Velika srpska glumica Milena Dravić preminula je noćas u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u 79. godini
Milena se tamo nalazila na lečenju, poslednjih dana joj je bilo veoma loše, lekari su sve pokušali, ali nije bilo spasa.
Pre dve i po godine MIlena je ostala bez supruga, čuvenog glumca Dragana Nikolića, i od tada se borila sa bolešću. Ovog leta je boravila u Puli i na Paliću gde je promovisana monografija o njoj.
Milena Dravić bila je jedna od najvećih glumica koje su Srbija i Jugoslavija imali.
Milena Dravić/Photo: Printscreen
Filmska, televizijska i pozorišna glumica Milena Dravić, od svoga prvog filma “Vrata ostaju otvorena” – koji je kao tinejdžerka 1959. snimila pod rediteljskom palicom izuzetnog, pokojnog Františeka Čapa, češkog emigranta stalno nastanjenog u Sloveniji – izrasla je u miljenicu gledalaca. Svojim šarmom i spontanošću se nametnula, pa ubrzo snima i brojne druge filmove.
Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu – seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u “Prekobrojnoj” (1962), reditelja Branka Bauera, osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postalo je jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku ličnost.
Milena Dravić/Photo: Printscreen
Od tada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u “Biciklistima” (Puriša Đorđević), 1970.
Iako je u nizu filmova uspešno igrala dramske uloge u ulogama sa elementima komedije je došla do punog izražaja, posebno u jednoj od najboljih zabavnih televizijskih emisija u Jugoslaviji – “Obraz uz obraz” televizije Beograd. Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu i to uglavnom i neformalnim, alternativnim grupama, te i u Ateljeu 212. Bila je foto-model modnog kreatora Aleksandra Joksimovića.
Debituje u pozorištu Atelje 212 u Beogradu sa rolom u komadu Bore Ćosića, 1971. godine u predstavi “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, a od tada se pozorišne uloge samo nižu.
Milena Dravić/Photo: Printscreen
Milena Dravić i Dragan Gaga Nikolić bili su jedan od omiljenih slavnih parova u bivšoj Jugolaviji. Bili su u braku 45 godina, a slavna glumica je pre Gage imala još dva braka.
Već petu godinu zaredom HardBooking za Noć veštica organizuje maskembal i žestoku svirku.
Ovogodišnji Halloween Massacre održaće se u subotu, 27. oktobra u klubu Mladost u Subotici, a nastupiće bendovi: The Valley (hardcore, Subotica), Suffering`s The Price (hardcore/beatdown, Niš) i Lower Parts Of Human Sludge (Brutal Death Metal/ Slam Brutal / Grind Core, Sombor-Subotica).
Svirka počinje u 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 300 dinara.
Povremeno peva pesme na izmišljenim jezicima sindarin and quenya.
Za Enyu, neponovljivu keltsku muzičku zvezdu s kraja 80-ih i početka 90-ih, po svoj prilici preteruju kad kažu da je najbogatija žena u istoriji Irske i Velike Britanije. Nesporno je, međutim, da je ta žena apsolutno najuspešnija autorka s tih prostora, sa prodatih 75 miliona primeraka albuma i zarađenih 117 miliona evra. A apsolutno je sigurno da je jedna od najmisterioznijih i najčudnijih pojava u svetskoj popularnoj muzici danas.
Ona od 1997. živi u viktorijanskom zamku Manderley u okolini Dablina, koji je kupila čak i relativno jeftino, za nekih 3 miliona evra. Prvi joj je, nazovimo to komšijom, Bono Voks, ali se u poslednjih 10 godina u javnosti pojavila samo nekoliko puta. Navodno živi okružena mačkama, kojih je, koliko je potvrđeno, u jednom trenutku imala desetak.
Enya zamak/Photo: YouTube printscreen
Istina, za to vreme objavila je dva albuma, i to je praktično sve za šta ona živi. Jedina pomoć u snimanju joj je anonimni stariji bračni par. Enya je, kažu, u stanju da mesecima radi na jednom jedinom detalju jedne jedine pesme, pa nije neobično što njeni masteri na kraju imaju i po 500 presnimavanja samo jedne muzičke deonice u pesmi.
Njen ujak, Noel Dugan izjavio je za Sunday Times da živi kao kraljica ili kao pustinjak, dotle da je ni njena porodica ne viđa nešto previše. Prijatelji kažu da “baš i nije previše zabavna”, a ona je sama u retkim trenucima kada je davala izjave, znala da kaže da je posle snimanja, a njima se bavi svaki dan, tako mračno raspoložena da ne može da zamisli kakav bi to stalni životni partner mogao da bude u stanju da je podnese takvu.
