The Cockblockers/ Photo: Facebook @TheCockblockers
Resava eko festival održaće se 15. i 16. juna u Despotovcu, a kao i svake godine i ove su organizatori spremili bogat muzički program za oba dana festivala.
U petak, 15. juna posetioci će moći da uživaju u nastupima grupe Zvuci Sveta, Ajs Nigrutina i Timbe i DJ Uroša Ilića.
Čovek bez sluha/Photo: Aleksandar Zec
U subotu, 16. juna na binu će se popeti bendovi The Cockblockers, Čovek bez sluha i Tropical Bleyage.
U sklopu festivala, predviđene su i aktivnosti namenjene podizanju ekološke svesti i svesti o zaštite životne sredine. Probudi svest – sačuvaj svet!
Kao uvod u Resava eko festival organizovana je izložba umetničkih radova sa tematikom “Ponovna upotreba u umetnosti” umetnika Živote Milanovića, Gorana Marjanovića, Zlatka Jovanovića i Vanje Bogdanović koja će trajati do 4. juna .
Izložba je jedinstvena po tome što su umetnički radovi napravljeni od stvari nađenih u svakodnevnom životu čoveka, što podržava osnovne ekološke principe.
Pre tačno 50 godina (to je stvarno da ne poveruješ) Simon & Garfunkel su sa ‘Mrs. Robinson’ zaseli na prvo mesto američke liste singlova.
Pesma je bila deo soundtracka za legendarni i Oskarom ovenčani film ‘The Graduate’ (Diplomac) s Dastinom Hofmanom i En Benkroft, a dvojcu je obezbedila Grammy naredne, 1969. godine.
A ko je propustio ovaj film, ili barem ovu pesmu… to je nešto najbliže smrtnom grehu što možemo da zamislimo 🙂 Odrasli znaju zašto.
Na dan rođenja Džona Bonama (31.5.), bubnjara grupe Led Zeppelin i po mnogim uglednim magazinima najboljeg bubnjara svih vremena, u njegovom rodnom gradu Ridiču u Engleskoj podignut je spomenik njemu u čast.
Spomenik visine nešto manje od 2 metra, širine od gotovo 4 metra i težine 2.200 kilograma, prikazuje Bonama u akciji za bubnjevima. Na poleđini gonga ispisano je njegovo puno ime (John Henry Bonham), datum rođenja (31.5.1948.) i smrti (25.9.1980.) kao simbol s albuma Led Zeppelin IV koji ga predstavlja.
Uz spomenik stoji i posveta: Najizvanrednijem i originalnom bubnjaru svog vremena, popularnost i uticaj Džona Bonama nastavljaju da odjekuju unutar muzičkog sveta i šire.
Autor skulpture Mark Ričards koristio je “anti grafiti” boju, verojatno poučen vandalskim činom kada je neko grafitima uništio skulpturu Dejvida Bouvija ni dva dana od njenog postavljanja početkom ove godine u Ejlsberiju.
Kampanju postavljanja spomenika pokrenula je Bonamova sestra Deniz pre nekoliko godina, a odobrenje je konačno dobila u oktobru prošle godine. Većinu sredstava potrebnih za pokriće troškova dao je privatni donator.
Glumcima Mirijani Karanović i Bogdanu Dikliću biće uručen Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke 6. juna u prostorijama te institucije kulture, najavio je njen direktor Jugoslav Pantelić na konferenciji za medije.
Tog dana Jugoslovenska kinoteka slavi 69. rođendan i istovremeno počinje 20. festival nitratnog filma.
Bogdan Diklić/Photo: YouTube printscreen
Pantelić je istakao da će se projekcije filmova u okviru programa festivala odvijati u Uzun Mirkovoj i u Muzeju kinoteke u Kosovskoj ulici.
