U okviru tradicionalne tribine “Susret s piscem” Kulturnog centra Čukarica u ponedeljak, 11.decembra u 19:00 časova, biće predstavljena knjiga “Maksimum” Vide Ognjenović.
Tribinu vodi književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov, a ulaz je slobodan.
Maksimilijan Vajner Maksimum, slikar i svetski priznat stručnjak za umetnost, iznenada biva optužen da je falsifikator i da je na tržištu slika naivne umetnosti podmetnuo svoje slike pod imenom misteriozne umetnice koja u isto vreme volšebno nestaje.
Maksimuma napuštaju i napadaju neke kolege i prijatelji, mediji od njega prave slučaj dovodeći u pitanje njegov ugled, autoritet i stručno znanje.
Photo: Promo
Roman “Maksimum” oblikovan je u vrtložnom nizanju ukrštenih priča i umnoženih glasova: kao na nekoj uzbudljivoj sceni pred čitaocima se smenjuju junaci i pripovedači čije se priče dopunjuju i prožimaju, sukobljavaju i osporavaju, stvarajući moćnu i mozaičku sliku jednog složenog vremena i uskomešanih ljudskih sudbina u njemu.
Odluka vlasnika Facebooka i već viđenog budućeg predsednika Amerike i celog “slobodnog sveta” Marka Zakerberga, da Srbiju uvrsti među elitu zemalja u kojima isprobava svoju novu ideju o “zidovima samo za prijatelje”, ozbiljno preti da uništi i ovo malo srpskog rokenrola koji još drži glavu iznad sveopšte kulturne žabokrečine .
Samo da podsetim, u Srbiji, Slovačkoj, Boliviji, Gvatemali, Kambodži i Šri Lanki svi postovi stranica su uklonjeni sa News Feeda na Explore Feed tako da su u glavnom feedu ostali samo postovi prijatelja.
FB Rocket
Facebook je ovu promenu uveo, kako se navodi u objavi, zbog korisnika – da bolje održavaju veze sa prijateljima i porodicom i na osnovu ovog eksperimenta tj. njegovih rezultata nakon završetka, biće kreirani i News Feed drugih korisnika širom sveta, koji zasad nemaju ovako drastično izmenjen izgled.
Na stranu što se Srbija našla u elitnom društvu velikih sila (bez namere da uvredim bilo koga), ali cenzurisati na taj način medije u Srbiji je žestok paradoks. Jer, onim najmoćnijima neće zafaliti čitaoci, malo će kukati i plakati, pa će Zukerbergu platiti namet na vilajet, a oni mali koji se, na primer, bave rokenrolom… njih ko… šljivi.
Prema nekim istraživanima pad “prometa” na Fejsbuku od uvđenja ove Rocket novotarije je od 60 do 80 odsto, i to pre svega za stranice koje su, da ponovimo lekciji još jednom, ljudi lajkovali i time pokazali da žele da znaju šta se na njoj događa.
Ali ne, neće da može. Mora prvo čika Zakerbergu da se plati.
Dakle, brate Zakerberže, moram da te pitam. Šta ti imaš protv srpskog rokenrola? Da li si ti svestan da je Fecebook jedini način da ono malo normalnih medija dođe do najšire publike? Da li znaš da su neki od njih godinama vredno i strpljivo gradili svoje FB stranice i na njima okupljali ljude koji neće da čitaju o ratovima, ubistvima i rijalitijima. Da li znaš da će ti ljudi sad na svojim stranicama umesto kulture i rokenrola ponovo imati samo ratove, ubistva i rijalitije, jer gazde velikih medija tebi to mogu da plate. Da li ti uopšte puca prsluk kakve su posledice tvog eksperimenta. Da li te imalo zabole za Srbiju, Slovačku, Boliviju, Gvatemalu, Kambodžu i Šri Lanku.
Rokenrol, gitara/Photo: pixabay.com
Kapiraš li ti, brate Zakerberže, da si jednim klikom na tom tvom virtualnom playgroundu promenio medijsku sliku Srbije. Da si napravio ponor između medija koji mogu da te filuju dolarima i onih koji to ne mogu. Da si se tako pos… izvršio veliku nuždu na sve svoje tirade i pisanija o slobodi govora i jednakosti za sve pod tvojom plavom FB kapom.
