Džesi Ver je novo studijsko izdanje najavila singlom “Midnight”, kojim se ujedno vratila na scenu posle dve godine.
Ranije smo, sa novog izdanja, imali prilike da čujemo i pesme “Selfish Love”, “Alone” i poslednje objavljenu “Sam” – koju je Džesi pisala u saradnji sa Edom Širanom, a govori o majčinstvu i njenom suprugu Semu Barousu. Singlovi “Midnight”, “Selfish Love” i “Alone” imaju i video-spotove, a dostupni su na njenom zvaničnom YouTube kanalu.
Džesi je na novom izdanju sarađivala sa muzičkim imenima kao što su Stint, Kid Harpun, Feliks i Hugo Vajt (The Maccabees), već spomenuti Ed Širan, kao i njen dugogodišnji saradnik i prijatelj Beni Blanko.
Kako je sama otkrila, novi album, koji donosi 12 pesama u standardnom izdanju, odnosno 17 u deluks obliku, bavi se temama porodice, ljubavi, burnih odnosa i majčinstva.
Nagrađivana britanska muzičarka je otkrila kako naziv albuma “Glasshouse” vuče inspiraciju iz pesme Edvarda Tomasa – I Built Myself a House of Glass. Džesi kaže kako veruje da je ovo njeno najvažnije izdanje:
– Mislim da izdanje pokazuje više. Videćemo da li ljudi to žele. Mislim da sam napredovala, i verujem da sam spremna da zauzmem “ovo je moja karijera” stav – rekla je.
Belo u Boji/Photo: facebook@belouboji/Milica Vukelić
Alternativni rok bend iz Gornjeg Milanovca Belo u boji objavio je singl “Habibi” kojim najavljuju drugi album.
Ta pesma se ipak neće naći na njihovom drugom, mnogi kažu prelomnom diskografskom izdanju, za koji bend još bira naziv, ali u bendu kažu da je idealna kao najava svega što nas na njemu čeka. Numera “Habibi” je prvo objavljena na njihovom bandcampu , a do kraja meseca bi trebalo da bude i na YoutTubeu zajedno sa spotom.
Belo u Boji počeli su s autorskim radom, kada su i nastale njihove prove pesme koje su se kasnije našle našle na debi albumu, to jest EP, pod nazivom “’Sjaj sa druge strane večnosti”. Grupa svira alternativni rokenrol, sa brojnim uticajima, a prvi značajniji uspeh, pored svirki po brojnim gradovima Srbije, predstavlja im pobeda na mini gitarijadi u Čačku, kojom su zaradili učešće na polufinalnoj večeri Gitarijade u Zaječaru.
Nedugo potom, bend je pobedio na Leskovačkoj gitarijadi odlukom stručnog žirija, a ove godine nastupili su i na čuvenom Rok Vilidžu. Zahvaljujući sjajnom nastupu obezbedili su sebi poziv da naredne godine učestvuju na Revolution Festivalu u Temišvaru, u Rumuniji.
Pesma “Habibi”, kaže autor Miodrag Danilović, povezuje vekove i epohe:
– Strofa i refren, skroz instrumentalno i bez teksta, nastali su dok sam još pokušavao da pravim muziku koja treba da opčini, zaseni i bude okidač ekstaze. A ekstaza koju proizvodi umetnost je, kako se do sada uglavnom potvrđivalo, najmoćnija kada je kompenzacija za stvari koje zauvek gubimo, ili nam ostaju trajno nedostupne. Ostali delovi pesme – uvod, rif, i nešto malo teksta – nastali su u poslednje dve godine, zapravo posle moje prve i do sada jedine posete Prištini do koje sam išao iz sasvim ličnih razloga. U tom smislu “Habibi” je road trip na jug, fascinacija jugom, južnjačkim temperamentom, sasvim osobenim oblikom fatalizma koji je još od antike na Balkanu bio gotovo nepromenljiv i dominantan pogled na svet. Zato ne treba da vas začudi ako u ovoj pesmi začujete i nešto od drevnih koraka i sinkopa makednoskog ora. To nam nije bio cilj, ali se opet pokazuje da stvari koje činimo nenamerno i spontano nekako uvek imaju veze sa dubljim i trajnijim osnovama istorije u čije smo mlevenje uhvaćeni – kaže on.
