Fakultet umetnosti instituta Merilend nazvao je “Junačkog  gerilca” (Guerillero heróico), fotografiju koja prikazuje Če Gevaru, a koju je snimio Alberto Korda, simbolom 20. veka i najpoznatijom svetskom fotografijom.

Fotografija je snimljena 5. marta 1960. godine, u Havani (Kuba), na komemoraciji za žrtve eksplozije La Kubre i do kraja šezdesetih pretvorila harizmatičnog vođu u kulturnu ikonu.

Korda je izjavio da ga je u trenutku kad je snimao sliku privukao Gevarin izraz lica, koji je iskazivao apsolutnu nepomirljivost, kao i ljutnju i bol.

Mnogo godina kasnije, Korda je izjavio da je fotografija pokazala Čeov čvrst i stoički karakter. U vreme kad je fotografija snimljena, Če Gevara je imao 31 godinu.

Fotografija je ostala relativno nepoznata u narednih sedam godina. Onda ju je kupio bogati italijanski izdavač i intelektualac Đanđakomo Feltrineli 1967. godine, koji se nadao da će ova fotografija pomoći da se oslobodi francuski novinar i profesor Regis Debra. Debra je uhapšen u Boliviji zbog gerilskih akcija koje je vodio Če Gevara.

Njene su verzije slikane, štampane, digitalizovane, vezene, tetovirane, umnožene sitoštampom, izvajavane i iscrtavane na gotovo svim mogućim zamislivim površinama, što je dovelo do toga da je Muzej Viktorija i Albert objavio kako je ta fotografija reprodukovana više od bilo koje druge u istoriji fotografije.

Teorijska razmišljanja Džonatana Grina, direktora Kalifornijskog muzeja fotografije, kazuju kako je Kordina slika pronašla svoj put do svih svetskih jezika.

Postala je alfanumerički znak, hijeroglif, instant-simbol koji se zagonetno uvek iznova pojavljuje gde god postoji neki sukob. 

Prva fotografija koja je uslikana prikazuje Če Gevaru kako stoji između siluete jednog muškarca i drveta palme,  dok se se na drugoj vidi neko kako proviruje iza njegovog ramena. Prva fotografija je postala Če Gevarin najpoznatiji portret.

Urednik Revoluciona gde je Korda radio, uzeo je fotografije Fidela Kastra, Sarte i Bovoarove koje je Korda slikao na mitingu, a sliku Če Gevare mu je vratio.

Kordi se ova fotografija jako dopala, pa je ju okačio na svoj zid pored slike Čileanskog pesnika Pabla Nerude, a takođe je delio i njene kopije kao poklone.

Godine 1986. Hose Figueroa koji je štampao za Kordu i koji je bio njegov nezvanično usvojeni sin, savetovao ga je da izrađuje i celu verziju fotografije.

Kao doživotni komunista i poštovalac kubanske revolucije, Alberto Diaz Gutierez aka Alberto Korda nikada nije tražio novčanu nadoknadu za ovu fotografiju.

ModifikOvana verzija je kasnije reprodukovana u više različitih medija, a Korda nikada nije tražio licencu.

On je obrazložio da Čeova fotografija predstavlja njegove revolucionarne ideale, a kako se njegova slika širi, veće je šansa da se prošire i njegove ideali.

Takođe nije želeo da se ova fotografija komercijalizuje preko proizvoda koje Če Gevera, prema Kordinom mišljenju, ne bi podržavao. Ovo se posebno odnosilo na alkohol.

Kada je Smirnof želeo da Čeovu fotografiju stavi na bocu votke, Korda je tužio marketinšku agenciju koja je kompaniji dostavila fotografiju.

Korda je dobio novac (oko 50.000 dolara) na vansudskom poravnanju, a ceo iznos je poklonio kubanskom sistemu zdravstvenog osiguranja, navodeći: -Da je Če još uvek živ i on bi isto postupio.

Ernesto Če Gevara ubijen je na današnji dan, 9. oktobra 1967. godine. Njegove posslednje reči bile su: – Pucaj, kukavice, ubićeš samo čoveka.

Izvor: telegraf.rs