Ja nisam toliki idiot da mislim da bilo šta što mi, elitni pokusni kunići iz Srbije, Slovačke, Bolivije, Gvatemale, Kambodže i Šri Lanke, napišemo ili uradimo može nešto da promeni. Čak ni da će nekog od tvojih direktora da zasvrbi jaje zbog hiljada malih medija u ovim zemljama koje si svojeručno ubio. Jedino se nadam da će ovaj post pročitati nekoliko normalnih ljudi koji kapiraju da si konačno od velikog vizionara postao bedni izvršilac globalnog projekta kontrole medija i slobodnog mišljenja.
Što te, uzročno, apsolutno kandiduje za predsednika Amerike. I celog slobodnog sveta. Trampa 2.0.
Ako ti je to već tolika želja, neka bude, što bi Bitlsi rekli.
Preživeće ovde rokenrol i bez tebe. Preživeo je i gore. Preživeće i normalnost. Preživela je i gore.
A eksperimenti, istorija je pokazala, uvek nekako krenu po zlu… Zašto misliš da će s ovim biti drugačije?
Srdačno Headliner.rs
P.S.
Ovaj post smo morali da platimo da bi ga videli svi koji na Facebooku već prate Headliner.rs. Suludo, zar ne?
Hrvatski muzičar Darko Rundek smatra da je “novi talas”, muzički pravac kojem i sam pripada, idealizovan i da ga ne treba mistifikovati.
– Bilo je to lepo vreme, puno se stvari poklopilo… Ali važno je reći da smo imali podršku, podršku Centra za kulturnu delatnost omladine u kojem su sedjeli Duško Ljuština i Putak, mogli smo da sviramo kad smo htjeli, stvarno smo imali njihovu podršku. Čini mi se da je to bilo dosta važno. Našli smo se u tom nekom istorijskom vakuumu, kad je Tito umro. Kao da je to bila neka vrsta kulturne revolucije, trebalo je povratiti taj neki talas utopijskog mišljenja – rekao je Rundek u emisiji Aleksandra Stankovića.
– Bili smo neka vrsta heroja u nekoj polubajci. Poverovali smo u svoje herojstvo. Džoni Štulić je bio jedan od tih heroja, sećam ga se kad se pretvarao u tog heroja iz jednog običnog dečka s gitarom. Mislim da je sasvim legitimno da je završio svoj put, bio je hiperproduktivan u svojoj zadnjoj fazi što je, po mom mišljenju, išlo nauštrb kvaliteta. Sasvim je normalno i legitimno da se sad povukao sa scene – rekao je o Rundek o kolegi.
Upitan da prokomenatariše navode da pesma “Šal od svile” ima “narkomanske konotacije”, Rundek je istakao kako to nema veze sa istinom.
– Lepo je da pesma intigrira ljude, lepo je i da se pesma intepretira ne mnogo načina. To je bilo vreme kad sam otkrivao tibetanski budizam. Zanimljivo mi je bilo to da je sloboda u svakodnevnim stvarima. Uže i gan u toj pesmi su meni bile aluzija na neke jednostavne životne veštine.
Prekid loše ljubavne veze može da ima oslobađajuće efekte, ali ma kako oni bili blagotvorni, u prvom trenutku je svaki raskid bolno iskustvo koje je gotovo uvek praćeno sa dva tipična osećanja – prevelika osetljivost i bes.
I dok se takvi osećaji smenjuju svakodnevica vas neće pitati šta vam je i kako ste, i tako nešto, baš kao i razumevanje, možete da očekujete jedino od prijatelja ili solidne muzike, koja uvek ima oslobađajuće dejstvo…
Loša veza nikada nije pametno rešenje, već uzrok uvek novih problema, a dobra muzika može da pomogne da se bolne “rane” brže zaleče.
Dakle, odluka je doneta, kocka je bačena, sada još samo da napravite ovu plejlistu i podesite je na repeat – srećno!