Enya/Photo: YouTube printscreen
A tek brak, tako nešto bi joj bila noćna mora. Zato nastavlja da živi sama. Tvrdi da joj je tako odlično, da je njena muzika sav njen svet. Povremeno peva pesme na izmišljenim jezicima sindarin and quenya i… nikada nije bila popularnija nego sad. Zanimljivo, kad je tek počinjala samostalnu karijeru 1986, kada je imala 25 godina, niko joj nije predviđao neki poseban uspeh. O kako su se prevarili…
Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band/ Photo: youtube.com printscreen
Psihodelično remek-delo legendarne grupe The Beatles “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” i zvanično je proglašeno za najpopularniji britanski album u istoriji.
Kompanija Official Charts saopštila je danas da je album iz 1967. godine najomiljeniji album u Velikoj Britaniji po prodaji i preuzimanju pesama na internetu.
Na tom albumu se nalaze pesme “With a Little Help from My Friends” i “A Day in the Life”, takođe među najomiljenijim pesmama Britanaca.
Na drugom mestu je album “21” pevačice Adel, a na trećem “(What’s the Story) Morning Glory?”, iz 1995. godine grupe Oasis.
Izdavačka kuća Moonlee Records predstavila je prvi single “Ljubljana spi” sa novog studijskog albuma “Proti kapitulaciji” kultnog slovenačkog benda Borghesia.
Album izlazi 23. oktobra 2018. u digitalnom formatu, na CD-u i kao dupla vinilna ploča.
Novi album “Proti kapitulaciji” bazira na poeziji kraškog poete i vizionara Srečka Kosovela (1904-1926), “Nikole Tesle modernističke poezije”. Njegovi i dan danas aktuelni stihovi su bile bombe, koje su padale po sterilnom parlamentarizmu i malograđanstvu.
Danas su ponovo oživljene u muzici Borghesie, koja sa Kosovelom u jedan glas ponavlja geslo – “otvorite muzeje za nacionalizam” i slične mrtve ideje.
Ljudi i dalje, naravno, vole stvari koje se besplatne, tako da nas baš i ne iznenađuje činjenica da postoji veliki broj njih koji i dalje ilegalno skidaju muziku s interneta.
IFPI, ili International Federation of the Phonographic Industry – organizacija koja predstavlja i svake godine donosi izveštaje o globalnoj muzičkoj industriji – objavila je prošle nedelje svoj tradicionalni Music Consumer Insight Report, odnosno reportažu o “konzumaciji muzike”, za sezonu 2017/2018.
Među najupečatljivijim stavkama izveštaja svakako je činjenica da 38% ljudi u svetu muziku “konzumira” putem ilegalnih, piratskih stranica. Najiskrenije, iznenađuje da broj nije i veći.
Od tih 38%, 32% svih ilegalnih slušača muzike svoje najdraže izvođače slušaće preko stranica sa ilegalnim streamovima, 23% će ih “skidati” preko različitih torrent stranica, a 17% će, najjednostavnije, iskoristiti svoj pretraživač kako bi pronašli traženi piratski fajl.
Muzika, slušanje muzike/Photo. Pixabay
U razgovoru za Guardian, Dejvid Prajs, direktor analitičkog sektora IFPI, prokometarisao je:
– Ljudi i dalje, naravno, vole stvari koje se besplatne, tako da nas ne iznenađuje činjenica da postoji veliki broj njih koji i dalje ilegalno konzumiraju muziku. Dobiti nešto besplatno, preko piratskih stranica, relativno je lak posao, nama je to teško da priznamu, ali to je tako.
Pogledajte čitavo IFPI istraživanje, u kome ima još mnogo zanimljivih podataka, na OVOM LINKU.
Đorđo Moroder, kultna figura italijanske i svetske pop muzike, pevač, kantautor, DJ i muzički producent, sprema se za prvu live turneju u životu, piše Guardian.
Turneja je predviđena za 2019. godinu i obići će samo Evropu, a Đorđo će na njoj, izvesti pun sastav, čitav live bend, pevače i back vokale. Koncerti će, navodno, uključivati i nešto poput holograma ili sinhronizovanih videa rasplesane Done Samer.
Podsećamo, sve dosadašnje turneje Đorđa Morodera ticale su se isključivo njegove uloge za DJ pultom.
– To je nešto što sam oduvek hteo da uradim. Fanovi, moja publika, konstantno me zapitkuju da li ću ikada otići na pravu turneju. U moje vreme bilo je nezamislivo da producenti ikada napuštaju studio. Teritorija pozornice bila je rezervisana za pevače. Ali danas, DJ-evi i muzički producenti postali su superstarovi popularne dance muzike pa osećam da je došlo pravo vreme za turneju.
