S Trnjem čovek nikad nije načisto.  Šta tačno sledeće očekivati od ekipe koja za samo nešto više od godinu dana uspe da osvoji prvo mesto na Velikogradištanskoj gitarijadi, svira na kiši na Book&Roll Open Dayu, pobedi na BARF-u, objavi debi album “Bes u Beogradu”, učestvuje u snimanju albuma “Music is Great – Influences” koji je organizovala ambasada Velike Britanije u Beogradu (povodom 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i VB), svira na protestnom koncertu u centru Beograda, održi “mali milion svirki” po celoj Srbiji i regionu, snime spot za “Mileta Beretu”… a onda sve to začine informacijom da će biti predgrupa čuvenim Dead Kennedys na koncertu u Beogradu…

[accordion title=’Upoznajte Trnje’ open=’true’]

Trnje su: Igor Pašalić (gitara), Marko Ajkula Ilić (bubnjevi), Ivan Ivanovski (gitara) i  Luka Rašković (bas)  [/accordion]

Elem, rešili smo da se suočimo s Trnjem i pokušamo da utvrdimo odakle ovoj četvorici momaka tolika energija i upornost da se ne udave u moru mainstreama, nego izguraju svoju priču po svaku cenu.

Šta iz prošle godine pamtite, a šta biste da zaboravite?
– Iz prošle godine najlepša sećanja su sa bine, neprirodne situacije, kad se nešto pokvari, kad nešto ne štima, kad nešto pogrešimo – e tad se izvučemo toliko maestralno da mi bude puno srce što sviram sa ovim ljudima i najslađe se smejem posle svirke tim stvarima. Po cenu da zvuči kao kliše, ništa ne želim da zaboravim. I loša i neprijatna iskustva su iskustva iz kojih se uči. Pa naučiš ili ti da budeš bolji čovek, ili da više ceniš ljude koji su dobri prema tebi. Ako uopšte išta naučiš – kaže Luka Rašković, frontmen benda.

Ova godina vam je počela lepim vestima. O čemu je reč?
 – Počela je jednom tajnom koja će biti obelodanjena otprilike kad i album, u oktobru, koja je predivna. Pored toga, počela je snimanjem singlova, spotova i velikim koncertima za jedan svež punk bend! Naš trud je posledično doveo i do saradnje sa super izdavačima – RNR Recordsom, sa kojima očekujemo još bolje rezultate u sferama do kojih nismo mogli sami da dođemo.

Domaće scena je hronično u problemu. Da li je za jedan mlad bend rešenje imati izdavača, kad je prodaja diskova mizerna, a muzika se distribuira preko muzičkih intrnet servisa?
– Oh, svi pričaju da je scena u problemu. Možda su nam očekivanja prevelika? Poredimo scenu sa nekim drugim vremenom, izdavanje albuma sa nekim drugim vremenom, podršku medija sa nekim drugim vremenom. Trebalo bi da pokušamo da se snađemo u ovom vremenu jer, kakvo je – takvo je. Ako je slušaocima muzike lakše da imaju pristup isključivo digitalno, treba im to omogućiti. Isto važi i za one male grupe koje vole da, i dalje, imaju svoj CD ili poseduju fajl na računaru u visokom kvalitetu. Nadam se da ćemo, zajedno sa RNR Recordsom, uspeti da omogućimo svima koji žele da slušaju našu muziku, da je slušaju na onaj način koji njima najviše prija.

Album “Bes u Beogradu” je objavljen pre godinu dana. Spremate li novo izdanje ?
– Izuzetno aktivno! Desila se renesansa u bendu i Ive, Mare i Džigi su počeli da pišu sjajne pesme! U muzičkom smislu smo se dobro upoznali i sve je to počelo da liči na “pravi bend” 🙂 Naravno, svako od nas će i dalje vući na svoju, ličniju stranu, tako da je album koji sledi jedna voćna salata potpuno različitih karaktera sa zajedničkom crtom muzike koja te karaktere prati.

Da li ostajete verni svom zvuku?
– Apsolutno, čak i verniji nego što smo mislili. Rokenrol, pank, iz srca.

Imali ste dosta svirki u prethodnom periodu, a gde publika može da vas čuje u naredna dva, tri meseca.
– Da, dosta dobrih svirki, kojima smo jako zadovoljni, a tek nas čekaju veliki nastupi! Radujemo se svirci sa Direktorima 28. aprila i posebno sa Dead Kennedysima 4. jula na bazenima “11. april”.

Da li ćete na ovim nastupima svirati i stvari s novog materijala?
– Naravno, nikom nećemo uskratiti ništa, mi uvek damo sve od sebe. Volimo i da vidimo reakcije publike na nove pesme, a to posebno pojačava “dočaravanje” trenutka u kom se nalazimo emotivno.

Imate li tremu pred “brčkanje” 4. jula na bazenima “11. april”?
– Ma kakvi, jedva čekamo! Već smo kupili faktor 50 za sunčanje i faktor 40% za uživanje.

Šta za Trnje znači biti predgrupa bendu kao što je Dead Kennedys?
– Znači da imamo priliku da se pokažemo pred pravim ljubiteljima panka koje do sad nismo videli. Jako smo ponosni na to što smo tu, u najboljem društvu.

Cane je jednom izjavio: “Rokenrol je večan dok su mu deca verna”. A šta je sa pankom ?
– Pank je večan dokle god ima iskrenosti. Svi pankeri jako dobro čitaju folirante i to ne prolazi nikada. Ako svi postanu foliranti – neće biti ni panka, ali publika će i dalje čekati.

Za metalce je oduvek važilo da su “svet za sebe” i da se drže jedni drugih. Kako je kod pank (pank/rok) bendova? Da li postoje klanovi?
– Mi nismo baš tipičan pank bend. Volimo da se družimo sa svim alternativcima, i metalcima i reperima, i svim drugim dobrim ljudima. Verujem da se drže jedni drugih i imaju svoj svet jer im je tako lakše da razumeju jedni druge i sami sebe, i to je sasvim okej. To je znak prepoznavanja tog sistema vrednosti, naš znak prepoznavanja je osmeh.

Imate atraktivne live nastupe i bez dizanja srednjeg prsta, psovanja sa bine i polivanja pivom. Može i tako?
– Verovatno ljudima nije toliko zanimljivo, ali može. Podignemo i mi nekad srednji prst, kad nas ponese ljutnja iz pesme, opsujemo isto tako nekad, a nezgodno je da se polivamo vinjakom jer onda ostaneš lepljiv. Šalu na stranu, nas vuče vera u to da će biti bolje, i ne samo bolje već odlično! Drastično smo pitomiji i bilo bi izuzetno neiskreno od nas da radimo stvari drugačije.

Šta ćete da budete kad porastete?
– Možda i ne moramo da porastemo, dokle god se dobro zezamo, mislim da to usporava proces starenja. Ali tinejdžeri najdalje, definitivno tinejdžeri. 

HL