Čini se da u istoriji domaće muzike nije bilo plodonosnije i muzički raznovrsnije decenije od osamdesetih godina dvadesetog veka. Imperativ su bili: originalnost, inventivnost, muzikalnost, veština pisanja stihova, a nadasve – muziciranja.
Pored toga, umnogome su stav i stil definisali ko je na vrhu i postavlja standarde. Boja glasa Massima, Bajage ili Bebi dol. Vanvremenski muzički pečat EKV-a. Univerzalnost Bijelog dugmeta. Fenomen Lepe Brene. Zavodljivost Marine Perazić i Denis & Denis, Anje Rupel i Videosexa. Britak jezik Bore Čorbe. Futurizam Olivera Mandića… Stranice i stranice su potrebne da se ispiše specifičnost i diverzitet Ex-Yu muzičke scene osamdesetih.
Neki su opstali, neki posustali, neki odustali. Jedan od mnogobrojnih bendova u čijem nazivu se može naslutiti da uvek i zauvek ostavlja tri tačke jeste i ITD bend. Ako samo pomenemo hitove: “Lagano umirem”, “Gradske cure”, “Majko zemljo”, “Tekila šila”, “Skidam te pogledom”, 2Sonja”… setićete se upečatljivog vokala Branislava Bekića i tih pomalo setnih pop rock numera iz pera Miroslava Rusa.
Kada već pominjemo ime Miroslav Rus podsetićemo da to nije samo čovek koji je definisao (a od skora i redefinisao) muzički izraz i kreirao najveće hitove ITD Benda. Naime, Rus je autor nekih od najvećih pesama Tošeta Proeskog kao što su “Igra bez granica”, “Još i sad zamiriše trešnja”. Nekadašnji glavni i odgovorni urednik najslušanijih regionalnih radio stanica, a danas prvi čovek izdavačke kuće Hit records, tokom svoje višedecenijske karijere kreirao je hit singlove za Tonija Cetinskog, Zdravka Čolića, Željka Bebeka, Masima Savića, Crvenu Jabuku, Kaliopi, Tajči i mnoge druge.
Poslednjih godina intenzivno se bavi otkrivanjem i promovisanjem talentovanih mladih regionalnih muzičara (David Temelkov, Marko Kutlić, Jure Brkljača i drugi).
Ovaj iskusan muzički kreator nedavno nas je iznenadio objavom da se ITD bend vraća na regionalnu muzičku scenu. Rečeno – učinjeno. Pred nama je singl “Plesač na žici”, raskošne lirike i punog rokerskog zvuka, besprekorno isproduciranog. O motivima i detaljima muzičkog povratka ITD benda, koji je jedan od onih koji će svakako obeležiti ovu godinu, razgovarali smo upravo sa Miroslavom Rusom:
– Jednostavno sam se zaželeo dobrog društva, pravih muzičara, dobre svirke, a to je ono što je uvek krasilo rock scenu. Poželeo sam uz malo ljubavi da budem i društveno angažovan, što je uz rock sasvim prirodna pojava. Uz sve to i Brane, naš pevač se pojavio u Zagrebu posle toliko godina.
Da li su vam danas očekivanja ista kao i pre dvadeset-trideset godina – ili muziku ITD benda doživljavate i kreirate kao l’art pour l’art?
– Iskreno toliko sam se naradio popularne muzike da mi rad sa bendom dođe nekako kao odmor. Nisam opterećen time što će biti, zanima me isključivo da uživamo i damo u tome svoj današnji maksimum, pa ako se u tome nađe i nešto arta, niko sretniji od mene. To ne znači da imalo podcenjujem ljude za koje sam u međuvremenu radio, to samo znači da je ovo jedan drugačiji muzički izraz.
O čemu će nam pevati ITD band? Sudeći prema stihovima prvog povratničkog singla, biće reči o pesmama koje kompleksnom, čak filozofskom lirikom traže momentalno drugo slušanje?
– Ovo sam pitanje doživeo kao kompliment i hvala na tome. Trudiću se da publiku ne razočaramo i kada izađe celi album. ITD će i ovaj puta biti angažovan, neprilagođen i svoj, sa jednim nežnim prelivom ljubavi, koja je zapravo spas u sivilu kojim su nas obasuli oni koji “brinu” za nas.
Branislav Brane Bekić svojim upečatljivim i prepoznatljivim vokalom, koji je u međuvremenu dobio zreliju notu i sonorniju boju, bio je i ostao inspirativan za kreiranje muzičkog identiteta ITD benda?
– Pisati za Braneta je zaista inspirativno, jer kod ITD benda tekst je itekako važna stavka, a njegov glas je garancija da će se taj tekst preneti do publike na najbolji mogući način. Bez njega to ne bi bio taj bend, vredelo ga je čekati.
Koliko je rock muzika danas prevaziđeni žanr? Ima li u eri estradizacije, spektakla, pažnje koja se svodi na prvih 30sec muzičke numere prostora i publike za raskošne rock pesme?
– Potpuno sam uveren da rock ima svoju publiku, samo što je ona na sve moguće načine onemogućena da čuje radove rock muzičara. Bilo mi je nezamislivo da se na sceni pojave neki nerealizovani ljudi koji dane i noći provode svoje živote u TV studiju besramno razotkrivajući, s ponekim izuzetkom, svoje prozaične živote. Posledice stvaranja takvih zvezda su svuda oko nas. Taj prostor za početak treba vratiti onima koji imaju šta da kažu i koji mogu pokrenuti ovu učmalost i apatiju u kojoj se gušimo. U svemu tome rock nije nestao, nije se izgubio, on je samo pažljivo sakriven, sa naglaskom na pažljivo. Neko nam to radi namerno. Najpre srušiš kulturu, a onda sve ostalo upadne u taj mulj. Ugrožene su sve prave vrednosti, ne samo rock muzika. Dakle prostor su okupirali besprizorni likovi iz “silikonske doline”.
Koje su želje i očekivanja ITD benda?
– Želja je da uradimo stvar maksimalno dobro i da sa sadašnjim radom ne pokvarimo utisak od pre i iskreno verujem da to možemo i da ćemo u svemu tome doneti i nešto novo. O svemu ostalom odlučuje publika, publika zna najbolje, samo joj to treba i ponuditi.
“Ova zemlja nema četiri strane sveta, ovde je tišina buka i sve slijeva u jedan grad. Podsjeti me dušo tko sam – ja ću ti vratit’ krila. Ima li ovdje itko tko je ikad bio mlad? Ja sam plesač na žici koji pleše u mraku, ja sam svijetlo tišine koje spava u zraku…”. (Plesač na žici, ITD bend, 2018)
Headliner.rs