U prodaji je novi, četvrti studijski album Palome Fejt “The Architect”. Paloma. inače jedna od samo dvije britanske muzičarke čija su poslednja tri albuma dostigla dvostruki platinasti tiraž u Velikoj Britaniji, na novom albumu je sarađivala s nekoliko autora, muzičara i producenata. Među njima su: Sia, Džon Ledžend (duet “I´ll Be Gentle”), Džesi Šatkin, Rag´n´Bone Man…
Album otvara “Evolution”, odnosno monolog glumca Semjuela L. Džeksona, a na albumu je i politički komentar novinara i aktiviste Ovena Džonsa: “Politics of Hope”.
Paloma Fejt/Photo; facebook@palomafaith
Ovo je Palomin prvi album u poslednje tri godine, a u tom periodu joj se dogodila još jedna velika promena – rodila je svoje prvo dete. Kroz 15 pesama na standardnom izdanju (na deluxe izdanju ih je 19), protežu se društvene i političke teme, ali i teme majčinstva, uticaj tehnologije na osećaje… Dotakla se Paloma i Donalda Trampa, Brexita i izbegličke krize (“Warrior”). Sjajan pop album uključuje i nove hitove “Crybaby” i “Guilty”.
– “The Architect” je album o posmatranju društva. Bila sam nepopustljiva u tome da neću da pišem o ljubavi. Želela sam da pogledam izvan sebe. Govorim o politici iz perspektive običnog čoveka, žene koja posmatra zašto ljudi pate. Svaka pesma na albumu je o različitom segmentu društveno političkog sveta koji sam istraživala – poručuje Paloma, napominjući:
– Htela sam da napiđem nešto modernije. Na prethodnim albumima sam bila više zabrinuta prošlošću, ali sada zbog majčinstva gledam napred jer želim da promenim stvari za bolju budućnost. To je brak starog i novog.
Paloma Fejt/Photo; facebook@palomafaith
“The Architect” spisak pesama:
Evolution ft. Samuel L. Jackson
The Architect
Guilty
Crybaby
I’ll Be Gentle ft. John Legend
Politics of Hope ft. Owen Jones
Kings and Queens
Surrender
Warrior
Til I’m Done
Lost and Lonely
Still Around
Pawns ft. Baby N’Sola, Janelle Martin & Naomi Miller
U izdanju Metropolis Musica objavljen je prvi solo album multimedijalnog umetnika, reditelja i rok muzičara Branka Radakovića, regionalno najpoznatijeg kao autora dugometražnog rok dokumentarca “Limunovo drvo” o grupi koja je bila preteča EKV-a.
Radaković je još od kraja 2015. počeo da radi pesme za svoje prvo diskografsko izdanje i, kako otkriva, uradio ih je dovoljno za tri albuma, ali je priču o debiju zaokružio na 11 brojeva, sublimirajući glavni motiv da ”napravi nešto što će biti univerzalno, a opet dijagnostikovati trenutno stanje, upakovano kroz zarazne melodije”.
Rok album pod nazivom “Pakovanje” u prvoj fazi je dostupan na svim većim digitalnim platformama, a uskoro se može očekivati i prva live promocija.
Te 2007, godine, 10. decembra, Led Zeppelin su održali poslednji pravi koncert, doduše posle pauze duže od 27 godina.
Bio je to koncert u londonskoj O2 areni, u čast godinu dana ranije preminulog osnivača Atlantic Recordsa Ahmeta Eredeguna.
Naravno, iza Planta, Pejdža i Džonsa za bubnjevima je sedeo Bonzov sin Džejson Bonem, ali učinilo se u tom momentu da bi slavni bend mogao da nastavi gde je stao 1980.
Nažalost, posle koncerta putevi bivših Zeppelina ponovo su se nepovratno razišli, a nama je ostao samo koncetni film pod naziom “Celebration Day”.
Pijanista Ivo Pogorelić 16. decembra sviraće u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.
Čovek za kog su u Jugoslaviji znali i oni koji nikada nisu slušali klasičnu muziku, Hrvat rođen u Beogradu, vrstan umetnik, danas gazi 59. godinu.
Pogorelić u Beogradu nije nastupao već 28 godina iako mu je to rodni grad. Nedavno je u Stenvej fabrici u Hamburgu, u prisustvu predstavnika Kolarca, izabrao klavir na kom će svirati beogradskoj publici.
Zanimljivo je da je i pre tri decenije birao klavir za ovu instituciju.
