Nedavne vesti i prilično pesimistički naslovi vezani za proglašenje bankrota Gibsona nisu odraz pravog stanja industrije muzičkih instrumenata. Budućnost ovog instrumenta ipak je svetla, a gitare su danas popularnije nego ikad. Pa zašto su onda svi, uključujući i Erika Kleptona, pomislili da ovom instrumentu preti izumiranje?

To su reakcije na informacije kako je prodaja gitara pala za pola miliona u jednoj deceniji  i da su se neki od vodećih proizvođača ovog instrumenta našli u dugovima, a kao svojevrsna potvrda gitarske ‘kataklizme’ došla je vest o Gibsonovom proglašenju bankrota. Budući da su Gibsonove gitare favoriti većine najpoznatijih muzičara, s pravom smo se zapitali da li je došlo vreme u kojem se ljudi okreću novim vrstama muzike, a ljubav prema gitarama iščezava i lagano postaje stvar nekih lepih ne-tako-davnih vremena.

Dobre vesti su da to zapravo nije tačno. Loše vesti su da je šestožičani električni instrument na popularnim muzičkim top listama zaista daleko manje zastupljen nego u posdlednjim decenijama. Ipak, prodaja gitara je u porastu, a i industrija je optimistična po pitanju bliže budućnosti.

Izveštaj kompanije IBISWorld koja prati proizvodnju gitara u SAD, pokazuje stalni porast u poslednjih pet godina i prognozira da će potražnja nastaviti da raste barem do 2022. godine. Ipak, sve to ne znači da se tržište gitara ne suočava s pravim izazovima, zahtevajući istovremeno motivisanost i inovacije. Interes kupaca još uvek je prisutan, ali moraće dobro da se potrude ako žele da se rezultati prodaje povećaju.

Analiza pokazuje kako je Gibsonov bankrot više odraz njihovih unutrašnjih grešaka u poslovanju i da nikako nije odraz šire slike industrije muzićkih instrumenata niti stvarnog stanja na muzičkom tržištu. Direktor kompanije Henri Juskijevič i sam javno priznaje greške koje su Gibson dovele do duga i veruje da će uz nove vlasnike/kreditore i s neophodnim restrukturiranjem Gibson ipak uspeti da ponovo zasijai kao ‘lifestyle’ brend.

S druge strane, direktor Fendera, Endi Muni za Rolling Stone je izjavio kako nikad nije bilo bolje:

– Tržište gitar beleži izuzetno zdrav porast potražnje. Iz naše perspektive, industrija nikad nije bila u boljoj formi.

Crne prognoze po pitanju budućnosti gitare komentariše:

– Ljudi su fokusirani na Gibsonovu situaciju koja u stvarnosti nema ništa s gitarama. Za Gibson, problemi su došli iz svih drugih sfera.

Zagovornici katastrofe zaboravili su da primete kako je prodaja akustičnih gitara poslednjih godina značajno skočila. Pohvale za to delimično idu planetarno popularnoj Tejlor Svift čija su muzika i nastupi nezamislivi bez akustične gitare, ali i sve većoj popularnost kantri muzike. Prema Međunarodnom udruženju muzičkih proizvođača (National Association of Music Merchants) ukupno je, prošle godine u Americi prodato oko 2.6 miliona gitara, akustičnih i električnih – što je oko 300.000 više nego 2009. godine, dok su istraživanja IBISWorlda pokazala kako je prihod od prodaje ovih instrumenata dostigao nivo kakav je bio pre recesije. Osim porasta potražnje za akustičnim gitarama, razvoj, novi trendovi i ispreplitanje s modernim elementima svakako su vidljivi i u klasičnoj muzici, koju u ovom kontekstu nikako ne treba zanemariti.

Vodu ne drži ni postavka kako sve manje ljudi posećuje prodavnice s muzičkom opremom tj. da se u maloprodajnim objektima prodaje sve manje gitara. Verovatno se specijalizovanim muzičkim prodavnicama  zaista smanjuje promet, ali razlog za to nije pad potražnje nego pojava novih kanala kupovine i distribucije. Iako muzičke prodavnice imaju svoje posebne čari i mnogi muzičari pre kupovine vole da osete instrument i ”izgube” sate i sate prebirući po raznim izloženim gitarama, u današnje vreme music shopovi više nisu primarno mesto na koje se odlazi po informacije. I virtuozi, ali i početnici, o instrumentima se danas najviše informišu online, a budući da Internet poslovanje više nije samo trend već jedan od uobičajenih oblika kupovine ne čudi činjenica da sve više kupaca instrumente naručuje putem Interneta. Dakle, i izbor je širi nego ikada, informacije dostupnije, a kupovina jednostavnija.

