Mile Kekin sa ekipom sa kojom je snimio “Kuću bez krova”/Photo: Promo
“Album je gotov, snimljen, masteriran i spreman da se razmnoži kad i koliko će trebati, a kažu ovi iz Menarta da će to biti sredinom desetog, jer treba vremena da se naštampaju vinili”, objavio je frontmen Hladnog piva na svojoj Facebook stranici sveže informacije o svom drugom solo albumu.
Album će se zvati “Kuća bez krova”, jer će to biti i prva od ukupno 11 pesama, a u izjavi za Glas.ba Mile Kekin najavljuje da od jeseni možemo očekivati i koncertno predstavljanje:
– Tematski je album autobiografski, kao što su to bila i prva dva singla, ‘Reno 4’ i ‘Atlas’. Biće manje glasan, a više intimistički. Zadnji solo album je izašao pre 16 godina (“U dva oka”, potpisan kao Mile i Putnici), pa sam osetio da je ponovo došlo vreme da malo skrenem s uhodanih hladnopivovskih staza. Jako se radujem što ću od jeseni imati priliku da nove pesme predstavim uživo.
Ostalo je još šest dana do početka šesnaestog izdanja najposećenijeg festivala u jugoistočnoj Evropi, Belgrade Beer Festa, koji će biti održan od 15. do 19. avgusta na Ušću. Organizatori su se i ove godine pobrinuli da festivalskim sadržajima privuku ne samo domaće, već i strane goste.
Ove godine će po prvi put na tri bine biti održano 63 besplatna koncerta za pet dana tako da će posetioci uživati u ukupno 59 sati i 20 minuta muzičkog programa, koji će izvoditi oko 400 muzičara različitih žanrova i pravaca, što je apsolutni rekord festivala. Pored muzičkog programa, u šest programskih zona biće organizovani brojni drugi zanimljivi sadržaji, a na više od 80 štandova u ponudi će biti i preko 300 različitih pivskih ukusa proizvođača iz celog sveta.
Belgrade Beer fest/Photo: Promo
Da bi posetioci mogli da se prepuste svim čarima festivala i odgovorno konzumiraju sve pivske ukuse koje žele, organizator, u saradnji sa kompanijom Heineken Srbija, i ove godine, po šesti put realizuje akciju „Društvo, ko vozi kući?”, čiji je čiji je cilj promovisanje važnosti odgovorne konzumacije. Pored besplatnog prevoza do četiri ključne tačke u Beogradu, obezbeđeni su bezbedni dolazak i povratak za posetioce iz Novog Sada, Niša i Kragujevca. Posetioci festivala imaće priliku i da učestvuju u interesantnim i edukativnim aktivnostima na temu odgovorne konzumacije, koje ih očekuju na #EnjoyResponsibly zoni u okviru festivala.
Za vreme trajanja festivala GSP Beograd obezbediće besplatan gradski prevoz od i do festivala sa četiri ključne tačke u Beogradu, a koji će biti usklađen sa radnim vremenom festivala. Posetioci će pre početka festivala biti informisani o redu vožnje gradskog prevoza, kao i o izmenama režima saobraćaja i redovnog gradskog prevoza u ulicama koje su u blizini festivalskog prostora.
Još jedno iznenađenje za posetioce, u okviru muzičkog programa festivala je u subotu, 18. avgusta, kada će na Main stage-u nastupiti omiljeni rok bend iz Novog Sada, Love Hunters, a festival će u nedelju 19. avgusta zatvoriti Đorđe David.
Belgrade Beer fest/Photo: Promo
Pored impozantnog spiska izvođača i brojnih zanimljivosti, posetioce festivala i ove godine očekuje međunarodna razmena suvenira. Naime, kolekcionari iz Srbije, nakon prošlogodišnjeg početka uspešne saradnje sa Belgrade Beer Festom, organizuju Drugu međunarodnu razmenu pivskih suvenira (čaša, krigli, flaša, podmetača, etiketa, čepova, limenki, otvarača) u subotu 18. avgusta od 10 do 16h, na štandu Paulanera na Belgrade Beer Festu.
