Avangardan u svim sferama, od muzičke, ekološke do političke, Antonije Pušić, alijas Rambo Amadeus, od pojavljivanja na sceni 1988. godine smisleno se baveći naizgled besmislenim stvarima, postao je jedan od najpoznatijih kantautora na ex-yu prostorima.

Muzičar satiričnog duha i neumorni performer jednako je prepoznatljiv i kao izvanredan džez gitarista. Već nekoliko godina kao ambasador dobre volje UNICEF-a radi na mnogim značajnim projektima koje ta organizacija sprovodi, a javni prostor, kako sam kaže, sve češće koristi kako bi skretao pažnju na određene probleme, piše Gracija.

U Vašoj biografiji piše “obilato koristi ljudsku glupost u cilju istraživanja”, što bi se reklo imate pune ruke posla?
– Glupost je univerzalna, sveobuhvatna i pokriva sve segmente ljudskog delovanja. Ne može čovek da bude glup na fete, delove, glupost se preliva iz sfere u sferu čovekovog delovanja, i prilično je zarazna. Da nije tako, ne bi čovek praktično uništio stanište u kome živi, ne bi planeta bila usrana i ne bi na dnu okeana bila deponija plastike veličine Meksika. Sociologija kaže da se društvo ponaša kao najgluplji pojedinac. Društvo je spor mehanizam i dok najširi segment društva ne shvati određeni koncept, avangarda mora da bude uporna i strpljiva, sve dok ono što je etično i dugoročno perspektivno ne postane javni diskurs, stav većine.

Da li ste zato izjavili da verujete u tehnologiju, ali da ne verujete u ljude?
– Nisam to rekao. Rekao sam da verujem u nauku i pojedince. Malo je ljudi koji promišljaju o opštoj dobrobiti, i utoliko su dragoceniji pojedinci koji su istovremeno i sposobni i pametni i humanisti. Humanizam nije budalaština, brinuti se za čovečantvo u celini naposletku je briga i o svojim dalekim potomcima. Smanjujemo im ili povećavamo šansu za opstanak ne sa kontom u banci i nasledstvom, već boljim ukupnim ambijentom koji im ostavljamo da žive i opstaju u njemu. Evo, da li bi radije da vaš prapraunuk bude milijarder, da živi u čeličnom ogromnom brodu amfibiji, jer je planeta potpuno sje*ana, da se vozi tim brodom amfibijom, i da sluša i gleda kroz neprobojni prozor kako sirotinja vrišti u samrtnom ropcu, ili bi radije da živi i radi ono što voli u jednom blagom, miroljubivom i prijatnom okruženju, okružen prijateljima, u prijatnoj, čistoj i miroljubivoj okolini. Nemam dileme oko toga. Dovoljno sam star da sam video svojim očima kako završavaju nasledstva u nekompetentnim rukama i nekritičkom ambijentu.

Neki fanovi su vas u stilu i karijeri često poredili s Frenkom Zapom, a neki s Kapetanom Bifhartom. Po otpadništvu, ludosti ili hrabrosti?
– Iskreno rečeno, mnoge od tih definicija, opisa, fraza, floskula, tipa medijski manipulator, balkanski Zapa, to smo sve moje društvo i ja napisali daleke 1988, dok još PR kao delatnost nije ni postojala. A pošto je danas novinarstvo copy paste, čast izuzecima, onda tako neka paušalna tvrdnja od pre 30 godina, nakon stotina kopipejstovanja, postaje nepobitna činjenica.

HL/Izvor: gracija.me