo nekoliko nedelja sakupila 2.2 miliona dislajkova!
Pesma je za manje od tri sedmice pregledana oko 36 miliona puta, a već je šesta “najdislajkovanija” pesma u istoriji YouTubea. Poređenja radi, “Wrecking Ball” Majli Sajrus ima skoro 900 miliona pregleda, a “samo” 1.400.000 dislajkova.
Pravim imenom Bjanka Hajnke ova “pevačica” proslavila se svojim vlogovima na YouTube kanalu, ali čini se da njeni pratioci nisu baš oduševljeni idejom da krene i u muzičke vode.
– Možda će vas ovo iznenaditi, ali ja sam čak malo ponosna. Pa ko bi se bunio da je u društvu Džastina Bibera i Majli Sajrus, pa makar i po broju dislajkova – rekla je Bjanka za AP.
Na vrhu liste pesama sa najviše dislajkova je “Baby” Džastina Bibera, ali Bibina pesma je jedina na listi koja je objavljena ove godine, tako da je vrlo moguće da se popne i na sam vrh.
Slavni britanski glumac, ser Rodžer Mur, preminuo je u Švajcarskoj nakon kraće bitke sa rakom, objavila je danas njegova porodica. Imao je 89 godina.
Junak brojnih filmova i serija, glumačko ime je napravio pre nego što je zaigrao tajnog agenta 007.
Rodžer Mur, koji je preminuo danas u Švajcarskoj, rođen je u porodici siromašnog londonskog policajca 1927. godine.
Rodžer Mur/Photo: Promo
Pohađao je umetničku školu, koju je napustio sa 16 godina, kada se zaposlio u jednom londonskom studiju specijalizovanom za animaciju. Upisao je Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti, ali je zbog nedostatka novca napustio poslije tri semestra.
Krajem Drugog svetskog rata bio je regrutovan u intendantske jedinice britanske armije, u kojima je ostao do 1946. godine služeći i u Nemačkoj.
Popularnost u Velikoj Britaniji stekao je u televizijskim serijama iz šezdesetih godina prošlog veka, “Svetac” (The Saint) i “The Persuaders”.
Tajnog agenta 007 prvi put je zaigrao u filmu “Živi i pusti druge da umru”, 1973. godine. U ulozi svog života ostao je sve do 1985, kao glumac sa najviše uloga u filmovima serijala o Džejmsu Bondu.
Mur je lik Bonda poveo u nešto drugačijem pravcu od svog prethodnika Šona Konerija. Unio je više humora u lik i ostao zapamćen po uzdignutoj obrvi, iako je humor njegovog agenta 007 umeo da bude i okrutan.
[infobox title=’Svi Rodžerovi 007′]
Džejmsa Bonda igrao je i filmovima: “Čovek sa zlatnim pištoljem” (The Man With The Golden Gun) iz 1974, “Špijun koji me je voleo” (The Spy Who Loved) iz 1977, “Operacija Svemir” (Moonraker) iz 1979, “Samo za tvoje oči” (For Your Eyes Only) 1981. i “Oktopusi” (Octopussy) 1985. godine.[/infobox]
Murov Bond je bio uglađeniji i veštiji, a on sam je ostao upamćen kao glumac koji je utemeljio Bonda kao lik tajnog agenta sposobnog da se iz svake nepredvidive i opasne situacije izvuče sa lakoćom.
Domaća publika ga pamti i po akciono-avanturističkom spektaklu iz 1978. godine “Divlje guske” (The Wild Geese).
Rodžer Mur je ostao upamćen i po svom humanitarnom radu, zbog koga je 1991. godine proglašen za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.
Zbog humanitarnog rada kraljica Elizabeta II odlikovala ga je 1999, a titulu viteza Britanske imperije dobio je 2003. godine.