– Članovi udruženja već devet godina posećuju slične skupove kolekcionara u svetu, a ovo je prilika da sve njih okupimo u Beogradu. Do sada su svoj dolazak potvrdili kolekcionari iz Bugarske, Grčke, Ukrajine, Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije, a imamo i gosta iz Libana, koji prvi put dolazi u Srbiju. Očekujemo uskoro i potvrdu dolaska kolekcionara iz Italije i Hrvatske – kaže Božidar Čolić, potpredsednik Udruženja srpskih kolekcionari pivskih čaša i suvenira.
Bend The Bite nastao je pre deset godina, sa željom da u svojoj muzici spoji energiju panka, čvrste rokenrol rifove, pevljive refrene i osećajnost bluza. Od 2016. godine delimično su promenili postavu i osvežili zvuk, ali su ostali verni kvalitetnoj muzici i dosledni ideji da treba biti svoj u onome što radiš. U susret koncertu na Zidiću Doma omladine Beograda, 11. avgusta od 20 časova, popričali smo sa Ljiljanom Zdravković (vokal) i Bojanom Savićem (solo gitara) o aktuelnostima u bendu i na domaćoj muzičkoj sceni.
Kako biste pozvali na Zidić publiku koja vas nije do sada čula? Bojan: Dođite da čujete! Ljilja: “Kada ste poslednji put uradili nešto prvi put?” Uostalom, ako nam ne date šansu, nikad nećete saznati da li je naš bubnjar napravio kiflice posebno za tu priliku. Šalu na stranu, pouzdano znamo da ćete čuti puno dobrog i zdravog rokenrola i osetiti dobru energiju i na ovom koncertu. Nemojte nam verovati na reč, proverite sami!
Od 2016. godine svirate u izmenjenom sastavu. Šta su novi članovi doneli bendu, koliko su ga i u kom pravcu promenili? Bojan: Mi smo bend koji postoji već dugi niz godina, i mislim da smo do sada izgradili svoj zvuk, i tačno znamo šta tu “ide”, a šta ne. Međutim, kada promeniš dve izuzetno važne pozicije u bendu, pevačicu i bubnjara, kao što smo mi uradili, i to istovremeno, onda ne možeš očekivati da će sve ostati isto. I nismo ni hteli da to bude isto. Ljilja i Nebojša su doneli svoje viđenje svirke, doneli su svoj “groove”, a mi smo ih usvojili, kao što su oni usvojili nas, i to nikada ne bi išlo da nismo na istoj “talasnoj dužini”.
The Bite/Photo: Promo
Ističete da je bend tražio ljude koji mogu da doprinesu sopstvenim autorskim pečatom i naprave nešto novo. Kako ocenjujete domaću rok scenu, da li je dovoljno autentična? Kako vidite svoju poziciju na sceni – da li smatrate da ste ostvarili cilj da ponudite nešto novo i drugačije? Bojan: Nikada više dobrih i autentičnih bendova, i nikada manje interesovanja za iste. Skoro smo gostovali u jednoj radio emisiji gde smo puštali naše bendove koje slušamo i koje smatramo odličnim. Mogu reći da nismo, ni izbliza, ubacili sve koje smo želeli. Naša pozicija je da smo tu posle više od 10 godina. To može da znači samo jedno, a to je da smo uporni i da nas se nećete tako lako otarasiti. Ljilja: Najvažnija stvar u bavljenju bilo kojom umetnošću je da budete svoji, po svaku cenu. A ja imam utisak da je (pre)dugo bilo jako popularno i u rokenrolu da se traže oprobani recepti, po sistemu “ako je ovima uspelo, uspeće i nama, publika na ‘to’ reaguje”. Sigurno je da ćete i u našoj muzici čuti uticaje nekih bendova, to je nemoguće izbeći, sve to što slušamo ostaje negde u malom mozgu… Ali jedan od razoga što sam odlučila da se priključim baš ovom bendu je i to što se ni u jednom momentu stvaranja ne postavlja pitanje koliko je to slušljivo “masama”, popularno, niti bilo šta slično. To smo mi, nas petoro, pod “The Bite zastavom”, takvom kakva je, pa ko to prepozna i zavoli – razumeo je! Možda to što nudimo nije istorijski pomak niti je spektakularno drugačije, ali mislim da uspevamo da pokažemo da zdrav i punokrvni rokenrol ima svoje mesto na sceni i da ne moramo svi da se trudimo da po svaku cenu budemo “drugačiji”, ali moramo da budemo svoji.