– Jugoslovenska kinoteka obezbedila je restaurirane kopije u saradnji sa čak 34 arhiva i srodnih institucija, što je rekordan broj učesnika. Na festivalu će, uz evropske arhive, biti prisutni i filmovi sa drugih kontinenata, iz Sjedinjenih Američkih Država, Meksika, Kine i Japana – kazao je Pantelić.
Festival će pratiti više od trideset gostiju, direktora kinoteka i filmskih profesionalaca iz regiona, Austrije, Nemačke, Francuske, Rusije, Kine i drugih zemalja.
– Ovu sezonu završavamo na uspešan način. U sezoni koja je pri kraju u našem fokusu su bile restauracije filmova. Ove godine smo prikazali 5 restauriranih filmova koji su obeležili jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Nastavljamo dlje i sasvim je sigurno da ćemo se ovim poslom baviti i kada udjemo u sledeću sezonu – rekao je.
Direktor Jugoslovenske kinoteke je najavio gostovanje Filmskom arhivu u Pekingu.
– Predstavićemo reprezentativne filmove jugoslovenske i srpske kinematografije od nastanka do danas, a u planu je i predsavljanje ostvarenja koja su obeležila “Crni talas” u Parizu – otkrio je Pantelić.
On je najavio i otvaranje Medijateke u Jugoslovenskoj kinoteci, čime će biti obeležen početak naredne sezone
– Od septembra će posetioci Jugoslovenske kinoteke biti u prilici da pogledaju filmove sa digitalnih nosača. Biće to specifična gledaonica u kojoj će savako u od posetilaca uz pomoć personalizovanih slušalica i ekrana biti u prilici uživa u bogatom arhivu Jugoslovenske kinoteke – dodao je on.
Jugoslav Pantelić/Photo: YouTube printscreen
Aleksandar Erdeljanović, umetnički direktor Festivala nitratnog filma, najavio je projekcije čak 50 filmova u 32 termina.
– Doći će nam u goste direktori filmskih arhiva, novinari, arhivisti… Organizovaćemo dva okrugla stola koja će se baviti jugoslovenskom kinematografijom i digitalizacijom i restauracijom filmova kao dela kulturne baštine. Mnogi zabranjeni filmovo kao što su bugarski “Privezani balon” ili mađarski “Pesma” biće prikazani na festivalu – kazao je Erdeljanović.
Pantelić je dodao da će na predstojećem Festivalu nitratnog film biti prikazano i ostvarenje “Grad bez Jevreja” iz 1924. godine.
– Integralna verzija ovog filma nadjena je na pariskoj buvljoj pijaci 2015. godine. Od tada kolege iz Austrijskog filmskog muzeja preuzimaju taj film. Velika sredstva su uložena da se taj film restaurira.
– Film govori o vremenu kada je Hitler čamio u zatvoru, a ipak na ulicama Beča su se mogle nagovestiti sve strašne scene koje će se dogadjati u decenijama nakon tog momenta. U filmu se Beč zove Utopija i u njemu su za sve nedaće prouzrokovane infalcijom nakon Prvog svetskog rata optuženi Jevreji – rekao je Pantelić.
The Rolling Stones/ Photo: Facebook @therollingstones
Čak i ako niste najveći fan Rolling Stonesa, neke pesme nisu mogle da vam promaknu. Među njima je svakako i “Angie” (Endži). Reč je o hitu koji se i danas sluša, a Endži iz pesme postoji i u “stvarnom životu”.
Prva supruga Dejvida Bouvija, koja nosi to ime, volela je da priča kako je pesma o njoj, ali istina je ipak drugačija.
– Zapravo, pesma je o mojoj ćerki koja se rodila nedugo pre nego što je pesma nastala – rekao je legendarni Kit Ričards.
Dandelion Anđela Ričards rodila se 1972. godine u Švajcarskoj. Majka Anita Palenberg tada je bila zavisnica od heroina i htela je da abortira, ali nije stigla da otputuje u Englesku na vreme.