Pogorelić je rođen 20. oktobra 1958. u Beogradu (Idoli trvde da je nad Beogradom duvao jugo). Muziku je počeo da uči sa sedam godina, a srednju školu završio je u Moskvi. Upisao je studije klavira na Konzervatorijumu “Petar Iljič Čajkovski” 1975. godine i započeo intenzivnu saradnju s gruzijskom pijanistkinjom i profesorkom Alisom Kezeradze, s kojom potom stupa u brak i ostaje profesionalno vezan sve do njene smrti 1996. godine. Nastupao je s vodećim svetskim simfonijskim orkestrima: Berlinskom filharmonijom, Bostonskim simfonijskim orkestrom, Čikaškim simfonijskim orkestrom, Bečkom filharmonijom, Filadelfijskim orkestrom, Filharmonijskim orkestrom iz Los Anđelesa, Londonskim simfonijskim orkestrom.
Hvalospeve kritičara oduvek je pratilo i izuzetno oduševljenje muzičkih entuzijasta širom sveta, pa su Pogorelićevi nosači zvuka beležili najbolju prodaju klasične muzike uopšte. Među najvećim klasičnim muzičarima današnjice, Ivo Pogorelić je prvi umetnik kojeg je UNESKO proglasio ambasadorom dobre volje (1988).
Sudeći po novijim fotografijama, Pogorelić ne stari, a oni koji su ga slušali u inostranstvu kažu da je njegovo umeće virtuoza je i dalje vrhunsko. Uverite se 16. decembra na Kolarcu.
Džonatan Barton, inženjer zvuka benda The Prodigy od 2004, u Beogradu će održati trodnevnu radionicu “Live Sound Masterclass”, od 23. do 25. januara 2018. U njegov razred će moći da pristupi samo 20 učenika.
Kako izgleda kompletan proces u realizaciji jednog koncerta, od priprema, uključujući tonsku probu, preko problema koji se dešavaju na lokacijama, kao i koja je u današnjoj koncertnoj produkciji i biznisu uloga live audio inženjera, glavne su teme Bartonovog masterclassa.
Pored toga, ovaj slavni inženjer zvuka će polaznicima govoriti o razumevanju potreba umetnika i izvođača, rider lista, pravilnom izboru mikrofona, opreme i sistema ozvučenja, o najčešćim tehničkim problemima, kako komunicirati sa promoterima i koncertnim dvoranama i niz drugih presudnih detalja za dobru tonsku realizaciju koncerta.
Prodigy, Exit 2016/Photo: Exit
Turneja grupe The Prodigy “Invaders Must Die”, koja je trajala pet godina u 30 zemalja sveta, svojevrsna je pokazna vežba za savršen zvuk, ali Barton je radio i sa brojnim drugim slavnim izvođačima, među kojima su Radiohead, Suede, Bjork, The Cranberries, Pulp, Big Audio Dynamite, Brajan Feri, Morcheeba…
Kapacitet radionice je ograničen na samo 20 polaznika, a informacije o ovoj jedinstvenoj prilici za domaće majstore zvuka mogu se pronaći na stranici SAE Institute Belgrade.
Manekenka i model Emili Ratajkovski našla se na meti čuvenig britanskog TV voditelja Pirsa Morgana.
Emili, je li, često pozira u provokativnim izdanjima, a nedavno je snimila seksi video za kalendar britanskog magazina LOVE u kojem se valjala po stolu i jela špagete. Manekenka i glumica time je usrećila veći deo muške publike, ali među njima nije slavni voditelj. Pirsa je, zapravo, zgrozio njen snimak.
– Ne znam šta je ona tačno. Ona je globalna fufa – rekao je.
Pirs Morgan/Photo: YouTube printscreen
Njegova koleginica Suzan Rid stala je na stranu poznate manekenke i rekla da on ima ličnih problema s Ratajkovskom jer njena golotinja promoviše feminizam.
Ipak, on je ostao pri svom mišljenju.
– Da, sjajan potez za napredak feminizma. Znate šta, devojke? Skinite se i umotajte u špagete, a onda se žalite da vas muškarci gledaju kao objekat. Bolje se obucite i pronađite pravi posao – zaključio je.