Pevate i na engleskom i na srpskom jeziku, dosta polažete na tekstove pesama. Koliko je taj segment važan za dobru rok pesmu i njenu komunikativnost sa publikom? Bojan: Mislim da sam jezik nije toliko bitan koliko poruka koju pesma nosi, svojim tekstom, muzikom i celim doživljajem koji imaš dok jednu pesmu praviš, i sposobnošću da to preneseš na onog koji je sluša. Mi smo svi izrasli iz panka i starog roka, gde je poruka jako bitna. Iza mnogih tekstova naših pesama se kriju neke druge stvari, i to nije sve kako izgleda na prvi pogled. Ako ne uđeš malo u njih, promaći će ti.
Nedavno ste objavili singl “Go to Hell”, a najavljujete i novi. Kada možemo očekivati album grupe THE BITE? Ljilja: Neke pesme se “slože” za dve, tri probe, neke ne legnu na svoje mesto mesecima, i to je sasvim normalno. Mislim da svaka pesma ima svoj trenutak i mi ništa tu ne radimo planski, nego kako osetimo da može i treba. Tako je i sa albumom. Mi već imamo pesama za ceo novi album, ako ne i više, ali objavićemo ga onda kada sve bude “kliknulo” kako treba. Vrlo verovatno u toku sledeće godine, ali videćemo kako će se stvari odvijati. Do tad ćemo objavljivati singl po singl, kao i do sad.
Šta za vas predstavlja prilika da svirate na Zidiću Doma omladine Beograda i šta publika može da očekuje od vašeg nastupa? Ljilja: Neko će iz ko zna kojeg razloga prošetati gradom, čuti neki bend kod Doma omladine i zastati da odsluša makar jednu pesmu… i možda će ostati do kraja. Možda će doći kući i ukucati “The Bite” na YouTube-u ili pričati nekome kako je čuo bend koji nije čuo pre. Možda će zapamtiti taj dan po nekom prijatnom osećaju koji je imao zahvaljujući baš tom koncertu… Super je što postoje ti koncerti jer daju mogućnost da se tako nešto desi. Drugačije je od koncerata gde ljudi dolaze planirano. A i oni koji nas slušaju prvi put i oni koji nas slušaju 101. put mogu od nas uvek da očekuju dobru svirku i dobar provod, to je nešto što je nama prirodno, nema odstupanja!
Novi roman Tonija Parsonsa “Devojka u plamenu” od četvrtka 9. avgusta naći će se u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Serijal romana o detektivu Maksu Vulfu doveo je Parsonsa na sam vrh britanskog kriminalističkog žanra.
“Devojka u plamenu” ima uzbudljiv zaplet, uverljivo predstavljene likove i naravno, neočekivane preokrete.
Teroristi koji pomoću drona obore helikopter na londonski tržni centar pokreću lanac događaja u koje će biti uvučeni i krivci i nevini, a detektiv Maks Vulf se zatiče u središte unakrsne vatre između tehnološki sofisticirane terorističke grupe i ubice s nadimkom Opaki Mojsije. Međutim, tek kada se Maksova bivša žena iznenada vrati sa zahtevom da dobije starateljstvo nad njihovom ćerkom, za njega počinje borba važnija od svih ostalih.
Da li prava opasnost dolazi od zločinaca koje Maks traži? Ili od ljudi koje pokušava da zaštiti? Ili najveća opasnost preti od onih koji su mu najbliži?
Toni Parsons/Photo: Promo
Toni Parsons je rođen u Londonu. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske.
Osamdesetih je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle. Devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji Late Review na BBC.
Njegov prvi roman “Čovek i dečak” u Engleskoj je doživeo ogroman uspeh i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.
Parsonsovi romani su bestseleri, prevođeni na više od 40 jezika.