Pošto se mala Endži rodila, Kit i Anita poslali su je da živi s Doris Ričards, Kitovom majkom na selo u Englesku. Dandelion je odrasla daleko od sveta Stounsa, a danas se koristi svojim srednjim imenom – Anđela.
Džek Vajt je 23. marta objavio treći solo album “Boarding House Reach”, a par dana kasnije odlučio je da fanovima u Londonu priredi iznenađenje nastupivši u tamošnjem popularnom klubu Garage čiji je kapacitet svega 500 ljudi.
Za sve one koji nisu prisustvovali ovom nastupu objavljen je snimak izvođenja verovatno i najpopularnije pesme sa ovog izdanja “Over And Over And Over”.
Album “Boading House Reach” se teško može svrstati u okvire jednog žanra budući da uticaje vuče iz rokenrola, electro i hard funka, proto punka, hip hopa, gospel bluesa, pa čak i country muzike što ga čini najambicioznijim izdanjem ovog muzičara do sada.
Treći Alternativa Fest održaće se u subotu, 2. juna u Garaži. Nastupaju bendovi: Nestašni, Poriv, Aritmia, DNKA i Ukratko Štef.
Nestašni Ritam Bend/ Photo: Facebook @NRBnestasni
Nestašni Ritam Bend je pančevački autorski pop/rock bend. Prvi nastup imali su u Apolo dvorani ali pod imenom Saša Gambiroza i Ritam Trio. Nastali su početkom 2018. kada su Marko Jovišići i Saša Gambiroza došli na ideju da se nastavi festival HornsUp.
I tako je za porebe jedne svirke nastao Saša Gambiroza i Ritam Trio. Pošto se ekipi dopao zajednički rad sa autorskim ljubavnim pesmama, krenuli su u potragu za bubnjarom. Za sada su smo trojac, a ideju za novo ime ”Nestašni” smislio je bubnjar Vasa.
Poriv/ Photo: Promo
Pančevački rok bend Poriv nastao je 16. januara 2016. godine. Pevaju na srpskom jeziku, a njihova muzika je pod uticajem grungea, metala i alternativnog roka.
Bend je osnivač Alternativa rok festivala koji promoviše autorsku rok scenu, a ekipu čine: Marko Jovišić, Jovan Lazić, Dalibor Rusovan i Predrag Đakonović.
Aritmia/ Photo: AleX
Aritmia je autorski rok bend iz Beograda koji je nastao 2009. godine. Kako sami kažu, kroz svoje stvaralaštvo otvaraju zamagljeni prozor kroz koji se pruža pogled na raznobojnu sredinu u kojoj rastemo, živimo i starimo.
Članovi benda su: Miloš Vukosavljević (vokal – gitara), Nenad Đurkić (bas gitara), Igor Gvozdić (ritam gitara) i Martin Gvozdić (bubnjevi).
DNKA/Photo: Facebook @dnkabend
Dostava na kućnu adresu (DNKA) je mladi petočlani rok bend iz Beograda, nastao krajem maja 2015. godine.
Ukratko Štef su ska/punk grupa iz Pančeva. Osnovani su 2011, a na njiohovoj oficijalnoj FB stranici piše da se to desilo ovako: Deki i Miki rešili da osnuju ska/pank bend, zvali Đomlu da peva i da nađe basistu. Đomla odma’ zvao Jeru. Sve se dešavalo leta gospodnjeg 2011. Od tada žare i pale pančevačkom pank scenom. Slogan im je – “Ukratko Štef – mi nismo blef”.
Početak svirke zakazan je za 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 100 dinara.
Bend Scorpions rešio je da prvi nastup u Srbiji 10. juna u Štark Areni bude jedan od produkciono najzahtevnijih događaja ove godine.
Sama bina je dimenzija 18 x 12 metara, sa “catwalk” stazom od 9 metara. Iznad iste biće postavljena disko kugla teška 100 kilograma.