Evo kako zvuči “Habibi”, a mi čekamo spot za ovu pesmu i, naravno, novi album…
Kompozitor, tekstopisac i dugogodišnji basista crnogorske grupe Perper, Momčilo Zeković Zeko, nedavno je predstavio svoju knjigu poezije “Džep sa tajnama”.
U knjizi su tekstovi pesama koje je Zeko godinama unazad pisao za Perper, ali i brojne regionalne izvođače, dok neke do sada nisu dobile muzičku “pozadinu”.
Tim povodom u CNP-u je predstavljen i muzički deo projekta, a njegove pesme izveli su poznati regionalni muzičari kao što su Đule Van Gogg, Karolina Gočeva, Neno Belan, Zoran Predin…
Premijerno je predstavljen i spot za pesmu “Zastave”, koju u ovoj verziji peva Zvonimir Đukić Đule, lider Van Gogha.
Američki magazin Plejboj objavio je, u poslednjem izdanju za novembar-decembar 2017. godine, prvi put u svojoj 64 godine dugoj istoriji, fotografije transrodnog modela.
https://www.instagram.com/p/BadfhR5g7l6/
Ines Rau pozirala je potpuno naga za prvo izdanje magazina koje se na kioscima pojavilo posle smrti njegovog osnivača Hjua Hefnera, kome je ovo “kolekcionarsko” izdanje u potpunosti posvećeno.
Fotografije 26-godišnje Ines već su se ranije pojavljivale u Plejboju, ali je ovo prvi put da su se fotografije transrodnog modela našle na centralnom mestu u magazinu, kao i na čuvenoj duplerici.
https://www.instagram.com/p/BZWj4GIgcoV/
Ona je time postala prvi transrodni model – Plejbojeva zečica. Ines Rau je uspešna manekenka iz Pariza, poznata sa modnih pista širom sveta.
Njene fotografije prvi put su se u Plejboju pojavile u maju 2014. godine, u specijalnom izdanju koje se bavilo savremenijim shvatanjem roda. Dugo se nije izjašnjavala kao transrodna osoba, iz straha od potencijalnih partnera ili da ne bi bila shvaćena kao “čudna” osoba.
Iako je Ines prva transrodna manekenka koja je našla mesto na duplerici, ona nije prva transrodna osoba koja se fotografisala za magazin. Karolina Tula Kosi pozirala je za Plejboj još 1981. godine, da bi se potom pojavila i u filmu iz serijala o Džejmsu Bondu “Samo za tvoje oči”. Godinu dana kasnije, otkrila je da je rođena kao muškarac. Za Plejboj se slikala još jednom, 1991. godine.
Novo izdanje Psihomodo Popa “Live Unpljugd 2 Gavella” na dva CD-a i DVD-u donosi snimke nastale na trodnevnom akustičnom koncertu održanom u pozorištu Gavella pre dve godine.
Psihomodo pop/Photo: facebook@Psihomodo Pop – official
Luksuzno opremljena izdanje donosi najveće hitove Psihomoda u akustičnom izdanju što je, pod njima jedinstvenim nazivom “unpljugd”, već godinama uspešni live alter ego benda.
Osim stare publike, Psihomodo Pop je hitovima kao što su “Donna”, “Bejbi” ili “Ona ludo pati” pridobio i nove, mlađe fanove, a na ovim koncertima i te su pesme vrlo uspešno doživele “unpljugd” tretman.
Bombastična petorka Psihomoda, Davor Gobac (gitara, vokal), Tigran Kalebota – Tigi (bubnjevi), Smiljan Paradiš – Šparka (bas gitara, prateći vokal), Vlatko Ćavar – Brada (gitara, prateći vokal), Jurij Novoselić – Kuzma (saksofon, klavijature, harmonika, udaraljke), izvođenjima u Gavelli dokazala je, da kao retko koji bend na sceni, ne zvuče ništa manje žestoko u akustičnom izdanju nego u električnom.