Još nije poznat spisak gradova za turneju, pa se ne zna hoće li Đorđo svraćati i u naše krajeve.
Iako su snimci kultnog benda EKV na engleskom jeziku odavno poznati javnosti, zanimljivo ih je čuti na jednom mestu, sa dodatnim raritetnim stvarima ove legendarne beogradske grupe. Za to se potrudila ekipa bloga Stražarni lopov.
Pesme na engleskom su snimljene za prilog press materijalu koji je napravljen za nastup u francuskom gradu Tuluzu, 11. maja 1990. godine, na kojem je Ekatarina Velika predstavljala Jugoslaviju na prvom evropskom bienalu rock’n’rolla.
Evo šta vas čeka na ovom snimku:
DEMO I LIVE:
1. Soba 2. Novac u rukama 3. Ti si sav moj bol 4. Stvaran svet oko mene 5. Earth 6. A Couple Of Years For Us 7. Seven Days 8. Pored mene 9. Iznad grada 10. Srce 11. Voda 12. Tonemo
Laibach. My Favorite Things/Photo: YouTube printscreen
Laibach je objavio novi video za pesmu koja će se naći na njihovom budućem albumu “The Sound of Music”.
Uradili su to za singl “My Favorite Things”.
Najzaslužniji za video su Tomislav Gang i Luka Karlin koji su umešno montirali snimke sa premijernog nastupa Laibacha na Steirischer Herbst festivalu u Gracu.
Novi album biće objavljen 23. novembra za Mute Records.
Promocija romana “Tuđine” Igora Marojevića, kao i njegovog prvog samostalnog muzičkog izdanja pod nazivom “Da se ne zameri”, održana je u četvrtak u velikoj sali SKC-a. O knjizi su osim autora govorili dr Dragana V. Todoreskov, teoretičarka i istoričarka književnosti, Miroljub Stojanović, književni i filmski kritičar, Dragan Krle Jovanović, muzičar, i Milan Milosavljević Burda, muzičar i producent. Odlomke je čitao glumac Daniel Sič.
Novim romanom Igora Marojevića “Tuđine”, nedavno objavljenim u izdanju Lagune, završava se i zaokružuje beogradsko petoknjižje, započeto pre 20 godina, 1998, romanom “Dvadeset i četiri zida”, a kako autor kaže, “reč je o jednom neformalnom ciklusu. Zajednički okvir tih pet knjiga je Beograd devedesetih i 21. veka, ispričan iz različitih perspektiva, ali ne tako da bi imao lika koji koincidira u više različitih proznih dela i da bi čitanje jedne knjige zavisilo od čitanja druge, ipak, poslednja knjiga, baca neko naknadno svetlo na ostale četiri. Ono što razlikuje ’Tuđine’ od ostalih dela, ’Dvadeset i četiri zida’, ’Parter’, ’Prave Beograđanke’ i zbirke priča ’Beograđanke’ jeste to što je glavni junak došljak, i on daje drugačiji uvid u Beograd toga vremena, od ostalih junaka ili junakinja, koji su ili insajderi, rođeni Beograđani ili su tu a već su se na neki način etablirani.”
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Dragana V. Todoreskov dala je svoje viđenje petoknjižja Igora Marojevića. Teme koje povezuju ovih pet dela, osim savremenog Beograda, ispitivanja su različitih prepreka do ljubavi, ponekad je to i bolest, seksualna nemoć, varanje, kao i agresivan uticaj kolektiva. Kaže da je “stvaralaštvo Igora Marojevića jedan od najautentičnijig glasova u savremenoj srpskoj prozi, a Marojević jedan od vodećih domaćih pisaca. Pored svih nabrojanih tema, trebalo bi dodati i poetičko načelo digitalnog realizma, do koga Marojević veoma drži i koji kulminira u ’Pravim Beograđankama’, ali takođe nalazi svoje mesto u ’Tuđinama’. Kako je reč o beogradskom petoknjižju, logično je da je srpska prestonica u centru zbivanja, ali zapitajmo se kakav je to Beograd. To je Beograd splavova, žestokih momaka, uterivača dugova, lokalnih bandi, bolesnika, dođoša, sektaša i samoubica. Beograd kojim defiluju dame sumnjivog morala, ali i žene sa stavom, poput Emilije iz ’Pravih Beograđanki’. Roman ’Tuđine’ je hronološki najudaljeniji od našeg vremena, 1999. godina je ona najdublja prošlost u koju seže Igor Matrojević, a petoknjižje govori i o drugoj deceniji 21. veka.