Bivši Motorheadov bubnjar, Miki Di, imaće posebnu konstrukciju za bubnjeve koja će biti zakačena za krov hale.
Da bi svi posetioci koncerta mogli dobro da vide sve što se događa na sceni, montiraju se “zidovi” od spoljnih/outdoor LED ekrana visoke rezolucije, kvadrature 18X6.5X4X6 metara.
Da su poznati po tome da su njihovi koncerti među najboljima na svetskoj sceni, potvrđuje i pozicija među 10 najprodavanijih svetskih turneja, našavši se u društvu sa Brunom Marsom, Džejom Zijem, Guns N’Roses, Lady Gagom i Queenom.
Na velikom spektaklu 10. juna u Štark Areni, srpski i fanovi iz regiona će imati priliku da čuju najveće hitove Scorpionsa – od “Still Loving You” i “Wind Of Change” do “Rock You Like A Hurricane” i “Tease Me, Please Me” i mnoge druge.
Ulaznice za ovaj spektakl su u prodaji na blagajnama Štark Arene i Bilet centra, na svim prodajnim mestima CS Eventima i online na www.starkarena.co.rs, dok prethodno kupljene ulaznice ostaju važeće za ovaj datum u istim kategorijama.
Električni Orgazam, na čelu sa Srđanom Gojkovićem Giletom, obradovao je fanove novim albumom “Gde smo sad?”.
Album je dvanaesto studijsko izdanje benda, a naziv i koncept već su nagovestili singlovi “Bio sam loš”, “Kamerom snimam sve”, “Istok zapad sever jug”, “Bila si kao san” i naslovna numera “Gde smo sad?”. Prema Giletovim rečima, s vremena na vreme svi treba sebi da postavimo pitanje gde smo sad, u ovom trenutku, u našim životima jer – kako Gile kaže – često boravimo u prošlosti ili budućnosti, a retko smo u sadašnjem trenutku.
– Uvek su me inspirisala različita iskustva kroz koja prolazim u životu. Tako je i sad. Kako neprestano prolazimo kroz različite promene tokom života, tako se i inspiracija menja- naveo je Gile i dodao: – Gde smo zaista sad je pitanje koje bi trebao svako pojedinačno sebi da postavi, ja zaista nemam odgovor.
Produkciju albuma potpisuje Toni Jurij sa kojim je grupa sarađivala na albumima: “Lišće prekriva Lisabon” (1982), “Les Chansones Populaires” (1983) i “Kako bubanj kaže” (1984).
Photo: Promo
Muziku su pisali Branislav Petrović Banana, Ljubomir Đukić Ljuba i Gile dok je tekstove, kao i obično, pisao Gile.
Blagoje Nedeljković Pače i Zoran Radomirović Švaba priključili su se i odsvirali sjajno svoje deonice. Tanja Mirković, sa kojom bend sarađuje prvi put, uradila je odličan omot dok je Goranka Matić zaslužna za fotografije.
– Veoma smo zadovoljni ovim albumom. Radili smo na njemu više od pet godina. Zadovoljni smo i ponovnom saradnjom sa kućom Mascom, s kojom smo ranije radili na albumima “Breskve u teškom sirupu” i “New Wave” – poručili su iz Orgazma.
Električni Orgazam postoji još od 1980. godine ali i dalje svira sa istom energijom i prkosom. Ovog leta publika moći će da ih čuje uživo širom regiona, od Beograda, preko Sokobanje, Mostara, Nikšića, Bijeljine do Sarajeva.
Album “Gde smo sad?” od danas je dostupan na CD-u, svim muzičkim digitalnim servisima, dok se izdanje na vinilu očekuje u julu.
CD je dostupan širom zemlje, u svim prodavnicama muzike uključujući i Mascom Store Čumićevo sokače, Mascom Record Store TC Delta City (prizemlje) i online na
Pre nekoliko nedelja, gotovo tačno na 10. rođendan benda, kruševački ska/dub/punk/jazz sastav ZAA objavio je novi singl “Closer”, predstavio novu pevačicu Anđelu Ilić i tako najavio novo, kako kažu, peto po redu poglavlje u svojoj karijeri.
