Srđan Gojković Gile i bend Magic Bush u petak uveče održali su sjajan koncert pod nazivom “Retko svirane pesme” u ispunjenoj dvorani Amerikana Doma omladine Beograda.

Publiku je u Amerikani zagrejao kantautor Nikola Nešković i Izneverena očekivanja, a posebno je upečatljiva bila njegova lična posveta Marijani, stradaloj od, kako je rekao, muškog nasilja, u završnoj pesmi “Okean”.

Specifično koncipiran koncert Gileta i Magic Busha ponudio je odlično raspoloženoj publici jedinstven izbor pesama iz svih faza Gojkovićeve karijere, kojima je do perfekcije usviran bend iza njega moćnim zvukom udahnuo svežinu. U set listi su se našle teme koje je Električni orgazam retko svirao na koncertima, uz razne druge Giletove projekte poput albuma sa Vladom Divljanom, jednog solo izdanja, pesama iz popularnih filmova…

Za početak je servirana “Metadonska terapija”, sa duplog albuma Orgazma “Zašto da ne” (1994), koji Gojković ističe kao jedan od ključnih u karijeri matične grupe. Kreirajući punokrvni rok koncert bez mnogo priče, Gile i Magic Bush su zatim nanizali nekoliko tema sa jedinog albuma supergrupe Vlada, Gile, Piko i Švaba iz 1991, i u tom delu publika je pokazala da se najbolje seća svojevremeno velikog radijskog hita, pesme “Pruža”.

Kad je u pitanju opus Orgazma, kompletan fokus je, sa izuzetkom na samom kraju, bio na albumima snimljenim od 1988. do 2002. godine. Sa “Letim, sanjam, dišem” odabrane su “Ti” i “Poljubi me i priznaj mi”, a sa “Zašto da ne” odsvirana je, i to u znatno drugačijem aranžmanu, i “Prljava, mala devojčica”, kao i “Kažu mi da te vratim mami”.

Obrada Korni grupe “Magična ruka” predstavljala je osvrt na unplugged album “Živo i akustično” (1996). Posebno je vidljiva bila želja Gojkovića da baci svetlo na izdanje “A um, bum”, objavljeno u nesrećno vreme 1999. godine, i sa tog albuma odsvirane su “Kakav je to svet”, “Reči lete baš bez veze” i njemu posebno draga “Više nikad kao nekad”. U finišu koncerta mesta se našlo i za otvarač sa “Harmonajzera” (2002) – “Danas nisam sasvim svoj”.

Ovakav koncert bio je idealna prilika i za podsećanje na Giletov solo album “Evo sada vidiš da može” (1989), i to kroz “Pobunu”, nastalu takođe u saradnji sa Vladom Divljanom, i “Više nisam tvoj”, najpoznatiju pesmu sa izdanja.

Uz “Hajde reci mjau”, iz “Crnog bombardera” je odsvirana “Hodam sad kao zombi” i završna u zvaničnom delu, “Svečane bele košulje”.

Kad je reč o primenjenoj muzici, podsetili smo se još jednog filmskog klasika, “Kako je propao rokenrol” (“Hajde, hajde, devojko”) i muzike za rimejk serije “Pozorište u kući” (“Svet je samo barka koja plovi”).

“Odnesi me” Vlada Divljan Old Stars Banda predstavljala je jedan od emotivnih vrhunaca u završnici koncerta. “Spavajmo, sanjajmo”, odsvirana na početku bisa, jedina je tema izvedena sa dva albuma za decu koja je Gile snimio sa Divljanom. Očekivano, na nju se naslonila “Lutka koja kaže ne” koja je i pokrenula celu priču.

Za sam kraj je načinjen izuzetak.

Sve je zaokružila pesma koja nikako ne spada u retko svirane, “Ne postojim”, ali je uveliko uvežbana jer je izvedena i kad su se Gile i Magic Bush (gitaristi Damjan Dašić i Marko Ćalić, bubnjar Vladimir Jevtić i basista Ivan Stanković, uz pridruženog klavijaturistu Darka Grujića) prvi put spojili na istoj bini, jesenas kao gosti na koncertu Eve Braun.

HL/Izvor: Long Play