Brazilski umetnik Eduardo Kobra, poreklomiz Sao Paula, čovek je koji svakoga dana stiče ogroman broj pratitelja i osoba koje podržavaju njegov rad.
On stoji iza strahovito velikog broja murala koji su u kratkom vremenu počeli da se doživljaju kao pravi dragulji ulične umetnosti. Neki od njih su murali brojnih muzičkih ikona poput Džona Lenona, Boba Dilana, Dejvida Bouvija, Madija Votersa, Tupaka Šakura, Notorious B.I.G.-a, Kurta Kobejna, Džima Morisona i mnogih drugih.
Njegov stil čine geometrijski oblici u žarkim bojama kojima pleni pažnju i naprosto ostavlja bez daha sve prolaznike, a samim time oživljava sumorne i dosadne zgrade koje su se pre nego što su oslikane stapale u sivilu grada.
Ipak, Kobri nisu samo muzičke legende inspiracija prilikom oslikavanja zidova na ulicama, on pokazuje interes i za brojne istorijske figure. Od Endija Vorhola, preko Alberta Ajnštajna, Abrahama Linkolna, Salvadora Dalíja, Dalaj Lame, pa sve do izmišljenih likova poput Jode iz serijala “Ratovi zvezda”.
Zanimljivo je da je Kobra pre nekoliko godina u Rio De Žaneiru oslikao mural pod nazivom “Etnias” koji je po svemu sudeći najveći mural na svetu jer obuhvata skoro 3 hiljada kvadratnih metara površine i za njega je potrošio 1.500 litara boje, odnosno 3.000 limenki boje.
U nastavku slede neki od njegovih najboljih murala poznatih muzičara, a ostale radove možete popratiti i putem njegovog službenog Instagrama.
Najavu treće sezone Musicology Barcaffè Sessions počinjemo lepim vestima – serijal koncerata koji neguje kvalitetne muzičke događaje u intimnoj atmosferi, pored Beograda i Ljubljane, dobiće svoje izdanje i u Zagrebu, a najavljene za najavljene koncerte su već u prodaji.
Svoju misiju da pomogne i podrži razvoj kulture, ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu, Barcaffé će nastaviti i u novoj sezoni, kao generalni partner festivala.
Mario Biondi/ Facebook: mariobiondiufficiale
Na prvom koncertu serijala, koji će obuhvatiti sve tri zemlje, nastupiće omiljeni italijanski pevač dubokog baršunastog glasa, Mario Biondi.
On će početkom oktobra nastupiti prvo u Beogradu, dok će 6. oktobra održati koncert u Zagrebu, a 7. u Ljubljani.
Biondi će na ovim koncertima, osim starih hitova, premijerno predstaviti i pesme sa novog albuma “Brasil”.
Knower/ Photo: Facebook @KNOWERmusic
Prvi put u Ljubljani, 3. novembra i 4. novembra u Beogradu, nastupiće američki bend Knower. Ova “youtube senzacija” je satiričnim tekstovima, koji se vrlo često dotiču politike i modernog života, plesnim ritmovima i interesantnim harmonijama, osvojila milione slušalaca i pregleda na mrežama i time postala viral.
Njihovi živi nastupi imaju reputaciju žurke koja se ne sme propustiti, kako zbog sjajne svirke, tako i izuzetno energičnog nastupa i živopisnog stajlinga.
Kezaja Džons/Photo: Promo
Kezaja Džons, iako čest gost u Beogradu, krajem novembra će predstaviti i pesme koje će se naći na novom albumu, dok će u Zagrebu i Ljubljani nastupiti prvi put, 1. i 2. decembra.
Tvorac blufank muzičkog pravca, impresivni gitarista i pevač, podsetiće zašto su njegovi koncerti doživljaj kome se iznova vraćamo.
Musicology Barcaffe Sessions će svojim trećim izdanjem nastaviti da dobrom muzikom povezuje region i stvara brend koji unosi lepše tonove u svakodnevicu.
Ulaznice za sve koncerte u Beogradu u prodaji su od 30. jula i mogu se pronaći na svim prodajnim mestima Eventima i DDTicketsa.