Bend koji je (teško za poverovati, ali istinito) prvi singl “After Rain Sunset” objavio posle samo sedam dana rada, u međuvremenu je prošao svoj “milion rokerskih kilometara”, stvorio značajnu bazu fanova i etablirao se u regionu kao sastav uz koji je odličan provod na svirci zagarantovan.
Šta se sve i koliko promenilo za ovih deset godina (osim pet pevačica i nekoliko članova benda), i kojim putem će ZAA krenuti od ovog, četvrtog po redu albuma koji upravo pripremaju, otkrili su nam Zlatko i Toma, a nova dama u bendu, pevačica Anđela je, kao što je red, u znak dobrodošlice, dobila i svoj prvi mini intervju (pogledaj okvir).
Šta ste sanjali kad ste pre 10 godina osnovali bend? Zlatko: Sanjali smo da dečečki snovi, konačno, budu način života. Da dokažemo nevernim Tomama da na Moravi mogu da uzru i banane i da je dovoljno da grupa ljudi veruje u istu stvar i udara u istu tačku na zidu i da taj zid pada, kad tad. Toma: Pre nego smo osnovali band, pre deset godina, sanjali smo da imamo band.
Da li ste za jednu deceniju uradili malo, mnogo ili dovoljno? Zlatko: Mnogo više nego što smo mislili da je moguće, manje nego što, kako se kasnije ispostavilo, može, a u odnosu na okolnosti, sasvim dovoljno. Toma: Na to pitanje bi trebalo da odgovore muzički kritičari, ali pošto takvih u ovoj zemlji nema, onda mi dostojanstvo nalaže da na ovakvo pitanje ostanem nem.
Koliko se muzika ZAA promenila za ovih 10 godina? Toma: Panta rei! Zlatko: Muzika odrasta zajedno sa ljudima koji je stvaraju… Onoliko koliko smo mi odrasli toliko se promenila i muzika. Princip u startu i jeste bio da se ne držimo određenog pravca žanrovski nego da ređamo fraze onako kako nam inspiracija nalaže.
Zbog čega i dalje uporno inistirate na tekstovima na engleskom, i da li će tako biti i na novom albumu? Zlatko: Ne insistiramo, samo još uvek nemamo dovoljno dobar tekst na nekom drugom jeziku. Kad kažem dovoljno dobar, mislim dobar u meri da zadovolji naše standarde. Ovaj standard nam je za sada ispunjen na engleskom, tako da ćemo (za sada) nastaviti u tom pravcu. Toma: Pošto smo primetili da Kina postaje bogata zemlja i da iz dana u dan postaje sve bogatija, potrudićemo se svim silama da naš sledeći album bude snimljen na kineskom jeziku.Evo baš sam sad krenuo na čas!
Zašto vas stalno napuštaju pevačice? Toma: Isključivo zbog humora! Zlatko: Prokletstvo, hahaha. Ne vidimo to kao napuštanje. Iz originalne postave osnivača nas je četvorica danas. Ostali koji su prolazili kroz bend (neki se i vraćali) su obeležili neko vreme provedeno sa nama na najbolji mogući način i u tom periodu su koristili sve svoje potencijale za dobro benda. Kad su zbog bilo kojih razloga odlučili da im to više nije “to” i da ne dele svoju kreaciju sa nama u celosti odlazili su da to rade sami. Nismo u svađi ni sa jednim bivšim članom benda, naprotiv.
Četvrta pevačica je tu, kada će četvrti album? Toma: Nije četvrta nego peta, a album ćemo snimiti kad bude gotov. Zlatko: Ne bih precizno baratao datumima, ali se nadamo da će to uskoro biti. Ima još nekih stvari koje treba da “legnu” nama samima pa kad se to desi, desiće se i taj tehnički proces usnimavanja, miksanja, produciranja i tako dalje… Verovatno ćemo za početak, pored “Closera” koji je izašao u martu objaviti još par singlova do albuma.