Sveobuhvatno dvostruko CD/DVD izdanje “Live Unpljugd 2 Gavella” možete preslušati i putem Deezera.
Finski bend Apocalyptica ove godine proslavlja 20 godina od objavljivanja prvog albuma “Plays Metallica By Four Cellos”.
Tim povodom, bend je krenuo na Evropsku turneju tokom koje je nastupio i u Berlinu (beogradska publika je imala priliku da ih čuje i vidi na aprilskom koncertu u Hali sportova).
Apocaliptica je snimila berlinski koncert i deo atmosfere predstavila u novom spotu za njihovu obradu Metallicine pesme “Sad But True”.
Za soundtrack predstojećeg filma “24 Hours to Live”, u kojem glavne uloge igraju Itan Houk i Lijam Kaningam, Merilin Menson će obraditi pesmu “God’s Gonna Cut You Down”.
Iako je reč o tradicionalnoj folk pesmi koju su između ostalih izvodili i Elvis Prisli, Mobi, Odeta, najpoznatija verzija je ona od Džonija Keša.
Menson je pesmu već predstavio na nastupu u Moskvi ove godine, a filmski soundtrack će biti objavljen 8. decembra za izdavačku kuću Varese Sarabande Records.
Na Savskom šetalištu (Beogradska tvrđava) 24. oktobra u 13:00 časova biće otvarena izložba fotografija pod nazivom “Kraljevina Danska – Od Kopenhagena do Arktika”.
Izložba fotografija poklon je Ambasade Kraljevine Danske, povodom stogodišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Danske i Srbije, a u saradnji sa JP “Beogradska tvrđava”.
Izložbu će otvoriti ambasador Kraljevine Danske u Beogradu, Anders Kristijan Hougor, direktor JP Beogradska tvrđava, Petar Andrijašević i podsekretar za kulturu grada Beograda, Milan Lazović.
U ponedeljak 23. oktobra u 20:00 časova, Malo pozorište Duško Radović proslaviće 68. rođendan, a tom prilikom premijerno će biti izvedena predstava za decu nastala prema drami Vilijama Šekspira – “Bura” u režiji Nikite Milivojevića.
Romantična drama, koju je Šekspir pisao tokom 1610. i 1611. godine, govori o sukobu Prospera koga su braća Antonio i Alonso bacili u more i tako proterali iz Italije.
– U Buri je moguće prepoznati najrazličitije sadržaje: od romantičnih, metafizičkih, autobiografskih, filozofskih, političkih… a među svim mogućim “učitavanjima” za mene u njoj postoji i jedan dečji pogled na svet. Kao u onim neobičnim kutijama DŽ. Kornela u kojima su neki nostalgični mini svetovi prepuni nekakave dečije fantazije – izjavio je o predstavi reditelj,Nikita Milivojević.
Bura/ Photo: N. Kukolj
Za kostime je bila zadužena radila Jelena Stokuća, asistent reditelja i koautor muzike koja se izvodi uživo na sceni je Tadija Miletić, a asistent kostimografa Adrijana Simović.
U predstavi igraju: Ivana Adžić, Miloš Samolov, Miloš Anđelković, Arsenije Tubić, Nikola Malbaša, Jovana Čurović, Maja Tomašević i Mina Gligorić.
Bura/ Photo: N. Kukolj
Predstavu “Bura” beogradska publika će imati priliku da pogleda 22. oktobra u 12:00 časova i 25. oktobra u 10:30 i 20:00 časova u Malom pozorištu Duško Radović.
U okviru proslave Dana pozorišta biće podeljene i godišnje nagrade, o kojima je odlučivao tročlani žiri u sastavu Goran Balančević, Miloš Samolov i Jelena Ćuruvija Đurica.
