Milanu Saviću saksofonisti i direktoru međunarodnog festivala saksofona Belgrade SAXperience biće uručen Francuski orden umetnosti u rangu viteza 20. septembra na ceremoniji u Francuskoj ambasadi.
Priznanje će Saviću uručiti otpravnik poslova ambasade Francuske Nikola Faj.
Milan Savić/ Photo: Facebook/ Milan Savic
Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza dodeljuje francusko Ministarstvo kulture osobama koje su se istakle stvaralaštvom na polju umetnosti ili književnosti i time doprineli francuskoj i svetskoj umetničkoj i kulturnoj baštini.
Ustanovljen je 1957. i “izaziva poštovanje i zavist među umetnicima, piscima, stvaraocima” kako se izrazio Andre Malro.
Milan Savić/ Photo: Facebook/ Milan Savic
Milan Savić je do sada nastupao i držao majstorske kurseve u zemlji i inostranstvu Alpen Clašica Fest (ITA), Olimpic Saxophone Festival, (GR), i održao koncertnu turneju u Francuskoj sa pijanistom Ukijem Ovaskainenom.
Nastupao je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a na Kolarcu, kamernim orkestrom Metamorfozis i Velikim kamernim orkestrom u sali Beogradske filharmonije.
Snimao je za Radio Beograd i premijerno izveo kompozicije Ivana Jevtića, Ivana Brkljačića, Ante Grgina, Aleksandra Sedlara i drugih.
Često je angažovan u orkestru Beogradske filharmonije i Simfonijskom orkestru RTS-a, sa kojima je nastupao na koncertima i turnejama u zemlji i inostranstvu.
Od 2006. godine radi u Muzičkoj školi Josip Slavenski kao profesor klarineta i saksofona.
Sudeći prema informacijama koje prenosi New York Times, američki časopis Rolling Stone pred 50. rođendan stavljen je na prodaju.
Osnivač magazina Jan Vener izjavio je u intervjuu za New York Times da je odlučio da prepustiti vlasništvo magazina kupcu koji ponudi najviše novca.
– Volim svoj posao, uživam u njemu, uživao sam dugo vremena – rekao je Vener i dodao – puštanje je jednostavno najpametnija stvar koju mogu da uradim.
Photo: Facebook @RollingStone
– Određeni novo ambicije ne možemo da ostvarimo sami – rekao je njegov sin Gas i nastavio – izdavaštvo je sada potpuno drugačija industrija nego što je bila ranije. Trendovi idu u jednom smeru, i mi smo toga prilično svesni.
Još prošle godine prodali su 49% udela koje je otkupila firma BandLab Technologies iz Singapura. Za preostalih 51% Jan želi da nađe kupca koji će razumeti misiju Rolling Stonea i koji ima puno novaca.
Photo: Facebook @RollingStone
Photo: Facebook @RollingStone
Photo: Facebook @RollingStone
Photo: Facebook @RollingStone
Photo: Facebook @RollingStone
Photo: Facebook @RollingStone
Iako i sami žele da ostanu u Rolling Stoneu, kažu da to ipak zavisi od novog vlasnika.
S obzirom da je Rolling Stone odigrao tako važnu ulogu, kako u socijalnom, političkom i kulturološkom pogledu, trenutni vlasnici kažu da žele da se ta pozicija zadrži.
Popečitelje su osnovali Saša i Goran Furunović još 1995. godine u Prištini. U to vreme bend je zbog svojih energičnih nastupa predstavljao specifičnu pojavu na prištinskoj sceni svirajući bučnu mešavinu nespojivih pravaca (alter, etno, noise, hard core…).
Po završetku bombardovanja, Popečitelji se sele u Kragujevac i Kraljevo, i nastavljaju sa istraživanjem i negovanjem originalnog muzičkog stila.
Zahvaljujući brojnim nastupima u ovim gradovima, ali i u Beogradu, ubrzo su postali svojevrsna andergraund atrakcija i potvrdili epitet eksplozivnog benda i nezaustavljive koncertne atrakcije.
Takav status doveo je do toga da su nastupali kao predgrupe Maceo Parkeru, legendarnom saksofonisti Džejmsa Brauna (2003.), kao i bendu NoMeansNo (2005.).