Gde ja ZAA kao kod kuće? Gde vas publika najviše voli… Toma: U Banjaluci. U Banjaluci. Zlatko: Banjaluka definitivno. Pravi vetar u leđa smo i dobili tamo osvojivši nagradu na drugom Nektar Demo festu. Nekako nam uvek bude baš sve kako treba kad smo tamo, a često smo tamo. I ljudi i organizacija, i pivo je tamo najbolje.
O čemu danas sanjate… BG Areni ili O2 Areni? Zlatko: Nema BG Arene bez O2 Arene, ako mislite na onu u Engleskoj. Kad smo kod slova O, prijao bi nam i jedan Round House u Londonu, hahaha. To jeste u sferi snova, ali polazilo je za rukom nekim bendovima iz regije. Laibach na primer. Toma: Ne maštamo o prostorima u kojima se svira, već o umetnosti, muzici, kulturi…
Da li uspevate da živite od svoje muzike? Toma: Da. Živ sam! Zlatko: I da i ne… Uglavnom ne. Postoje periodi kad je ta zarada na zavidnom nivou, ali u ovom stadijumu nam to dođe, od prilike, kao sezonski posao.
Gde vidite sebe za 10 godina? Zlatko: Sa decom, a pojedini i sa unucima koji prepoznaju to što im roditelji rade kao nešto dobro i vredno i kao primer mlađima da i u autorskoj muzici se može napraviti neki uspeh ako se dovoljno “iscimaju” oko svega i vredno rade. Toma: Svakako u budućnosti, a ko zna koliko će nauka brzo da se razvija, tako da postoji mogućnost da sve bude moguće, uključujući i ovaj intervju.
[infobox title=’Anđela: Maštala sam o ovome što mi se događa’]
ZAA/Photo: Promo
Anđela Ilić pridružila se nedavno bendu i već posle prve objavljene pesme jasno je da su momci ponovo napravili odličan izbor. A mi smo za Anđelu odabrali ovih nekoliko pitanja… Kada si došla u bend bilo je različitih komentara na društvenim mrežama. Nisu baš svi bili srećni… – Očekivala sam to nakon upoznavanja publike i objavljivanja spota za singl “Closer”. Velika je to promena u bendu i sasvim je normalno da ljudi komentarišu. Koliko su ti smetali, a koliko su ti bili “vetar u leđa”? – Smetali mi nisu. Kao što rekoh, očekivala sam. Bilo je raznih komentara, kako pozitivnih tako i negativnih. Uvek će biti podeljenih mišljenja, ali to na mene lično ne utiče. Smatram da bend ima još dosta toga da pokaže i stvori nastavkom jedne fantastične saradnje. Publika će shvatiti to, prestati da gleda i prepustiti se malo više slušanju i razumevanju muzike. Sviraš violinu, klavir… možda još neki instrument? – Trenutno se više bavim svojim glasom, to je jedini instrument koji stvarno “sviram”. Kakvi su ti planovi sa studijama veterine? – Fakultet je trenutno na kratkoj pauzi. Imaš li neki specifičan ritual pred koncert? – Još uvek ne. Možda se i promeni nešto kada se nastupi intenziviraju. Za sada samo uživam na bini. Na koji način čuvaš dobar glas? (u svakom smislu) – Probe i rad sa bendom mi dosta pomažu u tome da kontinuirano radim na svom glasu, pored toga što i kući radim na tome. Šta ćeš biti kad porasteš? – Mislim da mi se to uveliko ostvaruje. Upravo ono o čemu sam maštala od malena. Muzička karijera sa ljudima koji su posvećeni tome u istoj meri a da pritom svi uživamo u onome što stvaramo.[/infobox]