Bob Marli bio je, nema dileme, jedan od najplodnijih umetnioka svoje generacije. Do smrti, u 36. godini, objavio je čak 15 albuma sa nekim od najprepoznatiljivijih pesama svih vremena.
Iako istinski fanovi bajverovatnije znaju većinu Marlijevih pesama napamet, malo njih zna iznenađujuću priču koja se krije iza jednog od njegovih najvećih hitova.
“No Woman, No Cry” objavljena je 1974. Originalno je objavljena na studijskom albumu Natty Dread”, zajedno sa takođe dobro poznatim “Rebel Music (3 O’clock Roadblock)” i “Revolution”.
Međutim, verzija koja je definitnvo najpoznatija je ona iz 1975, sa albuma “Live”. I prilično se razlikuje od originala.
Naime, studijska verzija ima prilično brži tempo, što u velikoj meri oduzima snagu samim stihovima. S druge strane, živa vezija je prilično musporena, kako bi svaka reč dobila na težini.
“No Woman, No Cry” obradili su brojni umetnici. The Fugees su objavili svoju slavnu verziju na albumu The Score iz 1996. Njihovu verziju peva Vajklif Džin i u njoj ima nekoliko promena u stihovima.
Na primer, dok Marli peva “in a government yard in Trenchtown”, Džin umesto toga izgovara “in a government yard in Brooklyn”.
U početku, Džin posvećuje pesmu “svim izbeglicama širom sveta “.
The Fugees su takođe objavili i oficijalni remisk na svom albumu “Bootleg Versions”, u kojem gostuje i MArlijev sin, muzičar Stiven Marli. Vajklif je takođe snimio i solo verziju “No Woman, No Cry” za svoju Greatest Hits kompilaciju, objavljenu 2003.
Kao zvanični autor pesme na oba Marlijeva albuma potisan je čovek sasvim nepoznat u muzičkoj industriji. Njegovo ime je Vinsent Ford.
Ali, ko je bio taj misteriozni čovek?
Vinsent “Tata” Ford bio je Marlijev drug uz detinjstva i imao je prilično turbulentan život.
Iako je bio vezan za nvalidska kolica vezana nakon što je izgubio nogu od dijabetesa, Ford je, navodno, spasao mladog Marlija od utapanja kada je ovaj imao samo 14 godina.
Marli je takođe uvek govorio kako ga je Ford kao tinejdžera spasao od gladi, budući da je vodio kuhinju u Kingstonu na Jamajci, koja se nalazila u First Streetu No. 3.
Ovaj kraj, poznat kao Casbah, bio je “the government yard in Trenchtown” o kome Marli peva u “No Woman, No Cry”.
Marli je tamo živeo pedesetih, a upravo tamo i tada reggae muzičari kao što su Piter Toš i Bani Veler pravili su svoje buduće hitove.
Marli je tamo upoznao i Ritu Anderson u koju se zaljubio i venčao se s njom 1966.
Bob Marli/ Photo: Facebook @bobmarley
I dok mnogi nisu sasvim sigurni da je Ford zaista napisao slavnu pesmu, pretpostavlja se da je ona ipak Marlijevo delo.
Rodžer Stefens, Marlijev biograf, otkrio je radio intervju slavnog muzičara iz 1975. gde on suštinski priznaje da je napisao ovu pesmu dok je svirao gitaru u Fordovom dvorištu.
Dakle, zašto je ipak potpisao Forda kao autora?
Pretpostavlja se da je reč o činu zahvalnosti prema dugogodišnjem prijatelju.
Naime, Marli je želeo da bude siguran da če kuhinja koja ga je njega održala i muzički inspirisala kao dečaka, ostati otvorena. Potpisujući Forda kao autora, on je obezbedio da sve tantijeme od velikog hita idu u njegove ruke.
Ford je umro 2008. a danas je legendarni Casbah muzej pod nazivom Trench Town Culture Yard.
Iako više ne funkcioniše kao kuhinja za one kojima je potrebna, muzej pomaže da turisti dođu do siromašnog dela Kingstona koji bi u suprotnom ostao “nevidljiv”.