[infobox title=’Diskografija’]
Popečitelji/ Photo: Facebook @popecitelji
Prvi album “Ko radi?”, bend je snimio 2003. godine u studiju Music Factory u Košutnjaku, pod Kojinim (Disciplina kičme) producentskim vođstvom.
Ploča, izdata na etiketi Mojo beat 2004. godine, predstavlja kombinaciju slobodnog, sirovog folk-funk rocka i aranžmanski svedene, moderne produkcije, uz primese trance i drum and bass elemenata.
2008. godine Popečitelji su objavili drugi album pod nazivom “Horizonti”, a u novembru 2011. singl “Društvo!”, na kome se nalaze dve numere, “Loše društvo” i “Novo društvo”.
U februaru 2013. bend objavljuje treći studijski album pod nazivom “Sijalica”.
2005. godine Saša pokreće onlajn etiketu Druga stvar na kojoj Popečitelji objavljuju dva dupla singla – “Kroz” i “Bum!”. Za ove numere objavljeni su i prateći video spotovi.[/infobox]
Pored brojnih koncerata u Srbiji i zemljama u regionu, Popečitelji su nastupali na mnogim festivalima u Poljskoj (Varšava, Ciechanov, Węgorzewo), Italiji (Milano, Rim), Francuskoj (Tuluz, Albi), Austriji (Beč) i Belgiji (Gent).
Od osnivanja do danas, Popečitelji neumorno rade ono u čemu su najbolji – raduju se svakom direktnom kontaktu sa publikom i ređaju koncerte koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Ako nam ne verujete, svratite 22. septembra do kluba Elektropionir. Koncert počinje u 21:00 čas, a cena ulaznice iznosi 400 dinara.
Legendarni američki gitarista Džimi Hendriks preminuo je 18. septembra 1970. u svojoj 27. godini, u Londonu, od posledica prekomerne doze tableta za spavanje.
Džimi Hendriks/ Photo: Facebook @JimiHendrix
Ovako je glasio zvanični izveštaj posle autopsije, ali sve okolnosti njegove smrti nisu do kraja rasvetljene, jer nikada nije otkriveno je li to uradio namerno ili slučajno.
Kasnije se saznalo da je samo dan ranije Erik Klepton kupio Stratocaster gitaru prilagođenu za levoruke koju je nameravao da pokloni Hendriksu za njegov rođendan u novembru.
Džimi Hendriks/ Photo: Facebook @JimiHendrix
Dvanaest dana ranije, 6. septembra, Hendriks je održao svoj posljednji koncert u životu na Open Air Love & Peace festivalu održanom u Fehmarnu u Nemačkoj.
Poslednja pesma koju je Džimi odsvirao na koncertu bila je “Voodoo Child (Slight Return)”, a čitav nastup snimljen je i objavljen kao live album 2005. godine (“Live at the Isle of Fehmarn”).
Najveća svetska zvezda fado muzike Mariza ponovo će se družiti sa prestoničkom publikom na koncertu 7. decembra u Sava Centru
Slavna Portugalka se u Beograd vraća posle višegodišnje pauze, kako bi predstavila aktuelni album “Mundo”.
– Proći ćemo kroz brojne pesme koje ljudi vole i u kojima su uživali ovih petnaestak godina, ali istovremeno naglasak koncerta će biti na ovom albumu. Mundo znači svet. To je pozivnica ljudima da uđu u moj muzički svet i pokušaju da saznaju kakva sam to osoba danas – objašnjava Mariza.
Mariza/ Photo: Facebook @marizaoficial
Pevačica jedinstvenog i bogatog glasa, prepoznatljiva po svojoj harizmi, karijeru je počela albumom “Fado en mim” (2001), a usledili su svetski uspešni “Fado Curvo” (2003) i “Transparente” (2005).
Titulu kraljica fada – specifične portugalske muzike pune strasti, tuge, ljubomore i žalosti – Mariza je po mišljenju mnogih zaslužila albumima “Terra” (2008) i “Fado Tradicional” (2010), kao i brojnim turnejama i koncertima u prestižnim svetskim dvoranama kao što su pariska Olympia, Sydney Opera House, Carnegie Hall u Njujorku…
Marizino aktuelno šesto studijsko izdanje je “Mundo” (2015) – album putovanja, gde se od Kapoverdskih ostrva u “Padoce de Céu Azul” stiže do flamenka u pesmi “Adeus” i dodira tanga u “Caprichosa”.
