Postoji veliki broj pesama koje u nazivu imaju nečije ime, poznate ili izmišljene ličnosti. Ima i onih koje su inspirisane pravim, ali sasvim običnim osobama koje nisu poznate nikome osim autoru takve pesme.
Pesme koje su nazvane po nekoj stvarnoj osobi ili su inspirisane nekom istinitom pričom uvek su zanimljiva tema.
Doli Parton – Jolene (1973)
Pesma je nazvana po jednoj osmogodišnjoj devojčici iz publike koja je samo želela da uzme autogram od Doli Parton tokom jednog nastupa.
Međutim, sama pesma nije o njoj nego o ženi koja je poklanjala previše pažnje mužu Doli Parton. U pitanju je šalterska službenica u banci i nije poznato da li se i ona zove isto.
The Smiths – Frankly, Mr Shankly (1986)
Neobične reči i uvrede na račun izvesnog gospodina Šenklija predstavljale su način Morisija da se suprotstavi glavnoj osobi izdavačke kuće sa kojom je bend imao ugovor u to vreme.
Nisu želeli više da sarađuju sa njima, konkretno sa Džefom Trevisom, što su izrazili na umetnički način u ovoj pomalo smešnoj pesmi.
The Knack – My Sharona (1979)
Pesma je posvećena 17-godišnjoj devojci koju je pevač upoznao kada je imao 25 godina i odmah se zaljubio.
Posle izvesnog vremena, njih dvoje su se čak i verili, ali je veza na kraju ipak propala za razliku od pesme koja je postala veliki hit.
Mark Ronson i Ejmi Vajnhaus – Valerie (2007)
Iako je ovo najpoznatija verzija, u pitanju je obrada pesme benda The Zutons iz 2006. godine. Posvećena je prijateljici koju je član tog benda upoznao u Americi i koja je uhvaćena kako vozi pijana.
To je neka vrsta muzičke razglednice, koja je više napravljena kao melodična pesma nego kao prava poruka baš njoj.
Dženis Džoplin – Me and Bobby McGee (1971)
Pesma je poznata kao hit koji je objavljen posle smrti Dženis Džoplin, ali je nije ona napisala već su to učinili Kris Kristoferson i Fred Foster.
Prava Bobi je žensko, bila je sekretarica jednom Fosterovom prijatelju kada je on predložio Kristofersonu da napiše pesmu o njoj. Dženis Džoplin ju je proslavila, a mnogi su kasnije napravili svoje obrade ove pesme.
Elton Džon – Daniel (1973)
Ovo je jedna od pesama Eltona Džona sa najviše pogrešnih tumačenja, a moguće je da je to zbog toga što je izbacio poslednji stih kako bi je skratio.
Inspirisana je člankom iz novina o čoveku koji se vratio iz rata u Vijetnamu i posvećena svim veteranima koji su samo želeli da se vrate svom običnom životu.
Leonard Koen – Suzanne (1967)
Koen je pesmu posvetio supruzi jednog vajara u koju su svi muškarci bili zaljubljeni.
On je bio Koenov prijatelj i jednom prilikom ga je Suzan pozvala da svrati do nje, ali je veliki kantautor dodirnuo njeno savršeno telo samo u mislima i tako je nastala pesma o njenoj lepoti.
Izvor: cdm.me