U okviru svog naučnog rada Nermina Mumić sa Tehničkog Univerziteta u Beču je razvila statistički model koji sprečava manipulacije u vezi sa plasmanom na muzičkim platformama i to sa visokom pouzdanošću. Proizvod njenog istraživačkog rada je algoritam koji otkriva više od 92 odsto “nameštaljki”.
U saradnji sa izdavačkom kućom “RebeatInnovation” Mumić je analizirala veliku bazu podataka sa preko 100 miliona pojedinačnih pregleda iz muzičke industrije.
– Kada se pesma na jednoj muzičkoj platformi prodaje duplo više nego na drugoj, ovaj odnos se neće naglo promeniti. Prodajni brojevi se uglavnom paralelno razvijaju – brojevi klikova koji naglo skaču na platformi kao što je YouTube treba da se poklope sa rastućim vrednostima preuzimanja na itunes i drugim platformama. Sve ostalo je sumnjivo – kaže ona.
– Postoje očekivani prometi, nedeljne i mesečne oscilacije koje su veoma uobičajene. Ali jedino ovaj složeni statistički model pomaže da se očekivane oscilacije razlikuju od potencijalne manipulacije podacima, a statističkih alata u ovom obliku do sada nije bilo – dodaje.
– Ispitali smo naš algoritam na originalnim podacima koje smo prethodno namerno izmanipulisali – i on je otkrio više od 92 odsto manipulacija. To je jako dobra kvota i verujemo da možemo još da je unapredimo. Algoritam biste mogli da prevarite jedino ako sve muzičke platforme izmanipulišu podatke na isti način u isto vreme, što je gotovo nemoguće – zaključuje Mumić.
Različite muzičke kuće su zainteresovane za ovo rešenje, zahvaljujući kome bi muzička industrija trebalo da postane transparentnija i poštenija prema samim izvođačima, bez manipulacija sa brojevima.
Film “Život i smrt Džona Gotija”, baziran na knjizi “U senci mog oca” Džona Gotija Džuniora, donosi priču o jednom od najpoznaitijih mafijaša u istoriji, koga tumači Džon Travolta.
U pitanju je biografska priča o italijansko-američkom lideru kriminalne porodice Gambino iz druge polovine prošlog veka.
Priču pripoveda Gotijev sin Džon Džunior, a radnja prati njegov život od detinjstva u siromaštvu do uspeha u podzemlju Njujorka.
Kevin Konoli potpisuje režiju ovog filma, dok su scenario napisali Lem Dobs i Lio Rosi. Pored Travolte, u filmu glumi i njegova supruga Keli Preston, a pojavljuju se još i Spenser Lofranko, Pruit Tejlor Vins, Stejsi Kič i mnogi drugi.
– Sarađujući blisko sa porodicom Goti, želeo sam da prikažem Džona Gotija što realnije moguće – kao dobrog, lošeg i opasnog. Mislim da film ne ulepšava nijedan aspekt njega kao kriminalca. Ali, u isto vreme, nadam se da sam pokazao i koliko je voleo svoju porodicu, kako je bio lojalan svojim ljudima i da je bio heroj među radničkom klasom koju je njegova organizacija štitila. Sada bolje razumem izreku – Čast među lopovima – objašnjava reditelj Kevin Konoli.
Život i smrt Džona Gotija/ Photo: Promo
Život i smrt Džona Gotija/ Photo: Promo
Život i smrt Džona Gotija/ Photo: Promo
Život i smrt Džona Gotija/ Photo: Promo
Dobitnik nagrade Grammy, muzičar Pitbull, radio je muzku za film. Osim što je debitovao kao filmski kompozitor, višestruko nagrađeni tekstopisac, muzički producent i pevač, takođe je napisao i izveo originalnu pesmu za odjavnu špicu filma.
Film “Život i smrt Džona Gotija” stiže u domaće bioskope 30. avgusta, a do tada pogledajte trejler…
Peti po redu Hills Up festival održaće se od 9. do 11. avgusta, a ove godine donosi najbolja imena i na svojevrstan način obeležava jednu epohu na Zlatiboru.