“Mundo” donosi novi fado, hrabar, eksperimentalni, koji pomera granice… kao i dokaz da u svom glasu, svojoj duši, svojoj strasti Mariza i dalje nosi fado.
Ulaznice za koncert Marize 7. decembra možete nabaviti na blagajni Sava centra i preko mreže Eventim po cenama od: 3.500, 3.000, 2.500, 1.800 i 1.300 dinara.
Iako je “Another Brick In The Wall” najpoznatija i najpopularnija pesma Pink Floyda, “Wish You Were Here” sa istoimenog albuma iz 1975. godine svakako je na prvom mestu u kategoriji balada.
Sam album je po objavljivanju postigao trenutni komercijalni uspeh, toliki da matična izdavačka kuća Harvest Records EMI nije mogla da odštampa dovoljno primeraka kako bi zadovoljila potražnju.
Sid Baret/ Photo: youtube.com printscreen
U nastavku vam donosimo 13 zanimljivosti koje niste (ili jeste) znali, a u vezi sa albumom i samom pesmom “Wish You Were Here”…
1. Veliki deo albuma posvećen je originalnom frontmenu benda Pink Floyd, Sidu Baretu, koji je zbog zloupotrebe droga i mentalne bolesti postao jedna od najtragičnijih figura rok muzike. On je “Crazy Diamond” iz naslova dve epske numere kojima se otvara i završava album.
2. Pesma “Wish You Were Here” govori o odvojenosti od sveta, o tome kako ljudi izlaze na kraj sa svetom, povlačeći se fizički, mentalno ili emocionalno. Rodžer Voters je jednom prilikom naveo da mu je inspiracija bio Sid i njegova borba sa šizofrenijom.
3. Voters je takođe rekao da je pesma zasnovana na poemi koju je napisao o Sidovom udaljavanju od stvarnosti. Spominje se i to da su Sidovi prijatelji u njegovu kafu dodavali LSD, što ga je na kraju dovelo do mentalnog sloma.
4. Ovo je bio redak slučaj da su glavni autori benda Voters i Gilmur međusobno sarađivali na pesmi. Naime, oni su veoma retko pisali zajedno. Gilmur je napisao rif koji otvara pesmu i u studiju ga svirao prilično brzo, sve dok ga Voters nije čuo i zamolio da taj deo odsvira sporije. Ostatak numere je izgrađen baš na toj osnovi, tako što je tandem zajednički napisao muziku za strofe i refren, dok je Voters dodao tekst.
5. Pesma odražava osećanje benda dok su snimali album. Voters je imao osećaj da ne ulažu sav trud u snimanje.
6. Kada pesma počne, zvuči kao da dolazi sa radija koji se čuje negde u daljini. Taj deo predstavlja udaljenost između slušaoca i muzike.
7. U 26. sekundi pesme možete da čujete kašljanje. Ovo je zamišljeno kako bi se stvorio efekat osobe koja sluša radio, dok istovremeno počinje da prati pesmu na svojoj gitari. U 31. sekundi možete da čujete malo šmrkanje. Glasine kažu da sve ovo simbolizuje Gilmurov prestanak pušenja cigareta, ali to bi i dalje mogla biti spomenuta osoba pored radija, za još realniji efekat.
8. Na kraju, dok duva vetar, možete da čujete zvuk violine koju je odsvirao Stefan Grapeli, francuski džez muzičar, koji je snimao u obližnjem studiju. Pink Floyd su ga zamolili da gostuje na pesmi, kada su saznali da je u blizini.
9. Teme kompletnog albuma su odsutnost i udaljavanje. Pink Floyd su odabrali ovu pesmu kao naslovnu numeru, jer njen naziv sumira spomenutu poruku izdanja. Storm Torgerson, čovek koji je napravio omot albuma, prvi je predložio “Wish You Were Here” kao naslov.