Istina je da su hip-pop i pop trenutno najslušaniji žanrovi, ali i dalje svakog dana hiljade bendova svira po garažama i klubovima, snima nove materijale i čeka svoju priliku da stane na veliku pozornicu. Ali – vremena i trendovi se menjaju, a menjaju se i bendovi – što znači da bi i proizvođači gitara trebalo da se obrate novim ciljnim grupama. Istorijski gledano, gitaru su svirali uglavnom muškarci. Direktor Gibsona, Henri Juskjevič seća se kako su 1986. žene činile samo 5% od ukupnog broja kupaca. U skladu s tim, dosadašnji ciljni kupac na kojeg se industrija uglavnom orijentisala bila je mlađa muška osoba. Ali danas kada cvetaju nova tržišta, vreme je da se proizvođači gitara zapitaju kome bi još mogli da ponude svoje proizvode. Sve je više ženskih kantautorki u pop muzici koje sviraju gitaru i tako otvaraju vrata popularizaciji gitare kod tinejdžerki i mlađih fanova pop muzike. Grupa je to koju veliki proizvođači gitara više ne mogu da ignorišu.

Pop zvezde koje sviraju akustičnu gitaru trenutno su hit u muzićkom, ali i modnom svetu pa se sasvim logično zaključuje da se proširio i prostor za rast prodaje gitara. Priliku za širenje tržišta videli su i u Fenderu kada su pre tri godine u Severnoj Americi sproveli anketu koja je pokazala kako čak 50% današnjih kupaca gitara čine žene. Kompanija od tada razvija saradnju s gitaristkinjama, a u skladu s rezultatima istraživanja menjaju i reklamne poruke i marketinšku strategiju. Takođe su  odlučili da se više fokusiraju na budućnost nego na prošlost pa su proizveli nekoliko novih linija s personalizovanim dizajnom za koje se nadaju da bi mogao da zadovolji potrebe milenijalaca.

https://www.youtube.com/watch?v=bUAMTP-pbM0

S druge strane, u Gibsonu su se posvetili “starim” gitariskim uzorima. Juskjevič ističe kako mnogo novca leži upravo u nostalgiji pa Gibsonova ponuda uključuje nekoliko kultnih modela koji su u svoje vrijeme bili napravljeni npr. za Džimija Hendriksa, Sleša, ili Džimija Pejdža. Autentične verzije tih poznatih modela sada su dostupne i u široj ponudi. Kako bi primerci bili što uverljiviji, razvili su i poseban proces proizvodnje koji ubrzava starenje drvenih delova, a to gitarama i vizualno, i po pitanju zvuka, odmah daje autentičniji starinski štih. Neke od tih ‘novih, a starih’ gitara prodaju se i po ceni od 500.000 dolara.

– Gibsonove gitare su retki instrumenti koji imaju ”vintage” vrednost – ističe Juskjevič dodajući kako kompanija ima solidnu bazu starijih kupaca koji imaju više novca i spremni su da kupe vrhunske primerke Les Paula kojima su se divili dok su bili mladi.

– Izazov je stalno poboljšanje instrumenata na način da se stalno nudi nešto više – zaključuje Juskjevič, direktor Gibsona i prepoznaje kako se u svetu nalazi potpuno nova generacija gitarista čija očekivanja instrument treba da zadovolji:

– Sada imamo dvostruku ulogu, moramo da zadovoljimo one koji su već uz nas, ali i odgovorimo na potrebe nove generacije.

Uz mlade, danas se sve više i starijih odlučuje za učenje i/ili nove hobije. Fenderovo istraživanje takođe je pokazalo kako gotovo polovinu prodatih gitara kupe početnici, ali i da 90% tih kupaca napusti svoj instrument već prve godine. S druge strane, onih 10% koji se zaljube u sviranje, spremni su da potroše i do 10.000 dolara na nove gitare, pojačala i dodatnu opremu, a svoju gitaru smatraju najdražom imovinom. Iz toga proizilati da je proizvođačima gitara izuzetno profitabilno da privuku nove kupce, ali i da održe interes za sviranjem kojim će zadržati već postojeće kupce. Obrazovanje je, dakle, područje koje ima puno potencijala za stvaranje lojalnih kupaca što, prema rezultatima istraživanja, konačno  rezultira i boljom prodajom. I tu se Fender aktivirao i prošle godine je lansiran servis ”Fender Play” koji za samo 10 dolara mesečno nudi kvalitetne online lekcije. ”Fender Play” u kratkom roku je ostvario 14 postotni rast zarade a direktor Fendera, Muni smatra kako bi to mogao da bude značajan trenutak:

– Imamo potencijala da čak duplo povećamo proizvodnju. Smatramo kako bi ovo mogao da buude izuzetno značajan pokretač za dalji razvoj industrije.

Iz Fendera kažu kako im finansijski ide bolje nego ikada, a uprkos dugu od 100 miliona američkih dolara, godišnje se u svetu i dalje prodaje više od 170. 000 Gibsonovih gitara.

Zaključak je kako sve zajedno ipak ne zvuči baš tako loše kao što je u početku predstavljeno.

Iako nova generacija ljubitelja muzike, za razliku od njihovih roditelja, danas više ceni pop zvezde i repere, malo je toga što može da potvrditi kako se vladavina gitare bliži kraju – štaviše, moglo bi da se desi baš suprotno i gitara bi opet mogla da se vrati na presto, jača nego ikada.

HL/Rolling Stone