Tokom tri dana festivala, na dve bine – Main i Shuma Stage, publika će moći da uživa u nastupima velikana domaće rok scene: Riblje Čorbe, Kerbera, Partibrejkersa, Goblina, Mortal kombata…
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
Photo: Promo
U okviru Shuma Stagea nastupiće već provereni ali i mladi talenti sa domaće DJ scene: Ilija Đoković, Andrew Meller, Tebra, Peter Portman, Mene…
Oni će svoj zvuk predstaviti publici među zlatiborskim borovima i potruditi se da dočekamo zlatiborska svitanja uz dobre bitove.
Jubilarni 10. Ex Yu Rock Fest biće održan 11. i 12. avgusta u Starčevu (kod Pančeva). Nastupaju Kerber, Vlada Džet bend, Borko Mitić, Vesele osamdesete, Rezervni plan… Obe večeri program počinje od 21:00 čas, a ulaz je besplatan.
Vlada Janković Džet/ Photo: Bojan Stevanović
Prve večeri u subotu 11. avgusta svira jedan od pionira domaćeg roka, legendarni basista Vlada Janković Džet sa svojim bendom, a pošto je ovaj Ex YU Rock Fest posvećen i obeležavanju 50 godina rokenrola u Starčevu, prethodno će na Trgu Neolita nastupiti starčevački muzičari svih generacija.
– Sarađivao sam sa ovom manifestacijom kao voditelj, a sada konačno da dovedem svoj bend da svira. Imamo pojačanje u bendu, Borka Mitića, gitaristu koji je petnaestak godina svirao u Kanadi. On je Satrijani vrsta gitariste, ali sam ga pripitomio da svira kod mene. Dečko stvarno odlično svira gitaru – kaže Vlada Džet.
Kerber/ Photo: Promo
Legendarni Kerber, vlasnici hitova “Mezimac”, “Ratne igre”, “Hajde da se volimo” i “Mama, tata”, glavne su zvezde druge večeri festivala u Starčevu 12. avgusta, kada nastupaju i bend Rezervni plan, koji iza sebe ima debi album “Vidi šta ću ti reći…” (2014), kao i tribjut bend Ex Yu rok hitova Vesele osamdesete.
– Kerber će stvarno biti počastvovan publikom koja će biti u Starčevu, jer očekujemo da je edukovana. Možete očekivati bend koji je potpuno usviran, usviraniji neko kad smo bili mlađi. Moj je stav da životno iskustvo mora kroz muziku da izađe u nešto mnogo veće nego što je puka zabava. Kompletni smo, jedva čekamo da se vidimo – poručuje Goran Šepa-Gale.
Rezervni plan/ Photo: Milica Duždević
Predstavnik organizatora iz Mesne zajednice Starčeva Petar Andrejić ističe da su za “deset godina Ex Yu Rock Festa nastupila u Starčevu neka od najvećih imena” regionalne scene, kao što su Bajaga i Instruktori, Riblja čorba, Plavi orkestar, Partibrejkers, Atomsko sklonište, Van Gogh, Psihomodo pop, Pekinška patka, Goblini, Hladno pivo, Ritam nereda, Majke, Babe, Neno Belan, Crvena jabuka, Jura Stublić i Film, Let 3 i brojni drugi.
Banatsko mesto Starčevo ima dugu i bogatu rokenrol tradiciju, dokumentovanu knjigom “Rokeri iz neolita” (2008) Darka Ješića, koji najavljuje njeno novo, dopunjeno izdanje.
Prvi rok zvuci uživo čuli su u ovde već 1966. godine, ali je značajnije bavljenje rokom krenulo 1968. sa grupom Bloody Flash, a nastavilo se sedamdesetih sa Orkestrom Doma kulture i bendom Sudar (koji je zamalo stigao do singla za PGP RTB).
Osamdesetih u Starčevu su svirali Grom, Aleluja, Abraxas i Arsenik (koji sticajem okolnosti nije objavio album), a tradiciju su nstavili Herman, MLO, Partizani, Alien Sex, Time Hole, KKK bend i Kreativni nered.