Photo: Pinterest.com
10. Album sadrži brojne fotografije vezane za temu otuđenosti. Najpoznatija je ona koja prikazuje dva biznismena koji se rukuju, dok jedan od njih gori. Ovo predstavlja neiskren poslovni dogovor, jer će jedan od njih biti “spaljen”. Na svim fotografijama nešto nedostaje, kao npr. čovek koji skače u vodu, bez ikakvog prskanja vode okolo…
11. Baš kao i mnogi drugi albumi grupe Pink Fyod, ni ovaj se ne može ni približno verno preneti na CD. Naime, puno vremena je izgubljeno na biranje i odlučivanje koje pesame će se naći na prednjoj, a koje na zadnjoj strani albuma, što CD kao nosač zvuka eliminiše. Takođe, bitno je manje prostora za umetničke radove na omotu, koji su zamišljeni tako da prate muziku.
12. Kada su Pink Floyd postali članovi Kuće slavnih rokenrola 1996. godine, svirali su baš ovu pesmu na ceremoniji. Nik Mejson je prihvatio nagradu, ali se nije pridružio nastupu, dok Voters i Baret uopšte nisu prisustvovali.
13. Ovo je jedna od retkih pesama koju je Voters nastavio da svira na svojim koncertima posle napuštanja o Pink Floyda, a za koju mu je Gilmur pomogao da je napiše.
Bluz rok bend The Cockblockers održaće promociju debitantskog albuma “Free Your Mind” u četvrtak 21. septembra od 13:00 časova u Muzičkoj kući Metropolis, Makedonska 21.
The Cockblockers/ Photo: Facebook @TheCockblockers
Kragujevački The Cockblockersi su bluz/rok bend koji je počeo sa radom 2011. godine. Dve godine kasnije snimili su prvi EP pod nazivom “Give me all I want”.
U svojoj dosadašnjoj karijeri bend je širom Srbije nastupao na festivalima (Nišville Jazz Festival 2014, Arsenal Fest 2015, Exit 2016) i delio binu sa velikanima srpske i internacionalne rok i bluz scene.
Posle EP-a, u naredne dve godine objavili su dva singla i live session “Waiting for the train” sa šest autorskih pesama.
The Cockblockers/ Photo: Promo
U julu mesecu 2017. godine na tržištu se konačno pojavio i debitantski album ”Free Your Mind” za izdavačku kuću Metropolis Music.
Kao dva specijalna gosta na albumu pojavljuju se Tanja Jovićević (Oktobar 1864) i Aleksandar Lokner (Bajaga i instruktori).
Svirku benda karakteriše energičnost i eksplozivna gitara pretočeni u mešavinu bluza, roka i fanka, a The Cockblockers i su: Nenad Todorović (gitara,vokal), Petar Blagojević (bas gitara, vokal) i Nikola Grozdanić (bubnjevi).
The Rolling Stones/ Photo: Facebook @therollingstones
The Rolling Stones su na jednoj od poslednjih (ne, ne želimo da mislimo da je stvarno poslednja) turneja po Europi koja će trajati od 9. septembra do 25. oktobra i na kojoj će odsvirati 14 koncerata.
Nažalost, u naše krajeve neće svraćati, pa nam ostaje samo sećanje na Ušće, 2007. godinu, sjajan koncert i neverovatnu energiju i harizmu Mika Džegera.
Mik Džeger/ Photo: Facebook @therollingstones
Vremešni frontmen Rolling Stonesa, poznat je po svojim plesnim pokretima koje i dan danas izvodi na pozornicama širom sveta.
Međutim, đuskanje nije prirodni talenat. Naime, za njegove pokrete odgovorna je kraljica rokenrola Tina Tarner. Ona tvrdi kako Džeger laže da ga je mama naučila da pleše.
– Mik je tražio pomoć oko plesnih koraka, a ja sam bila plesačica. Ali nikad mi nije dao zasluge za to – izjavila je pevačica i dodala da ga je plesim pokretina podučavala u garderobi.
Neki su nagađali da je Tina bila u vezi kako sa Džegerom, tako i sa pokojnim Dejvidom Buvijem, ali pevačica to oštro negira.
– Bili su mi kao braća koju nisam imala. Nikada nisam spavala sa njima, niti su mi se udvarali – istakla je pevačica.