U svojim knjigama pisac vrlo često gradi jednu kamernu atmosferu. U sobama, garsonjerama i nekim čudnim stanovima odvijaju se one najvažnije scene, ili autor poseže za nekim specifičnim prostorom koji je, reklo bi se otvoreno-zatvorenog tipa. Tu je npr. splav, redakcija novina, distributerska kuća, kompanija… Kroz romane cirkuliše veliki broj junaka, a sa druge strane upravo ta ograničenost, ti zidovi, kako bi se marojevićevski moglo reći, omogućavaju piscu da smesti likove iza zatvorenih vrata i da opisuje njihovo ponašanje, poput naših predstavnika Praške škole koji su voleli na taj način da eksperimentišu”, istakla je Dragana Todoreskov i dodala da “ovo jeste beogradsko petoknjižje, pri čemu se akcenat stavlja na Beograd, ali je i jedna priča o smrti koja je ponekad olako shvaćena, a ’Tuđine’ upravo zatvaraju taj krug smrti, tretirajući smrt na jedan nov način. Ovo je možda i najuspeliji roman Igora Marojevića, jer unosi onu filozofsku dubinu u njegovu prozu koja je bila potisnuta u ranijim romanima, zbog Igorove potrebe da u jednoj rečenici kaže mnogo i usled informacione nabijenosti njegovog teksta. ’Tuđine’ svode priču i vrlo, vrlo efektno zaokružuju petoknjižje.”
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Dragan Krle Jovanović je rekao da mu je Marojević pri prvom susretu, kada je došao da snima album, ličio na Bukovskog, “zato što je ušao razbarušen, kao pravi umetnik. U tom utisku kasnije, dok sam čitao knjigu ’Tuđine’, naišao sam na raskorak. Koliko god da izgleda destruktivno, on je okrenut ka životu i taj Eros i Tanatos se kod Marojevića i te kako oseća. To se vidi i u knjizi, jer što se eksplicitnije bavi samoubistvom, dokazuje da traga za ljubavlju i u toj jednoj tački se nalazi sama suština glavnog junaka, pisca, jer pisac koliko god želi da napiše nešto prijemčivo za druge, u stvari piše o sebi. Ta linija Bukovskog u smislu da on pliva kroz knjigu zaleđen, on mora da se zaledi da bi pretrpeo sve, ali istovremeno mora da se otvori da bi doživeo ljubav”. Jovanović kaže da je “Marojević muzičar među piscima i pisac među muzičarima”, a naglasio je i da čovek kada piše knjigu, mora da ode u više stanje svesti, ali da su ti trenuci retki. Jovanović je rekao da bi voleo da Marojević napiše knjigu u kojoj neće biti junaka, već će biti ispisani događaji ili čak i prazne stranice, “kao Bela Hamvaš kada se probudio ispod smokve i rekao da više nema šta da piše, sve je savršeno”.
Miroljub Stojanović smatra da je ovo Marojevićeva najbolja knjiga do sada.
– Knjiga ima fantastično vođen i moderan narativ, nema ritmičkih padova i zaista je virtouzna. Moderna srpska proza dobila je svoju ’Norvešku šumu’. Što se tiče junaka knjige, on biva kontekstualizovan u svakom smislu. Pri kraju knjige, u Bogdanovom stanu, junak vidi kolekciju knjiga pisaca koji su izvršili samoubistvo, Džek London, Silvija Plat…
U uvodnim stranicama knjige Marojević govori o svojim fascinacijama rediteljima sa kraja osamdesetih i devedesetih godina, kao što su Majk Figes ili Baz Lorman, a onda i uticaj muzike, kao što su bendovi Nirvana, Džoj divižn, Dorsi i slično. Ova knjiga je jedna mala enciklopedija prilagođavanja urbanim uslovima, jednog čoveka koji je samo prividno provincijalac. Ova knjiga teži nečemu što se zove ’veće od života’. ’Tuđine’ se mogu čitati i potpuno unakrst i može u jednoj vrsti čitalačke optike figurirati i kao porodični roman, sve u svemu briljantna knjiga – zaključio je Stojanović.
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Milan Milosavljević Burda, muzičar i producent, kaže da je Marojević vrlo pedantan umetnik koji vrlo dobro zna šta hoće i šta neće.
Nakon promocije, glumac Danijel Sič je pročitao odlomke iz knjige, a zatim je usledio mini-koncert kao predstavljanje prvog samostalnog muzičkog izdanja Igora Marojevića pod nazivom “Da se ne zameri”, za koji autor kaže “da je u stvari sažetak 26 godina sporadičnog bavljenja muzikom”.
Velika srpska glumica Milena Dravić preminula je noćas u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u 79. godini