Drama “The Handmaid’s Tale” (Sluškinjina priča) osvojila je četiri nagrade na 69. dodeli američkih televizijskih nagrada Emmy.
The Handmaid’s Tale/ Photo: imdb.com
Serija je osvojila nagradu u kategoriji najbolje dramske serije, a priznanja su uručena i Ridu Moranu za režiju, Elizabet Mos za najbolju žensku ulogu i En Daud za najbolju sporednu žensku ulogu.
Hulu je nagrađen za produkciju ove serije i tako postao prva striming platforma nagrađena u toj kategoriji na dodeli nagrada Emmy.
Big Little Lies/ Photo: imdb.com
Serija “Big Little Lies” još jedan je od pobednika večeri u kategoriji TV projekta “limited edition”, sa nagradama za najbolju glumcu Nikol Kidman, sporednu žensku ulogu Lora Dern i sprednu mušku ulogu Alekandera Skarsgarda.
Uz nagradu za najbolje ostvarenje u svojoj ketergoriji, ova mini serija je dobila i priznanje za režiju (Jean-Marc Vallee).
Džulija Luis-Drajfus (Veep)/ Photo: imdb.com
Džulija Luis-Drajfus nagrađena je rekordnim, sedmim Emijem za najbolju glumicu u komediji, za seriju “Potpredsednica” (Veep).
Dobitnik jedne od nagrada je i Alek Boldvin i to u kategoriji sporedne muške uloge u komediji, za imitacije predsednika SAD Donalda Trampa u emisiji Saturday Night Live.
Saturday Night Live/ Photo: Facebook @televisionacad
Elizabet MosSaturday Night Live/ Photo: Facebook @televisionacad
Alek Boldvin/ Photo: Facebook @televisionacad
Big Little Lies/ Photo: Facebook @televisionacad
Ceremonija dodele nagrada Emi održana je u Los Anđelesu.
U noći dok je Srbija u Istanbulu vojevala za evropsko košarkaško zlato, Sting je došao u Arenu i osvojio više od 15.000 ljudi profi koncertom kakav se ne viđa često na ovim prostorima.
Kao što se to u normalnom svetu radi, legendarni britanski muzičar na scenu je izašao tačno u 20 časova, dok se pred Arenom još tiskalo nekoliko hiljada ljudi naviklih da ovde sve kasni. Mada, Arena oduvek ima taj problem sa sporim ulaskom, ali dobro… Sting se ozbiljno potrudio da ublaži neraspoloženje čak i onima koji su kasnili.
Sting u Kombank areni/Photo: Antonio Ahel
Na binu je stupio uz pozdrav na srpskom “Dobro veče Beograde, kako ste?”, a onda prepustio svetla reflektora sinu Džou Samneru, koji je u skoro polusatnom nastupu, samo on i zlatni Gibson Les Pol, pokazao da ima u njemu mnogo očevog talenta.
Ali, publika je, naravno, došla zbog Stinga, pa je njegov novi izlazak, ovog puta sa bendom, bio pravi početak noći za pamćenje.
Jer, nekadašnji lider grupe Police je, samo uz dve gitare, bubanj i bas prošetao kroz sve periode svoje impresivne karijere, ali i brojne žanrove, od klasičnog ronekrola, regea, fankija, nju vejva, indi roka… sve do maestralne desetominutne verzije “Roxanne” koja je nesumljivo bila vrhunac koncerta, uz uvodnu minijaturu Džoa Samnera, omaž velikom Dejvidu Bouviju – “Ashes to Ashes”. I frenetično dočakanu “Desert rose”, na koju su ustali čak i najverniji košarkaški fanovi koji su zavirivali u telefone da bi pratili rezultat u Istanbulu.
Sting u Kombank areni/Photo: Antonio Ahel
Hitove koje je Sting sinoć svirao glupo je nabrajati, jer doslovno nije preskočio nijednu poznatiju pesmu, ali je, naravno, sačuvao “best 4 last”. “Every breath you take” za prvi i akustična verzija “Fragile” za drugi bis.
I to je bilo to. Precizno, promišljeno, dinamično, samouvereno, jednostavno, taman-koliko-treba emotivno i pre svega vrhunski profesionalno. Može li od koncerta da se dobije više? Može, svakako. Ako tražite dlaku u jajetu.
